Replika uvek traje, gospodine Ševarliću, to ste valjda do sada naučili, dva minuta. Imate pravo dva minuta.

Dva minuta. Onda mi dajte da odgovorim na replike kada sam tražio, a ne sada zbirno.
Dakle, ponovo čitam, mi ćemo morati da pokrenemo jedan drugi dijalog, nekada, zato što te priče o GMO hrani, a svaki dan jedemo GMO hranu i nisam ja izjavio, to je izjavio, gospodin Aleksandar Vučić, tadašnji kandidat za predsednika Vlade, zatim predsednik Vlade, a današnji predsednik Republike Srbije, mislim da je on čovek, koji je imao bolje informacije od mene, da li ima ili nema GMO hrane u Srbiji.
Što se tiče pitanja koja meni upućujete, gospodo ja nisam bio u sastavu nijedne Vlade, nisam bio u sastavu nijednih partija koje su bile na vlasti, prema tome jedina osoba sa kojom ne govorim u ovoj državi, od 2002. godine je doktor Ivana Dulić Marković, koja je upravo bila inicijator da se uvede 50 hiljada tona sojine sačme, od genetički modifikovane soje 2001. godine, kao tzv. američka pomoć. Hvala.

Zahvaljujem, profesore Ševarliću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Ne znam da li govorite sa Ivanom Dulić Marković, a bilo bi dobro da nam kažete da li govorite sa Dušanom Petrovićem? Jer srpsku poljoprivredu nije uništavala samo Ivana Dulić Marković, nego je njenu politiku nastavio i Dušan Petrović, a o tome veoma dobro i mnogo bolje od mene zna, moj uvaženi kolega Marijan Rističević.

Taj Dušan Petrović vam je, ako se ne varam, finansirao i određene projekte da bi ste štampali knjige i to naučne knjige, odnosno studije, koje nikada nisu ugledale svetlost dana, ali ste vi taj novac dobili i to u ne malim iznosima, pogotovo za srpske prilike.

Ovo što stalno citirate gospodina Aleksandra Vučića, pa kažite mi šta je on to pogrešno rekao? Da, u Srbiji je zabranjeno da se proizvodi, uvozi, odnosno da se iz Srbije izvozi hrana koja je proizvedena na bazi GMO. Isto, kao što je Krivičnim zakonikom zabranjeno da se neko ubije ili da se nešto ukrade, pa se to dešava. To ne znači da je u Srbiji dozvoljeno da se vrši krivično delo ubistva ili krivično delo krađe ili bilo koje drugo krivično delo. Dakle, jedno je šta je propisano zakonom, a drugo je da li postoje eventualne zloupotrebe u praksi.

Vi stalno pokušavate da obmanete građane Srbije kako je u Srbiji dozvoljeno nešto što u stvari nije dozvoljeno i što je zakonom zabranjeno. Nadležne inspekcije i te kako kontrolišu kvalitet i bezbednost hrane u Srbiji i kontrolišu šta se u Srbiji proizvodi i šta se iz Srbije izvozi.

Mislim da ovo što vi sada govorite, ne znam da i to radite namerno, da li to radite po nečijem zadatku ili ste prosto dokoni, pa nemate nijednu drugu temu o kojoj biste govorili, u vreme kada Srbija potpisuje i realizuje najznačajnije ugovore u oblasti proizvodnje i prodaje hrane, sa državama kao što su Rusija, Kina, Turska, vi iz sednice u sednicu širite lažne vesti, lažne priče o tome kako Srbija proizvodi genetski modifikovanu hranu i kako smo svi mi u opasnosti.

Ako je to tako, kao što vi govorite, prosto mi je neverovatno da tu činjenicu nisu primetili Rusi, Kinezi, Turci i sve one druge države sa kojima sarađujemo u oblasti poljoprivrede, nego ste tu činjenicu primetili isključivo vi.

Mislim da to što radite nije dobro za opšti interes, nije dobro za državu Srbiju, a pre svega nije dobro za vas, zato što iznosite stvari koje nisu tačne. Vi vrlo dobro znate gospodine Ševarliću, ko je uništavao srpsku poljoprivredu, od 2001. godine, pa do 2012. godine.

Kažete, ne razgovarate sa Ivanom Dulić Marković, a jel razgovarate sa drugim ministrima koji su sedeli u raznim dosovskim vladama za tih 12 godina? Jel razgovarate sa onim Milosavljevićem? Već sam vas pitao za Dušana Petrovića. Jel razgovarate sa onima koji su bili pokrajinski sekretari za poljoprivredu? Gro poljoprivredne proizvodnje, posebno ratarstvo je u Vojvodini. Jel razgovarate npr. sa Goranom Ješićem? Jel razgovarate sa kadrovima koji su bili pokrajinski sekretari za poljoprivredu iz LSV?

Njih pitajte zašto je i ko je upropastio srpsku poljoprivredu i ko nas je u oblasti proizvodnje hrane vratio decenijama unazad. To sigurno nije SNS, to sigurno nije Aleksandar Vučić i to sigurno nisu ovi ljudi koji sada sede u Vladi Republike Srbije.

Zahvaljujem.
Kolega Rističeviću, pomenuti ste tokom izlaganja kolege Martinovića.
Imate osnova za repliku.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka „Bolje je patiti za selom, nego patiti na selu“. Ne možete svoju patnju iskazati za selom tako što ćete s vremena na vreme obući potpuno novu narodnu nošnju.

Nju uglavnom u celini ne nose seljaci u Srbiji, nose poneki komad odeće, šajkaču, pantalone, rajtozne itd. neko i opančiće, ali celu nošnju nose samo oni koji dolaze na predstave. Znači, to su folklorna društva koja organizuju predstave, koja organizuju igre itd. i oni se oblače u tu narodnu nošnju.

Ne možete svoju bol za selom i patnju dokazati tako što ćete samo obući narodnu nošnju i biti protiv GMO. Možete recimo, da birate da li ćete da idete u Moskvu ili na Staru planinu, dilema. Onaj ko voli selo, rešiće da ide na Staru planinu, da vidi rezultat njihove poljoprivredne politike, odnosno poljoprivredne politike koju je podržavao onaj koji je obučen u narodnu nošnju, želeći da predstavi sebe kao poljoprivrednika.

Da vas podsetim da projekat za koji je izdvojeno 63.000 evra je iz kredita za Staru planinu upravo, za obnavljanje stočarstva na Staroj planini, autohtonog stočarstva. Ali, gle čuda, razni konsultanti koji se danas oblače u narodnu nošnju su dobili taj novac. Nije otišao za stočarstvo, otišao je za konsultante gospodine predsedniče, i dostavio sam vam dokumentaciju koja je arhivirana, da je tačno ono što sam govorio, da je izdvojeno 63.000 evra za konsultantske usluge i za štampanje studija o zadrugarstvu u 1.000 koja nikad nije objavljena, niti odštampana.

Kada podelite 60 i nešto hiljada evra sa 1.000 primeraka, dobijete da svaki taj primerak studije koja nije odštampana je koštala 60 i nešto evra. Za taj novac možete kupiti sabrana dela i Ćosića i Ive Andrića. Sa nama sedi u narodnoj nošnji najskuplji srpski pisac koji je birajući da li da ide u Moskvu ili na Staru planinu, izbegao da dođe na Staru planinu, odakle je, kako bi rekli mladi Hrvati – zemio pare. Verovatno mu se nije dolazilo na mesto zločina.

Kada neko kaže da deklaracijom hoće da zabrani GMO, uprkos zakonu koji je izričit, zakon brani, deklaracija samo daje izjavu, vi izjavljujete da ste protiv GMO, a zakon izričito zabranjuje to i kada neko traži deklaraciju, hleba preko pogače i obuče narodnu nošnju, on je politički gledano modifikovan organizam. Hvala.

Zahvaljujem kolega Rističeviću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Hvala lepo.

Najpre da komentarišem tvrdnju da ovaj režim nije rasprodavao imovinu u poljoprivredi, nego su to radili prethodni režimi. Koliko mene pamćenje služi, Poljoprivredna korporacija Beograd je najveći poljoprivredni kombinat, ne samo u Srbiji, nego u Evropi.

Prodali ste ga za 105 miliona evra. Ostatak, pošto ste prodali samo imovinu, ostaje otvoreno pitanje kako se može prodavati zemljište koje je u državnoj svojini, što je suprotno Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, odnosno kako je desetine hiljada hektara koje su bile u državnoj svojini, prevedeno u akcionarski kapital i bio predmet prodaje imovine po ceni od oko 4.600 evra po hektaru, kako kažu neki koji su računali. Sada se jedan hektar prodaje po 38.000 evra u istoj godini kada je prodat i najveći deo PKB-a. Svi dugovi PKB-a ostali su na teret države. Nije kupac preuzeo. To je jedno.

Drugo, gospodine Martinoviću, vi ste predsednik poslaničkog kluba najvećeg u Skupštini i vi izglasavate sve zakone. Vi ste svih ovih godina izglasavali Zakon o budžetu, koji je u suprotnosti sa odredbama Zakona o podsticaju o poljoprivredi i ruralnom razvoju, jer ni jedne godine, uključujući i ovu godinu, uključujući rebalans budžeta za 2019. godinu, nema 5%.

Možemo sada da licitiramo da li je 50 milijardi zakinuto poljoprivrednicima, da li je 60, da li je 70 ili 80 milijardi. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako je kurs evra 2012. godine, kada je neko u narodnoj nošnji dobijao parice za isti dan tri tranše 60 hiljada evra, vi imate to gospodine predsedavajući, pa vas pitam, ako su seljaci zakinuti sada kada se izdvaja 43 milijarde i 711 miliona za podsticaje, koliko su onda bili 2012. godine zakinuti kada je isti kurs evra bio, u državi živeo veći broj stanovnika, a subvencije u poljoprivredi bile 19 milijardi? Onda nisu bili zakinuti, zato što su stizale pare sa Stare planine iz kredita Svetske banke, namenjenih Staroj planini za konsultantske usluge zadrugarstvo, sad su zakinuti.

Govori o PKB-u, a ja ću govoriti o zadrugarstvu koje je on predavao. Ajde nađite jednu izjavu gde je on osudio bivši režim zbog prodaje zadruga i zadružne imovine. U Vojvodini je nestalo 180 hiljada hektara zadružne imovine, stotine zadruga su ugašene, desetine i stotine zadruga je ugašeno, bez i jedne izjave osude tog postupka stranke bivšeg režima.

Danas se zadruge zanavljaju, osnivaju se ponovo. Država je izdvojila 600 i nešto miliona dinara ove godine za osnivanje novih zadruga, ali neko ko je predavao zadrugarstvo to ne beleži u agrarni budžet, to za njega nije agrarni budžet. Za njega je samo Ministarstvo poljoprivrede, za njega je to agrarni budžet ili tačnije rečeno, za njega su samo suvi podsticaji agrarni budžet, sve što prati agrar za njega nije agrarni budžet.

Zaboravio je, recimo, interventni otkup poljoprivrednih proizvoda od 500 miliona dinara, koji je takođe otišao za agrar, ali se setio 24 miliona koliko fali u suvom razdelu Ministarstva poljoprivrede da to bude tačno onih 5%. Agrarni budžet sa svim ovim stavkama je prešao 5%.

Kada je u pitanju PKB, ja nisam video izjavu čoveka u narodnoj nošnji, koji u gradu pati za selom, da ne bi patio na selu, nisam video izjavu osude privatizacije poljoprivrednih kombinata u Srbiji. Do 2012. godine prodati su svi kombinati, zadruge na teritoriji Vojvodine, sa 300.000 hektara za 50 miliona evra i zemljište i imovina itd, za 50 miliona evra, PKB je prodat sa stočarstvom za 120 miliona evra, dva i po puta skuplje od celokupnog društvenog kapitala po pitanju zemljišta kombinata itd. Ono mu je bilo u redu, a ovo nije u redu.

Još nešto, to zemljište PKB-a neće da ode nigde, plaćeno je vlasništvo, promenjena je samo vlasnička struktura, znači imovinsko stanje. Zemljište ostaje u Beogradu, kupljena je nova mehanizacija, firma koja je registrovana je takođe srpska firma. Znači, promenjeno je samo, nije vlasnik, Martinovi recimo, već je vlasnik Rističević, ali PKB nije naš naravno, ali PKB ostaje u vlasništvu srpske firme, jer firma koja je to kupila se registrovala u Srbiji.

Šta reći još za čoveka koji obuče narodnu nošnju i na odboru kaže – ja idem da slavim Vidovdan. Koji srpski domaćin može da slavi Vidovdan? Vidovdan možemo samo da obeležimo sa tugom i setom, ali ne možemo da ga slavimo i to dovoljno kada neko slavi u narodnoj nošnji Vidovdan, onda znate koliko je to stvarno srpski domaćin. Hvala.