Hvala, gospođo Žarić Kovačević.
Reč ima Žarko Bogatinović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, ovim Predlogom izmena i dopuna zakona, ukazujem da je unapređen Zakon o putnim ispravama, usklađen sa propisima koji su u međuvremenu menjani ili doneti. Nadležni organi će bolje funkcionisati, a građani efikasnije i delotvornije ostvariti svoja prava.

Posebnu pažnju treba pokloniti izmeni zakona, kojom se propisuje rok važenja pasoša, ali je bolja zbog bolje sistematizacije izvršena dopuna, kako bi se na pregledniji i jasniji način izvršila razrada odredbe zakona. Naime, pasoš se može izdati sa kraćim rokovima važenja od ranije predviđenih, ako nadležni sud odnosno javni tužilac to dozvoli u slučajevima, predviđenim zakonom. Na taj način bi se sprečila zloupotreba putne isprave od strane lica prema kojima se vodi postupak.

Takođe smatram da je potrebno dodati na opisan način stav 5. jer je u praksi utvrđeno da nije opravdano da građanin kome se iz objektivnih razloga trajnog karaktera, ne mogu uzeti otisci prstiju, trpi sankciju da mu se pasoš izdaje na samo godinu dana.

Predloženom izmenom zakona, da bi se izbegla mogućnost zloupotrebe pasoša, obzirom da se navodi da ukoliko nek lice izgubi ili ošteti pasoš dva puta u periodu od pet godina, naredni pasoš će se izdati na period od godinu dana. Takođe smatram da ukoliko se pasoš izdaje na kraći rok od deset godina, kada to odredi nadležni sud, odnosno javni tužilac, može izdati za jedno ili više putovanja u jednu ili više država, potrebno brisati jer se praktično u stvarnosti ne može izdati pasoš na kome bi bilo upisano u koju zemlju bi građanin putovao, čime bi navedena odredba bila neprimenjiva. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Bogatinoviću.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč?

Reč ima Nataša Jovanović.

Izvolite.

Ovde je reč o pasošima koji se izdaju sa kraćim rokom važnosti i SRS je i prilikom donošenja osnovnog zakona, dala amandmane na ovaj član i osnovni član zakona 19. gde se reguliše koji su to slučajevi.

Mi smatramo da javni tužilac, jer ovde se kaže – na predlog suda, odnosno javnog tužioca, ne može da ima nikakvu odlučujuću ulogu u skraćivanju roka za, pre svega, maloletna lica, za decu, jer ako je neki spor oko starateljstva između roditelja i ako ne postoji saglasnost sa druge strane, dok se taj spor sudski ne okonča ili ako je taj spor tek započeo i ima neku svoju pripremnu fazu, dakle, ne može javni tužilac da odlučuje umesto nadležnog suda. Znate, taj postupak i proces može da traje čak i nekoliko godina, pa da i to dete ne može nekoliko godina da putuje.

Inače, sam taj član 19. je potpuno nedefinisan do kraja. koje su to situacije, zbog čega? Tako da pretpostavljam, gospodine ministre da ste imali kao ministarstvo dobru nameru, ali niste obratili pažnju na te činjenice da sami procesi mogu da traju toliko da ovo dete koje je napunilo tri godine, a pasoš mu se izdaje sa tim rokom, možda neće moći uopšte da putuje ako nema saglasnost druge strane, odnosno drugog roditelja, jer sudski spor traje nekoliko godina. To je bila svrha ovog amandmana i smatramo da to treba inače mnogo u osnovnom članu 19. da se preciznije definiše.

Hvala, gospođo Jovanović.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako predložene izmene i dopune Zakona o putnim ispravama neće doneti velike promene, odnosno suštinski se ništa ne menja postojeći zakon.

Mi smo ipak amandmanima koje smo podneli ukazali, odnosno precizirali smo one zakonske odredbe koje ovim predlogom menjate, a cilj je pojednostavljivanje administrativnih procedura.

Mi smo intervenisali na član koji se odnosi na rokove važenja putnih isprava. Naime, svi znate da određeni broj zdravstvenih oboljenja iz različitih razloga se ne mogu lečiti u Srbiji i to su neka retka oboljenja čije se lečenje vrši isključivo u određenim zdravstvenim centrima u inostranstvu.

To se odnosi najčešće na decu obolelu od bolesti lokomotornog sistema, zatim bolesti očiju kod prevremeno rođene dece i određena retka oboljenja centralnog nervnog sistema. Ponekad je za njihovo lečenje potreban i duži vremenski period, odnosno ono ponekad traje i više godina i mi smo, da bi olakšali proceduru oko izdavanja i važenja pasoša ovim licima koja se nalaze u izuzetno teškoj situaciji predložili da se u članu 2. stav 2. izmeni i da licu kome se iz objektivnih razloga privremenog karaktera ne mogu uzeti otisci prstiju, pasoš se izdaje sa rokom važenja od godinu dana, odnosno do kraja lečenja u inostranstvu i ako licu kome se izdaje pasoš u skladu sa članom 2. stav 2. ide na lečenje u inostranstvo, mora mu se omogućiti da pasoš traje najmanje koliko i samo lečenje, jer kao što sam rekla, lečenje ponekad traje duže od roka koji ste predvideli kao rok za važenje pasoša. Hvala.

Hvala gospođo Nikolić.
Sada reč ima po amandmanu Olivera Pešić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Koleginica je rekla da promene nisu suštinske. Izmene i dopune ovog zakona da nisu suštinske možda i nisu, ali će sigurno otkloniti uočene nedostatke prilikom primene ovog zakona.

Što se konkretnog amandmana koleginice tiče, ona je podnela amandman na član 2. i stav 2. koji kaže – licu kome se iz objektivnih razloga privremenog karaktera ne mogu uzeti otisci prstiju, pasoš se izdaje sa rokom važenja od godinu dana.

Dakle, predlog ovog amandmana koleginice je bio da se rečenica dopuni sa – odnosno do kraja lečenja u inostranstvu. Smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer stav 2. odnosno zakonska odredba je skroz precizna i ona se odnosi na lica kojima se iz objektivnih razloga privremenog karaktera ne mogu uzeti otisci prstiju. Dakle, u ovom članu nema nikakve povezanosti sa licima koja su upućena na lečenje u inostranstvo i stoga smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, ovim Predlogom izmena i dopuna zakona je takođe predviđena izmena prilikom izdavanja pasoša licu koje se nalazi van Republike Srbije, odnosno zahtev se može podneti preko nadležnog diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije, koji će bez odlaganja proslediti organu nadležnom za izdavanje pasoša, a ne u svakom slučaju kao što je do sada bilo PU za grad Beograd, radi rešavanja, već policijskoj upravi prema prebivalištu, odnosno boravištu lica koje podnosi zahtev, što će svakako ubrzati ovaj postupak i smanjiti troškove.

Takođe, zahtev za izdavanje pasoša može se podneti najranije šest meseci pre isteka važenja pasoša, te bi na ovaj način prvi put bio propisan rok za podnošenje zahteva, s tim što bi sa izmenama zakona bila predviđena mogućnost da se pasoš izda i pre ovog roka, uz plaćanje adekvatne i uvećane naknade.

Na ovaj način se olakšava položaj naših državljana da i pre roka mogu podneti zahtev za izdavanje pasoša, naročito ako imaju prebivalište u nekoj stranoj državi.

Na kraju, znatno je olakšan položaj maloletnog deteta i roditelja koji vrše roditeljsko pravo obzirom da je u dosadašnjoj praksi bio veliki broj slučajeva gde roditelji ne žive u bračnoj, odnosno vanbračnoj zajednici, a vrše zajedničko roditeljsko pravo, te jedan od roditelja, zbog nemarnosti drugog roditelja, bio prinuđen da pokreće sudske postupke za delimično lišenje roditeljskog prava koji mogu da traju i mesecima. Postupak za roditelje koji vrše roditeljsko pravo bi bilo znatno pojednostavljen i maloletno dete bi lakše dolazilo do putne isprave, nego što je to slučaj bio do sada. Zahvaljujem.