U tom smislu se slažem sa vama. Ja već očekujem da narednih nekoliko dana želim da se obratim javnosti vezano za ovu temu, kada budem prikupio sve što hoću da iznesem ljudima u svakom detalju, da vide koliko je to jedna „makijavelistička laž“, koja svakoga dana iako je demantovao „Krušik“. Znate, oni kažu „Krušik“ je upropašćen. „Krušik“ danas stoji u odnosu na 2009, 2010, 2011, 2012. godinu sto puta bolje, pri čemu je tada imao, recimo tri do četiri puta manje radnika.
Dakle, uposlili smo četiri puta više radnika, kompanija bolje stoji, nikada im ništa ne kasni. Kako je to lošije nego što je bilo u trenutku kada je finansijski direktor bila majka čoveka koji iznosi informacije?
Ali, on ne iznosi informacije vezano samo za to. On prikuplja u kontinuitetu pet godina informacije o poslovanju firme, o projektima firme, o njenim kontaktima i sa državnim subjektima. Šta je tu sporno? Hoću da kažem, šta je sporno, što bi on prikupljao o tome kako „Krušik“ radi sa SDPR, država sa državom na osnovu odluke države, specifikacije, opreme, robe itd. Ko zna kome to iznosi.
Kako bi se to nazvalo, kako bi ga nazvao Putin? Kako bi Putin nazvao čoveka koji bi prikupljao podatke pet godina o ruskoj fabrici naoružanja i stavljao to na hard disk? Ići ću uskoro u Moskvu, pitaću ih kako će oni da to kažu, kako bi ih oni nazvali. Ne verujem da bi rekli bilo šta drugo osim da je to zloupotreba zakona.
Ali, nisam tužilac, niste ni vi. Neka tužilac bude taj koji kvalifikuje da li postoji neko delo, koje delo, tako radi pravna država, i neka sud odluči da li je taj čovek kriv za to delo koje mu je tužilac stavio na teret ili nije. To je jedino čisto i ispravno.
Ja se nadam da će Tužilaštvo proveriti i ove navode koje su iznosili on i ovi drugi, iako se radi o potpunim lažima. Znači, ne da ni jedna firma privatna nije kupovala po povlašćenim cenama, nego su na osnovu, prvo što sam uradio pozvao SDPR da ih pitam, ali je to moja privatna stvar što sam ja pozvao ljude koje poznajem u SDPR. Neka to odrati i Agencija za borbu protiv korupcije, Tužilaštvo, ko god hoće, nego je SDPR bio dramatično povlašćen u odnosu na sve privatne firme.
Kada se uzme specifikacija šta su sve kupovali i šta je taj proizvod, u ovom slučaju minobacačka mina, sve sadrži, ali to ću pokazati javnosti kada se budem obratio vezano za ovu temu.
Znači, apsolutne, brutalne laži. Ja sam prinuđen, nažalost, iako su demantovali „Krušik“, Ministarstvo odbrane po dva-tri puta, oglasili se i rekli – Ljudi, ovo je besmislica, ne da nije tačno, apsolutno je laž, netačno. Onda ljudi kažu – A što se ne oglase nadležne institucije? Oni se oglase, ali nije dovoljno ni to jer nije dovoljno dobar odgovor, valjda.
Dakle, ja želim, vi ste tu u pravu, osećam da ova tema nije dovoljno zatvorena. Prosto, ljudi možda i nemaju previše informacija, nije možda razrađena na pravi način, upravo zato da bi se pokrile afere koje su se pojavile gde je jedan od čelnika Saveza za Srbiju, Đilasove stranke, prebija svog kuma, muči ga, davi, u isto vreme se bavi reketom, građevinskim reketom na teritoriji opštine Stari Grad.
Sa druge strane, okupljaju ljude da spaljuju Vesićevu knjigu i naravno da to nije dobro da im to budu teme. Ja razumem potrebu tih ljudi da govore o tome, jer potrebno je pokriti takve stvari. Oni kažu – Da, prvo jedan dan nije taj što je spalio knjigu, jeste član, nije član, e ipak jeste član, ali on je zapalio, nije zapalio, on se pridružio. Ja sam gledao lica, možete da vidite na internetu, lica tih ljudi koji pale knjigu. Ni u nacističkoj Nemačkoj kada su se spaljivale knjige nisu svi spaljivali knjige, bilo ih je jedno desetak-petnaest-stotinu, nije važno koliko, koji su spaljivali u kolonama ogromnog broja ljudi, koji su u jednom sladostrasnom zanosu navijali za spaljivanje knjiga.
Isto je to bilo i ovde. Niko od tih ljudi nije rekao – ovo je užasno, grozno, ja ne mogu da budem na skupu gde se spaljuju knjige, ne želim da prisustvujem tome, nedovoljno sam jak da se suprotstavim ali neću da budem tu, idem. Ne, svi su snimali telefonima, valjda da pokazuju deci kući kako se lepo spaljuje knjiga.
Video sam sa kakvim ljudima imamo posla. Oni svaki dan govore loše o Srbiji. Oni govore da Srbija oružje prodaje ISIS-u. Besmislica, najgora besmislica koja postoji na svetu, najgora moguća. Stalno pokušavaju da tim zamenama teza plasiraju nešto što će naneti štetu i „Namenskoj industriji“ i Srbiji, „Namenskoj industriji“ koja danas posluje ne neuporedivo bolje, nego prosto ne mogu da pronađem pridev da opišem unapređenje poslovanja „Namenske industrije“ u odnosu na neki raniji period, šta smo sve uspeli da podignemo. SDPR je podigao novu fabriku municije od tog novca koji zarađuje prodajom naoružanja, državna nova fabrika municije u Uziću. Mi ranije nismo mogli da okrečimo neku staru, ovi ljudi su podigli potpuno novu, apsolutno. Šta je sve kupljeno od tog novca? Koliko novca je SDPR uplatio u budžet Republike Srbije? Koliko je uložio u razvoj naoružanja oklopnih transportera, novog pešadijskog naoružanja, municije? To je neuporedivo. Taj novac potiče upravo od toga.
Normalno je da SDPR ima najbolju maržu, da najviše on zarađuje i da ima najpovoljnije cene i uvek je tako i bilo. Uvek je tako i bilo, samo se postavlja pitanje šta je proizvod o kome pričamo, odnosno šta su komponente? Da li taj proizvod ima komponente A ili B? Jedan koji leti ovoliko, onaj koji je leti onoliko, različita je cena, različit proizvod, a prodajete privatnoj i državnoj kompaniji po istoj ceni, jednoj lošiji, jednoj bolji proizvod, odnosno državnoj dajete suštinski po boljoj ceni. To treba da se objasni.
Treba da se objasni, dakle, ja hoću da se obratim javnosti, upravo po svim tim pitanjima koji se tiču sumnji na moguć sukob interesa, na moguću trgovinu uticajem, sve ono što su, ono što ja prepoznajem kao ozbiljne optužbe, ja nisam neozbiljan čovek, dakle, nikad u životu nisam pozvao nikoga, baš nikoga iz „Namenske industrije“ da mu kažem - e, vidi, primi ovog na sastanak. Ni to, ne daj Bože nešto više od toga. Sve dozvole koje su stizale u MUP, uredno davane državnim subjektima u treptaju oka, sve u skladu sa zakonom i propisima, baš zato što hoćemo da pokažemo odgovornost prema državi.
Naravno, ja hoću da pripremim sve da bih bio vrlo koncizan i precizan, hoću da govorim snagom argumenata, na svaki pojedinačni navod koji sam čuo u javnosti u prethodnih nekoliko nedelja hoću da odgovorim, hoću da pokažem kolika je besmislica u pitanju, iako znam da, politički gledano, kada ulazite u temu koju plasira neko da bi vam naneo štetu, to nikad ne ide u vašu korist, to je uvek šteta. Koliko god objašnjavali, širite temu u kojoj vi ispadate kao da ste radili nešto mutno i muljavo. Ali, osećam da je potrebno da se to zatvori, da se pokaže ljudima šta je istina.
Na kraju krajeva, neka to urade, ja hoću da to kažem zbog svoje savesti, zbog onog u šta ja verujem, a neka to urade i državni organi, neka to uradi tužilac, neka to uradi Agencija za borbu protiv korupcije, neka pokažu ljudima sve, neka ispitaju sve, i ko je gde zaposlen, i gde radi, i gde ne radi, i kakve veze ima, i da li nema, da li je jedno od tih preduzeća ikada poslovalo sa državom, pod kojim uslovima, kad, od kada, kad su prvi ugovori.
Ta firma o kojoj se priča postoji od devedesete godine, od devedesete godine. Ministarstvo Vuka Jeremića je uredno davalo svaki put saglasnost za izvoz naoružanja, kao i sva druga ministarstva u tom lancu u vreme kad su neki drugi bili na vlasti i tada je to bilo super, posle 2000. godine ne valja.
Ja tog čoveka, inače, nikad u životu nisam video, ne znam kako izgleda uopšte. I ja sam spreman za sve ovo što kažem da idem na poligraf u svakom trenutku i ako treba ne na naš, na strani, jer ja, stvarno, u tome ni na koji ružan način nisam učestvovao. A, sve se čini da bi se pokrilo faktički, da se kad radite nešto dobro, kad unapređujete rad MUP-a, ne valja, treba da se plasira nešto zato što to nekom ne odgovara. Kad idu neki politički izbori, dajte, uprljajte nekog da ne bi mogao da mi odgovori ili da ga držite stalno u toj vrsti priče.
Ja neću da sebi dozvolim, niti ću da dozvolim nekom drugom da iznosi laži ni o meni, ni o članovima moje porodice. Ja ću da se za to obratim sudu. Tužiću svakog ko to bude iznosio u javnosti, apsolutno, i goniću ga da pokažem narodu za sve te koji to tvrde da su lažovi.
To sam čuo i od mnogih ljudi i u ovoj sali kada se lagalo o njima, da su se uvek trudili da to poprave i da pokažu da ovako nešto neće da trpe i apsolutno ih podržavam, kad neko laže o vama, morate da se suprotstavite, naprosto, ne treba da ostavite laž da ostane laž.
Žao mi je što sam uzeo ovoliko vremena objašnjavajući ovo, ali uskoro, vrlo brzo očekujem da ću imati priliku da, ja se nadam za nekoliko dana, da mi neće trebati više, da sve to prikupimo, ono o čemu ja hoću da govorim, i da vrlo argumentovano pokažem da su sve te fascinantno izmišljene optužbe potpuna laž.