Hvala, profesore Atlagiću.
Nastavljamo dalje sa radom.
Da li se neko od ovlašćenih predstavnika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Reč ima Ana Čarapić.
Izvolite, gospođo Čarapić.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera NBS. Prošle godine u junu mesecu, tačnije 15. juna 2018. godine, izabrali smo guvernera i viceguvernere NBS. Da smo napravili odličan izbor svedoče rezultati rada NBS u protekloj godini.

Gospođa Tabaković je reizabrana 2018. godine isključivo iz razloga što je u periodu od 6. avgusta 2012. godine do 15. juna 2018. godine svojim radom i načinom rukovođenja jednom od najvažnijih institucija u državi postigla ogromne rezultate i omogućila da se slika Srbije u potpunosti promeni u svetu kada je finansijska stabilnost u pitanju.

Mi danas imamo ekonomski jaku i finansijski stabilnu državu koja je privlačna za strana ulaganja. Nama ekonomistima, ali i svim poslanicima vladajuće većine zaista je lako i čast nam je da govorimo o rezultatima rada NBS. Zaista imamo čime da se pohvalimo, a da građani Srbije savršeno razumeju o čemu govorimo zato što upravo rezultati rada NBS olakšavaju svakodnevni život svih nas građana.

Posao NBS jeste uspostavljanje i očuvanje cenovne stabilnosti i očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u celini. Upravo dolaskom gospođe Tabaković na čelo NBS građanima je postalo savršeno jasno šta znači cenovna stabilnost i stabilnost domaće valute u planiranju budućnosti i u donošenju važnih životnih odluka.

Na čelu NBS do 2012. godine su bili neki neodgovorni ljudi, poput Dejana Šoškića, Mlađana Dinkića, Radovana Jelašića i drugih, koji su pokazali kako ne treba da se upravlja jednom ovako važnom institucijom i kako ne treba da se vodi monetarna politika. Upravo do 2012. godine stopa inflacije se kretala i 13%, a da ne govorimo o ogromnim fluktuacijama deviznog kursa. Stopa inflacije od 11, 12 i 13% na godišnjem nivou je rezultat neodgovorne politike prethodne vlasti. Prethodna vlast je podizala skupe kredite u inostranstvu kako bi isplaćivala penzije i plate, u nedostatku proizvodnje. Svaki rast tražnje se prelivao na rast cena. Dakle, povećanje penzija i plata iz nerealnih izvora finansiranja samo je guralo inflaciju napred, a građani u Srbiji su živeli sve teže i teže.

Kada uporedimo srednji kurs dinara na dan 31.12.2004. godine koji je iznosio 78,89 dinara za jedan evro sa srednjim kursom dinara na dan 6.8.2012. godine koji je iznosio 118,57 dinara za jedan evro, jasno je da je u periodu od sedam i po godina dinar oslabio prema evru za čak preko 40 dinara. Kada je gospođa Tabaković preuzela funkciju guvernera NBS srednji kurs je iznosio 118,57 dinara za jedan evro. Danas, nakon više od sedam godina, nakon sedam i po godina, ne da nije došlo do devalvacije domaće valute, odnosno do slabljenja dinara, već je dinar ojačao prema evru za 1,1 dinar. O čemu mi govorimo? Devizni kurs je nikad stabilniji nego danas, a dinar nikada jači.

Sada se javljaju neki ekonomski stručnjaci koji kažu da treba ići na devalvaciju domaće valute, da treba oslabiti našu domaću valutu, naš dinar, kako bi se podstakao izvoz, kako bi se podstakla proizvodnja. Prvo, ne znam gde su ti ekonomski stručnjaci bili do 2012. godine, a drugo, ni ja niti bilo ko od nas ovde prisutnih nije primetio da je prethodna vlast devalvacijom dinara, odnosno slabljenjem vrednosti domaće valute podsticala izvoz, podsticala širenje obima proizvodnje i zapošljavanje. Naprotiv, upravo do 2012. godine imali smo najveći broj zatvorenih, ali ipak opljačkanih fabrika i najveći broj otpuštenih radnika, da ne govorimo o njihovim intervencijama na deviznom tržištu. Oni su nenamenski trošili devizne rezerve i intervenisali su na deviznom tržištu samo ukoliko uspeju da prodaju neko javno preduzeće strancu ispod cene. Nakon takvih njihovih intervencija usledila bi kratkoročna revalvacija, zatim još veća devalvacija domaće valute i tako u krug do potpunog slabljenja našeg dinara.

Privrednici su poslovali do 2012. godine u totalnom haosu, u nepredvidivim uslovima, gde bukvalno nisu mogli da odlučuju danas za sutra, već isključivo danas za danas, a da ne govorimo o planiranju i donošenju odluka na duži rok. To je bilo gotovo nezamislivo.

Danas imamo domaću valutu koja je stabilna i situaciju gde slobodno mogu reći da je devizni kurs potpuno neutralan kada se donose investicione odluke. Danas niko ne govori o kursnim razlikama zato što kursnih razlika jednostavno više nema.

Kada je u pitanju jaka domaća valuta, ona nikako ne može biti loša ni za privredu ni po građane Srbije, građani imaju veći životni standard zato što dinar danas više vredi nego pre sedam godina. Kada su privrednici u pitanju, ukoliko sirovinu i repromaterijal nabavljaju u inostranstvu, ostvaruju uštede zato što kupuju sirovine i repromaterijal po povoljnijem deviznom kursu, a ukoliko privrednici sirovine i repromaterijal nabavljaju na domaćem tržištu, a izvoze gotove proizvode u inostranstvo, ostvaruju prihod koji se zove povraćaj PDV.

Sa druge strane, država stimuliše privrednike povoljnim kreditima da ulažu u savremene tehnologije i tako država utiče na rast produktivnosti proizvodnje, a samim tim i na smanjenje troškova, što za krajnji rezultat ima ili veće marže kod privrednika ili smanjenje cena gotovih proizvoda. Tako da hipoteze pojedinih ekonomskih analitičara i stručnjaka da treba ići na devalvaciju domaće valute kako bi se podstakao izvoz nikako ne piju vodu.

Građani su platili izuzetno visoku cenu neodgovorne politike i Radovana Jelašića i Dejana Šoškića i Mlađana Dinkića i ostalih, a to smo najbolje videli na primeru prezaduženih građana po osnovu stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Taj problem je uspela da reši naša vlast predvođena Aleksandrom Vučićem tako što je omogućila građanima da te skupe kredite konvertuje u evro uz otpis 38% preostalog duga.

U avgustu 2015. godine usvojena je strategija za rešavanje problematičnih kredita gde se poslovne banke podstiču na rešavanje takvih kredita kroz smanjenje obaveznih rezervi i drugih mera koje sprovodi NBS. Postignuti su fantastični rezultati i učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima je drastično smanjeno. Godine 2012. godine učešće problematičnih kredita u ukupnim je bilo 18,63%, 2018. godine 5,7% i to sa tendencijom daljeg smanjenja i potpunog iskorenjivanja problematičnih kredita u ukupnim kreditima.

Kakva je situacija danas u Srbiji i da li strani investitori imaju poverenja da ulažu kod nas, najbolje se može videti na primeru od prošle nedelje.

Naime, 5. novembra Republika Srbija je ostvarila istorijski ekonomski uspeh na međunarodnom finansijskom tržištu u Londonu emitovanjem desetogodišnje evro-obveznice u iznosu od 550 miliona evra, i to po kamatnoj stopi od samo 1,25%.

Ovako niska kamatna stopa rezultat je ogromnog interesovanja stranih banaka, osiguravajućih kompanija, inostranih investicionih fondova za naše, državne obveznice, i to isključivo zbog finansijske stabilnosti koju mi danas imamo u Republici Srbiji.

Pre samo sedam godina emitovale su se hartije od vrednosti na međunarodnom finansijskom tržištu u Londonu po kamatnoj stopi od 12,99%. Na ovaj način Srbija je drugi put ove godine, prvi put u junu, drugi put u novembru, na Londonskoj berzi uspela da zameni deo skupog kredita u dolarima znatno jeftinijim kreditima u evrima. Koristi od ovakvih transakcija imaju zapravo svi u Srbiji, i građani i država i privreda, zato što su nam troškovi finansiranja danas najniži. Mnogo su nam niži troškovi finansiranja nego pre sedam godina.

Građani Srbije danas imaju monetarno i fiskalno jaku i stabilnu državu. Premija rizika je danas deset puta manja nego pre sedam godina, a to znači da svaki privredni subjekat, svaka firma u Srbiji danas deset puta više vredi nego pre sedam godina.

Kreditni rejting Srbije od strane FIČ-a ocenjen je ocenom BB plus, dakle višom ocenom nego prošle godine, i to sa stabilnim izgledom za dalje poboljšanje. Šta ova ocena zapravo znači? Znači da smo smanjili javni dug i da nam je danas javni dug blizu 50% BDP-a, a pre sedam godina javni dug je iznosio, odnosno išao je i do 76% BDP-a, što znači da smo poboljšali valutnu strukturu javnog duga i to pomoću prevremenog otkupa dolarskih obveznica u junu i novembru ove godine u ukupnom iznosu preko 1,5 milijarde evra. Znači da imamo nisku stopu inflacije. Naša stopa inflacije u avgustu mesecu je iznosila 1,3%. Na godišnjem nivou ona iznosi 2,2%, a stopa inflacije prethodnog režima se kretala i do 13%, kao što sam već navela.

Takođe, imamo nisku referentnu kamatnu stopu koja danas iznosi 2,5%, a 2012. godine je iznosila 11,25%. Devizne rezerve Srbije nastavile su sa rastom i u avgustu mesecu devizne rezerve su nam bile 13,1 milijardu evra, a 2012. godine 6,3 milijarde evra. Dakle, uspeli smo više nego da udvostručimo devizne rezerve.

Imamo rekordan priliv stranih direktnih investicija i apsolutni smo lider u regionu. Uspeli smo da više nego prepolovimo stopu nezaposlenosti. Suficit budžeta opšte države i u 2017. i u 2018. godini iznosio je 0,9% BDP-a, a 2012. godine imali smo deficit od 6,3% BDP-a.

Dakle, rezultati koji su ostvareni odgovornom politikom, sprovođenjem strukturnih reformi i merama fiskalne konsolidacije su zaista za svaku pohvalu.

Kao ponosan građanin Srbije želim da iskoristim priliku da se zahvalim gospođi Tabaković i njenom timu na uspostavljanju potpuno sigurnog elektronskog bankarstva u Srbiji. Znate, kada su nam profesori 2005, 2006, 2007. i 2008. godine držali predavanja na ekonomskom fakultetu i govorili nam o elektronskoj trgovini i elektronskom bankarstvu, nama studentima su to bile najteže lekcije iz ekonomske literature, zato što smo trebali da naučimo nešto što više podseća na dečiju maštu nego na realnost u Srbiji, bez obzira što je i elektronska trgovina i elektronsko bankarstvo uveliko bilo u primeni i u Americi i u zemljama zapadne Evrope.

Danas, zahvaljujući predsedniku države, zahvaljujući članovi Vlade, Narodnoj banci Srbije, elektronska trgovina, elektronsko bankarstvo, mobilno bankarstvo, e-uprava, su postali sastavni deo života svih nas građana. Više niko od nas ne mora da čeka u dugim redovima na šalterima i da gubi svoje dragoceno vreme. Razlog tome jesu softverske aplikacije koje nas u potpunosti štite prilikom korišćenja i platnih i kreditnih kartica.

U 2018. godini više od milion i 800 hiljada građana je kupovalo preko interneta. U 2019. godini svakako će ta cifra biti premašena. Takođe, primenom objedinjene naplate i uvođenjem objedinjene naplate od januara 2014. godine i ove godine smo uspeli da ostvarimo više prihoda u budžet od planiranog i to nam je upravo omogućilo da, počev od ovog meseca, od novembra, imamo povećane i plate i penzije.

Dok je politika prethodne vlasti praćena brojnim aferama, ova vlast ima samo rezultate na kojima mogu da nam pozavide brojne razvijene zemlje. Setimo se samo kako su nam uništili Službu društvenog knjigovodstva, koja je osnovana davne 1962. godine. Imali smo najbolje organizovanu službu koja je kontrolisala platni promet i koja je štitila i građane i državu. Građane je štitila tako što je kontrolisala poslodavce u naplati doprinosa za penziono i zdravstveno osiguranje. Dakle, SDK vodila je računa da li su građani zdravstveno osigurani, da li imaju overene zdravstvene knjižice, a sa druge strane vodila je računa da li će građani Srbije nakon odlaska u penziju ostvariti iznos penzije u skladu sa primanjima iz radnog odnosa.

Međutim, prethodnom režimu se nije dopadalo da ih bilo ko kontroliše i Službu su, kao što rekoh, 31. 12. 2002. godine na ponižavajući način ugasili. Od tog momenta, u našu državu, u Republici Srbiji kreću da se sprovode pljačkaške privatizacije, gde na jednoj strani imamo pojedince koji su se maksimalno bogatili, bahatili, a na drugoj strani imamo masu otpuštenih radnika i građana u Srbiji, koji su ostali na ulici, bez posla, bez overenih zdravstvenih knjižica, bez osnovnih uslova za život.

Setimo se slučaja Nacionalne štedionice koja je osnovana decembra 2001. godine, pod čudnim okolnostima. Naziv - Nacionalna, dodeljen je mimo zakona, kako bi se stekao utisak da je reč o državnoj instituciji, bez obzira što su osnivači Nacionalne štedionice bili 13 privatnih pravnih lica. Tek novembra 2003. godine država je učešćem u sekundarnoj prodaji akcija, kupovinom 21 akcije od Jugoslovenske banke za međunarodnu ekonomsku saradnju, stekla čak nešto oko 13% udela u vlasništvu Nacionalne štedionice. Ali, to nikako nije sprečilo prethodni režim da dodeli na korišćenje protivpravno, suprotno Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije, Nacionalnoj štedionici potpuno opremljene prostorije, potpuno besplatno, tada već uništenog SDK, odnosno Službe društvenog knjigovodstva.

Zbog takvih afera i takvih neodgovornih odluka narod je ostao bez posla a državi je pretio bankrot.

Znate, 20 minuta mi je jako malo da iznesem sve ono dobro što je Vlada Republike Srbije i Narodna banka učinila za građane i Srbiju u prethodnih sedam godina, ali 20 minuta mi je takođe jako malo da iznesem sve afere prethodne vlasti. Evo i danas, u nedostatku političkog programa, žele da izazovu nestabilnost kako bi se dočepali pune državne kase. Ovi iz Saveza sa Srbiju da misle o građanima u Srbiji ne bi vređali žene, ne bi pozivali na linč i vešanje, ne bi onemogućavali građane da obavljaju svoj posao, ne bi lomili saobraćajne znake u Srbiji. Jednostavno, ne bi trošili novac građana Srbije tako što bojkotuju rad parlamenta, a ne bojkotuju državnu kasu i ne bojkotuju plate i putovanja. Na taj način vređaju sve one koji podržavaju SNS, dakle, vređaju ogroman broj građana u Srbiji, a želeli bi da vladaju tim istim građanima. Pa, znate nije zabeležen slučaj u svetu da deo opozicije traži odlaganje redovnih izbora kako bi se pripremili da na te iste izbore i izađu. Mogu oni da traže šta god hoće građani Srbije ih jednostavno ne žele.

Ono što građani Srbije žele i u narednom periodu jeste ekonomiju koja je apsolutno otporna na eksterne potrese, građani Srbije žele visok životni standard i kvalitetne uslove života, a to im upravo omogućava SNS.

Hvala timu NBS što odgovorno brine o novcu svih nas građana. Za NBS se često kaže da je bankar države, a naša Narodna banka predvođena gospođom Tabaković je i te kako dobar bankar. O tome svedoče rezultati o kojima sam govorila.

Poslanička grupa SNS podržaće reizbor gospodina Nikole Martinovića za člana Saveta guvernera NBS, zato što samo timskim radom, na čelu sa gospođom Tabaković, Narodna banka će nastaviti da obara sve rekorde po pitanju finansijske stabilnosti i u narednom periodu. Hvala.

Hvala, gospođo Čarapić.
Sada prelazimo na listu, dakle, redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u jedinstvenom pretresu prema Predlogu odluke iz tačke 11. dnevnog reda.
Reč ima dr Muamer Zukorlić.
Izvolite, dr Zukorliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje Saveta guvernera je veoma važno, kao i kvalitet njegovih članova. Za nas narodne poslanike Stranke pravde i pomirenje je opšte pitanje bankarstva od izuzetne važnosti, pogotovo za nas u Sandžaku, uopšte i za nas Muslimane.

Kao što je poznato da Muslimani imaju problem sa kamatnim poslovanjem banaka, a s obzirom na činjenicu, a o čemu smo i ranije govorili, da je Srbija širom otvorila vrata Halal standardu u pogledu proizvodnje, u pogledu prehrane, u pogledu trgovine raznim proizvodima, što predstavlja veoma značajan iskorak Srbije u pogledu njenog otvaranja prema svim svojim građanima, uvažavajući posebnosti verskih i moralnih normi do kojih drže Muslimani, odnosno građani Republike Srbije, a sa druge strane i celokupno otvaranje Srbije prema muslimanskom svetu, koje je, takođe, kao što znate, dalo izuzetno dobre rezultate u pogledu novih investicija koje smo imale od strane Ujedinjenih Arapskih Emirata, od strane Republike Turske i investitora iz drugih muslimanskih zemalja.

Uverenja sam da je Srbije sazrela da napravi još jedan iskorak u pogledu otvaranja prostora za islamsko bankarstvo, tj. za otvaranje bar jedne, za početak, islamske banke koja bi, siguran sam, bila veoma ozbiljan motiv za investiranje od strane Muslimana unutar same Srbije, ali isto tako od strane veoma brojne i veoma bogate muslimanske, odnosno sandžačke, odnosno bošnjačke dijaspore gde imamo više od milion ljudi izvan zemlje Srbije, među kojima su pojedinci ultra bogataši, multimilioneri veoma zainteresovani, a zbog svojih verskih uverenja traže prostor za investicije u skladu sa islamskim normama.

Islamsko bankarstvo nije samo razvijeno u islamskom svetu, već je i zapadni svet, skoro svi veliki finansijski centri su prepoznali šansu u ovome i uglavnom otvorili ozbiljne islamske banke. Svakako da ovim ovu temu samo otvaramo. Znamo da nije guverner, niti njegov Savet taj koji može neposredno odgovoriti na ovu inicijativu, ali je ovo, pre svega, preporuka i Parlamentu da razmotri zakonsku regulativu, a zasigurno je od velike važnosti da Savet guvernera, odnosno i sam guverner, zapravo, shvati važnost ove inicijative i time omogući da se još jedan novi talas investicija u ovoj zemlji omogući. Ne samo to, već da prosto to bude još jedna poruka Muslimanima i u ovoj zemlji i u regionu, ali isto tako i širom islamskog sveta.

Islamsko bankarstvo nije nikakav poseban bauk. Dakle, ovde imamo samo jednu ključnu, bitnu različitost, što islamski zakoni i propisi zabranjuju kamatno poslovanje i islamske banke iznalaze modus vankamatnog ili beskamatnog poslovanja koje se odvija na način sličan investicionim fondovima gde ulagač, dakle, ili vlasnik novca uloženog u određenoj, dakle, banci ne dobija profit po fiksnoj kamati, već snosi rizik zajedno sa bankom za novac i ishod profita, odnosno zarade u koji je uložen taj novac. Dakle, to je jedina razlika, ostalo se sve kreće po uobičajenim bankarskim pravilima.

S obzirom da imamo vrlo uspešna iskustva i u zapadnim finansijskim centrima i brojnim islamskim bankama, mislim da bi ovo za Srbiju bilo od velike važnosti, zato uz podršku izbora člana Saveta guvernera i ostalim aktivnostima kojima se bavi guverner i njegov Savet, aktueliziranje ove teme smatram veoma važnom, čak i delim uverenje da kao i za do sada inicijative slične vrste će, i Parlament i guverner i Ministarstvo finansija i ostali, imati razumevanja. Hvala vam.

Hvala, gospodine Zukorliću.
Sada reč ima prof. dr Miladin Ševarlić. On nije prisutan.
Doktor Jahja Fehratović.

Zahvaljujem.

Kao što ste imali prilike čuti, poslanici Stranke pravde i pomirenja takođe podržavaju i ovu odluku. Ono na šta ja želim ovom prilikom ukazati, odnosi se na malo veću pozornost koju bi trebala Narodna banka i guverner, Savet guverner obratiti prilikom edukacije građanstva o nekim opasnostima koje dolaze od banaka. Svedoci smo jednog kvalitetnog odnosa države i NBS i guvernera, kada su bili u pitanju krediti u švajcarskim francima, međutim to nisu jedini izazovi sa kojima se susreću građani.

Nažalost, u manjim sredinama i sredinama gde bankarstvo nije toliko, nema takvu tradiciju kao u većim sredinama, prevare i ono što se odnosi na sistem bankarskog poslovanja po pitanju kredita jesu vrlo česte. To možda pravno formalno jeste prema Zakonu, međutim pravično sigurno nije.

Zato smo imali slučajeve i tragične posledice konzumenata kredita koji nisu uspevali da do kraja proniknu u sve one sitne varke prilikom potpisivanja ugovora, a nisu bili kadri da isplate ili da iznesu te svoje rate, pa su nažalost neki od njih i okončali sebi život na zaista strašan način, zaista nemoguće da se izbore sa svim tim izazovima kojima su bili izloženi.

Zato bi bilo jako važno da NBS i guverner, Savet guvernera možda malo više naprave edukativnog prostora i da običnom građaninu, običnom čoveku pojasne sve one stvari koje su u bankarstvu zanatski element, a koji se tiču toga da banke posebno, i to one koje dolaze sa strane, mogu vrlo lako uvesti običnog čoveka u neke nepovoljne situacije i na taj način mu oduzeti mogućnost da realno otplaćuje svoje rate i da na taj način može da ostvari neku svoju potrebu zbog koje je ušao u takav jedan aranžman sa bankom.

Dakle, ovo je nešto što se jako često susreće na terenu, sa čime se veliki broj građana nosi. Neki uspevaju da se izbore, međutim, mislim da je tu ključni faktor malo veća edukacija i da Narodna banka tu može i te kako puno pomoći, kao što je i do sada u nekoliko slučajeva zaista puno uradila.

Zato bi bilo važno da ekspoziture državnih banaka budu prisutnije u manjim sredinama, da ne ostavljaju građane samo da su jednostavno u prilici da sarađuju sa privatnim i stranim bankama, jer su vrlo često bili prevareni. Recimo, imali su nekoliko afera većeg obima kada su u pitanju privatne banke i strane banke, koje su nestale sa tržišta nakon što su ojadile veliki broj građana za životnu ušteđevinu, za ušteđevinu koja je bila vezana za možda školovanje dece, za lečenje dece, za neke posebne potrebe.

Naravno da je danas situacija mnogo drugačija, da je Narodna banka i guverner, uradili velike napore da takvih stvari nema. Međutim, još uvek postoje u manjim sredinama takvi slučajevi, zato bi bilo izuzetno važno i jedan predlog konkretan, da se malo više podigne svest kod običnog građanstva na taj način da se možda nekim posebnim edukativnim i propagandnim merilima, pozornost građana usmeri i da budu obazriviji na ovakve izazove. Hvala.

Hvala, gospodine Fehratoviću.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o izboru člana Saveta guvernera moramo da znamo da je Narodna banka Srbije, kao centralna banka najvažnija institucija koja je u službi građana i privrede.

Ono što je aktuelno ovih dana jeste informacija da su bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije nastavile rast i dostigle iznos od 13,5 milijardi evra, što je za 203 miliona više u odnosu na 2000. godinu, od kada se i vode podaci o tome.

Od početka ove godine do oktobra bruto devizne rezerve povećane su za 2,23 milijarde evra, što se pripisuje aktivnostima Narodne banke Srbije, putem intervencije kupovine devizna na domaćem deviznom tržištu. Centralna banka je ocenila da je to najbolji način povećanja rezervi jer se ne radi o zaduživanju.

Takođe, država se uspešno razdužuje po osnovu kredita i hartija od vrednosti, što takođe, u mnogome utiče na bolji životni standard građana, jer više ne postoje problemi koji su nastali neodgovornom politikom vlasti do 2012. godine.

Ono što je važno jeste da je vrednost dinara na mesečnom nivou nepromenjen u odnosu na evro, a Narodna banka Srbije je bila u mogućnosti da interveniše na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom i prodajom deviza u cilju ublažavanja većih oscilacija kursa.

Zbog važnih pitanja kao što je monetarna politika ili kao što je finansijska stabilnost, važno je da rukovodstvo Narodne banke Srbije i u smislu članova Saveta guvernera bude odgovarajuća kako bi Narodna banka Srbije svoja ovlašćenja koristila u punom kapacitetu.

Sprovođenjem monetarne i devizne politike, upravljanje deviznim rezervama, obezbeđivanja stabilnosti finansijskog sistema i platnog prometa u zemlji, samo su neke aktivnosti Narodne banke Srbije koje se i na dalje moraju sprovoditi kvalitetno i efikasno.

S tim u vezi podržaću predlog za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije u danu za glasanje. Hvala.

Hvala, gospođo Žarić Kovačević.

Reč ima Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo u ovoj drugoj raspravi predlog Odbora za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije i stav SRS je bio i kada je zakon donet o Narodnoj banci Srbije, da će to u delu upravljačke i nadzorne uloge biti samo neko slovo na papiru, a da Narodna banka Srbije, iako po Ustavu i po zakonu ima svoju funkcionalnu, institucionalnu, navodno nezavisnu ulogu, u pravom smislu reči to nije.

Gospodine Marinkoviću, vi ste, takođe, kao i građani Srbije, kasnije i kao aktivan političar svedok toga da smo od 2000. godine do današnjeg dana mi u Srbiji promenili guvernera kao jedna zemlja, ja mislim u Evropi, i da je to nezabeležen slučaj od Dušana Vlatkovića 2000. godine do Jorgovanke Tabaković, sedam guvernera.

Sad kad ste se vi rukovodili time da i u drugom mandatu Jorgovanka Tabaković bude guverner Narodne banke Srbije verovatno ste razmišljali kao u nekim državama sa stabilnom i zaista nezavisnom ulogom centralne banke, što u Srbiji nije slučaj, što je duže guverner, je li tako gospodine Marinkoviću, na toj funkciji, to je i kontrolna i nezavisna uloga Centralne banke jača, ali ne možemo mi da poredimo vreme Vajferta koji je bio guverner 26 godina i to vreme Srbije kao danas.

Ovde, ne da je izražen taj zaista degutantni uticaj SNS na izbor guvernera i na sve ove rukovodeće funkcije, već je potpuno nejasno za nas srpske radikale, kako vi, kako vama uopšte kao predstavnicima zakonodavne vlasti, obraćam se i vama i najveće vladajuće stranke, i vama koji podržavate SNS, nije nenormalno, ako smo mi najviša zakonodavna vlast, da Narodna banka Srbije preko posrednika, a to su ovi članovi Saveta guvernera nama podnose izveštaj o svom radu, da li je po zakonu koji je izglasala Narodna skupština, da li je reagovala na vreme, da li vrši svoju nadzornu funkciju, kako radi guverner, jer Narodna banka Srbije, da znaju građani pored ovog Saveta, čijeg člana odnosno reizbor imamo na dnevnom redu ima i svoj izvršni organ kao upravljačku funkciju i guvernera?

Umesto da mi imamo neprekidno komunikaciju kao Narodna skupština Republike Srbije, ne samo kroz one periodične izveštaje koji nam se podnose i da u svakom trenutku možemo da reagujemo i da tražimo da se u određenoj situaciji zaštite i banke, domaće, pre svega, koje su uništene potpuno, ostala je samo ova Poštanska štedionica, gospođo Petrović, a sve druge, evo od 2011. godine, još četiri su propale, koje su imale većinski državni kapital, odnosno, nisu više pod tim imenom i sa tim kapitalom. Građane Srbije je to koštalo 800 miliona evra.

Da ne govorimo o uništenosti po Dinkićevom modelu, da se vratim u taj period, najvećih srpskih banaka koje su likvidirane i koje neke od njih imaju i dan danas osnova da rade, jer imaju i svoje račune i svoj kapital koji treba država da im omogući da koristi, o tome smo govorili pre petnaest dana po drugoj jednoj tački dnevnog reda, ali koga je to briga.

E, sada da se vratimo upravo na ovo što je za nas, narodne poslanike, najznačajnije. To je ta nadzorna i kontrolna uloga Narodne banke Srbije, kao centralne banke nad radom banaka u Srbiji, jer mi polažemo račune građanima.

Danas je ovde neko rekao – videćete vi ko će i kako da prođe na izborima. Znate šta? Vi ako ne slušate šta narod priča i ako niste svakoga dana među ljudima i ako ne čujete brigu običnih građana i ako je vama normalno da posle prikupljenih preko 100.000 potpisa i dalje ova mafija, ovi privatni izvršitelji mogu da rade šta hoće, da izbacuju ljude i da stiču ogromno bogatstvo, onda ja stvarno ne znam, sve i da u nekoj kampanji i na koji god način vi da delujete, mislite i stvarate privid o tome da činite dobru stvar, verujte da niste u pravu.

Moram da vas podsetim na 2017. godinu, kada se ovako malo više i glasnije, prvi put oglasile guverner i Narodna banka Srbije po pitanju ovih kredita u švajcarskim francima. Sećate se onog famoznog predloga. Kako bi to moglo da se reši? Kažu oni - eto, da se zamrzne taj status, pa da vidimo da se zamrznu dalje otplate kredita, dok se ne nađe neki model. Koji model, iako je bilo mnogo dobrih slučajeva i u zemljama EU, videćemo da tek posle pretnje ljudi da će i sebi nauditi i onog štrajka ispred Vlade, dolazite sa jednim rešenjem za koje smo rekli da nije dobro.

Upravo je uloga Narodne banke Srbije i svih ovih organa koji pripadaju Narodnoj banci Srbije, po Zakonu o Narodnoj banci, član 64, da ima takvu kontrolnu ulogu da u svakom trenutku treba da gleda šta radi bilo koja banka. Znači, nema tu nikakve simpatije, antipatije, odakle je i ko je. Ako ste vi, molim vas, izdali dozvolu za poslovanje jedne banke po zakonima Republike Srbije, oni moraju da poštuju niz zakona i Zakon o devizom poslovanju i tako dalje. Narodna banka Srbije u svakom trenutku treba da kontroliše njihov rad. Ne, Narodna banka Srbije dobija od banaka koje su ovde došle po Dinkićevom modelu pljačke građana Srbije i ostale da rade mnoge od njih, dakle, da zgrću ogroman kapital, dobije tipske ugovore koje te banke daju građanima prilikom zaduživanja.

Imali smo takve fantastične izjave - pa, šta da radimo, građani su prihvatili taj rizik, svako je imao pravo i mogućnost da se opredeli da li će da se zaduži u švajcarskim francima. Nije država zaštitila građane, a nije se ni Narodna banka Srbije sa novoizabranim, pa kasnije reizabranim guvernerom oglasila po tom pitanju da kaže – mora da se poštuje princip ekvivalentnosti koji se poštuje svuda u svetu kada je u pitanju bankarsko poslovanje.

Ne možete vi da uzmete pet puta više, tj. banke da oderu kožu građanima, a samim tim i da uzmu stan, kuću, da izbace ljude na ulicu, nego što je to propisano zakonom.

Gospodo, mi imamo u Srbiji Zakon o obligacionim odnosima. Pa nećete valjda da očekujete da svi građani Srbije, bez obzira na zvanje i obrazovanje. To može da bude i doktor nauka, ali on ne zna, i iz neke druge oblasti. I među vama da budu takvi koji nisu ekonomske struke i ne znate da čitate taj ugovor, banka vam podmeće tamo sve i svašta, počev od raznih špekulativnih troškova, preko kamata koje vi prihvatate ili ne naravno potpisivanjem ugovora, ali i onog dela koje se tiče poštovanja principa da se, ako uzimate valutni kredit u evrima, a u ovom slučaju što je bilo najstrašnije švajcarskim francima, ta valuta štiti na štetu građana Srbije, jer niste vi dužni, odnosno ni jedan građanin Srbije, to takođe kažu druga dva zakona, nisu dužni da ako su dovedeni u zabludu, a u ovom slučaju jesu, jer naravno da će banka da kaže – evo, izvolite, opredelite se, ne da se opredelite tako što će da vas upozori da ova jedna valuta može da bude veoma rizična po vas, nego eto vi to uzmite ili ostavite, a za to vreme Narodna banka Srbije ćuti.

Mi nismo uopšte zadovoljni poslovanjem Narodne banke Srbije, ni ovih članova Saveta guvernera, ni samog guvernera. Mislimo da oni apsolutno ne ispunjavaju ulogu koja im je data Ustavom i zakonom, a pre svega da se poštuje taj princip nezavisnosti.

To što Narodna banka Srbije, koja je ove godine, uzgred rečeno, proslavila 165 godina svog postojanja, za sebe kaže da ima osnovni princip koji štiti, a time štiti građane, a to je stabilnost cena, politike cena, to jednostavno nije tačno. Govorili su danas ovde druge kolege o stopi inflacije. Stopa inflacije je jedna stvar, a cenovna politika je i ono što Vlada Srbije omogućava onima koji trguju određenim akciznim robama je druga stvar.

Ispravio se kasnije kolega i rekao je u stvari da on nije tvrdio da energenti ne poskupljuju, život kako građana, tako i privrednika u Srbiji, ali vi, gospodo, o tome će biti reči kada bude Predlog budžeta za 2020. godinu, da biste napunili budžet i verujemo, ubeđeni smo da će 2020. godine, ako bude još, a verovatno ćete i morati da imate i tu sednicu Skupštine pre izbora, da menjate još Zakon o akcizama, mnogo više zahvatate od onoga što rade druge zemlje kada su u pitanju naftni derivati i to je veoma lako da se izračuna.

E zato se bune domaći privrednici i kažu da im to smeta i da oni nisu dovoljno stimulisani politikom Vlade subvencija prema njima kao domaćim privrednicima da mogu da kapital koji imaju, pre svega njihov akumuliran, pa dodatno da im država da da razvijaju svoje poslovanje i ne osećaju se sigurno.

Lako je sve to da se priča i da se govori o stranim investicijama koje su premašile do sada i davanjima za nova radna mesta preko tri milijarde, ali pogledajte na ona preduzeća koja su stabilna u svom poslovanju, koja nikada od države dinar nisu uzela, ali nisu ni dobili ništa.

Prema tome, NBS je pala na ispitu kao i svaki član u Savetu guvernera Narodne banke kada su u pitanju ovi katastrofalni ugovori koji su građani imali sa ovim mafijaškim bankama, jer građani Srbije su prvo i najpre tražili, a kasnije su došli i zvali i nas, narodne poslanike, pisali i obraćali se svakoj poslaničkoj grupi, Vladi itd. Tražili su zaštitu od NBS koju nisu dobili.

Mi smatramo da sveukupna finansijska stabilnost u Srbiji je kratkog roka zbog toga što NBS ne radi ono što bi trebala da radi kao centralna banka i koja radi svuda u svetu. Ona se rukovodi politikom Vlade. Vlada Srbije je izabrana na mandatni period od najviše četiri godine. On može da bude i kraći, kao što je bio slučaj sa mnogim Vladama od 2000. godine do današnjeg dana.

Da bi građani imali u pravom smislu reči poverenje u NBS, a da je ona zaista nezavisna, ona bi morala da ima drugačiju viziju politiku, a ne da se samo rukovodi i da nam daje izveštaje o aktuelnom trenutku, već o onome šta može da usledi, kakve eventualne posledice drugih udara na finansijski sistem Srbije može da se desi od raznih dešavanja, ekonomije u svetu, u okruženju itd. Ne, ona prati i sledi politiku Vlade Republike Srbije, sa kojom se mi srpski radikali ne slažemo, a samim tim ni sa radom guvernera, ni članova Saveta, ni drugih orana koji su ustanovljeni Ustavom i Zakonom o NBS.