Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Orliću, molim vas, pre nego što krenete da izmišljate bar saslušajte šta sam rekao. Ako niste čuli, onda možete da pročitate stenogram i da vidite šta sam ja tačno rekao. Evroatlantske integracije nisam ni u jednom momentu spomenuo. Činjenice su, dakle, kao što je svima poznato, da predstavnik NATO pakta sedi u Generalštabu. Činjenica je da je i skupštinski saziv, u kojem je većinu imala SNS, izglasao IPAP sporazum.

Vojna neutralnost. U redu, podržavam, ali onda mora da se ima isti aršin prema svima, ukoliko je ta neutralnost, koja je proklamovana, istinita. Ne može diplomatski status da postoji za NATO vojnike, da imaju sve moguće pogodnosti u Srbiji, a da pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu ova vlast nije bila u stanju, iz sebi poznatih razloga, da dodeli diplomatski status.

Podsetiću vas, ti ljudi su spašavali živote naših građana tokom poplava u Obrenovcu, pomagali su tokom masovnih požara koje smo imali ovde, uvek su bili tu za vreme velikih nesreća, prirodnih katastrofa koje su zadesile Srbije, a NATO alijansa, čiji predstavnik sedi u Generalštabu, uvele su ga demokrate, vi ste ga zadržali, nas je bombardovala, ubili su za 78 dana više od 2,5 hiljade ljudi.

Ne možemo da imamo takav isti aršin prema njima i prema Rusiji, prema naših istorijskim saveznicima i prema vojnoj koaliciji koja je izvršila agresiju na našu zemlju, okupirala nam deo teritorije. To je, pre svega, a drugo, znate, SRS je predložila i da se još jedan takav centar, kao što je centar u Nišu, formira i na teritoriji Vojvodine, skupila više od 30 hiljada potpisa građana Srbije da se jedan takav centar formira u Vojvodini. Naprednjačka većina nije htela o tome da razgovara.

Pre nego što počnete da mi stavljate neke reči u usta, nešto što nisam rekao, voleo bih da malo više ili saslušate ili istražite i vidite šta su činjenice u vezi sa saradnjom Srbije i NATO, a vežbe koje ima Srbija sa NATO- paktom, ima ih više od 100 godišnje, sa zemljama NATO-pakta, a tek nešto oko 18 ili 19 godišnje vežbe u kojima učestvuju vojnici Ruske Federacije. To su isto konkretne činjenice. Razlika je takva što na televiziji možete da vidite samo vežbe sa Rusijom, a ne možete da vidite vežbe sa NATO-paktom.

Hvala gospodine Šešelj.
Pravo na repliku ima dr Orlić.
Izvolite kolega Orliću.

Kada neko kaže opredeljenje koje je čist kontinuitet sa DS, a odnosi se na vojne saveze, to je kontinuitet u njihovim evroatlantskim integracijama. I ja onda ustanem i kažem, to je kleveta. To je neistina.

Srbija je još jednom je vojno neutralna zemlja. Dobro je što se oko toga slažemo da to tako treba da bude. Mi zaista smatramo da to jeste za državu najpametnije. Za državu je takođe najpametnije da ima maksimalno dobru saradnju sa svim vojnim savezima u onoj meri u kojoj je to deo naših interesa, naših suverenih državnih i nacionalnih interesa.

Što znači šta? Ako postoji mogućnost da ostvarimo nešto što je za nas dobro, kroz konkretnu saradnju sa bilo kojom vojnom alijansom, ali u meri u kojoj je za nas dobro, mi to treba da uradimo. To je jednostavna logika, koja se odnosi na bilo šta drugo. Kao da ste postavili pitanje – da li treba sa nekim da trgujemo, ili da li treba da na određeni način da glasamo, time što ćemo voditi računa šta je naš interes na međunarodnim forumima ili na bilo kom mestu.

Naravno, oduvek treba tako da radimo i sve dok se hladne glave, mudro i racionalno ponašamo tako. Mi možemo da te svoje interese realizujemo. Šta je sadržina IPA B ili bilo kog drugog sporazuma, u kojoj meri to narušava opredeljenje vojne neutralnosti? Pa ne narušava ni najmanje, jer da je tako pa onda ne bi ni postojale bilo kakve stepenice iznad IPA B sporazuma do toga da neko postane član vojne alijanse, a naravno da postoje jer postoji jasna razlika.

Druga stvar, oni koji su pominjali da je bilo kakva vrsta tog sporazuma na štetu Republike Srbije nisu ga pročitali, nisu videli da na osnovu takvih sporazuma mi i dobijamo novčana sredstva za ono što su naše potrebe. Seća se svako na primer kako su se strašne nesreće dešavale kada ostave nam žuti, primera radi, katastrofalnu situaciju u nekim vojnim skladištima i zbog toga što je situacija katastrofalna, a nema sredstava da se sanira na pravi način, onda se rizikuje da dođe do neke štete ili havarije.

Zahvaljujući ovim sporazumima mi možemo da iskoristimo novac, tuđi novac koji inače sami nemamo, da tu vrstu problema eliminišemo na vreme i mi to i radimo. To radi ceo svet. Da to ne radi ceo svet, da li bi postojali programi poput Partnerstva za mir u kom uz države NATO- pakta učestvuje i vojska Ruske Federacije? Pa ne bi postojali naravno. To su sve jasne i normalne stvari.

Ono preko čega ne mogu da pređem, da bilo ko oseti potrebu da nas podseća na pitanje NATO bombardovanja. Poslednji smo sigurno na ovom svetu koje treba podsećati na tako nešto. Ko je uveo kao državno obeležavanje sećanje na te događaje? Jel bio iko pre Aleksandra Vučića u ovoj zemlji da se toga setio i da je to uradio na takav način? Nije nikada niko i onog momenta kada je to on učinio lično - da li to imamo svake godine, da li se svake godine odnosimo na pravi način prema sećanju na te bolne događaje i ne samo na te bolne događaje, već na bukvalno sve što se ticalo nepravde nanete srpskom narodu na teritoriji bivše Jugoslavije na bilo kom mestu i bilo koji način? Iko pre Aleksandra Vučića i SNS? Nikada niko. Da li smo mi u tome principijalni i dosledni i pokazujemo odgovarajući pijetet prema tim pitanjima, rekao bi da pokazujemo.

Dakle, ako neko hoće na te činjenice da podseća, slobodno neka podseća, ali još jednom neka podseća one koji nikada nisu imali hrabrosti da se tim pitanjima bave zato što su se dodvoravali onima koji su nam zlo činili. Ima nas koji se toga sećamo i koji prema tome pokazujemo onakav stava kakav mora da pokazuje država koja vodi računa o sebi i svom dignitetu. Nas ne treba da podsećate. Hvala lepo.

Hvala dr Orliću.

Pravo na repliku ima Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Pre svega postoji jedna iluzija i kod pripadnika SNS i kod drugih vladajućih stranaka u Srbiji, da se može sedeti na dve stolice.

Nemoguće je ostvarivati saradnju sa EU, biti u procesu evropskih integracija i u isto vreme razvijati najbolje moguće odnose sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom. Te dve stvari jednostavno ne mogu da idu zajedno.

Koliko god mi želeli da to ostvarimo, to je jednostavno nemoguće ne samo zbog Srbije, nego i zbog bilo koje zemlje na svetu gde je to tako zabranjeno. Moramo se opredeliti.

Onaj stepen saradnje koju danas ima Srbija sa NATO, tj. sa Severnoatlantskim paktom, nema nažalost sa Ruskom Federacijom. Pitanje dodeljivanja diplomatskog statusa za pripadnike Rusko-srpskog humanitarnog centra treba da bude moralno pitanje, da mi pokažemo pre svega zahvalnost tim ljudima konkretno koji su nam pomogli ovde, ali i zahvalnost Ruskoj Federaciji za sve što je učinila za Srbiju. Podsetiću vas, da nije bilo Rusije Savet bezbednosti UN izglasao bi rezoluciju kojom se Srbija proglašava genocidnom državom. Da nije bilo Rusije Kosovo bi odavno postalo član UN.

Rusija je naš tradicionalni istorijski saveznik, iskreni saveznik sa kojim mi sarađujemo bez ikakvih političkih pritisaka. To ne možemo isto da kažemo za EU i za NATO pakt.

Podsetiću vas da su sve istočne evropske zemlje u kojima je bio nekada socijalizam pre svega morale da postanu članovi NATO pakta da bi postali članovi EU, a kada je evropska perspektiva, tj. to više danas i ne postoji, izgubila značaj, onda samo članovi NATO pakta, kao što je to slučaj sa Albanijom i sa Crnom Gorom. To je realnost, ne zbog neke potrebe bezbednosti, nego to se dešava isključivo da bi te neke zemlje pokazale omaž, izraz lojalnosti prema NATO paktu, prema tom svojevrsnom okupatoru i da budu zajedno u frontu protiv Rusije.

Mi danas znamo, znamo i vi i ja, da ni Rumunija ni Bugarska ne ispunjavaju evropske standarde po bilo kom pitanju. I Rumunija i Bugarska i ostali članovi EU samo zato što su postali članovi NATO pakta i sve iz razloga da NATO pakt izađe na Crno more.

Danas je to realnost u Srbiji i u skladu sa tim mi treba da razmišljamo o alternativama u tom putu, o planu B, o budućnosti naše zemlje, o bezbednosti naše zemlje i naših građana, a to ni u jednom momentu nećemo biti u stanju da postignemo sarađujući sa NATO paktom na bilo koji način. Hvala.

Hvala gospodine Šešelj.
Za reč se javio dr Aleksandar Martinović po amandmanu.
Izvolite dr Martinoviću.

Zahvaljujem se gospodine Marinkoviću.

Nekoliko napomena vezano za ovaj amandman i za obrazloženje ovog amandmana.

Pre svega, kada se kaže da Republika Srbija finansira nevladine organizacije, mislim da uvaženi kolega ne vodi računa o jednoj stvari. Prema Zakonu o budžetskom sistemu budžetska stavka koja postoji ne samo u budžetu Republike Srbije, nego postoji i u budžetu AP Vojvodine i postoji u budžetu svake jedinice lokalne samouprave u Srbiji, zove se – dotacije nevladinim organizacijama. To je formulacija iz Zakona o budžetskom sistemu. Te nevladine organizacije nisu one nevladine organizacije o kojima ste vi govorili. To je jedna stvar.

Druga stvar, pričali ste o Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu i o vašem predlogu da se sličan centar formira i za teritoriju Vojvodine. Ono što želim da vam kažem i ono što treba da znaju građani Srbije, Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu pokriva i teritoriju AP Vojvodine.

Treća stvar, vi u Skupštini Vojvodine niste podneli formalno-pravno ispravan predlog koji se odnosi na formiranje srpsko-ruskog humanitarnog centra u Vojvodini. I pored toga, ta vaša inicijativa, ne predlog, nego inicijativa, bila je na sednici Skupštine AP Vojvodine, pri čemu poslanici SNS nisu glasali ni za ni protiv, niti su učestvovali u raspravi o toj vašoj inicijativi, ne o predlogu, nego inicijativi iz dva razloga.

Prvi razlog je da ta inicijativa nije bila u skladu sa Poslovnikom Skupštine AP Vojvodine. To je ono što zbog građana treba da kažemo. Druga stvar, mnogo važnije, ta vaša inicijativa je bila politički neozbiljna, jer je njena suština bila - iniciramo kod Vlade AP Vojvodine, da ona pita Vladu Republike Srbije, a da Vlada Republike Srbije pita Vladu Ruske Federacije, da li želi da na teritoriji Vojvodine formira rusko-srpski humanitarni centar.

Što se tiče NATO-a, odnosno konkretnog KFOR-a, Srbima na KiM, kao što ni Srbima u Hrvatskoj, kao što ni Srbima u Crnoj Gori, neće pomoći silina naših reči odavde iz Beograda. Morate da vodite računa uvaženi kolega, KFOR je na KiM prisutan u skladu sa Rezolucijom 1244. U Rezoluciji 1244, a da vas podsetim to je jedina, sem Ustava Republike Srbije, to je jedina pravna veza između Republike Srbije i KiM kao njenog sastavnog dela. U Rezoluciji 1244, do slovce piše, ja vam sada citiram – da će na KiM doći KFOR kao međunarodne vojne snage uz suštinsko učešće NATO-a. Tako piše u Rezoluciji 1244, uz suštinsko učešća NATO-a, i za tu Rezoluciju je glasao i predstavnik Ruske Federacije u Savetu bezbednosti i za tu Rezoluciju 1244 se mi Srbi držimo tako čvrsto, zato što u njoj postoje odredbe koje nam garantuju suverenost i teritorijalni integritet na KiM.

Ali, vas molim, odnosno predlažem vam, ne možete Rezoluciju 1244 da uzimate na parče, pa ono što nam odgovara na to ćemo da se pozivamo, a ono što nam eventualno ne odgovara, to ćemo da kažemo, evo, vi naprednjaci sarađujete sa NATO paktom, kao što je rekao i uvaženi kolega Orlić, mi sarađujemo sa NATO paktom, mi koji smo bili žrtve bombardovanja isto kao i vi, mi koji smo branili Republiku Srbiju isto kao i vi, sedeli smo i u istoj Vladi, i sada vi nama kažete, vi sarađujete sa NATO paktom. Ja vam samo kažem, morate da vodite računa o tome šta bi mi Srbi želeli, a kakva je politička realnost i šta piše u Rezoluciji 1244.

Evo, da idemo redom, šta bismo mi Srbi želeli, i vi i mi, i pitajte bilo kog Srbina iz Beograda, sa Cetinja, iz Banjaluke, šta bi želeo? Da Vojska Srbije bude na KiM? Sasvim logično. To bi želeli. Da li je to u ovom trenutku moguće? Nije moguće. Zašto? Godine 1999. smo se povukli sa KiM potpisujući Kumanovski sporazum. Potpisivanje Kumanovskog sporazuma je bilo preduslov da se donese Rezolucija 1244 i u toj Rezoluciji piše da će na KiM biti prisutna međunarodna vojna misija KFOR uz suštinsko učešće NATO-a. U početku su u sastavu KFOR-a postojale i ruske snage koje su međutim, relativno brzo povučene sa KiM.

To su činjenice, ali nema potrebe da zbog toga što su to činjenice, nas iz SNS optužujete da mi nastavljamo istu politiku kao DS. Pa čekajte, jel mi uništavamo naše naoružanje kao što je to radila DS ili nabavljamo najsavremenije naoružanje? Jel mi izvodimo vojne vežbe sa Ruskom Federacijom ili je to činilo Ministarstvo odbrane dok je Dragan Šutanovac bio ministar? Jel sada stižu najnoviji avioni, helikopteri, tenkovi, borbena vozila iz Ruske Federacije ili je to bilo u vreme Borisa Tadića i Dragana Šutanovca? Pa u vreme Aleksandra Vučića se to radi.

Još jednu stvar da vam kažem, vi ste možda budući pravnik ili ste već pravnik, nije ni važno, ne postoji u pravnoj teoriji nijedan viši stepen saradnje sa Ruskom Federacijom od onoga što u ovom trenutku radi Vlada Republike Srbije i od onoga što radi predsednik republike Aleksandar Vučić. Dakle, pravna teorija, viši stepen saradnje sa nekom stranom državom, pa i sa Ruskom Federacijom ne poznaje, sem u jednom slučaju, a to je da Republika Srbija donese odluku da postaje federalna jedinica Ruske Federacije.

Više od toga ne može. Dakle, više od ovoga što radi Aleksandar Vučić, više od ovoga što radi Vlada Republike Srbije, kada je u pitanju saradnja sa Ruskom Federacijom, jednostavno pravno nije moguće, ako hoćete da Srbija bude suverena i samostalna država.

Ako mene pitate za moje lično mišljenje, niti bih voleo da budemo federalna jedinica u Americi, niti bih voleo da budemo federalna jedinica u Ruskoj Federaciji. Svaka čast i Amerikancima i svaka čast i Rusima, ali bih voleo da Srbija ostane suverena i slobodna zemlja. Kada ste suvereni i slobodni, onda možete samostalno da donosite odluke koje se tiču budućnosti vašeg naroda. Kad god imate starijeg brata iznad sebe, ma kako se on zvao, vi više niste slobodni.

Deo SNS je slobodna Srbija, ničija druga, nego Srbija koja će da vodi svoju politiku, koja će na svet da gleda svojim srpskim očima i da razmišlja svojom srpskom glavom i ničijom drugom. Uvek smo u istoriji pravili grešku, kada smo na svet gledali tuđim očima, kada smo vodili tuđu politiku i kada smo mislili tuđom, a ne svojom glavom.

Hvala doktore Martinoviću.
S obzirom da je amandman bio o IKT-u i o bezbednosti informacionih i komunikacionih tehnologija, mi smo otišli na temu NATO-a, o odnosima sa Ruskom Federacijom, KiM. Znam da to jeste vaša tema i NATO i ODKB i sve to poštujem, ali molim da se vratimo na temu dnevnog reda. Možemo samo da predložimo neki okrugli sto o ovoj temi. Jeste važna politička tema, ali smo mnogo van ove teme. Tako da ćemo nastaviti dalje.
(Milorad Mirčić: Replika.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne)
(Aleksandar Šešelj: Nije u redu. Ovde drži predavanje 10 minuta i ne date da se odgovori. Stvarno nije korektno.)
Uvažavam sve, stvarno znate i sami, davao sam replike po pet minuta.
Gospodine Šešelj, najiskrenije, onda možemo do sutra govoriti o tome.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Obaveštavam vas da će Narodna skupština nastaviti sa radom sutra u 10.00 časova.
Hvala.
(Sednica je prekinuta u 18.10 sati.)