Hvala, predsednice.

Poštovani predstavnici Vlade, uvažene kolege, uvaženi građani Republike Srbije, danas je pred nama jedan set zakonskih predloga i samo letimičnim uvidom u predloženi, odnosno usvojeni dnevni red, mogu se izvući najmanje tri važna zaključka.

Naime, prvo, da su svi današnji zakonski predlozi u funkciji, odnosno na tragu stvaranja nekih novih partnerstava i širenja saradnje Republike Srbije sa raznim zemljama u svetu, ali i širenja regionalne saradnje. Drugo, da su svi zakonski predlozi koji su danas pred nama u funkciji borbe protiv korupcije, kriminala i protiv međunarodnog terorizma. Treće, da su svi današnji zakonski predlozi u funkciji poboljšanja digitalne usluge države i uopšte približavanja javne uprave građanima Republike Srbije.

Naravno, tu možemo govoriti o nekim drugim propratnim efektima. Pre svega, radi se, da kažem, o revnosnom radu Ministarstva unutrašnjih poslova, jer i sami zakoni su iz domena Ministarstva unutrašnjih poslova.

Zašto je ovo nama, poslanicima SNS, od izuzetnog značaja? Naime, ono što je značajno za svaku političku strukturu i ono što je najvažnije sa stanovišta običnog građanina i običnog birača je da ta ista politička struktura izvršava poslove za koje je dala obećanje prilikom stupanja na najvažnije državne funkcije.

Naime, ako već govorimo o ovom prvom zaključku o kojem sa govorio na početku, jasno je, a koji se tiče i u funkciji je međunarodne saradnje i širenja regionalne saradnje, i podsetiću vas da je predsednica Vlade još 2017. godine, negde u junu mesecu, čini mi se, na Vidovdan 2017. godine, u svom ekspozeu, kao sam prioritet na samom početku svog ekspozea postavila princip širenja partnerstva u svetu i širenja regionalne saradnje.

Mislim da su ovi zakoni upravo na ovom putu, na ovom tragu i na ovom principu koji je tada još postala predsednica Vlade. Naglasila je još tada premijerka da će u ostvarivanju ovih svojih principa i te kako oslanjati se na ozbiljno i veliko državničko iskustvo predsednika Republike, ali i na ugled koji on uživa u svetu. Vreme pre toga i događaji pre toga, ali i događaji posle toga će dokazati da je to njeno očekivanje bilo i te kako osnovano. Potvrda toga su, ako hoćete, i današnji i jučerašnji događaji u Parizu, ali i svi oni važni politički događaji koji su se odigrali tokom protekle nedelje u Severnoj Makedoniji.

Moglo se jasno ustanoviti iz svih ovih političkih događaja da je Srbija vraćena na mesto koje joj istorijski negde i pripada, da je Srbija postala veoma pouzdan partner, poželjan za saradnju sa svima, ali i partner koji se prepoznaje po tome što čuva svoju samostalnost u donošenju najvažnijih odluka koje se tiču Republike Srbije.

Siguran sam da je sve ovo posledica politike koju još od 2012, odnosno 2014. godine vodi predsednik države Aleksandar Vučić. Šta su drugo osim napretka, da kažem, u odnosima sa najznačajnijim zemljama sveta i razvoja regionalne saradnje, šta su drugo nego to ovi zakoni koji su danas pred nama?

Oni su pre svega rezultat ozbiljnog rada i podizanja ugleda Ministarstva unutrašnjih poslova. Sigurno je da ni jedna ozbiljna međunarodna policijska organizacija, ako hoćete, ni pojedinačna bezbednosna ili policijska struktura bilo koje zemlje neće sklapati bilo kakve sporazume ili bilo kakve memorandume sa policijskom organizacijom koja ne uživa jedan ozbiljan ugled u međunarodnim odnosima.

Ugled u međunarodnim odnosima nije nešto što se dobija lepim rečima ili lepim željama. Ugled je nešto što se stiče radom i rezultatima. Ako bi govorili o rezultatima Ministarstva unutrašnjih poslova, siguran sam da ja sam ne bih imao dovoljno vremena da kažem sve ono što je ozbiljan i značajan rezultat Ministarstva unutrašnjih poslova.

Reći ću samo neke, a moje kolege iz SNS će se svakako u daljom raspravi nadovezati na to.

Naime, u Srbiji je u proteklih pet godina rešeno više od 87% ubistava. To je nešto što je zaista za poštovanje i više je nego u mnogim drugim razvijenim evropskim zemljama. Takođe, sam broj ubistava u Srbiji u proteklom periodu je negde dva do tri puta manji, nego što je to bilo, recimo, početkom dvehiljaditih godina.

U prethodnim godinama je rešeno najmanje 10 ubistava u Republici Srbiji koja su stara i više decenija, a neka ubistava su rešavana još iz 1996. i 1998. godine.

U prvih šest meseci ove godine u Srbiji nismo imali ni jedno mafijaško ubistvo. Da bi vam bilo jasnije o čemu govorim, reći ću vam samo da je 2000, 2001. i 2002. godine broj ubistava bio 212, 215 i 189 po godinama. Od toga, broj tzv. mafijaških ubistava je bio preko 90. U prvih šest meseci ove godine nismo imali ni jedno tzv. mafijaško ubistvo, i to je ono na čemu se gradi ugled Ministarstva unutrašnjih poslova, ali ako ćete, na kraju krajeva, i ugled Republike Srbije u međunarodnim odnosima.

Međutim, uvaženi ministre, i pored svih ovih rezultata, pored svih nesumnjivo napora koje ste činili na poboljšanju materijalnog statusa pripadnika policije, istakao bih jedan poseban koji vraća ugled srpskoj policiji. Naime, u 2019. godini, u sistem Ministarstva unutrašnjih poslova je zaposleno više od 180 lica koja su članovi porodica, a prvenstveno deca poginulih policajaca. Verujte mi da je sa stanovišta običnog čoveka to nešto što je najvažnije i što možda u najvećoj meri vraća ugled srpske policije i među građanima, ali i među samim zaposlenima u policiji. Zapošljavani su članovi porodica onih koji su svoj život ugradili u odbranu ove zemlje, kada je to bilo najpotrebnije. Upravo tako, da kažem, se vraća taj ugled policiji, Ministarstvu unutrašnjih poslova, na kraju krajeva, i Republici Srbiji.

Ako govorimo o ovome drugome principu o kome sam govorio na početku, a koji je, pre svega, u funkciji saradnje sa zemljama u svetu i regionu, a pre svega na polju borbe protiv kriminala, korupcije i terorizma, pa sigurno da su i ovi zakoni, odnosno sporazumi koji se tiču saradnje sa Evropskom policijskom kancelarijom, zatim Memorandum koji se potpisuje sa Ministarstvom za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država, ali i Memorandum sa Evropskom agencijom za sprovođenje zakona, samo još jedan doprinos toj sveukupnoj borbi protiv terorizma, ali ono što je svima nama značajno u svemu tome i što smo odmah uočili jeste da je Srbija i u tim sporazumima i te kako čuvala svoju, da kažem, samostalnost u donošenju najvažnijih odluka.

Primer za to je, verovatno, i ovaj Memorandum sa ministarstvom Sjedinjenim Američkih Država, gde u svim ovim poglavljima i odeljcima možete naći takve odredbe, pa i u Poglavlju 4, Poglavlju 12, Poglavlju 14, 16. itd.

Znači, pored doprinosa svim tim, da kažem zajedničkim ciljevima, naglašena je važnost očuvanja i primene srpskog zakonodavstva u pojedinačnim slučajevima.

Što se tiče ovog trećeg principa, o kome sam govorio i poboljšanja digitalnih usluga države i on je svakako uočljiv pre svega u ovom zakonu o putnim ispravama. Pored svih onih novina koje ste vi, ministre, naveli kao bitne kada su u pitanju izmene Zakona o putnim ispravama primetno je da od sada nećemo, svaki građani koji izgubi putnu ispravu ili na bilo koji način ostane bez nje neće morati to da oglašava u Službenom glasniku, o sopstvenom trošku, kako je to bilo do sada. Postupak je mnogo ubrzan. Od sada će se to oglašavati na internet stranici Ministarstva unutrašnjih poslova i smanji će se i trošak građana i sam proces će se ubrzati.

Pošto svi ovi zakoni i pošto svi oni doprinose modernizaciji Ministarstva unutrašnjih poslova i boljem ugledu srpske policije, a samim tim doprinose i ostvarenju onih osnovnih principa iz programa koji je proklamovala Vlada prilikom njenog izbora u ovom uvaženom domu i pošto se svi slažu sa onom politikom, čiji je začetnik današnji predsednik Republike Srbije još od 2012. godine, odnosno 2014. godine mi poslanici SNS ćemo sve ove zakonske predloge podržati u danu za glasanje i isto će biti svakako i sa svim drugim zakonskim predlozima koji dolaze u ovaj uvaženi dom, a na tragu su i u funkciji su i modernizacije države, ali i poboljšanje života svakog građanina u Republici Srbiji. Hvala vam.

Hvala.

Da li još neko od ovlašćenih želi reč?

Reč ima Aleksandar Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, pogodila nas je, kao grom iz vedra neba jedna vest i jedna najava predsednika republike, a to je da će u buduće Srbija da insistira na osnivanju nečega što se zove balkanska unija, mali Šengen, ili Šengen za siromašne. To je ovo što je prvi put najavljeno u Novom Sadu, a videli smo i na Ohridu.

Dakle, nudi se alternativa nečemu što je do sada bio proces evrointegracija, tj. pristupanje Srbije EU, nudi se alternativa u tzv. balkanskoj uniji, pa se kao pozitivne okolnosti za Srbiju navode da ćemo mi sada moći da putujemo sa ličnim kartama u te zemlje takozvanog zapadnog Balkana, šta god to značilo, a to je jedan eufemizam za ove zemlje balkanske za koje je suđeno i predodređeno da zauvek ostanu na evropskoj periferiji, da nikada ne postanu članovi EU, ali zato da se od njihovih vlada zahteva da bezpogovorno ispunjavaju sve zahteve koje dolaze od strane EU u tim zemljama.

Onda smo videli i ograničavanje našeg potencijalnog izvoza u Rusku Federaciju, pa smo videli i komentare kada Srbija i srpska vojska treba da se naoružavaju po povoljnim uslovima oružjem i borbenim sistemima koji se proizvode u Ruskoj Federaciji, a za uzvrat mi od toga nemamo ništa, mi imamo samo večnu priču o članstvu koja traje od 2000. godine.

Čuli smo prvo 2005, to je bilo posle samita u Solunu, pa smo onda čuli 2007, pa bivši koalicioni partner ove Vlade, Mlađan Dinkić najavljivao 2012. godine da će podigne rampu na Horgošu zajedno sa građanima Srbije, pa 2020. godine, pa 2025. godine, a sada i sa podsmehom se gleda na tvrdnje nekih najviših funkcionera ove Vlade koje su bile usmerene na to da će Srbija 2025. godine biti punopravni član EU, ali zato ćemo da imamo balkansku uniju.

Dakle, nešto što treba da predstavlja nama ohrabrenje, utešnu nagradu za 19 godina uzaludnog procesa evropskih integracija, a podsetiću vas, na tom putu Srbija je morala da ispunjava tzv. obaveze saradnje sa Haškim tribunalom, da vojni i politički vrh pošalje u Hag, da se na taj način veoma ponizi, da pristane na to i na sve uslove koji su bili za sprovođenje referenduma u Crnoj Gori, gde je taj referendum posle pokraden i Crna Gora proglasila nezavisnost i sada je postala od jedne istorijske srpske države nama jedna neprijateljska država, gde su Srbi u podređenom položaju, gde se njima krše sva građanska i ljudska prava, to nam je došlo od EU, to je naša evropska tekovina.

Posle toga naravno 2008. godina – proglašenje nezavisnosti Kosova. Misija Euleksa na Kosovu koja ima za cilj kreiranje kosovskih institucija na uštrb ovoga što je bila misija UN i sve ostalo korak po korak, Borkovi sporazumi, briselski sporazumi, korak po korak ka zaokruživanju kosovske državnosti ka gubljenju suvereniteta Srbije zbog evropskih integracija.

Imali smo izjave predsednika Vučića koji je rekao čak u jednom momentu da Srbija hoće da potpiše tzv. pravno-obavezujući sporazum sa Kosovom, ali da se Srbiji garantuje članstvu u EU do 2025. godine. Toliko smo bili spremni da idemo zbog tog imaginarnog puta u EU.

Šta se desilo u međuvremenu? U međuvremenu Grčka i Bivša jugoslovenska Republika Makedonija potpisale su sporazum iz Prespe kojim je Makedoniji promenjeno ime iz Bivša jugoslovenska Republika u Severna Makedonija i to je trebalo da otvori pregovore, da otvori vrata potencijalnim pregovorima između Makedonije i EU o članstvu.

Stigla je rampa ne mesec dana posle toga i sve je to bilo uzalud. Dakle, videli smo da evropska integracija nema nikakvu perspektivu, da proširenje EU ne postoji, da ono što kažu Johanes Han, Tanja Fajon, ovaj ili onaj birokrata koji dolazi u Beograd, hvale naš napredak i hvale naše reforme zaista nema veze sa realnošću, niti ima veze sa budućnošću naših pregovora o članstvu, a kao da ne znamo da je uslov svih uslova priznavanje nezavisnosti Kosova, da nam se zauzvrat nudi da i samostalna republika Kosovo prizna Srbiju i to je sve što možemo da dobijemo od toga.

Ima još jedan, naravno, veliki problem i skandal koji se desio prošle godine na KiM kada je tzv. kosovska vlada uvela carine od 100% na robu koji dolazi iz Centralne Srbije i BiH. Sada mi pravimo balkansku uniju, pravimo mali Šengen iako imamo ugovor CEFTA koji ima neke mehanizme kojima smo mogli da se suprotstavimo tim taksama. Dakle, ništa to nismo iskoristili. Kukali smo, nije nam se svidelo što su oni stavili carine. Jeste, carine su usmerene na srpsku zajednicu koja živi na KiM. Carine su usmerene na to da se oteža opstanak srpske zajednice i srpskog naroda koji živi na KiM. Vlada Republike Srbije povodom toga nije preduzela ništa, osim što se žalila na to nekim od evropskih birokrata koji su već bili usmereni da Srbija što pre zaokruži kosovsku državnost, a sada pravimo balkansku uniju.

Koja je logika? Dobićemo to da putujemo bez pasoša. Mi u Bih i Crnu Goru možemo i sada bez pasoša. Jedan pripadnik bivšeg režima, ukoliko se ne varam, 2011. godine je potpisao sporazum kao član Vlade, prethodni gospodin ministar Ivica Dačić, da i u Makedoniju možemo od 2011. godine sa ličnom kartom. Šta smo sada dobili?

Dobili smo to da ćemo da omogućimo plasman albanskim poljoprivrednim proizvodima na srpsko tržište. Šta to znači? Posle nemačkog standarda, posle švajcarskih penzija, posle toga da smo lideri u regionu po svim ekonomskim parametrima od DUING biznis liste do liste izdavanja građevinskih dozvola do ovoga, do onoga, mi smo sada toliko jaki da treba da pomognemo i našem komšiluku da i oni malo ojačaju.

Valjda treba da gledamo šta ćemo mi da radimo sa našim poljoprivrednim proizvodima, gde ćemo da ih plasiramo, a ne da se staramo o tome šta će biti sa bilo kojom susednom državom? A imajući u vidu da je još jedan put premijer Albanije Edi Rama pozvao Srbiju da prizna nezavisnost Kosova, dakle prvo je osramotio Srbiju kada je to uradio u Beogradu, sa tim ne staje i govori o perspektivi naših među balkanskih odnosa samo kroz priznavanje Kosova od strane Srbije, a mi sada pravimo mali Šengen.

Nije bilo nikakve najave o tome. To nije bilo ni jedno od predizbornih obećanja, već samo isključivo tada kada smo videli da ne postoji perspektiva članstva Srbije u EU, e, tada smo dobili mali Šengen, Balkansku uniju i sve te integracione procese za zapadni Balkan.

Dakle, jedina strateška odluka Srbije može da bude u tom smeru odustajanje od članstva u EU, od procesa integracija i okretanje što je moguće bližoj saradnji Srbije sa Ruskom Federacijom, sa našim tradicionalnim istorijskim i najvažnijim saveznikom na međunarodnom planu, sa kojima mi imamo tu sreću da sarađujemo bez političkih uslovljavanja kroz integraciju Srbije u Evro-azijsku ekonomsku zajednicu i u ODKB.

To jedino može da predstavlja alternativu ovoj pogubnoj politici evropskih integracija, a ne Balkanske unije i mali Šengeni. Balkanska unija je još jedna šarena laža koja ne predstavlja ništa, a ne ekonomsku budućnost Srbije.

Sigurno je Srbija najdominantnija ekonomska sila u ovom našem evropskom predgrađu u regionu, a da li smo mi toliko jaki i bolji od drugih da sada treba malo i drugima mi da pomognemo. To je potpuni promašaj. Dakle, što mi pre shvatimo neke od tih činjenica biće nam bolje u budućnosti.

Mi smo imali i tu kada već pričamo o ovim sporazumima, policijskim, tj. vezanih za MUP, ima jedna stvar koja je zasluga nesumnjivo srpske Vlade, a to je da takozvano Kosovo nije postalo član Interpola.

Kosovo nije dobilo potrebnu većinu glasova za članstvo u Interpolu, mi smo to ovde slavili, obeležavali specijalan televizijski program o tom pitanju i tim povodom, hvalospevi, konferencije za štampu, šta sve ne, veliki uspeh. I jeste uspeh, ali da li ste svesni da ukoliko Srbija potpiše pravno obavezujući sporazum sa takozvanim Kosovom, koji bi Kosovu otvorio vrata članstva u UN i u Interpol i UNESKO, Kosovo bi ušlo po automatizmu, više ne bi bilo glasanja na tim skupštinama zato što su to tela pod okriljem UN.

Dakle, ukoliko mi želimo da sačuvamo naš suverenitet, teritorijalni integritet to je ono valjda što svi podržavaju, svi odgovorni u Srbiji to treba da podržavaju, ne možemo u isto vreme da idemo ka pregovorima o pravno obavezujućim sporazumom sa Kosovom. Ili jedno ili drugo, ili Kosovo koje nije u Interpolu, ili nezavisno Kosovo.

Ako, je nešto trebalo da predstavlja utešnu nagradu za Srbiju, članstvo u EU koje sada više ne postoji, da li je dovoljno važna Balkanska unija da bismo mi napravili taj korak u vezi sa Kosovom? To su zaista neozbiljne stvari koje bi trebalo naša Vlada da odbaci, a predsednik Srbije, umesto plasmana albanskog paradajza da se bavi plasmanom srpskih poljoprivrednih proizvoda.

Sporazum sa SAD, kao što znate, naravno nijedna Vlada nije pokrenula pitanje od 2000. godine, naknade štete za bombardovanje, za više od procenjenih 100 milijardi dolara materijalne štete, preko 2500 ubijenih u toj kampanji, u toj agresiji, ali se svaki put kada mi imamo neke na nivou bilateralnih sastanaka, neke susrete između naših i američkih zvaničnika, od ovih koji su najnižem nivou, kao što je Palmer, za koga smo videli da sada vedri i oblači na političkoj sceni u Srbiji, pita se da li će prozapadne partije izaći na izbore, kakve će uslove Vlada da napravi za izborni proces, do onih najvećih, kao što je predsednik Amerike ili državni sekretar Majk Pompeo, pitanje ubistva braće Bitići.

Dakle, albanski teroristi sa američkim državljanstvom koji su ubijeni nakon što su bili pušteni iz pritvora, za to je optužena Srbija i to je jedna nesavladiva prepreka u našim inače sjajnim srpsko-američkim odnosima.

Doneli smo i sporazum nedavno o nezastarevanju tog gonjena i SRS koja je podnela Ustavnom sudu predlog da se izjasni, da da mišljenje o tome, imajući u vidu da mi smatramo da to nije ustavno, ali Ustavni sud, poslovično, kao i kada je bilo pitanje briselskih sporazuma, koji su apsolutno protiv Ustava Republike Srbije, isto tako se nije oglasio, već znamo šta ćutanje Ustavnog suda znači.

Onda imamo na svu tu našu muku izjave šefa Kancelarije za KiM, Marka Đurića koji govori o budućoj prištinskoj Vladi u kojoj po najavama Aljbina Kurtija neće učestvovati Srpska lista, kao nečemu što je protivno ustavu Kosova. Dakle, funkcioner srpske Vlade se bavi poštovanjem ustava Kosova, od strane separatističke vlasti u Prištini. Eto u taj apsurd smo mi sada dovedeni, što se tog pitanja tiče.

Džabe nam je sve, džabe nam je bilo koji sporazum, bilo kakva saradnja ukoliko mi znamo krajnje namere tih zemalja koje će nas uvek na ovaj način iskorišćavati zato što smo mi i dalje zaljubljeni u EU. Ne možemo to da shvatimo.

Srpska napredna stranka koja je govorila u kampanji o Rezoluciji 1244, o zaštiti Kosova, o tome da treba već jednom da se pokrene to pitanje vraćanja srpske policije i vojske do 1000 vojnika na Kosovo, od 2012. godine o tome nema više govora, sada se govori o ustavu Kosova. Zato kroz mali Šengen mi potpisujemo to da ćemo sada moći da idemo bez pasoša u Albaniju. To je u proceduri.

Mi ne kontrolišemo već 20 godina granicu između Srbije i Albanije i od kada je EU i tzv. Međunarodna zajednica formirala republiku Kosovo, danas iz Albanije i na Kosovo potpuno postoji slobodan protok ljudi, bez ikakvih ograničavanja, a kroz mali Šengen, kroz Balkansku uniju ćemo sada da damo priliku da Albanci mogu, osim na Kosovo, da ulaze i bez pasoša u centralnu Srbiju.

Dakle, umesto da Srbija treba da insistira kroz institucije međunarodne zajednice, da se poštuje Rezolucija 1244, jedina važeća Rezolucija o Kosovu i Metohiji i Saveta bezbednosti UN, umesto toga okrenuli smo se slobodnom protoku Albanaca u centralnu Srbiju. To je nešto što zaista treba da zabrine svakog ko bi trebao da predstavlja odgovornog činovnika u Vladi i odgovornu Vladu, da se zapita da li je to baš najbolji pravac za očuvanje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Pogotovo što imamo nešto što zaista treba da bude nesporno, a to je uspeh srpske diplomatije u ovom procesu tzv. povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova. Republika Gana je 16 zemlja koja je povukla priznanje nezavisnosti Kosova, ali se i dalje tu postavlja pitanje, ukoliko mi nastavljamo u ovom pravcu i spremni smo da zbog budućnosti i zbog čega god potpišemo taj pravno obavezujući sporazum, da li, pošto Kosovo postane član UN, šta će nam značiti to što su svih tih 16 zemlja povukle priznanje nezavisnosti, ukoliko Kosovo postane član UN, automatski će se smatrati da je svaka suverena slobodna zemlja, koja je član UN, priznala nezavisnost Kosova i priznala Republiku Kosovo kao nezavisnu državu?

Dakle, ova Vlada, politika vladajuće stranke, politika ove koalicije je kontradiktorna sama sebi i to pokazuju i ove najave o formiranju tzv. balkanske unije. To nije pravi put, pravi put je jedino saradnja sa našim prijateljskim zemljama, koje su na našu sreću ekonomski najmoćnije na svetu, sa zemljama BRIKS-a, sa Narodnom Republikom Kinom, sa Ruskom Federacijom, sa onima koji nisu usmereni da love plen po Srbiji, rasprodaju tj. gledaju Srbiju samo kao izvor jeftine radne snage, kao negde gde mogu da instaliraju svoja preduzeća po najpovoljnijim uslovima. Ekonomija Srbije od toga nema nikakve koristi, jedino integracija sa tim istočnim zemljama može nama da bude u budućnosti dobra za građane Srbije i za našu ekonomiju, a EU i evropske integracije su priča prošlosti.

Hvala, gospodine Šešelj.
Reč ima ministar unutrašnjih poslova, gospodin Nebojša Stefanović.
Izvolite, gospodine ministre.

Dame i gospodo, pošto smo otvorili jednu široku raspravu onda ću ja tako i odgovoriti.
Ono što jeste činjenica kako se meri politika, kako se mere rezultati, kroz nešto što je vidljivo, opipljivo, i ono što mogu da vide građani Republike Srbije.
Znate, kada pogledate iz kojih država nama dolaze fabrike, investitori, oni koji otvaraju veliki broj radnih mesta, gde su plate solidno velike. Evo, na teritoriji grada Beograda kada je došla „Meita“, recimo, koja je nedavno otvorila novi pogon za novih 500 radnih mesta, kada je došao „Džonson elektrik“, kada su došle fabrike i u Pančevo, i u Zrenjanin, kada su došli i u Niš, kada su došli u Leskovac, Vranje, kada su došle širom Srbije. Vi vidite gde izvoze naši poljoprivrednici svoje poljoprivredne proizvode, između 85% i 90% naše robne razmene ide se zemljama CEFTA sporazuma i EU.
Kritikovao sam često EU. To nije uvek bio zvanični stav Vlade, ali kritikovao sam i kada nisu sprovodili one sporazume poput Briselskog sporazuma i to je vrlo jasno govorio predsednik Srbije, gospodin Vučić, to su govorili članovi Vlade. Kritikovali smo ih tamo gde su bili garanti sporazuma koji nisu imali snage da sprovedu, ali isto tako treba da kažemo ljudima šta su rezultati koje smo uspeli da postignemo zahvaljujući tome što dobro sarađujemo sa državama članicama EU. Zahvaljujući tome, mi smo imali 2012. godine nezaposlenost 26%, danas imamo nezaposlenost od 11% koja pada. Mi danas imamo prosečnu platu koja je dramatično veća nego što je bila 2012. godine, koja je gotovo 500 evra, 509 evra će biti u januaru. Mi zahvaljujući tome imamo mogućnost, i zahvaljujući ovom predlogu koji je predsednik imao, imamo mogućnost ne samo da izvozimo srpski paradajz, nego i srpske automobile i sve ono što proizvodi Republika Srbija u te zemlje.
Mi imamo uglavnom suficit u trgovini sa zemljama oko nas. Mi smo ekonomski moćnija zemlja od tih zemalja. Mi imamo veću proizvodnju od njih. Mi više imamo proizvoda koje možemo da ponudimo za njihovo tržište. To je suština. Suština je da razmišljate, ne šta je to što je lako reći ljudima i šta bi im se možda dopalo, nego šta je to što će da nam donese ekonomsku korist, šta je ono što će da donese veću platu, šta je ono što će da donese punu korpu da ti ljudi žive srećnije.
Drugo, što se tiče zaštite naših nacionalnih interesa, nije Vučić pričao, nego je Vučić naoružao našu vojsku. Naša vojska je danas zahvaljujući Aleksandru Vučiću jedna od najsnažnijih u regionu. Naoružana je onim naoružanjem koje smo mi želeli, naoružanjem koje je vojska tražila, naoružana u saradnji sa onim zemljama koje je htela Republika Srbija. Da li je bilo raznih pritisaka? Jeste. Šta je bio odgovor Aleksandra Vučića? Rekao je da je Srbija suverena država, nezavisna država, radićemo sa onima sa kojima mi hoćemo. Tako se pokazuje u praksi, ne u teoriji. U praksi se pokazuje tako što Aleksandar Vučić je taj koji je zaslužan, apsolutno zaslužan, zato što se promenila politika mnogih zemalja prema Republici Srbiji, zato što ugled Srbije danas značajno veći nego što je bio ranije.
Ove zemlje koje povlače priznanje, povlače u najvećoj meri zato što prepoznaju u predsedniku Srbije i onome što je uradio u prethodnim godinama, upravo tu snagu koja povećava ugled Srbije u svetu i ne samo one činjenice koje su njima bile poznate i pre deset godina i pre pet godina, nisu samo norme i pravni fakti, znate i sami da je bilo naivno govoreći, e sada smo ih mi upoznali sa time da je tu prekršeno međunarodno pravo. Ne, nego zato što danas imaju veće poverenje u Srbiju. Mogli su oni to da urade i pre deset godina, mogli su da urade i pre sedam, pa nisu, uradili su danas zato što danas imaju poverenja u Republiku Srbiju, zato što imaju veći ugled Republike Srbije i zato što Republika Srbija čvrsto štiti svoje nacionalne interese, ne samo na KiM, što je uvek vrlo važno istaći, mi štitimo svoje nacionalne interese i na KiM i u svakom drugom delu Srbije. Naš posao je da štitimo interese Srbije svuda, i kada se tiče proizvodnje, to je interes Republike Srbije.
Naš interes je da se smanji nezaposlenost, da dođe veći broj kompanija, da zaposle naše ljude, da naši ljudi imaju bolje plate, da žive kvalitetnije i srećnije.
Nestabilnost u regionu, to nekad čini mi se da ljudi ne razumeju, nestabilnost u bilo kojoj zemlji regiona, najmanjoj, nije dobra za Republiku Srbiju. Za nas je dobro da te zemlje budu ekonomski jače, ako ništa da bi mogle više da kupuju naših proizvoda, da im ponudimo naše proizvode bolje, da budemo vredniji u proizvodnji, da naš proizvod bude jeftiniji na njihovom tržištu nego što bi bio čak i njihov domaći. Ako su te zemlje nestabilne, ako tamo vladaju neki sukobi, ako je neki haos, ne da neće ništa kupovati od nas, nego će pokušavati da tu nestabilnost dovedu i na naše granice. Mi nismo zainteresovani za tako nešto. Ali zahvaljujući opet i tom Aleksandru Vučiću mi danas imamo i sposobniju vojsku i policiju koji neće da dozvole da Srbija bude ugrožena na bilo koji način.
Nije Srbija zato što se ponaša odgovorno slaba. Srbija baš zato što ima ozbiljnost, odgovornost, zato što na umu ima interes svog naroda i bolji i kvalitetniji život i više oružja za srpsku vojsku i kvalitetnije proizvode i u poljoprivredi i ostanak ljudi ovde i njihove bolje plate i manju nezaposlenost, zato što se odgovorno ponašala, zato što se odgovorno ponašala. Mi u saradnji i sa Kinom. Pa ko je doveo predsednika Kine ovde? Ko je taj koji je uspeo da organizuje tu vrstu saradnje da Kina kupi Železaru? Ko je to uradio? Ko je bio taj? Ali to pitajte predsednika Kine. Predsednik Kine je to rekao, vrlo jasno. Ksi Đinping, to možete da proverite, ovde imate i predstavnika kineske države, kinesku ambasadorku, pitajte kinesku ambasadorku. Ona je rekla ko je strateški partner Ksi Đinping, da ne kažem ja, a vi pitajte Kineze, neka Kinezi kažu, da ne kažemo mi iz Srbije. Bilo bi pretenciozno da Srbi odgovaraju na to pitanje, mnogo je bolje da to kažu Kinezi. Kinezi znaju ko je strateški partner kineske države ovde, između ostalog, i kineske države.
Sarađujemo sa svim zemljama sveta zato što vodimo pametnu politiku, ne politiku kojom će se Srbija izolovati od bilo koga. Izolacija je super, samo što vam donosi štetu, imate manju platu, manje zaposlenih, haos u zemlji i nestabilnost. I kako da nabavite onda i naoružanje za vojsku? Kako da nabavite opremu za policiju? Kako da ojačate plate? Kako da povećate penzije? To možete samo u stabilnoj zemlji koja ima dobru ekonomsku politiku.
Na kraju krajeva, rezultati u ovim godinama pokazuju da Aleksandar Vučić i te kako dobro zna da vodi našu zemlju, i te kako dobro zna kako se postižu rezultati. Najvažnije za jednu zemlju, za jedan narod je da ne sluša samo populističke reči, već da povlači i teške poteze koji u tom trenutku možda neće zvučati ljudima zgodno da prihvate, ali kad vide za nekoliko godina da im to donosi kvalitetniji i bolji život, onda shvate koliko je ta politika bila ispravna u tim momentima.
Što se tiče Kosova i Metohije, veoma lako vidimo šta misle Srbi koji žive tamo, da ne budemo mi veći zaštitnici njihovih prava od njih samih, da ne budemo mi više tobož zabrinuti za njih od njih samih. Pošto mali broj ljudi odlučuje da ode da živi na Kosovu i Metohiji, da pokaže tu privrženost našoj južnoj pokrajini, a onda kada odete kod onih koji žive tamo i pitate ih šta misle o svakome od nas, oni to kažu na izborima, vrlo jasno, pa nas lepo ocene na izborima, pa kažu ko je za statističku grešku, a ko je za podršku od preko 90%. Imate to vrlo jasno kod ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji.
Uglavnom, Srbija će nastaviti da radi na svojoj stabilnosti, nastaviće da jača svoje kapacitete, nastaviće da izvozi u sve ove zemlje, nastaviće da jača našu proizvodnju, kao što to radi i danas, da naši ljudi koji proizvode i naši poljoprivrednici i naša proizvodnja i naši proizvođači automobila i svi oni koji rade u ovoj zemlji, cela ta auto-industrija koja je danas izuzetno snažna ima potencijal da izveze pod lakšim uslovima, pod lakšim mogućnostima u te okolne zemlje i da tako ostvarimo bolji život za naše građane. To jeste politika Aleksandra Vučića i mislim da je to pravi put za našu zemlju. Hvala lepo.

Hvala, gospodine ministre.
Sada, u skladu sa članom 87, određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova. Hvala.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Zukorlić.
Izvolite, dr Zukorliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, kada se pred nama nađe u Skupštini ovoliko predloga sporazuma sa različitim faktorima u zemljama oko nas i drugim međunarodnim faktorima to je dobar znak da se zemlja otvara, da širi svoja prijateljstva, da gradi saradnju i to je nešto na čemu se može graditi značajniji prosperitet za zemlju i sve njene građane

No, ja ću pažnju usmeriti prema Zakonu o putnim ispravama, uveren da će on svakako sa ovim što je pred nama nakon usvajanja doprineti unapređenju, efikasnosti same putne isprave i svega onoga što se tiče putnih isprava ali i izdavanja samih putnih isprava.

U tom pogledu, a shodno iskustvu koje imamo u Novom Pazaru i ostalim opštinama, odnosno policijskim upravama na prostoru Sandžaka, ja želim ukazati na to da nedostaju mehanizmi za efikasnu uslugu građanima prilikom izdavanja putnih isprava.

Imamo jako zastarelu tehniku, prilično loše prostorne uslove. Uopšte, zgrada policijske uprave u Novom Pazaru je u dosta lošem stanju, pa ona centralna i tako, i tako. Međutim, postoji tamo i neka pomoćna zgrada koju kolokvijalno zovu barakom.

Dakle, moja preporuka i zahtev samom ministru i nadležnima u Ministarstvu jeste da se što pre priđe rešavanju ovog problema, da se prošire potrebni prostori i svakako da se službe i u Novom Pazaru i u ostalim opštinama unaprede kako bi se putne isprave mogle izdavati efikasno.

Poznato je, i mi smo na to ukazivali, čak je bilo i određenih incidenata koji su nastajali zbog nervoze u zagušljivim prostorima, hodnicima gde puno ljudi čeka, tako da je od izuzetne važnosti da Ministarstvo što pre priđe rešavanju ovog problema, jer mislim da u 21. veku, a s obzirom i na celokupni uspon u pogledu razvoja zemlje i budžetske mogućnosti, mislim da je samo potrebno dodatno volje da se i ovaj problem, nadam se, efikasno reši, jer obaveza države jeste gde je god moguće olakšati građanima, pokušati da im se pomogne da se njihov život olakša i ulepša, a znate i sami da je jako puno različitih problema koji kod građana proizvode i izazivaju nervozu i svojevrsnu depresiju.

Takođe, želim ukazati na pitanje rešavanja državljanstava i to vezano za dve teme.

Jedna se tiče državljana Srbije, iako je taj njihov status, nažalost, još upitan. U pitanju su ljudi koji su rođeni na području Crne Gore i nakon osamostaljenja Crne gore. Dakle, oni od ranije žive na području Srbije, izjasnili su se za državljanstvo Srbije, automatski su izgubili državljanstvo Crne Gore.

Prema podacima sa kojima raspolažemo jako veliki broj građana čeka na rešavanje pitanja njihovog državljanstva u Republici Srbiji, čak više, pa i deset godina. Naš zahtev poslanika Stranke pravde i pomirenja jeste da se ovo pitanje reši što pre i što efikasnije, jer su u pitanju građani koji ne mogu svoje elementarna građanska prava rešavati zbog toga što ovaj problem, na neki način visi u zraku.

Takođe, želim ukazati i na nagomilavanje predmeta vezano za zahteve državljanstva, odnosno za državljanstvo od građana sa područja Republike Turske koji su svakako poreklom sa naših prostora i koji, uglavnom, ispunjavaju sve uslove kako bi obnovili svoje državljanstvo koje su ranije izgubili.

Nezvanična informacija je da je broj službenika koji rade na ovim pitanjima neadekvatan. Mislim da bi bilo od velike važnosti da se ovom pitanju pristupi ozbiljno kako bi rešili to efikasno i na korist građana u duhu zakona. Hvala vam.

Hvala, kolega Zukorliću.
Reč ima dr Nebojša Stefanović.
Izvolite, Ministre.

Hvala na sugestijama. Zaista radimo baš kao što ste vi rekli, radimo na ovim prioritetima. Naprosto, u godinama koje su bile loše po našu zemlju i u kojima je ekonomija bila izuzetno loša, policija i vojska su bile negde u zapećku. Tada se zaista minimalno izdvajalo. Neke zgrade koje postoje, koje su čak iz pedesetih godina širom Srbije, obišao sam veliki broj policijskih stanica, ima nekih koji su baš u jakom lošem stanju.
Neke od najlošijih se nalaze u Beogradu. Ne bih sada da izdvajam koja, ali da odete u Policijsku stanicu Vračar, rekli biste, Vračar, jedna od najelitnijih opština naše zemlje, kada pogledate stanje u policijskoj stanici koja je zaista loša. Policijska stanica Savski venac delimično smo je renovirali, delimično sredili, pošto se tamo nalazi Uprava za strance, nalazi se Uviđajno odeljenje Saobraćajne policije, nalazi se Policijska stanica Savski venac. Kada sam bio kod njih pre par godina, blizu početka mandata, kada sam video stanje, zaista sam pomislio da li je moguće da to tako nešto izgleda. Sve je bilo loše i kada krenete redom, onda ne znate šta ćete pre, da li prvo da sređujete informatičku opremu, vozila, uniforme, se ono što je jako dugo bilo zapostavljeno. To govorim upravo u prilog tome da razmišljamo o svakoj sredini, o svakom okrugu u Srbiji i gledamo da sredimo prvo matične policijske uprave, zgrade policijskih uprava, a onda širimo na policijske stanice.
Ove godine ćemo završiti i opremanje. Mi to radimo non-stop, ali ove godine ćemo popraviti stanje što se tiče informatičke opreme. Naš sektor za informacione i telekomunikacione delatnosti i analitiku radi na unapređenju softvera koji će omogućiti da brže i lakše naši građani ostvaruju sva svoja prava iz oblasti upravnih poslova.
Naravno, uvek dođemo do onog pitanja broja službenika, npr. Ljudi kažu da nam treba više saobraćajnih policajaca - slažem se. Evropljani nam kažu da nam treba više ljudi na granici – slažem se. Treba nam više ljudi na upravnim poslovima – slažem se. Treba nam više ljudi kao školskih policajaca – slažem se. Treba nam više ljudi u borbi protiv droge – slažem se, samo treba naći novca za to. Kada bismo sve ono što treba popunili, kao ministar unutrašnjih poslova ne bih imao ništa protiv, ali bih bio nekorektan prema drugim kolegama da kažem – dajte meni, jer to znači da moramo nekome da uzmemo. Može jedan policajac više, ali to onda znači negde jedna medicinska sestra manje. Može jedna policijska stanica da bude više renovirana, ali to znači kilometar puta manje. Dakle, samo je stvar prioriteta.
Trudimo se da ljudi to ne osete, ali slažem se sa vama da ima nekada gužvi, pogotovo u ovoj godini gde je bilo deset godina kako je istekao rok važenja biometrijskih pasoša koji su tada prvi put izdavani. Naši ljudi su kao po komandi svi došli u celoj Srbiji u ista dva meseca da svi izvade pasoš i onda možete da zamislite red. Zato sam, između ostalog, i došao na ideju da ponudimo i ove izmene zakona koje su danas pred vama, da bi građani to mogli da urade tada kada imaju zaista potrebu. Vi danas imate vremena ili ste recimo došli iz inostranstva, ima ljudi koji žive u inostranstvu, dođu u Srbiju i onda obično pokušavaju u onih mesec dana kada borave u Srbiji da reše sva ta pitanja. Ovako mogu bilo kada da dođu, mogu to u našim DKP da reše, mogu na bilo koji drugi način.
Jasno mi je da je potrebno još mogućnosti. Drago mi je da je naša zemlja ekonomski jača i zahvaljujući tome verujem da ćemo i u narednoj godini imati još više mogućnosti da popravljamo sve to i ja vas molim i građane Novog Pazara, kao i svih drugih gradova u Srbiji samo da imaju razumevanja, a hoću da zajedno radimo i sa ljudima iz Novog Pazara i svakog drugog grada u Srbiji na tome da položaj i policijskih službenika i njihov odnos prema građanima i usluge koje pružamo budu što bolje.