Hvala gospodine Šešelj.
Idemo dalje na replike. Gospodin Marković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ta mantra da Evropa ili EU nema alternativu o kojoj je pričao prethodni govornik, to je, kako da vam kažem, čista izmišljotina da je to mantra SNS.

Nikada, nikada, ni na jednom niti predizbornom skupu, niti na bilo kom javnom pojavljivanju ili učestvovanju, niko iz SNS nije rekao da Evropa nema alternativu. Pomešali ste nas sa nekim drugima. Pomešali ste nas sa nekim drugim političkim partijama kojima je to bila mantra, bio predizborni program, koji su to na svakom koraku govorili. S nekima od njih ste vi lepo i sarađivali, ali to je druga tema. Ne želim da otvaram tu temu.

Dakle, u svakom slučaju, nikada SNS to nije govorila. Mi smo uvek jasno i nedvosmisleno isticali da smo za ravnopravan odnos sa svim zemljama u svetu.

Pomenuli ste Island. Čudi me što ste pomenuli Island. Island je zemlja, članica NATO pakta i Island je zemlja poznata po tome da je u faktičnom smislu te reči, parkiralište za NATO avione. Da li to hoćete od nas? Da li to želite za Srbiju? Da li želite da Srbija uđe u NATO, onda kažite. Biće izbori, kažite - mi smo za primer Islanda, mi smo za to da budemo zemlja članica NATO pakta. Ne verujem da vam je to politički program, ali moram da kažem.

Kada je reč o EU, kako EU priznaje nezavisnost lažne države Kosovo, to nije tačno. Postoji pet zemalja, važnih zemalja EU koje nikada nisu priznale lažnu državu Kosovo. Hoćete da kažete da to nije istina? Pet zemalja u EU nikada nije priznalo.

Da vam kažem predsedavajući, meni je malo degutantno da ponavljam, odnosno da demantujem sve ono što neki godinama govore na račun SNS, pogotovo Aleksandra Vučića, a to je kako će Vučić da prizna nezavisnost Kosova. Sedam godina traje kampanja – Vučić će da prizna nezavisnost, Vučić će da potpiše nešto. Sedam godina. Pa onda idu s datumima, u novembru će on to da uradi, pa će u februaru da uradi, ali nikako sedam godina Vučić da prizna to Kosovo.

Neće ni priznati. Apsolutno neće. Zato prestanite više sa takvim optužbama. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Markoviću.
Opet reč ima Srbislav Filipović, pa onda gospodin Aleksandar Šešelj.
Izvolite.

Gospodine Marinkoviću, mi u Skupštini treba da vodimo ozbiljne političke debate, a ne da pričamo „Ivicu i Maricu“ ili „Trnovu ružicu“.

Građane Srbije bajke ne interesuju. Oni su za to prerasli, pogotovu birači. Birači odlično znaju i bajke i basne, ali mi ovde nismo da im pričamo bajke, niti da im pričamo o kućici od čokolade, nego da im govorimo istinu, da im kažemo u lice istinu i onda kada im se ta istina najviše i ne dopada. Može i vama da se ne sviđa.

Znam da su vam se sviđali Đilasovi upravni odbori, sve je to u redu. Nije to strašno. Lepo je biti u upravnom odboru, primati tamo neku naknadu. Kao što reče kolega Marković, možda ste sad i krenuli ka NATO paktu. Okej. Svako ima pravo da se menja, ali moraju građani da znaju.

Građani moraju da znaju pre izbora šta je cilj. Građani Srbije znaju da je cilj Aleksandra Vučića bolji život, da je cilj SNS bolji život, da je cilj SNS i Aleksandra Vučića, više fabrika u Srbiji, više radnih mesta, veće plate i veće penzije, kao što vidite te veće penzije dolaze već od decembra meseca, dolaze i veće plate, a to dolazi zato što smo ostvarili rast. Taj rast nismo ostvarili tako što smo ljudima pričali „Ivicu i Maricu“, nego tako što smo rekli da mora da se štedi, da mora da se radi, a to se zaradilo tako što je neko investirao u ovu zemlju, otvorio radna mesta. Taj neko su uglavnom države članice EU.

Članice EU, pet njih nisu priznale nezavisnost Kosova. Nemojte da lažete ljude. Evropska unija je podeljena u tom smislu i EU, kao EU nije priznala sama po sebi nezavisnost Kosova, niti je SNS pregovore o statusu KiM odnela u EU, u Brisel. To su radili vaši bivši partneri sa kojima ste bili u upravnim odborima. Oni su iz UN odveli razgovore o Kosovu u EU.

Hvala, gospodine Filipoviću.

Pravo na repliku ima gospodin Aleksandar Šešelj.

Prešli smo iz biznisa u raspravu o EU, do NATO. Ko zna kako ćemo završiti. Molim vas da se pridržavamo teme.

Izvolite gospodine Šešelj.

Ne znam koji su to naši bivši partneri, moguće da mislite na onu stranku u kojoj ste vi nekad bili, ali ovi partneri sadašnji vaši su možda, mnogo interesantniji. Na primer, Nenad Čanak poznati srpski patriota je koalicioni partner SNS na nivou grada Novog Sada. Možda je to neki znak u kom smeru vaša politika ide.

Što se tiče ovoga oko EU i priznanje Kosova, znate EU ima studiju izvodljivosti za Kosovo. Studije izvodljivosti ne postoje za pokrajine, nego za države, to vam dovoljno govori. Kada bude pravno obavezujući sporazum između Srbije i Kosova potpisan, Kosovo postaje član UN, neće imati veze da li je neka država bilateralno nekog priznala ili nije, smatraće se kao da je to država koja je međunarodno priznata.

To kako ima dvostruke aršine EU, govori nam primer Kipra. Republika Severni Kipar nije pod kontrolom Vlade u Nikoziji, a EU je primila Kipar u svoje članstvo u celovitosti. Postoji slična situacija kao sada u Srbiji. To je politika dvostrukih standarda i to vam govori o odnosu koji EU ima prema Srbiji. Ne vidi je apsolutno u svom članstvu i zanima je da se posao oko Kosova reši. To su neke činjenice.

Što se tiče saradnje sa NATO-om, nikad se nismo zalagali za NATO integracije. Mi smo uvek bili najveći protivnici NATO integracija. Nismo mi potpisali IPA i SOFA sporazume kojima se NATO vojnicima daje diplomatski status da imaju takav status koji nije bio predviđen za nemačke vojnike tokom Drugog svetskog rata i Trojnim paktom. Danas takav status imaju NATO vojnici u Srbiji.

Mi smo se zalagali za davanje diplomatskog statusa pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, mi smo kao srpski radikali prikupili na teritoriji AP Vojvodine više od 30.000 potpisa za osnivanje još jednog takvog centra, a vi ste bili protiv toga. Toga toliko o NATO integracijama i ko se za NATO zalaže.

Hvala gospodine Šešelj.
Pravo na repliku ima Aleksandar Marković.
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, po toj logici, sledeći je, onda bi i Kipar i Grčka trebali da izađu lepo iz EU, trebali bi da napuste EU, ali oni to nisu uradili, nego su ostali u institucijama i u EU i nastavili da se bore za svoje nacionalne interese.

Prethodni govornik, gospodine predsedavajući, je bio, odnosno, još uvek je mlad, ali tada je baš bio mlad pa se ne seća tih partnera o kojima smo govorili gospodin Filipović i ja, partnera SRS, do duše na gradskom nivou.

Iskoristio bih priliku da ga podsetim. U pitanju je Dragan Đilas i to je bio period od 2009. do 2012. godine, gde je političkom trgovinom Dragan Đilas postao gradonačelnik Beograda. Dakle, nije pobedio na izborima, već je političkom trgovinom uspeo, a pre toga su promenili Zakon o izboru gradonačelnika. Ukinuli su mogućnost direktnog biranja gradonačelnika, jer su znali da će Aleksandar Vučić pobediti i postati gradonačelnik. Onda su oni to promenili, ne bi li na svaki mogući način sprečili Vučića da postane gradonačelnik i nekako volšebno, Dragan Đilas je postao gradonačelnik.

Ali, momenat koji je najzanimljiviji u ovoj diskusiji je taj, 2009. godine Nemanja Šarović, koji je tada bio predsednik Gradskog odbora, a danas je narodni poslanik, donosi odluku o ulasku SRS u vlast na nivou Grada Beograda, sa Draganom Đilasom. Oni su jako lepo sarađivali, vrlo uspešno sarađivali. Proizvod te saradnje je bio deljenje upravnih i nadzornih odbora na nivou Grada Beograda, upravnih odbora u javnim preduzećima, komunalnim preduzećima, u ustanovama Skupštine Grada Beograda.

Međutim, ono što je najzanimljivije, želeo bih prethodnog govornika da uputim, on ima načine da to sazna, da li je istina da Vojislav Šešelj kao predsednik stranke nikada nije dao saglasnost i dozvolu da Šarović zapravo uđe u koaliciju sa Đilasom na novu grada?

Hvala gospodine Markoviću.
Sada određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15 časova i pet minuta. Puno smo se udaljili od teme.
Hvala.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Na član 109. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O INFORMACIONOJ BEZBEDNOSTI.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Marijan Rističević, Nataša Sp. Jovanović, Zoran Despotović, Dubravko Bojić, Nikola Savić, Milorad Mirčić, Sreto Perić, Vjerica Radeta, Ružica Nikolić, Aleksandar Šešelj i Nemanja Šarović.

Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.