Zahvaljujem koleginice Jovanović.

Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Milorad Mijatović i Nataša Mihajlović Vacić.

Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Snežana B. Petrović i Mira Petrović.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodna poslanica Snežana B. Petrović.

Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ovaj predlog zakona temelji se u članu 2. na deset načela na kojima se zasniva pružanje poštanskih usluga po ovom zakonu. Dakle, uz načelo 2. i načelo 9. potpuno je bilo prirodno da podnesem ovaj amandman. Jedan se odnosi na nesmetano pružanje univerzalne poštanske usluge, po ceni, rokovima i kvalitetu, za čitavu teritoriju Republike Srbije, uključujući i KiM, bez diskriminacije, kao i osetljive grupe u našem društvu, sa naročitim akcentom na invalide.

Drugo, odnosno 9. načelo, kaže - omogućavanje ravnomernog pristupa poštanskoj mreži i poštanskim uslugama. Pa, da bi se to sve odvijalo normalno i bez prekida, znači da bi smo imali nesmetanu funkcionisanje poštanskog saobraćaja, smatrali smo da je ovaj amandman neophodan, imajući u vidu da je „Pošta Srbije“, posle 24 sata dnevno, 365 dana u godini, u opštem interesu korisnika na čitavoj teritoriji Republike Srbije, uključujući i KiM. Hvala vam.

Zahvaljujem, koleginice Petrović.
Po amandmanu, reč ima narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite, koleginice.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.

Kada govorimo o poštarini za obavljanje poštanskih usluga, kada govorimo o prijemu i uručenju poštanskih pošiljki, što svakako spada u poštanske usluge, moramo imati na umu i organizaciju rada poštanskih operatora i upravo sa tim u vezi, možemo govoriti i o intencijama Vlade koje vidimo i kroz ovaj predlog.

U tom smislu, važne su namere Vlade da, što se želi postići i ovim konkretnim zakonom, a to je borba protiv sive ekonomije, koja je najvažnija, zapravo za nesmetano poboljšanje životnog standarda građana, na čemu ova Vlada radi, naročito i za osetljive grupe, posebno invalide o kojima je moja koleginica i govorila.

Važno je razumeti koliko je borba protiv sive ekonomije važna, da na suzbijanju sive ekonomije moraju raditi zajedno i građani i država, svi državni organi, sve ustanove, sve organizacije. Građani moraju da je prijavljuju, a država da na to adekvatno reaguje i da pri tome primenjuje neke mere koje bi bile preventivnog karaktera, odnosno koje bi sprečavale njen nastanak.

Na taj način država će osigurati bolji životni standard građanima, zbog sigurnije privrede i ekonomije i oni bi, sa druge strane imali i više poverenja u državne organe. Međutim, znamo da su isto tako važni i kvalitet poštanskih usluga, na čijem poboljšanju i dalje naravno treba raditi. Dalje, efikasnost funkcionisanja poštanske mreže, razvoju tržišta poštanskih usluga, shodno potrebama privrede i građana.

Ono što je važno, što treba da kažemo, jeste da predloženim rešenjima se obezbeđuje veći stepen zaštite korisnika poštanskih usluga, pošiljalaca i primalaca poštanskih pošiljki. Detaljno je uređena odgovornost poštanskih operatora i naknada štete koju su oni dužni da nadoknade korisniku, ali je uređena i odgovornost pošiljaoca.

Imamo ovde neke predloge koji su došli od strane Vlade, a koji se zasnivaju na tome šta je praksa pokazala. Praksa je ukazala da na neke izmene, koje je nužno učiniti i one se odnose na odgovornost pošiljaoca, kao na primer što je zabranjena sadržina pošiljke ili pakovanje pošiljke koja možda može oštetiti i druge pošiljke.

Dakle, ovde se ne radi samo o usklađivanju zakona sa pravilima EU, kako smo mogli da čujemo, već se radi o jednom sveobuhvatnom predlogu koji je pred nama. Radi se i na usklađivanju sa Zakonom o prekršajima, sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, sa Zakonom o zaštiti potrošača. Detaljnije su uređena, još neka pitanja o kojima možemo kasnije da govorimo, kada ti amandmani dođu na red, ali smatram da svakako ovaj Predlog zakona zaslužuje podršku narodnih poslanika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, još pre 1863. godine, još 1807. godine, Karađorđe je imao jednu odredbu o pismima.

Naš poštanski saobraćaj u Srbiji se odvijao tik posle Prvog srpskog ustanka. Do duše, on se odvijao na ovoj teritoriji, na kojoj bi sada neki da svedu Srbiju, na užu Srbiju. Ali, dame i gospodo, narodni poslanici, ja pitam i sebe i vas za pošiljke koje je recimo imao Bastać. Čije su to pošiljke i o kakvim poštanskim uslugama se radi, kada neko u svom rancu tek tako nosi 13.000 evra?

Da se zapitamo o unosu tog novca, o poreklu tog novca, ali i da se zapitamo da li je to deo onog novca koji su izneli na Sejšelska, Kukova i druga ostrva raznim pošiljkama, do duše tajnim, gde "Fajnenšl integriti" tvrdi da su do 2011. godine izneli novca iz privatizacije u vrednosti 51 milijardu dolara.

Zamislite sada šta bi ova vlast mogla da uradi, ne sa 51 milijardu evra, nego da su gospoda koja ne prisustvuju ovim sednicama, koja bojkotuju rad, da su pokrala samo dva puta manje. Zamislite gospodine ministre, da te pošiljke od 51 milijardu dolara da su samo upola bile manje. Da je upola manje izneto, zamislite da je ova vlast zatekla 25, 26 milijardi dolara, šta bi mogla da uradi, a zatekla je praznu kasu, sa dubiozama, obavezama, ne isplaćenim radovima, sa propalom "Razvojnom bankom Vojvodine", sa "Agrobankom" itd, gde je morala da sanira obaveze plaćanja, dugove itd. a u kasi nije bilo belog dinara.

U državnom kasi nije bilo belog dinara, ali u njihovim kasama je svakako bila ogromna suma novca i danas tom sumom novca pokušavaju da naprave medijski pejzaž, da naprave nemire u zemlji i nasilno preuzmu vlast.

Zamislite kada jedan opozicioni lider, pod znacima navodima, Bastać tvrdi da jeste opozicioni lider, ja tvrdim da je on vlast. Kada ste predsednik jedne od najvećih opština u Srbiji, onda ste vi vlast. Niste opozicija, vi ste opozicija na republičkom nivou. Zamislite, kada neko tako nosi nekoliko desetina hiljada evra u rancu, tek toliko da mu se nađe maltene kao džeparac , zamislite šta bi radio kada bi se ponovo dokopao republičke vlasti.

Mislim da bi oni ponovo uzeli 51 milijardu evra ili dolar i da bi ponovo, verovatno ponovo neke firme, posebno medije, podržavili pa ponovo prodavali, na štetu Republike Srbije. Zamislite još da su svi prihodi od privatizacija njihovih bili 6,5 do 6,7 milijardi evra, a izneli 51 milijardu dolara. Znači, na jedan dolar koji je prihodovala Republika Srbija u privatizaciji, oni su izneli na razna belosvetska ostrva, izneli su sedam. Dakle, sa tim novcem kupuju jahte koje ne registruju na teritoriji Republike Srbije da bi platili porez i pri tome se takmiče u dužini jahte.

Ja vas danas pitam - da li je jedan tajkun nastao za vreme ove vlasti? Nije nijedan. I Mišković i drugi tajkuni su nastali isključivo, "MK Komerc" itd. nastali su za vreme bivše vlasti i privatizacija, grabizacija je bila ogromna pljačka. Sada, zamislite sem one 51 milijarde da smo zatekli društvenu privredu, makar i one prihode, sedminu od onoga što su izneli i da smo zatekli 6,7 u kasi ili privredna društva u vrednosti od 6,7 milijardi, šta bi ova vlast uradila.

Prava je šteta što su 12 godina zavodili građane Republike Srbije i na takav način, kroz kontrolu medija, kroz kontrolu privatizacije, kroz lažna obećanja kako će svako dobiti hiljadu evra po akciji, prava je šteta što su DS Srbije i još neki, pustili da oni izvedu taj projekat.

Zamislite da zatečemo taj novac sada, šta bi ova vlast sve uradila, koliko dugova bi bilo vraćeno. Samo da vas podsetim da je donatorska podrška bila četiri i po milijarde. Pariski londonski klub su im oprostili skora pet milijardi i 6,7 milijardi prihoda od privatizacije, gotovo 17 milijardi ono što na prvi pogled ne vidimo je potraćila bivša vlast, ovi ovde što danima izbegavaju da rade svoj posao, ali ne izbegavaju lične dohotke, doprinose za benzin, odnosno naknadu troškova za benzin, iako ne učestvuju na sednicama Narodne skupštine.

Zamislite da smo imali tih 17 milijardi, zamislite da smo imali onih 26 milijardi, polovinu od iznetog opljačkanog novca, šta bi sve ova vlast danas uradila, koliko bi vojska S-400 i S-300, nam ne bi svakako bili skupi, zamislite koliko bi vojska bila naprednija, zamislite koliko bi stranih investitora više doveli, zamislite koliko bi autoputeva više uradili? Ne bi čekali Moravski koridor, on bi već bio gotov. Dakle, mogli bi to za gotov novac da izgradimo, kao što sada gradimo. Zamislite koliko bi škola, kliničkih centara napravili, koliko bi mladih za koje se oni pozivaju, koliko bi mladih manje izašlo iz zemlje, s obzirom da bi se zemlja dinamičnije razvijala.

Ne bi onda plate i penzije bile, plate 500 evra, prosečna penzija 238, da oni pošiljkama, sumnjivim pošiljkama novca, koje su iznosili, da se to nije desilo, zamislite koliko bi sada plate bile? Verovatno bi plate bile negde oko 800, 900 evra i verovatno bi penzije bile sada na nivou 300 do 400 evra.

Zašto to danas nije krivica, nije do sadašnje vlasti, i naši građani, naši penzioneri, naše domaćice, naši radnici, naši seljaci, naš vredni i čestiti narod treba da zna da ovi što bojkotuju izbore, da je to dobro za Srbiju. Oni nisu ni zaslužili da budu na glasačkom listiću, da narod uopšte dođe u poziciju da se izjašnjava za takve štetočine. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Tomislav Ljubenović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Amandmanom na član 21. Predloga Zakona o opštim uslugama, predlažem da se izmeni stav 4, tako da sada glasi – objavljivanje pojedinih usluga koje pripadaju univerzalnoj poštanskoj usluzi može se pravnim aktom nadležnog državnog organa prekinuti ili obustaviti u cilju zaštite opšteg interesa javnog morala, javne bezbednosti, krivične istrage, javne politike i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

Povod za ovakvo amandmansko rešenje je potreba da se precizira da je rekonstrukcija moguća samo na osnovu pravnog akta nadležnog državnog organa u skladu sa zakonom.

Član 21. sadrži odredbe koje se odnose na univerzalnu poštansku uslugu i mi smo amandmanom predložili da su prekidi ili obustava mogući isključivo uz postojanje pravnog akta nadležnog državnog organa.

Nedorečene ili odredbe koje nisu jasno definisane mogu u praksi postati u nekom trenutku predmet zloupotrebe, pa smo hteli da tu mogućnost predupredimo.

Inače, ovaj predlog zakona je još jedan u nizu za koje predlagač navodi da se usvaja zbog usaglašavanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Kao razlog se navodi da je Republika Srbija kandidat za članstvo u toj Uniji.

Mi iz SRS koristimo svaku priliku da predstavnicima vlasti kažemo da zakoni koje Narodna skupština donosi moraju biti takvi da korist od njihove primene u praksi imaju građani Republike Srbije, a ne da se donose zakoni čija je svrha donošenje isključivo usaglašavanju sa evropskim zakonodavstvom.

Predlagač zakona, između ostalog, navodi da svrha i osnovni razlozi za donošenje ovog zakona ogledaju se pre svega u podizanju kvaliteta poštanskih usluga, efikasnijem funkcionisanju poštanske mreže, unapređenju uslova pristupa poštanskoj mreži, razvoju tržišta poštanskih usluga shodno potrebama privrede i građana Republike Srbije u stvaranju uslova da obavljanje univerzalne poštanske usluge bude u potpunosti u skladu sa društvenim, ekonomskim i tehnološkim okruženjem u Republici Srbiji.

Za nas je ovo prihvatljivo, ali dalje navođenje evropskih direktiva sa kojima je potrebno usaglašavanje, za nas je neprihvatljivo. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Ljubenoviću.
Po amandmanu, reč ima narodna poslanica, Olivera Pešić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 21. definiše prijem i uručenje poštanskih pošiljaka, tako da je definisano da se prijemi uručenja obavlja najmanje pet dana u nedelji, osim u dane državnih praznika, osim u dane verskih praznika ili u slučaju više sile.

Takođe, članom 21. definisani su izuzeci zbog posebnih okolnosti i posebnih geografskih uslova, kada se garantuje najmanje jedan prijem pošiljki nedeljno unapred određenim radnim danima.

Sve ovo će omogućiti podizanje kvaliteta poštanskih usluga i veći stepen zaštite prava korisnika poštanskih usluga, a amandman koji je kolega Ljubenović podneo, doprinosi poboljšanju ovog zakonskog predloga, jer definiše da se uslovi i način prijema i uručenja pošiljki, kao i obustava pošiljki u cilju zaštite opšteg interesa javnog morala i javne bezbednosti i krivične istrage, bliže uređuje pravnim aktom nadležnog organa. Tako da ću podržati ovaj amandman. Zahvaljujem.