Zahvaljujem, kolega Bečiću.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović, po amandmanu. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, hoću samo da skrenem pažnju javnosti na konkretne stvari, kako funkcioniše još ono što je ostalo od Dragana Đilasa u Beogradu, njegov potrčko „Marko kesa“ i kako to izgleda u Starom gradu, kako oni obavljaju svoje dužnosti, svoje poslove, a sve, pod znacima navoda, u interesu građana.

Zapevaše i kukaše oni kako nemaju novca ili im je tobož smanjen budžet, ne mogu da angažuju geronto domaćice, ne mogu da pomažu starijim licima na Starom gradu, pa ih uhvati muka živa zbog toga. Zapravo, zašto ih je uhvatila muka živa? Oni su navikli da stotine miliona dinara građana Beograda, građana Starog grada i Srbije spiskaju kako je njima volja, pa su tako potrošili na Starom gradu 3.928.511.000 dinara, a dokazi da je usluga izvršena prema građanima, naravno, ne postoje. Tako je za sve usluge koje je radila opština Stari grad. Postoji da neku uslugu vrše, a dokaza o tome nigde nema. Šta bi bili dokazi? Dokazi bi bili u vidu pismenih potvrda lica, korisnika usluga da su im te usluge pružene.

Pošto živim na opštini Stari grad, na opštini Stari grad prosek stanovništva je 45, 46 godina. Znači, uglavnom su starija lica na teritoriji naše opštine. Ne znam, verujte, ni jednu stariju osobu na Starom gradu da su opština Stari grad, odnosno Marko Bastać, bilo šta, zajedno sa svojim lopovima i kriminalcima iz opštine, uradili za građane opštine Stari grad.

Takođe, podsetiću javnost i građane na jedan tvit jednog od njihovih prijatelja, onog nesrećnog Veselinovića, gde je on rekao da je Marko Bastać jedini predsednik opštine u Srbiji za koga može da tvrdi da nema vrata na kancelariji u kojoj obavlja svoje dužnosti. Njemu vrata nisu ni potrebna. Zaista, njemu vrata nisu potrebna. Njemu su potrebne kese, džakovi. Njima vrata ne trebaju, njima penkala ne trebaju, njima papiri uopšte nisu potrebni, njima to ništa ne treba. Oni rade na keš, novčanik, koverte. To su sredstva za rad koja su potrebna Marku Bastaću.

Marka Bastaća u poslednje vreme vrlo iritira jedna stvar. Možete naći jednu fotografiju, vrlo lepu na „Guglu“, ko koristi računar, ukuca Marko Bastać kese, izađe jedna slika, gde onako vrlo frustrirano izgleda zbog toga što je od 1. januara zabranjena upotreba plastičnih kesa u gradu Beogradu. Sada želim da zamolim gradsku upravu da mu ovaj neki kontingent, koliko ima još negde, plastičnih kesa obezbede, pa da čovek ne završi na kraju u ludnici, pošto još ne znamo da li će prvo završiti u zatvoru ili na psihijatrijskom lečenju, da čoveku obezbede dovoljan broj kesa, da se igra do izbora, koliko mu je ostalo još.

Dakle, građani Starog Grada slobodno dođite u policijske stanice, kažite šta vam je radio Marko Bastać, kažite kako je reketirao ugostiteljske objekte, ugostitelje na Starom Gradu, kažite kako su se postavljale bašte na Starom Gradu, kažite kako se proširivala bašta za još metar ili dva da se doda još neki sto, kažite koliko hiljada evra je trebalo da se da inspektorima iz lokalne samouprave, kažite koliko je trebalo da se da hiljada evra Marku Bastaću, odnosno Lešljaku da mu to donese u kovertu u njegovu kancelariju, pa mu je malo bilo tolikih desetina hiljada evra i stana od 115 kvadrata koji je stekao za nekoliko godina, pa se naljutio zbog jedne koverte čovek.

Zamislite šta bi taj uradio nekome da je bio, ne daj Bože, na mestu Dragana Đilasa, a da su u pitanju milijarde evra. Pa, on bi verovatno iskasapio tog čoveka, ali, je mali pa se nada, jeste kolega Markoviću, on je još mali, nada se da će da mali Bastić – pistać, poraste. Neće imati priliku politički da poraste, jer će građani Starog Grada na narednim lokalnim izborima da ugase potpuno tu priču i da konačno, nadamo se, dođu neki normalniji, pristojniji ljudi u ovu opštinu koji će da zavedu red i da se zna na Starom Gradu kada se usluge plaćaju kome su, zašto i kako plaćene, a da će oni koji su ovako usluge plaćali u vidu od tri miliona i 928 hiljada dinara za gerento domaćice, pa onda kažu da građanima ne mogu da omoguće to jer im je smanjen budžet, i treba da ima bude smanjen budžet. Oni budžet ne treba ni da imaju. Toliko su se nakrali da njima pare više uopšte nisu potrebne. Njima su potrebne godine robije. Hvala vam.

Po amandmanu reč ima narodni poslanik Stefana Miladinović. Izvolite.

Hvala vam uvaženi predsedavajući.

Javila sam se, naravno po amandmanu, ali bi iskoristila priliku da se nadovežem na ono o čemu su moje uvažene kolege govorile u prethodnih nekoliko minuta, a to je nepotpuno jasno da svedočimo, ja bih rekla, višemesečnom fabrikovanju različitih afera, nažalost i uplitanja članova najuže porodice pojedinih minisara, tako i vas, uvaženi ministre, i iskoristila bih priliku da vam kaže, i kao poslanička grupa, SPS, imaćete svakako našu podršku. Istina jeste na vašoj strani i mogu slobodno da kažem da građani Srbije, i da budem uverena da građani Srbije znaju da prepoznaju šta sve Vlada Republike Srbije i njihovi predstavnici ovde u skupštini, rade u proteklih nekoliko godina kada je u pitanju dobrobit i boljitak našeg društva celokupnog i da će oni svakako znati da ocene naš rad.

Što se tiče samog amandmana, uvažavajući naravno i moju koleginicu Vjericu Radetu, ali i kolegu Nikolu Savića, koji je podneo amandman na isti član ovog zakona, ne smatram da ove amandmane treba prihvatiti i mislim da jeste jeda pozitivna stvar u ovom zakonu, a o tome smo pričali u načelnoj raspravi, da osim u slučajevima kada stranka sama želi da pribavi sve potrebne isprave za izdavanje ličnih dokumenata, sve ostalo mogu da rade službenici Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno Uprave za upravne poslove. Hvala.

Zahvaljujem koleginice Miladinovi.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama i smatram da je Vlada trebala prihvatiti ovaj moj amandman, pogotovo što je amandman u duhu politike ove Vlade koja se zalaže za digitalizaciju rada svih državnih organa.

Putne isprave su ipak na prvi pogled nešto što je normalno, što je dostupno, na šta ima pravo svaki građanin. Međutim, meni pada u oči jedna stvar, što ne mora da znači da je baš apsolutno tako, da se ovaj zakon donosi baš u vreme kada se uvodi tzv. mali Šengen. Znamo o čemu se radi – putovanje između građana Republike Makedonije, Republike Albanije i naših građana i ako se malo više pogleda ta stvar može se zaključiti da od toga imaju koristi samo građana albanske nacionalnosti jer čisto sumnjam da će neko od građana Srbije da putuje na osnovu ovih ili bilo kojih drugih isprava u Albaniju, osim onih retkih koji idu tamo na more.

Ukoliko se nešto nameravalo u ovom pogledu, naravno nemam ništa protiv toga da bude slobodan protok roba, usluga, putnika i svega ostalog, mislim da je država Srbija trebala da više vodi računa o tome da se ove stvari, liberalizacija u ovom smislu sprovede između države Srbije i Republike BiH jer znamo svi da tamo postoji ogroman broj naših građana, a sa druge strane postoji i veliki broj građana bošnjačke nacionalnosti koji žive u Republici Srbiji, na teritoriji Raške oblasti, i mislim da se u tom pogledu trebalo nešto više učiniti, a ne ovaj tzv. mali Šengen, o kome je bilo ovde reči. Hvala.

Zahvaljujem kolega Saviću.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Olivera Pešić.
Izvolite koleginice.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, član 7. stav 2. definiše da se putna isprava izdaje na osnovu uverenja o državljanstvu Republike Srbije, izvoda iz matične knjige rođenih, kao i drugih javnih isprava kojima se dokazuju podaci uz zahtev, a koje će organ pribaviti po službenoj dužnosti, osim u slučajevima kada stranka želi da sama pribavi potrebne isprave.

Upravo ovaj završni deo rečenice je sporan po mišljenju kolege koji je podneo amandman jer on svojim amandmanom traži da se deo rečenice – osim u slučajevima kada stranka sama želi da pribavi potrebne isprave briše.

Smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Mislim da građanima Srbije, u ovom slučaju korisnicima ne treba uskratiti pravo da mogu sami da podnesu svoja dokumenta, nema razloga za tako nešto. Ukoliko oni već imaju spremljena dokumenta na taj način mogu da ubrzaju postupak izdavanja dokumenata, s obzirom da po službenoj dužnosti rok za pribavljanje dokumenata je nekih petnaestak dana.

Dakle, još jednom ponavljam, smatram da građanima Srbije ne treba uskratiti jedno ovakvo pravo. Hvala.

Zahvaljujem koleginice Pešić.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite koleginice.

Zahvaljujem predsedavajući.

Trudiću se da budem kratka. U načelnoj raspravi mi smo govorili o izmenama i dopunama ovog Predloga zakona u smislu poboljšanja rada nadležnih državnih organa u odnosu na veću efikasnost, ali i o tome kako će usvajanje ovog predloga rasteretiti građane dugih postupaka, ali i troškova prilikom izdavanja ili zamene putnih isprava ili njihovog oglašavanja nevažećim.

Ono što se konkretno tiče ovog amandmana, već je koleginica Olivera Pešić pre mene rekla, tako da se ne bih ponavljala. U stručnom smislu se apsolutno slažem sa njom da ovaj amandman treba odbiti jer zadatak MUP jeste da obezbeđuje bezbednost naših sugrađana i negde i u smislu ovog amandmana, odnosno ovog konkretnog Predloga zakona mi to možemo uraditi samo ukoliko ovaj amandman odbijemo.

Želim da se zahvalim svim poslanicima koji učestvuju u ovoj raspravi, naravno ministru Stefanoviću koji je tu zajedno sa nama celog dana da radimo na tome kako da unapredimo ovaj tekst zakona. Nadam se da to vide i oni poslanici koji su prišli Savezu za Srbiju i rešili da ulaskom u Savez za Srbiju izađu iz sale Narodne skupštine i neka njima služi na čast što ne daju svoj doprinos u tome da zakoni za građane budu bolji.

Sa druge strane, taj Boško Obradović, o kome su govorile moje kolege pre nekoliko minuta, nije danas došao u salu da bilo šta pita ili da bilo šta kaže, sasvim sam sigurna da bi ministar Stefanović imao šta da mu odgovori isto onako kao što smo imali šta da odgovorimo i advokatu Gajiću koji je optuživao ministra Stefanovića da hapsi koga hoće, kako hoće i zbog toga smo i ukazali da je Zakon o policiji vrlo jasan i da ne ostavlja dilemu po pitanju nadležnosti.

Da budem iskrena, želim takođe da se nadovežem na diskusije mojih kolega, jedva čekam izbore. Znam da je i ministar Stefanović na to spreman da proverimo izbornu volju građana jer mi to smemo, a oni koji ne budu spremni neće izaći na izbore jer znaju da neće dobiti podršku, a ja očekujem da posle svega i posle izbora mi nastavimo da Srbiju vodimo napred i da nastavimo sa reformama.

Što se tiče malog Šengena o kome je pričao moj kolega, pa to je nešto što se nije desilo poslednjih 30 godina u našoj zemlji. Naravno da mi na to gledamo kao na još jednu mogućnost za bolji život naših građana. Kada se budu uspostavile sve konkretne inspekcije na prelazima, kada se kamioni budu brže kretali doći će do ušteda koje za našu zemlju su značajne u svakom tom trenutku. Svetska banka je predvidela da samo od te jedne mere, od primene te jedne mere će ušteda biti 120 miliona evra.

Takođe, otvara se mogućnost da Srbija i Severna Makedonija imaju iste investitore, da postoji razmena inženjera i radnika i smatram da će to našu zemlju učiniti još konkurentnijom na tržištu, još boljom klimom za privlačenje direktnih stranih investicija. Zahvaljujem.