Mi srpski radikali se svih svojih prošlih uspeha na izborima ne stidimo. Bilo je i boljih i loših rezultata, ali se ne stidimo, a budućih se ne plašimo. Mi samo želimo da izborni proces bude takav da ne bude moguće da se ukrade ni jedan jedini glas ni jednog jedinog građanina, a za koga će birači da glasaju, njihova volja. Ko će bolje da im objasni svoje stavove i svoj politički program, to je na nama koji se politikom bavimo, ali je takođe na nama da učinimo sve da na taj izborni proces ne padne ni jedna senka. Po onome što se do sada dešava, nismo sigurni da će biti tako.

Dakle, mi želimo samo principijelno da rešimo sve ono što može da se reši i što treba da se reši pre raspisivanja i pre održavanja izbora.

Što se tiče zakona po kojima se sprovode ovi izbori, prvo, Zakon o izboru narodnih poslanika je 2000. godine donet na predlog Srpske radikalne stranke i apsolutno svi narodni poslanici su glasali za taj predlog zakona. U međuvremenu su žuti menjali taj zakon i napravili dve velike greške u tom zakonu. Jedna greška je to što su dozvolili da poslanici raspolažu mandatima, pa danas imamo ovo što imamo u Narodnoj skupštini. Druga greška je što se nije ostavila mogućnost, odnosno što je ukinuta mogućnost da se sa liste biraju poslanici po oceni i proceni onoga ko je listu formirao i ko je sa tom listom izašao na izbore.

Naš predlog je već godinu i kusur dana da se te dve anomalije ovog Zakona o izborima promene, zato što bi to zaista doprinelo demokratičnijem načinu, demokratskijem načinu izbora narodnih poslanika i sutra formiranja poslaničkih grupa. A ne verujem da ovde postoji neko ko nema isti takav cilj.

Zato moramo da budemo bez sujete, da razgovaramo, da se prihvati, ako mi kažemo da mi mislimo da je dobro to tako, iz tog i tog razloga, da se to ozbiljno razmotri, pa ako vam je, ja sam vam to rekla i pre neki dan, ako vam je gadno da prihvatite nešto što smo mi predložili, nagovorite Vladu da oni to predlože, mi ćemo to prihvatiti. Zato što mi mislimo da moramo svi maksimalno da se angažujemo da naredni izbori budu apsolutno čisti, koliko je to moguće. A kako će ko proći, to ćemo videti kakva je čija sreća junačka.

Hvala.
Ako mi dozvolite da izađem malo van Poslovnika, samo da kažem da je ovo bila jedna od boljih diskusija tokom ovog mandata.
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić. (Nije prisutna.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, informaciona bezbednost. U ovom trenutku Sergej Trifunović je u Valjevu, u protestu protiv "Krušika", protiv bezbednosti "Krušika". Osoba koja je za vreme agresije 1999. godine prebegla u Ameriku. Znači, prešla na agresorsku stranu. Čudi me i da je Dušan Teodorović, koji je takođe 1999. godine i kome takođe naša zemlja ništa nije značila, prešao na agresorsku stranu i pri tome zanemario svoju profesorsku dužnost, ostao bez posla, ali njegovu izdaju je Srbijanka Turajlić nagradila time što ga je par godina iza toga nagradila i odlukom Vlade, čudna je to autonomija univerziteta tad bila, vratila na mesto profesora.

Dame i gospodo, Jugoslav Ćosić, ovde imam njegovu izjavu. Ovde vidite zaglavlje N1 televizije. Ovde je oznaka "Si-En-Ena". Na ovom dokumentu, na memorandumu N1 televizije, on daje izjavu da nije doneta odluka o pokriću gubitaka po redovnom godišnjem finansijskom izveštaju firme "Adrija Njuz" d.o.o. Ako ovo nije falsifikovanje službenih isprava, ja ne znam šta je onda? Ako na memorandumu jedne firme piše to ime druge firme, onda je to za mene falsifikovanje isprava.

Gubitak od šest i po do sedam i po miliona evra, odluka nije doneta, direktor Jugoslav Ćosić, bilans uspeha, minus 73 miliona 143 hiljade dinara. Bilans neuspeha, u pravu ste.

Idemo dalje. Jugoslav Ćosić poseduje firmu koja se zove "Ki konekšen", ali gle čuda, ta firma koja je u njegovom vlasništvu nije u gubitku, nego u dobitku od 15 miliona ili negde otprilike 12 miliona evra i onda oni donose odluku, on i Sanja Ćosić, verovatno su povezani, da rasporede dobitak.

Znači, kada je u pitanju gubitak na "Adriu Njuz", taj gubitak niko ne dobija, verovatno će ostati državi Srbiji. Interesantno da u vezi tog gubitka na memorandumu N1 je PIB adresa N1 televizije, ali je PIB sasvim druge firme, "Adrija Njuz". Dakle, čist falsifikat, jer N1 nema PIB.

Sa druge strane, firma "Ki konekšen", sa dobitkom, raspoređuje se, gde je on osnivač 90%, znači, on je srećni dobitnik, 13 miliona 739 hiljada 671 evro ili 110 hiljada evra, a u "Adrija Njuzu" ima platu četiri hiljada evra, valjda zato što pravi gubitak od sedam i po miliona.

Ovo treba da ispitaju naši organi, jer ova televizija upravo sa ovim lažnim uzbunjivačem, gospodinom Obradovićem, dakle, upravo ova televizija gura priloge o tome kako je on navodno uzbunjivač, kako su narušena njegova prava, a u stvari radi se o otvorenoj izdaji podataka koji su državna tajna. Hvala.

Reč ima po amandmanu dr Milan Ljubić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, Zakon o informacionoj bezbednosti uredio je mere zaštite od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima, kao i nadležne organe za sprovođenje mera zaštite.

Savremeni tehnološki razvoj donosi velike mogućnosti, ali i nove izazove koji se tiču bezbednosti. Zato se moraju unapređivati i tražiti novi načini zaštite i odgovori u toj oblasti. Značaj interneta i digitalizacije doprinosi lakšem funkcionisanju svakodnevnih usluga. Zato je značajno unaprediti bezbednost na internetu.

Deca su najosetljivija grupa. Neophodno je zaštititi decu od mogućih zloupotreba i štetnih sadržaja. Važne su preventivne mere edukacije, rad sa decom, dečje radionice, edukacije roditelja, što doprinosi povećanju bezbednosti i sigurnosti.

Izmene zakona doprineće boljoj povezanosti svih relevantnih aktera u oblasti informacione bezbednosti, uspostavljanja evidencije, kao i jedinstvenog sistema za prijem obaveštenja o incidentima.

Sve ovo će doprineti efikasnosti prijavljivanja, kao i u potpunoj informisanosti nadležnih organa koji mogu da učestvuju u otklanjanju incidenata. Suština je jačanje kapaciteta, kao i blagovremena i efikasna podrška. Zahvaljujem.

Hvala, dr Ljubiću.
Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, gospođo Radeta.

Evo malo o zaista bezbednosti podataka na dva primera, gde opet mi mislimo da nije ovo savršeno urađeno, ne samo u ovom zakonu, nego i o ovim kojima ću govoriti. Pomenuću elektronski dnevnik.

Više puta smo govorili o elektronskom dnevniku i sada neću o tom softveru koji je nabavljen mimo javne nabavke sa samo jednim ponuđačem itd, nego o suštini. Elektronski dnevnik po zakonu kao postoji.

Mnoge škole i dalje nemaju internet. Nastavnici u priličnom broju, da ne kažem u većem broju, elektronski dnevnik vode na svojim kućnim računarima. I gde je tu zaštita podataka? Gde je tu zaštita podataka o detetu, ocenama deteta itd? Nastavnik u svojoj kući sa članovima svoje porodice ubacuje podatke u elektronski dnevnik, koji inače napiše na papiriću u razredu, odnosno u zbornici i onda donese da to radi kod kuće.

Dakle, ovo je apsolutno nezaštićeno bezbednosno i ovaj zakon tu ništa neće pomoći dok se ne reši pitanje obezbeđivanja kompjutera ili laptopova po školama, pre toga dok se ne obezbedi internet u svakoj školi. Znate, ako ćete donositi podatke iz kuće da ih sa papirića ubacujete na svom kućnom računaru, tu nema zaštite.

Takođe je pitanje zaštite, a i sada posebno nas interesuje podatak, pretpostavljam, gospodine Đorđeviću, da bi vi trebalo da imate taj podatak ili bar prilično da baratate približno tim podatkom, kada smo govorili o onlajn prijavljivanju sezonskih radnika u poljoprivredi, sećate se, tada smo imali raspravu i mi smo tada tvrdili, opet nismo mi u principu bili protiv toga, nismo ni sada, ali smo tvrdili da to jednostavno nije izvodljivo.

Sada vas pitamo, prošla je jedna sezona, one tamo sezone poljoprivredne nismo vas ni pitali, jer je zakon, mislim, donošen negde krajem proleća, pa nije bilo vremena možda da se primeni do kraja one pretprošle godine, ali ove godine je apsolutno bilo dovoljno vremena, prostora. Sada nas zanima, ministre, koliko je bilo onlajn prijava sezonskih radnika u poljoprivredi i koliko je, po vašim procenama, ako ih imate, bez obzira na zakon, bilo onih koji su taj posao i dalje radili na crno?

Hvala, gospođo Radeta.
Da li želite repliku ili po amandmanu, gospodine Bogatinović?
Gospodin Žarko Bogatinović, po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, napadi na informacione sisteme mogu bitno da ugroze funkcionisanje države, kao što je to bio slučaj u Estoniji još 2007. godine, kada je izvršen sajber napad na IKT sisteme državnih organa i finansijskih institucija i kada je došlo do blokade usluga elektronske uprave, koja se masovno koristi u toj državi, kao i platnog prometa.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, objavljenim u okviru dokumenta Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, utvrđeno je da 99,8% preduzeća na teritoriji Republike Srbije koristi računar u svom poslovanju, a 99,8% preduzeća ima internet priključak, s tim da 99,1% ima širokopojasnu internet konekciju. Prema istom izvoru, 98% preduzeća koristi elektronske servise javne uprave. Sa druge strane, 65% domaćinstva poseduje računar, 64% domaćinstava poseduje internet priključak, a 57,8% domaćinstava u Republici Srbiji ima širokopojasnu internet konekciju. Takođe, preko 1.510.000,00 lica koristi elektronske servise javne uprave, a preko 1.450.000,00 kupovalo je ili poručivalo robu ili usluge putem interneta u poslednjih godinu dana.

Prema podacima MUP broj prijavljenih krivičnih dela iz oblasti visoko-tehnološkog kriminala raste 50%. Napadi na servere državnih organa su sve učestaliji i napredniji.

Na kraju, Zakon o informacionoj bezbednosti stvara osnov za uspostavljanje i primenu sveobuhvatnog okvira u oblasti informacione bezbednosti. Zakonom se uređuju mere zaštite od bezbednosnih rizika u IKT sistemima. I, naravno, u danu za glasanje podržaću ovaj zakon. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar. Izvolite.