Zahvaljujem.
Na član 53. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Mira Petrović i Snežana B. Petrović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 55. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Milorad Mijatović i Nataša Mihailović Vacić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 69. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 71. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Filip Stojanović.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 71. stav 2. tačka 3) Predloga zakona o poštanskim uslugama.

Moj amandman se odnosi na preciznije definisanje nekih pojmova koji se koriste u ovom zakonu. Radi se o tome da stvari moraju biti definisane u skladu sa propisima Republike Srbije.

Naime, ovaj član zakona je nedorečen, jer nije jasno šta se to izdvaja na ime operativnih troškova. To što se izdvaja na ime operativnih troškova treba da se nazove svojim imenom, a to se zove naknada. U protivnom, ispašće da se naplaćuje nešto a da se ne zna kako se zove to nešto, odnosno to nešto što se naziva nema svoje ime. Ovako su radili dosovski kadrovi koji su razne sertifikate i razne diplome sticali na Soroševim kursevima. Videli smo do čega nas je to dovelo i šta su tu dosovski kadrovi tamo nauči.

Bez obzira šta mi mislimo o vama, ipak smatramo da ste bolji od njih i zato nemojte sebi dozvoliti da se ovakve nejasne stvari nalaze u našim članovima zakona. Zbog toga smatram da bi Vlada trebala da usvoji ovaj moj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Stojanoviću.
Na član 71. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Despotović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o poštanskim uslugama amandman SRS odnosi se na član 71. stav 3, koji se menja i glasi: "Agencija, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove finansija, utvrđuje visinu i način plaćanja takse iz stava 1. ovog člana i visinu i način plaćanja naknade na ime operativnih troškova iz stava 2. ovog člana", sa obrazloženjem da se amandman utvrđuje u skladu sa propisima Republike Srbije, naziv za iznos koji se plaća na ime operativnih troškova, a sve u skladu sa amandmanom na član 71. stav 2. Predloga zakona.

Dobro je što je Vlada prihvatila ovaj amandman, jer kako smo videli iz razloga za donošenje ovog zakona, da je u pitanju usaglašavanje sa raznim direktivama, Prvom poštanskom direktivom, sa Drugom, i konačno sa Trećom evropskom poštanskom direktivom.

Saglasni smo što se, na primer, predviđa smanjenje u pogledu rokova u kojima korisnici poštanskih usluga mogu zatražiti zaštitu svojih prava. Smanjen je taj rok sa 30 na osam dana operaterima da odluče o osnovanosti reklamacije korisnika.

Ovaj zakon pominje široku lepezu subjekata na koje će uticati predložena rešenja, od građana i privrednih subjekata preko operatera do ministarstva itd.

Sve to treba dobro uvezati, inspekcijski propratiti, dati pravna mišljenja, izvršiti stručni nadzor ministarstva.

Kako će to ministarstvo uraditi, ostaje da se vidi. Kako će izaći na kraj sa raznim oblicima nedozvoljene trgovine kroz tokove poštanskog saobraćaja je pitanje koje čeka odgovor. Ili mi možda svi zajedno, znajući našeg zakonopredlagača, možemo očekivati neke nove izmene i dopune ovom novom zakonu? Hvala.

Zahvaljujem, kolega Despotoviću.
Na član 77. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima predlagač amandmana, narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 77. Predloga zakona o poštanskim uslugama se odnosi na reklamacije i mi smo tu stav 3. ovog člana precizirali tako što smo rekli da se nadoknađuju novčana protivrednost, jer to je zapravo moguće i merljivo za štetu.

Međutim, ja bih ovu priliku iskoristio da malo potenciram poboljšanje radno-socijalnog statusa, pre svega poštonoša, poštara i šalterskih radnika, a opet, pre svih, šalterskih radnika broj jedan, dva ili tri, ili kako se oni tamo već dele.

Koleginica Snežana Petrović iz svog dugogodišnjeg iskustva je veoma afirmativno i korektno govorila i o sistema pošta Srbije i o onom što pošte Srbije rade za građane Srbije i o značaju pošta. Jer, praktično ni državna uprava ne može da funkcioniše na način koji bi bio zadovoljavajući za ostvarenje sistema, ukoliko nije rešeno na dobar način. Veliki broj pošiljki koje idu preko pošte se odnose na ostvarenje određenih prava koji imaju i prekluzivne rokove. Propuštanjem tih rokova, naravno, građani Srbije bi snosili neke posledice.

Zaposleni u poštama, pre svega, poštonoše i šalterski radnici su pod udar došli prilikom ograničenja broja zaposlenih 2013. i 2014. godine, a zatim i kod umanjenja isplate zarada od onih 10%, pa iako se sada priča da je prosečna zarada u Srbiji negde na nivou ili blizu 500 evra, odnosno oko 54.050 dinara, poštari sa punim radnim vremenom i šalterski radnici broj jedan imaju negde oko 32 hiljade. Ovaj problem se najpre pojavio u velikim centrima iz razloga što zarade koji su oni mogli da ostvare nisu bile adekvatne, što bi ista ta lica da rade u drugim privrednim subjektima mogla da ostvare. Oni su počeli da daju otkaz, da raskidaju radni odnos i da prelaze u te firme. Vrlo brzo se to prelilo, naravno, po sistemu spojenih sudova i manja mesta i onda se tu pojavio problem. Kao što su najpre pošte ostale bez određenog broja zaposlenih u velikim mestima, tako i u malim, jer su brzo mogli da se zaposle.

Jedno vreme, mislim, njima je bilo odobreno da angažuju po privremenim i povremenim ugovorima, gde čak nije ni za puno radno vreme, nego možda 50% ili 60%, pa onda ona zarada koja bi bila 32 hiljade bila je negde 16, 17 do 20 hiljada maksimalno. To je dovelo da u mestu iz koga dolazim, u Ljuboviji, u jednom momentu, od ukupno 10 poštonoša, skoro, za vrlo kratko vreme, tri su dala otkaz, a to je 30%. To je veliki broj kada u jednom danu ili za kratko vreme ostane bez izvršilaca. Dešavalo se da mnoge pošiljke nisu mogle da budu uručene, nego su morali oni na koje je ta pošiljka bila adresirana da se raspituju, da dolaze.

Nema ovde problema kod zaposlenih u poštama, ovde je problem kod broja izvršilaca. Nisam siguran da 2013. godine i 2014. godine neko to svesno nije radio. Da li se to u sistemu pošta mogli da prepoznaju? Ne znam, ali znate dobro da je od 2013.godine, 2014. godine pa na ovamo pojavio veliki broj firmi koje rade brzu poštu. Sve je to nekada radila Pošta.

Moramo da kažemo da poslovi koje rade poštanski službenici na šalterima su prilično složeni. Tu je kombinacija čisto poštanskih poslova, kao i bankarskih, koje rade u bankama. Ali, uglavnom, najveći problem je, apelujem još jednom, da se taj radno socijalni status poštonoša i šalterskih radnika popravi, koliko je to moguće. Hvala vam.

Zahvaljujem kolega Periću.

Na član 78. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Videli ste da je napravljena greška zato što suštinski ovaj amandman koji je Vlada prihvatila dovodi u situaciju svakoga kome se desi da mu je oštećena ili izgubljena pošiljka ostvari svoje pravo po osnovu zakona, ali za vrednost koja mu pripada, a ne naknadu štete, kao što je to prvobitno stajalo, koja mu pripada po ovom zakonu, jer, kolika je ta šteta to tek treba da se utvrdi u propisanom postupku.

Mi imamo sad ovde jednu koliziju, dame i gospodo narodni poslanici, da Zakon o zaštiti potrošača poznaje potrošača. To ste vi kad putem pošte želite da vam stigne nešto što ste poručili sa nekim prodavcem sa kojim ste obavili komunikaciju da li putem mejla ili ste direktno zvali telefonom, i kažete sada post ekspres, što je inače odlična usluga Pošta Srbije, da vam stigne na tu adresu ili da vam stigne u preporučenoj pošiljci, što je diskutabilno, najviše se ova odredba zakona upravo odnosi na to ili na klasične pakete koji nisu brza pošta, odnosno post ekspres.

Vidite sada, Pošta Srbije naravno poznaje u sistemu primaoca i pošiljaoca, a kada je ovakva situacija u pitanju pošiljaoca, jer pošiljalac je taj koji je platio poštarinu, on je taj koji tvrdi i garantuje da je u prepisci sa kupcem, odnosno primaocem, stavio upravo onu vrednost robe u taj paket, u to pismo koja je ugovorena.

Ovim putem želim da upozorim građane Srbije da veoma vode računa kada je u pitanju i ta prepiska i da znaju sa kime stupaju u kontakt. Pošta Srbije će svakako nadoknaditi štetu, ali građani moraju da znaju da ne njima koji su primaoci, već onome ko je trebao da im pošalje. Takva su pravila Pošte Srbije, a taj pošiljalac, on ostvaruje to u roku od 60 dana, kako to ovde stoji u članu 78, ali on bi trebao momentalno kada se to već desilo da obešteti kupca, a ne da kaže –pa, sad čekajte, Pošta Srbije nama treba da odgovori, mi smo poslali zahtev, pa da se utvrdi kolika je vrednost toga. Ne, jednostavno građani moraju da znaju da se oni u tom slučaju pozivaju na Zakon o zaštiti potrošača, a kada će da se otkloni spor, inače to nisu česti slučajevi, da ne budemo sad ovde u tom smislu izričiti i da kažemo – to je česta pojava, nije, na 100 hiljada pošiljki, to je otprilike 10 do 20 u nekom sistemu da se ili nešto ošteti ili da se zagubi. Verujte, uvek kada Pošta Srbije provede jedan postupak koji mora da sprovede se utvrdi da je greška kod onoga ko je slao, jer jednostavno ne pošalje ono što je kupac očekivao.

Zahvaljujem.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite kolega Marković.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa većinom onoga što je izgovorila prethodna govornica, predlagač amandmana, a njeni argumenti su i rezultirali time da amandman bude prihvaćen. Vlada Srbije na taj način šalje jasnu poruku da nam nije važno odakle dolazi, odnosno iz koje poslaničke grupe dolazi konkretno amandman. Dakle, ako je amandman dobar, ako će uticati pozitivno na zakon, mi to prihvatamo i kao Vlada Srbije i kao poslanici vladajuće većine.

Međutim, želeo sam, gospodine predsedavajući, da izrazim nezadovoljstvo jednim pritiskom na rad parlamenta, neprihvatljivim pritiskom na rad Narodne skupštine koje je došlo od strane Foruma sudija Srbije. Ispred mene je članak iz jednih novina. Te novine se samo zovu dnevnim listom, te novine su u praksi odavno postale, da kažem, političko glasilo jedne političke grupacije okupljene oko onog Saveza za Srbiju ili kako se već zove. Kaže – Forum sudija je osudio poslanike zbog uvreda upućenih Miodragu Majiću. O čemu se zapravo radi? U tekstu oni kažu – poslanici vladajuće većine na sednici održanoj pre nekoliko dana izneli su niz uvreda na račun sudije Apelacionog suda Miodraga Majića koji je pustio iz zatvora šiptarske teroriste, oni to stavljaju pod navodnike, ali i da je oslobodio pedofila, takođe pod navodnicima.

Kaže u saopštenju Forum sudija Srbije, protestvuje – kako je istaknuto na taj načine se omalovažavaju sudije koje stručno i nepristrasno vrše sudijsku funkciju i podriva se ugled i nezavisnost pravosuđa, a narodni poslanici direktno krše načela nezavisnosti sudstva i podele vlasti koja su proklamovana Ustavom. Jedino je tačan ovaj deo oko podele vlasti.

Pazite dalje, apelovali su na poslanike da se klone neprimerenih i nedozvoljenih diskusija i da poštuju kodeks ponašanja narodnih poslanika. Da nije smešno, bilo bi tužno.

Prvo, ne može da bude uvreda nešto što je istina. Kako istina može da bude uvreda? Drugo, neka kaže to društvo sudija ili Forum sudija, kako se već zovu, šta to nije istina. Jel oslobodio pripadnike tzv. Gnjilanske grupe? Jel oslobodio ili nije? Jel oslobodio pedofila? Jeste i cela javnost Srbije zna da je tako. Šta je tu uvreda? Šta je tu neistina u krajnjem slučaju?

Treće, niko nikoga ovde ne omalovažava, već ističemo kontinuirano nezadovoljstvo Majićevim dnevnim bavljenjem dnevnom politikom. Svaki dan se čovek bavi isključivo dnevnom politikom.

Želeo bih da podsetim da politički sistem Srbije je definisan Ustavom Srbije i uređenje vlasti počiva na principu podele vlasti. U Srbiji imamo tri grane vlasti i to je sudska, izvršna i zakonodavna vlast.

Potpuno je neprihvatljivo da nekakav Forum sudija Srbije utiče na rad zakonodavne vlasti, utiče na rad Narodne skupštine, drže nam ovde neke lekcije. Kažu

– oni apeluju na poslanike da se mi klonimo neprimerenih, kako kažu, i nedozvoljenih diskusija samo zato što smo istakli nezadovoljstvo time da se jedan sudija, umesto svojim poslom, bavi dnevnom politikom i jedino isključivo je to skopčano sa onim što inače rade ovi mediji koji za njega otvaraju prostor a to su N1, „Danas“ i svi ostali, a to je isključivo napad na Aleksandra Vučića i SNS.

Meni je potpuno neprihvatljivo da mi od njih doživljavamo konstantne napade i pridike i da oni treba da nas uče kako treba da se ponašamo u Narodnoj skupštini. Zahvaljujem.