Zahvaljujem, ministre.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite, kolega Jovanoviću.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre, kada je u pitanju odredba člana 2. lično mislim da je dobro normirana i ukazuje upravo na rešavanje nekih problema koji do sada u praksi nisu bili dobro rešeni. Ne samo što se radi o hitnim rokovima i kratkim rokovima na koje ste sa pravom ukazali, kada je u pitanju izdavanje putne isprave, i kada je u pitanju i podnošenje zahteva po kojima se urgentno postupa.

Ovde je bilo nekoliko amandmana koji su imali krajnje dobronamerne motive i nije ništa sporno, naročito koleginice Nataše Jovanović. Međutim, čini mi se da nije baš sa pravim razumevanjem i dobrim tumačenjem odredaba zakona prihvaćeno ono što se vezuje za nadležnost tužioca, odnosno suda.

Sa stanovišta sudske prakse, uvaženi ministre, treba građane obavestiti da nije ni sud ni tužilac taj koji će odugovlačiti postupak kada su u pitanju davanja saglasnosti. O čemu se radi? Radi se o procesnim rešenjima gde se vodi računa o takozvanoj hitnosti postupka, gde postoje procesni mehanizmi koji podrazumevaju obavezu suda da hitno odluči, odnosno hitno reši predmet i tako omogući stranci dobijanje putne isprave u najkraćem mogućem roku.

Dakle, ne radi se o brakorazvodnim parnicama koje će trajati poprilično dugo, ne radi se o porodično pravnim sporovima koji takođe podrazumevaju potrošnju ogromnog vremena, odnosno velike vremenske distance. Radi se o procesnim mogućnostima da i sud i tužilaštvo ubrzaju postupak i da na osnovu toga donesu odluku kojom se daje saglasnost. Dakle, u sudskoj praksi, kojoj na neki način po profesiji pripadam, upravo takvi postupci postoje, podrazumevaju hitna rešavanja, podrazumevaju hitnost u postupku od strane kako suda tako i tužioca i podrazumevaju naravno dostavljanje odluke stranci odmah, kako bi stranka mogla na osnovu odluke suda da pred nadležnim organom Ministarstva unutrašnjih poslova ostvari svoje pravo, a krucijalno pravo je pravo na hitno dobijanje putne isprave.

Ono što je jako važno istaći jeste činjenica da se radi ovde o deci, najmlađoj, a imajući u vidu da starateljstvo nad decom se zakonski vezuje za roditelje kao zakonske zastupnike ili se sudskim odlukama poverava roditeljima, onda je sasvim logično da su roditelji ti koji imaju legitimaciju podnosioca zahteva kada su u pitanju deca.

Potrebe dece se ovde ni u kom slučaju ne dovode u sumnju i zato, uvaženi ministre, mislim da je ovo jako dobro normirano i ovakva odredba zakona treba da ostane na snazi i naravno mi ćemo glasati za nju, tim pre što je i Ministarstvo unutrašnjih poslova kada je u pitanju briga o deci pokazalo više nego veliku predanost, posvećenost i profesionalizam u postupanju. Ovde je kolega Šešelj ukazao na otmicu maloletnog deteta, to je nedavno bilo i u slučaju kada je maloletni dečak otet radi pokušaja izvršenja krivičnog dela iznude, što je Ministarstvo unutrašnjih poslova sprečilo.

Ono što građane Republike Srbije treba da na neki način održi u velikom stepenu poverenja prema Ministarstvu unutrašnjih poslova jeste vaša hitnost u postupanju i ono što je najvažnije – vaše nemešanje u rad pravosudnih organa, jer vi u granicama svoje nadležnosti zaista u profesionalnom smislu reči odrađujete onaj deo posla koji je u skladu sa zakonom i propisanim nadležnostima obavezan, a to je prikupljanje operativnih podataka, činjenica i dokaza na osnovu kojih se može utvrditi ili osnov sumnje ili osnovana sumnja da je neko izvršio krivično delo. Ostalo je na pravosudnim institucijama, konkretno na tužilaštvu i sudovima.

Podsetiću samo da je upravo u tom delu verifikovan jedan takav profesionalni pristup Ministarstva unutrašnjih poslova i svih onih koji u Ministarstvu rade predano na obavljanju svojih službenih zadataka, odnosno dužnosti. U slučaju Kosmajca konkretno prikupljeni su bili svi dokazi, prikupljene su činjenice, operativnim radom je utvrđeno dosta toga, što je moglo da posluži za dalje procesuiranje. Dakle, nije ni ministarstvo, ni izvršna vlast, ni Vlada, ni prvi potpredsednik Vlade Dačić, ni predsednik Vučić oslobodio tog čoveka, već isključivo sud. Dakle, to je dokaz o nemešanju izvršne vlasti u sferu onog dela posla koji se odnosi na pravosudnu vlast.

Zato imate podršku SPS, zbog takvog posvećenog i profesionalnog rada. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice.

Hvala.

Nije dobro obrazloženje ni koje smo čuli od ministra, a ni sada od kolege Jovanovića. Član 19. sveobuhvatno treba gledati, odnosno član 19. osnovnog zakona. Vi ste, ministre, u koliziji sa ovim što piše u ovom članu 19. Vi kažete, i u redu je, može pasoš za maloletnu decu da se vadi svaki čas ako roditelj primeti da se razlikuje fizički izgled deteta itd, a kako ste onda napisali da licima od tri do 14 godina života pasoš se izdaje sa rokom važenja od pet godina? Zamislite u tom periodu života koliko se promeni fizički izgled deteta u roku od pet godina. I nemojte vi da žalite roditelje, kažete – zbog cene koštanja. Nemojte vi da žalite roditelje zbog plaćanja taksi za pasoš, odnosno smanjite deci takse za pasoš da bi mogli pasoši da se uzimaju u kraćem vremenskom periodu, jer valjda bezbednost dece je najvažnija i može država tu malo da koriguje te takse koje su inače visoke.

Kao što nije tačno, ministre, ovo što ste rekli, rekli ste da je tu saradnica koja je, rekoste, načelnik službe koja izdaje pasoše, da se pasoši dobijaju za sedam dana. To možemo da prihvatimo od dana kada se podnese zahtev, ali da li vi imate informaciju da je elektronski nemoguće vrlo često podneti zahtev u roku od 30 do 45 dana? Kaže vam tamo – ne može, zauzeti su svi termini od 30 do 45 dana. E, onda kad slučajno ubodete taj neki slobodan termin pa se prijavi izdavanje pasoša, onda se izda u roku od sedam dana. Dakle, nije to baš tako sjajno kako vi pokušavate da nam predstavite.

Kao što je apsolutno neprihvatljivo da o izdavanju pasoša koji se izdaju pre vremena odlučuje tužilac bez suda, jer opet se radi o maloletnoj deci, a dobro znate kakve sve postoje zloupotrebe, mogućnosti zloupotrebe, kakve se stvari dešavaju. Rekao vam je gospodin Aleksandar Šešelj da ste i sami u javnosti govorili o nekim slučajevima gde ste bili angažovani, ali treba da se radi na tome da mi stvaramo zakonski okvir da vaše takve aktivnosti budu svedene na minimum. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Reč ima predstavnik predlagača potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović.
Izvolite.

Istine radi, nije uvek lako zakazati elektronski, ima određenog zagušenja, ali svako ko nije mogao da zakaže elektronski, u istom trenutku je mogao da ode u policijsku stanicu, bilo gde, i da na šalteru nikada ne bude vraćen. Dakle, svaki građanin koji je pristupio Upravi za upravne poslove, na bilo kojoj tački gde Ministarstvo unutrašnjih poslova obavlja tu delatnost, mogao je u tom danu da konkuriše, odnosno da zahteva izdavanje putne isprave i da mu u roku od sedam dana putna isprava bude izdata.
Dakle, to smo objašnjavali ljudima, zato što je ogroman broj ljudi, gotovo tri miliona ljudi, pokušao da zameni putnu ispravu u relativno kratkom vremenskom roku, naši ljudi uvek čekaju poslednji termin. Ako pasoši ističu u tih 30 dana, svi su došli tada. To je jedan od razloga zašto smo primetili potrebu da ljudi mogu i mnogo ranije da taj pasoš zamene.
Što se tiče gospođe Vulić koja je ovde načelnik Uprave za upravne poslove Ministarstva unutrašnjih poslova, može da vam posvedoči koliko je zaista efikasna ta služba. Ne kažem da je sve idealno, ali što se tiče njih, zaista posvećeni profesionalci da građani putne isprave dobiju u roku od sedam dana, iako zakon kaže da nam je rok 30 dana. Dakle, oni kada bih ih izdali za 29 dana, bili bi u zakonskom roku, a ljudi se trude da to stvarno uvek bude do sedam dana, imajući u vidu da ljudi imaju potrebe za putovanjima, da se često sete nekoliko dana pred put da im treba pasoš ili neka zemlja zahteva da im pasoš važi duže od šest meseci itd. U tom smislu, mislim da ta primedba ne stoji.
Da li se menja lik deteta? Sigurno je da se menja od sedam do 14 godina, tu možemo da se složimo. On će se promeniti za tri godine, ako stavimo rok važenja pasoša od tri godine. I dete od 10 godina će imati drugačiji lik od deteta od sedam godina. Dakle, trudili smo se da nađemo balans između potreba roditelja, ušteda u budžetu njihovom, u smislu da ne moraju da svaki čas vade te pasoše, i potreba bezbednosti dece.
S druge strane, što se tiče javnog tužioca, javni tužilac je ovde stavljen u kontekstu zakona ne u smislu da onemogući da dete dobije pasoš ili maloletno lice, već kada se vode određeni postupci da javni tužilac može imati ulogu u tome da donese odluku da se nekom ne izda putna isprava, odnosno da se zaustavi postupak izdavanja putne isprave. U tom smislu da, u smislu gde se maloletnom licu može uskratiti, to može samo da uradi sud, naravno.

Zahvaljujem.
Koleginice Radeta, želite repliku na izlaganje ministra. Izvolite.

Problem je što u narednom, jednom od narednih članova ćemo govoriti o tome što tužilaštvu dajete i mogućnost da odlučuje o tome da se samom roditelju bez saglasnosti drugog roditelja izda putna isprava. Dakle, treba da brišete tužilaštvo ovde uopšte kao mogući organ će o ovome odlučivati.

Kada je u pitanju pokušaj da nam dokažete kako funkcioniše izdavanje pasoša, pa možemo i mi vama na desetine primera da navedemo da uvek kada je elektronski sistem zagušen, onda građani koji žele da menjaju pasoš istina mogu da podnesu zahtev na šalteru, ali do šaltera ne može da se dođe ako se ne čeka bar tri, četiri, pet sati i mora da se dođe u red da se stane već oko pet, pola šest, ili da se ide od jednog do druge policijske stanice po Beogradu, na čemu, gde opet treba da se izgubi više od jednog dana.

Dakle, mi nećemo da tvrdimo da vi nemate dobru nameru da ovo zaista uvedete u red, ali još uvek je poprilično daleko od uređenog stanja. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, naravno da ovaj amandman ne treba prihvatiti, ali moram da kažem da MUP, Odeljenje za upravne poslove i te kako na brz i efikasan način izlazi u susret potrebama građana kada je u pitanju izdavanje putnih isprava.

Ono što je novina i ono što MUP započelo prvi put od kada je u pitanju izrada dokumenata, to je da i otvoren prvi mobilni informativni centar u selu Kovačevac, opština Mladenovac upravo kako bi građani mogli da dobiju sve informacije vezane za rad MUP, odnosno policije, kao i da im se omogući da izvade lična dokumenta. Ovakvih mobilnih informativnih centara, posebno u naseljima koja su udaljena od grada i posebno u naseljima gde su staračka domaćinstva ili gde su osobe starije, pa koje se teže kreću i koji su udaljenije od policijskih uprava, takođe će mnogo značiti i MUP, naravno namerava da ovakve mobilne informativne centre opremljene sa najsavremenijom opremom budu rašireni na teritoriji čitave Republike Srbije.

Ono što, naravno moram da pohvalim, to je da negde u fokusu ovih izmena i dopuna zakona, jeste između ostalog i zaštita najboljeg interesa dece. Tu zaštitu najboljeg interesa dece MUP radi u saradnji i sa drugim državnim organima kojima je takođe u fokusu zaštita najboljeg interesa dece, između ostalog sa centrima za socijalni rad, sa sudovima i drugim organima.

Takođe, želim da ukažem da u cilju zaštite interesa dece MUP uradilo je dosta u otkrivanju krijumčara narkotika samo u ovoj godini 19 organizovanih krijumčarskih grupa narkotika je otkriveno, 110 lica je procesuirano sve zarad budućnosti i sigurnosti naše dece.

Takođe je u cilju zaštite onih osetljivih, a to su pacijenti, odnosno bolesna lica. Ministarstvo unutrašnjih poslova potpisalo je Memorandum o saradnji sa Ministarstvom zdravlja u cilju angažovanja helikoptera koje je posle 40 godina MUP dobilo to su najsavremeniji „Erbasovi“ helikopteri sa najsavremenijom medicinskom opremom koja će biti na usluzi Ministarstvu zdravlja radi prebacivanja pacijenata koji zbog zdravstvenog stanja treba da se prebace iz jednog mesta u drugo.

Želim da pohvalim, a takođe tiče se bezbednosti i sigurnosti dece Memorandum o saradnji i rad koja je policija radi i sprovodi u zajednici, a posebno u osnovnim školama kada se tiče osnova bezbednosti dece gde se deca na najranijem uzrastu upoznavaju sa opasnostima kojim prete i na internetu sa opasnostima koji im prete o zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, kada se deca upoznaju sa načinom poštovanja saobraćajnih znakova itd.

Sve u svemu MUP čini sve da obezbedi sigurnost i bezbednost, a izdavanje putnih isprava sigurno jeste deo sigurnosti svakog građanina Republike Srbije. Zahvaljujem.