Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 77. Predloga zakona o poštanskim uslugama se odnosi na reklamacije i mi smo tu stav 3. ovog člana precizirali tako što smo rekli da se nadoknađuju novčana protivrednost, jer to je zapravo moguće i merljivo za štetu.
Međutim, ja bih ovu priliku iskoristio da malo potenciram poboljšanje radno-socijalnog statusa, pre svega poštonoša, poštara i šalterskih radnika, a opet, pre svih, šalterskih radnika broj jedan, dva ili tri, ili kako se oni tamo već dele.
Koleginica Snežana Petrović iz svog dugogodišnjeg iskustva je veoma afirmativno i korektno govorila i o sistema pošta Srbije i o onom što pošte Srbije rade za građane Srbije i o značaju pošta. Jer, praktično ni državna uprava ne može da funkcioniše na način koji bi bio zadovoljavajući za ostvarenje sistema, ukoliko nije rešeno na dobar način. Veliki broj pošiljki koje idu preko pošte se odnose na ostvarenje određenih prava koji imaju i prekluzivne rokove. Propuštanjem tih rokova, naravno, građani Srbije bi snosili neke posledice.
Zaposleni u poštama, pre svega, poštonoše i šalterski radnici su pod udar došli prilikom ograničenja broja zaposlenih 2013. i 2014. godine, a zatim i kod umanjenja isplate zarada od onih 10%, pa iako se sada priča da je prosečna zarada u Srbiji negde na nivou ili blizu 500 evra, odnosno oko 54.050 dinara, poštari sa punim radnim vremenom i šalterski radnici broj jedan imaju negde oko 32 hiljade. Ovaj problem se najpre pojavio u velikim centrima iz razloga što zarade koji su oni mogli da ostvare nisu bile adekvatne, što bi ista ta lica da rade u drugim privrednim subjektima mogla da ostvare. Oni su počeli da daju otkaz, da raskidaju radni odnos i da prelaze u te firme. Vrlo brzo se to prelilo, naravno, po sistemu spojenih sudova i manja mesta i onda se tu pojavio problem. Kao što su najpre pošte ostale bez određenog broja zaposlenih u velikim mestima, tako i u malim, jer su brzo mogli da se zaposle.
Jedno vreme, mislim, njima je bilo odobreno da angažuju po privremenim i povremenim ugovorima, gde čak nije ni za puno radno vreme, nego možda 50% ili 60%, pa onda ona zarada koja bi bila 32 hiljade bila je negde 16, 17 do 20 hiljada maksimalno. To je dovelo da u mestu iz koga dolazim, u Ljuboviji, u jednom momentu, od ukupno 10 poštonoša, skoro, za vrlo kratko vreme, tri su dala otkaz, a to je 30%. To je veliki broj kada u jednom danu ili za kratko vreme ostane bez izvršilaca. Dešavalo se da mnoge pošiljke nisu mogle da budu uručene, nego su morali oni na koje je ta pošiljka bila adresirana da se raspituju, da dolaze.
Nema ovde problema kod zaposlenih u poštama, ovde je problem kod broja izvršilaca. Nisam siguran da 2013. godine i 2014. godine neko to svesno nije radio. Da li se to u sistemu pošta mogli da prepoznaju? Ne znam, ali znate dobro da je od 2013.godine, 2014. godine pa na ovamo pojavio veliki broj firmi koje rade brzu poštu. Sve je to nekada radila Pošta.
Moramo da kažemo da poslovi koje rade poštanski službenici na šalterima su prilično složeni. Tu je kombinacija čisto poštanskih poslova, kao i bankarskih, koje rade u bankama. Ali, uglavnom, najveći problem je, apelujem još jednom, da se taj radno socijalni status poštonoša i šalterskih radnika popravi, koliko je to moguće. Hvala vam.