Hvala, gospodine Mirčiću.
Reč ima Zoran Bojanić. Pravo na repliku.
Izvolite, gospodine Bojaniću.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Razumemo se odlično. Ne želim da pričam o privatizaciji. Svi znamo kakve su bile privatizacije i šta je urađeno ponovo 2007. godine, ili ne znam koje godine, kada su uzeti delovi „Telekoma“ od Italijane i Grka.

No, ono što stoji da Pošta i „Telekom“, kao delovi jedinstvenog PTT sistema su napravili jedan korektan ugovor i dobar deobni bilans.

Ja sam u jednom delu kasnije učestvovao u popisu imovine „Telekoma“ i Pošte. I ono što je najvažnije, Republika Srbija će ostati i sada je vlasnik onog što je najvažnije, a to su ono nacionalno bogatstvo svojni putevi i naše kablovske kanalizacije. I ko god da je radio privatizaciju, tada je to loše odradio, jer to nije izuzev, znači, sve ono što pripada vojsci, što pripada policiji, to je nacionalno bogatstvo.

U ovoj situaciji to je sasvim druga priča i tvrdim da Pošta nije oštećena, da li je neko nekad uzimao „Alkatel“ centralu u konkretno u mom Kraljevu, a nosilac posla bila je Pošta, pa jeste, bio je PTT sistem.

Upravo zbog toga se razmišljalo. Kada je pravljen deobni bilans da imovina ostane Pošti i da „Telekom“ plaća za sve ono što uživa kod Pošte je 15 evra po kvadratu, a Pošta će sigurno raditi svoj posao kvalitetno kako ga radi i u ovom trenutku, onaj posao koji radi i Pošta, odnosno „Dojče telekom“ i sve ostale pošte na svetu. Odvojili smo telekomunikacije od poštanskog sistema, samo to. Hvala vam.

Hvala, gospodine Bojaniću.
Pravo na repliku ima Milorad Mirčić.
Izvolite, gospodine Mirčiću.

Da pojednostavimo stvari. Znači, neko ko nekome da milion dinara ili nekih novčanih jedinica i taj na bazi tih dobijenih novčanih jedinica napravi novi kapital, može da kaže - ja sam stekao toliki kapital da je zanemarljiv ovaj početak i da o tome ne treba izdišno i razgovarati.

Ta logika stvari je od ranije prisutna kada je u pitanju "deobni bilans" unutar PTT. To je sve tačno ili približno tačno, dragi kolega, što ste izneli. Samo jednu činjenicu, malu stvar ste zaboravili, TT centrale koje je ogroman kapital napravile su pošte Srbije, to pripada "Telekomu", "Telekom" ih sad iznajmljuje za ne male pare, ubira prihode od toga, a ne seti se neko da kaže - čekajte, to je ipak osnovni kapital koji bi trebalo, koliko toliko, bar ravnomerno da se deli.

Šta je tu isfingirano? Isfingiran je ovaj podstanarski odnos, podzakup koji plaća "Telekom", možete misliti plaća "Tekekom" podstanarski zakup koristeći prostorije i koristeći određenu infrastrukturu poštama, to je van pameti, računajući koliki je kapital.

Ne govorim ja ovde da bi vama promenio vaše stavove i mišljenje, ja znam kako je taj deobni bilans napravljen. Napravljen je po diktatu. Tu nikakve nije bilo ekonomije. Tu nikakve nije bilo zdravo-logične računice. To je rečeno - ovo će pripasti Pošti, ovo će pripasti "Telekomu". "Telekom" je kao izgledna, profitabilna organizacija, ima veću perspektivu, a Pošti ćemo opteretiti sa onim što se zove kredit, obaveze, anuiteti i ona će sama po sebi tavoriti, ubacićemo više operatera.

Loša je to računica. Ja samo govorim radi istine i radi javnosti, a ne da bi polemisao. Uostalom, TT centrale su toliki kapital, da verujte, dobar deo svih ovih dubioza sa kojima se susreće Pošta možda bi moglo sa tom podelom, to što se uzima na ime iznajmljivanja i korišćenja dela TT centrala.

Hvala, gospodine Mirčiću.
Reč ima Zoran Bojanić. Pravo na repliku.
Izvolite, gospodine Bojaniću.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Stvarno se više neću javljati.

Slažemo se u mnogo čemu. Pomenuli ste TT centrale, reći ću vam samo jednu stvar. Ni 10% tih TT centrala iz 1997. godine, nisu više u funkciji. Tehnološki, telekomunikacije su otišle toliko napred. Ja sam pomenuo malo pre Kraljevo. Nema više ni …, ostao je samo … koje je Kraljevo imalo. Sad su centrale, verujte to su ovi panovi mali kao jedan strujomer, tolika je centrala, a što se tiče deobe i dan danas i bivši radnici „Telekoma“ i sadašnji radnici „Telekoma“ i bivši radnici „Pošte“ i sadašnji radnici „Pošte“ imaju i akcije i određene dividende, a najveću dividendu dobija država. Više se stvarno neću javljati. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Milorad Mirčić. Izvolite.

Meni je drago što je kolega ipak došao na onu početnu, kada sam rekao kad nekom date milion. Znate, tehnologija je napredovala kada je u pitanju TT centrale. Osnova je bila u onim starim, što kažete iz devedesetih, to je osnova, tu se nije napravio deobni bilans, tu se nije adekvatna nadoknada izvršila kada je u pitanju „Pošta Srbije“. O tome se radi. Niste ni vi, a još manje mi Srpski radikali tome doprineli. Šta je suština? Suština je da imate, gledajući unazad, i idući tom logikom, imate, recimo, Fabriku kablova Jagodina. Oni su u ono vreme samoupravnog socijalizma i samoupravnih sporazume ustupali svoju imovinu bez prava nadoknade i praveći TT centrale isporučujući i opremi i sve i kada bi se gledalo pravno i pravedno, onda bi i oni u širem smislu reči i te kako raspolagali pravom da uživaju jedan deo tih nadoknada koje uzima i „Pošta“ i „Telekom“.

Ali, ovde se radi o velikom sistemu iza koga stoji država. Da ne širimo priču, to je Pošta i ono što je proizašlo iz Pošte, gde je Pošta i te kako značajnim kapitalom učestvovala. O tome se radi. Mi imamo nešto što može da nam bude i te kako kamen oko vrata, a to je poslovanje i funkcionisanje „Pošta Srbije“ i sve ono što se dešava u poštama Srbije. Nemojte zabaviti, ne tako davno, bila je obustava rada, mnogi se nisu baš pokazali korektni kada je u pitanju objašnjenje tim ljudima koji su na ovaj ili onaj način ponukani da se odluče na obustavu rada, osim časnih koji su objasnili.

To je situacija. To je trenutno stanje u poštama. Nećemo mi pobeći od te situacije i ne možemo da se otarasimo problema sa kojima se suočava pošta.

Možda neko planira da će kroz ovaj sistem zakona evropskih smernica jednog dana pošta se privatizovati. Ko to zna? Ne možemo mi da pratimo vaše vidike. Ne može čak ni predsednik države, pa je ponovo počeo lagano da se distancira tako što je, ja mislim namerno, rekao – mi srpski radikali, a drugi su drugačijeg mišljenja, ali neka ostane to za neku drugu polemiku.

Hvala, gospodine Mirčiću.
Reč ima po amandmanu narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ostalo je nekoliko nedorečenih stvari vezanih za onaj deo diskusije oko prihvaćenih amandmana.

Nekad steknem utisak da neki poslanici, prosto, žale zbog čega su usvojeni njihovi amandmani. Naš narod ima jednu izreku – da li se hvališ ili se žališ?

Ja bih zbog građana Srbije samo želeo da kažem da nije samilost kada Vlada od 31 amandmana prihvati čak 12 od jedne poslaničke grupe. To ne možemo ni na koji način da okarakterišemo kao samilost, tako da mislim da je to bila jedna bespotrebno upotrebljena rogobatna reč.

Pogledajte, amandman na član 3. Vjerice Radete – prihvaćen, amandman na član 9. Dubravka Bojića – prihvaćen, amandman na član 21. Tomislava Ljubenovića – prihvaćen, amandman na član 22. Aleksandra Šešelja – prihvaćen, amandman na član 34. Ružice Nikolić - prihvaćen, amandman na član 71. Filipa Stojanovića – prihvaćen, amandman na član 71. Zorana Despotovića – prihvaćen, amandman na član 77. Predloga zakona Srete Perića – prihvaćen, Nataša Jovanović – prihvaćen, amandman na član 97. Vjerice Radete – prihvaćen, Nikole Savića – prihvaćen, Milorada Mirčića – prihvaćen.

Zašto ovo sve govorim? Govorim i zbog onog dela diskusije koji je upotrebljen kao Vlada Srbije prihvati, ali vladajuća stranka ne prihvata, pa bih se nadovezao i na to da je jedan kolega rekao kako pojedini poslanici fakultativno prate sednicu. Istina je da pojedini poslanici fakultativno prate sednicu, ali oni ne sede ovde, u ovom delu sale, već u onom drugom delu sale. T

i poslanici koji fakultativno prate sednicu imali su prilike da pročitaju mišljenje Vlade, a u mišljenju Vlade se kaže – Vlada je razmotrila radi davanja mišljenja Narodnoj skupštini amandmane na Predlog zakona o poštanskim uslugama i kaže – Vlada predlaže Narodnoj skupštini da prihvati amandmane narodnih poslanika o kojima sam malopre govorio. To vam govorim - Vlada predlaže, meni je žao što ja sad moram da podučavam neke starije kolege, Vlada predlaže Narodnoj skupštini, a vladajuća koalicija usvaja, odnosno prihvata u danu za glasanje, tako da nema mesta onome da vladajuća većina ne prihvata amandmane. Dakle, mi ovim pokazujemo da nam nije važno iz koje poslaničke grupe dolaze amandmani, da li su to amandmani vladajuće većine, da li je to amandman dragih i uvaženih kolega iz opozicije. Dakle, važno je samo da li su amandmani dobri i da li će oni proizvesti pozitivan efekat na Predlog zakona.

Još jedna stvar. Što se tiče zamerki na rad Pošte, ja pozivam prethodnog govornika da sve te zamerke uputi Goranu Ćiriću, šefu poslaničke grupe DS, koji je dugi niz godina bio direktor Pošte, odgovoran za rad i rezultate javnog preduzeća Pošta Srbije.

Dakle, ppšto taj Goran Ćirić više ne dolazi na zasedanja Narodne skupštine, a prima, doduše ne platu, ali paušalni dodatak, pa može da mu postavi poslaničko pitanje. Postoje utorak i četvrtak, kada su dani kada može da se zatraži objašnjenje, odnosno poslaničko pitanje. Ima i poslednji četvrtak u mesecu. Neka mu postavi poslanička pitanja za sve one zamerke o kojima je danas pričao, a mi upravo ovim zakonom, zajedno sa vašim amandmanima koje prihvatamo, radimo na tome da ispravimo sve one nedostatke Gorana Ćirića i bivšeg rukovodstva koje je nanelo štetu i građanima Srbije i javnom preduzeću Pošta. Zahvaljujem.