Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

Ja bih samo da ponovim, pod jedan, i podsetim na pitanje od utorka, a koje se ticalo izjava, odnosno reakcije srpskog političkog vrha, posebno predsednika države i posebno Ministarstva spoljnih poslova, na koje adresiram ovo pitanje, na po ko zna koji put ponovljene nediplomatske, pa i gore od toga izjave Edija Rame na susretu predstavnika Srbije, Severne Makedonije i Albanije u Ohridu.

Dakle, u tom trenutku, na zajedničkoj konferenciji za štampu, stojeći pored predsednika Republike Srbije, neposredno nakon rukovanja i mešanja ruku međusobnog, gospodin Rama kaže ponovo da smatra da Srbija treba da prizna Kosovo, smatra da je Kosovo nezavisno, kaže da on ne govori o velikoj Albaniji, nego govori o brisanju granica sa Kosovom i da to prolazi, po običaju, bez reakcije, i na licu mesta i na akte nediplomatskog demarša.

Gospodinu Rami to nije prvi put. On to radi neprekidno i posebno voli kada je u prisustvu predsednika Srbije i srpskih političkih predstavnika.

Svi mi znamo da se u politici i životu ponekad mora nešto progutati, ponekad se mora nešto oćutati. Ali, Edi Rama i Albanija nije ni Si Đinping, nije ni Donald Tramp, nije ni Amerika, nije ni Kina, nije ni neka druga velika sila. Pa čak i njima postoji način, i tim velikima, način da se kaže, pošalje neka poruka, uzvrati, diplomatski ili manje diplomatski.

Ja mislim i stvarno verujem, i preporučujem najvišim državnim funkcionerima, da pokušaju to neki put da učine, bilo da uzvrate, bilo da napuste takvu konferenciju, jer ovako neposredno izlažu i blamaži i poniženju ne samo sebe, nego i državu Srbiju.

Prosto pitam da li će se nešto preduzeti i da li se uopšte u prošlosti nešto preduzimalo povodom ovakvih nediplomatskih i netaktičnih incidenata i izjava, bez obzira na poznate razlike u stavovima. Ali, jedno je imati razlike u stavovima, a drugo je gurati prst u oko predstavnicima i državi Srbiji, i to u trenucima kada se najavljuju zajedničke inicijative, kada se najavljuje taj "mali šengen" i sve ono što je inače diskutabilno i što bi trebalo da bude raspravljano i prodiskutovano ovde u Narodnoj skupštini.

Moje drugo pitanje ide na adresu Ministarstva ekologije i Ministarstva saobraćaja i tiče se jedne sada već ozbiljne situacije i najave, koju je najavio predsednik države na RTS-u, gostujući u emisiji "Upitnik", 5. novembra, ali je to onda kasnije bilo razrađivano i vidimo sada u medijima i u izjavama ministra ekologije i nekih drugih da se na tome ozbiljno radi. Reč je o najavljenoj zabrani automobila koji imaju evro 3 motore i niže.

Dakle, treba reći da najveći broj automobila u Srbiji ima motor evro 3, evro 2 i niže. Čak 80 do 90% vozila u Srbiji imaju taj standard. Pri tome, neoprezno i po običaju ne do kraja definisano, u pomenutoj emisiji gospodin Vučić je rekao, citiram: "Sve smo bogatiji, sve je više automobila, sve je više isparenja. Zato sam danas razgovarao sa Fabricijem iz EU da pokrenemo novi zeleni plan, zabranimo automobile koje imaju evro 3 motore." Pri tome, nije jasno da li je zabrana uopšte korišćenja ili je zabrana uvoza.

Naknadne izjave iz ministarstva i pojašnjenja kažu da je ipak reč o zabrani uvoza. Ali, ovako kako je izjavljeno, moglo bi se shvatiti da će neko zaustavljati i kontrolisati naše vozače i maltene im oduzimati ili iz saobraćaja uklanjati vozila sa evro 3 i nižim standardima motora. Inače, kaže se da je čak samo prošle godine preko 140 hiljada vozila uvezeno koji imaju ovaj motor - fijati, Punto, golfovi, Bravo, Polo, Golf 4, Golf 5 u početku, Opel korsa, Astra, znači, najpoznatiji i najpopularniji i najčešće voženi modeli u Srbiji su upravo ovaj standard.

Očekujem od Ministarstva saobraćaja i Ministarstva ekologije objašnjenje i odgovor da li zaista izduvni gasovi predstavljaju toliki problem za zagađenje životne sredine ili je, kao što kažu neka istraživanja, problem nešto drugo, a da izduvni gasovi i automobili ukupno u saobraćaju svega sa 7% učestvuju u emisiji štetnih čestica, štetnih gasova.

U tom smislu, rekao bih da se krenulo od pogrešnog kraja, od nečega što direktno udara na standard građana, a minimalno smanjuje ekološku opasnost. Hvala.

Hvala, gospodine Vukadinoviću.
Sada reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnoge informacije koje ovih dana dospevaju u javnost vezano za Marka Bastaća, Boška Obradovića, Dragana Đilasa i ostale su uznemirile u dobroj meri javnost u Srbiji i tim povodom postavljam pitanje Višem javnom tužilaštvu i Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Pitanja se odnose na Marka Bastaća, poznatijeg u poslednje vreme kao "Marko kesa". Izvesni "Marko kesa", samozvani predsednik opštine Stari grad sa koje dolazim kao narodni poslanik, je čovek za koga postoje osnovane sumnje, rekao bih, na osnovu tvrdnji brojnih svedoka, brojnih ljudi koji su sa njim učestvovali u malverzacijama, koji su osetili da dolazi novo vreme na opštini Stari grad, koji su osetili da dolaze promene, ti ljudi tvrde da je Marko Bastać ni manje ni više svoje bogatstvo uvećavao iz godine u godinu mereći ga za desetine hiljada evra sve više i više.

Način na koji se bogatio Marko Bastać, kako kaže njegov venčani kum, jeste taj da je na brutalan način pljačkao investitore, sve one ljude koji zapošljavaju građane Srbije, građane Starog grada, građane Beograda, sve one ljude koji izdržavaju svoje porodice. Marko Bastać je građevinskim investitorima na Starom gradu za nelegalnu gradnju uzimao mito od najmanje 10, 15, 20 hiljada i više desetina hiljada evra, i to mu je lično, prema priznanju njegovog kuma, on donosio u kovertama. Kada mu jednu od koverti nije doneo, "Marko kesa", prepošteni predsednik opštine Stari grad se odlučio da mu stavi kesu na glavu, da ga veže, da ga prebija, da ga muči satima, davi, da ga ucenjuje. I to nije radio samo njemu, čućete u danima koji su pred nama i nedeljama, još brojnim ljudima sa teritorije opštine Stari grad, brojnim ljudima koji su zaposleni u opštini Stari grad, koji su zastrašeni, uplašeni onim što je Marko Bastać tamo činio.

Izneću u sklopu pitanja nadležnim institucijama činjenice i cifre kojima raspolažemo kada su u pitanju pljačke i malverzacije u okviru opštine Stari grad. Podnesene su i brojne krivične prijave tim povodom. Želim da dobijem odgovor dokle je stigla istraga i šta radi tužilaštvo tim povodom?

Zamislite da su protiv bilo koga iz SNS iznesene takve tvrdnje, mi bismo visili na Terazijama. Zato hoćemo s punim pravom, kao ljudi koji su odgovorni prema građanima Srbije, da dobijemo odgovore šta se dešava sa novcem građana Starog grada, sa novcem građana Beograda i Srbije? Gde su pare spiskane?

Reći ću vam ovako, pošto je, naravno, grad Beograd podnosio krivične prijave, želim prvo da dobijemo odgovor – šta je sa novcem koji je ispumpavan iz Sportskog centra Milan Gale Muškatirović u periodu od 1. januara do 31. decembra 2018. godine? Inspekcijske službe su utvrdile brojne nepravilnosti, brojne pljačke koje su se odvijale u okviru tog sportskog centra. Sam Sportski centar Milan Gale Muškatirović zadužen za milion evra. Pazite, jedan mali sportski centar zadužiti za milion evra. To treba biti umetnik pljačke i lopovluka i kriminala, kao što je Marko Bastać i bivši direktor ovog sportskog centra Dušan Raičković.

Takođe, oni su taj sportski centar zloupotrebljavali na više načina, kroz renoviranja, kroz časove plivanja za koje su govorili da se tamo odvijaju, a zapravo tih časova nije ni bilo. To se sve meri u stotinama hiljada dinara gde je, navodno, Milan Gale Muškatirović dobijao novac, a tog novca nigde na računima nije bilo.

Takođe, na ručkove u papreno skupim restoranima je Marko Bastać sa svojim prijateljima potrošio preko 906 hiljada dinara. Takođe, na usluge mobilne telefonije potrošio je blizu dva miliona dinara. Opština i firme koje se bave pružanjem pomoći starim i iznemoglim licima, pazite ovo, oni često govore o problemima starih lica i kako starim licima treba pomagati, tu su ukrali preko četiri miliona dinara.

U tome se vidi slika vlasti Marka Bastaća i Dragana Đilasa na opštini Stari grad. Hoćemo da dobijemo odgovore – gde su pare, gde je desetina miliona dinara, gde su milioni evra koje su opljačkani sa opštine Stari grad? Hoćemo da odgovaraju odgovorna lica. Hoćemo da se pare vrate građanima Starog grada, građanima Beograda, jer građani Beograda nisu zaslužili da ovakve spodobe i nakaze vladaju bilo kojom opštinom u Srbiji. Hvala vam.

Hvala vam, gospodine Filipoviću.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje prof. dr Žarko Obradović.
Prelazimo na pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PUTNIM ISPRAVAMA.
Nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju dr Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, Milica Ćatić, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Valentina Vulić, načelnik Uprave za upravne poslove u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Zoran Lazarov, pomoćnik ministra, načelnik Sektora za međunarodnu saradnju, evropske poslove i planiranje, Nataša Raketić, zamenik načelnika Odeljenja za sistemsko pravne poslove, i Maja Jestrović, šef Odseka za međunarodne sporazume.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Dubravko Bojić, Nemanja Šarović, Ružica Nikolić, Aleksandar Šešelj, Petar Jojić, Milorad Mirčić, Vjerica Radeta, Sreto Perić, Nikola Savić, Tomislav Ljubenović, Zoran Despotović, Filip Stojanović i Marijan Rističević, kao i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite profesore Bojiću.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, tek pridošli ministre sa svojim saradnicima, u pravoj poplavi zakonskih predloga koji od Vlade Republike Srbije kao predlagača dolaze u Narodnu skupštinu na izglasavanje, a naročito u poslednje vreme, današnji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama je jedan od retkih koji nije direktno nametnut direktivom EU.

Predložene izmene i dopune su samo kozmetičke prirode i odnose se na Zakon iz 2007. godine. Amandman SRS odnosi se na član 1. postojećeg člana 2. stav 2. Predloga zakona. Reč „imaocu“ zamenjuje se rečju „vlasniku“. U obrazloženju za neprihvatanje mog amandmana naveli ste da se amandman odbija zbog toga što termin „imalac“ u odgovarajućem padežu koristi se kroz ceo tekst Zakona o putnim ispravama, te bi prihvatanje izmene u članu 2. stav 2. prouzrokovalo terminološku neujednačenost teksta zakona.

Molim vas, na prvi pogled pomenuti termini „imalac“ i „vlasnik“ su sinonimi, što u suštini i jesu. Međutim, ova dva pojma se negde približavaju, ali se ni u kom slučaju ne izjednačavaju. Tu zadirem u jedno leksičko semantičku dimenziju jezika, jer imalac ne znači i vlasnik. Imalac može biti lice koje je na nelegalan način došlo do putne isprave, možda ju je našlo, možda ju je ukralo i može da je zloupotrebi. Zato smatram da se mojim amandmanom nudi preciznije rešenje i pravo da vam kažem očekivao sam da bude moj amandman prihvaćen. Hvala.

Hvala profesore Bojiću.
Reč ima ministar, dr Nebojša Stefanović.
Izvolite.

Prihvatam ovaj amandman.

Hvala gospodine ministre.
Po amandmanu se javila gospođa Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Stefanoviću, na početku želim da vam čestitam na spremnosti da javno demantujete teške optužbe koje na vaš račun plasiraju lideri Saveza za Srbiju, a tiču se „Krušika“, ali se tiču i vaše porodice i što ne želite da dozvolite da laž ostane laž, što radite na tome da građani Srbije znaju istinu u svakom trenutku.

Svima je potpuno jasno da kada ste najavili istragu Đilasovih afera i pokazali dokumentaciju kao dokaz tih afera, da su tada počeli sve jači pritisci na vas i na vašu porodicu, a da pritom uopšte ne mare što na taj način nanose štetu i Republici Srbiji. Tvrdnje da Srbija, navodno, snabdeva teroriste oružjem je laž koja može imate i ozbiljne posledice, a jedna od njih može biti i urušavanje naše namenske industrije.

Više puta je rečeno i objašnjeno da MUP ne daje dozvolu za trgovinu oružjem, niti to čini sam ministar unutrašnjih poslova, već da postoji čitav sistem u kome učestvuje mnogo ministarstava, mnogo službi, mnogo uprava, mnogo sektora koji imaju svoju ulogu i svoja ovlašćenja, a da MUP samo obezbeđuje transport naoružanja kroz našu zemlju. Naravno, ako sam ja to razumela na pravi način, ministar će me ispraviti ako sam pogrešila. U svakom slučaju, vrlo je jasno da optužbe ne stoje i vrlo je jasno iz koje kuhinje one dolaze.

Zbog javnosti i zbog građana Srbije ja želim da kažem zašto tog uzbunjivača iz „Krušika“ ja nazivam lažnim uzbunjivačem. On nije dobio status uzbunjivača u skladu sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača, gde piše – ako su u informaciji sadržani tajni podaci, uzbunjivač ne može uzbuniti javnost. Takođe, prethodno se nije obratio ni poslodavcu, ni ovlašćenom organu i sada je vrlo jasno ne samo to da on nije uzbunjivač, već da i u svojoj odbrani zloupotrebljava status uzbunjivača.

Dakle, jasno je da grupa određenih ljudi iz Saveza za Srbiju želi da preko napada na Nebojšu Stefanovića napada i Aleksandra Vučića, ali i našu namensku industriju i našu vojsku i vojnu opremu i ovim postupcima oni zapravo rade na ugrožavanju bezbednosti naše zemlje. Oni bi želeli da vrate „Krušik“ u 2000. godinu kada se desila privatizacija u kojoj je praktično poslovanje te fabrike ne samo dovelo u pitanje nego potpuno obustavila.

Često u parlamentu govorimo o rezultatima politike Aleksandra Vučića, o rezultatima rada naše Vlade i postavlja se pitanje čime bi oni koji su vladali do 2012. godine mogli da se pohvale u oblasti vojske ili policije ili u bilo kojoj drugoj oblasti. Oni su vodili politiku ličnog bogaćenja, a to je svim građanima već vrlo jasno i devastiranje Srbije u svakom smislu, a mi težimo ka tome da stavimo rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama sveta.

Ostaci ovih koji su i „Krušik“ privatizovali i danas nam svakodnevno pokazuju kakav bi njihov odnos bio prema Srbiji, prema njenim institucijama, prema državnim organima i prema građanima Srbije kada bi oni ponovo nekim čudom došli na vlast, isto kao što nam pokazuju i ovi neki novi koji su se pojavili, koji su sada zajedno udruženi u tom Savezu za Srbiju. Bastać bi na primer rušio trgove, ljudima koji ne bi želeli to sa njim da rade možda bi stavio kese na glavu i ko zna šta bi sve radio. Boško Obradović bi šamarao okolo. Prvo bi se verovatno ustremio na žene pošto već znamo da je velika junačina. Šta bi oni drugo radili? Palili bi knjige, sprovodili bi šator politiku u parku, vodili bi politiku na ulici, opsedali bi zgrade univerziteta, za njih je to demokratija, ucenjivali bi, vršili bi pritiske, crtali bi grafite po zgradama u kojima su smeštene naše institucije.

Dakle, vrlo je jasno u šta bi oni Srbiju pretvorili, oni bi srušili sve što smo mi uradili. Potpuno sam sigurna da će građani Srbije na izborima znati da cene naš rad, politiku Aleksandra Vučića i rad Vlade Republike Srbije i da im to neće dozvoliti.

Prema tome, gospodine Stefanoviću i vi lično i predlozi zakona koji dolaze iz vašeg ministarstva, imate snažnu podršku poslaničke grupe SNS i mi ćemo podržati ove predloge u Danu za glasanje. Hvala.