Zahvaljujem, koleginice Žarić Kovačević.
Reč ima pa amandmanu narodni poslanik Vladimir Marinković.
Izvolite kolega.

Hvala uvaženi potpredsedniče.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prokomentarisaću o malom Šengenu. Upravo suštinski značaj ovakvih vrsta integracija i saveza kojem pripadaju sve ozbiljne zemlje na svetu i ja mislim da većina narodnih poslanika ovde ne bi imala ništa protiv da Srbija u nekom budućem periodu bude deo ili na bilo koji način se priključi, recimo „Višegradskoj grupi“ zemalja sa kojima sjajno sarađujemo, sa kojima nemamo otvorenih pitanja i imamo sjajnu ekonomsku i političku saradnju.

Ono što je predsednik Vučić uradio u prethodnih nekoliko godina, što je strateški važno to je recimo da je njegova inicijativa bila formiranje takozvanog pravoslavnog-kvadriteralnog saveza sa Bugarskom, Grčkom i Rumunijom i ideja, prvenstveno ideja o carinskoj uniji, a sada i ideja o malom Šengenu predstavlja upravo najveći mogući nacionalni interes Republike Srbije i ostvarivanje naših ekonomskih ciljeva i ekonomskog napretka naše zemlje.

Zašto je mali Šengen i njegovo funkcionisanje važno za našu zemlju i zašto je upravno deo budućnosti naše zemlje u malom Šengenu? Upravo iz razloga što je izvoz Republike Srbije, izvoz kompanija koje rade u Republici Srbiji najveći u susedne zemlje. Najveći je u Bosnu i Hercegovinu, u Republiku Srpsku, u Severnu Makedoniju i ostale susedne države i ja verujte mi, nemam ništa protiv i sledimo potpuno tu politiku da sa nekih par desetina miliona evra izvoza pređemo na nekoliko stotina miliona evra potencijalnog izvoza u Albaniju.

Mislim da bi od toga samo građani Republike Srbije imali korist, imali bi korist naše kompanije, a upravo je to osnovna ideja i fokus Vlade Republike Srbije, predsednika Vučića i većine u našem parlamentu, ekonomski rast, ekonomski razvoj i ono što u svakom slučaju sa čime možemo ovde i deo smo tog projekta u parlamentu da se pohvalimo, to je vest od pre nekoliko dana da je nezaposlenost u našoj zemlji pala ispod 10%.

Znači, sa ovakvim projekcijama, sa ovakvom agresivnom ekonomskom politikom i privlačenjem investicija, Srbija ima šanse da u narednom mandatu, odnosno u narednih nekoliko godina, uz rast koji će biti viši od 5% i smanjenjem nezaposlenosti i privlačenjem stranih direktnih investicija sa svih strana sveta, nismo imuni na kapital i na kompanije iz bilo koje zemlje, dobro došli su svi i iz Ruske Federacije i naši prijatelji iz Kine i SAD, Južne Koreje, svi oni su ovde dobrodošli da investiraju svoj kapital, da dolaze kada je u pitanju turizam, razgledanje naše zemlje i sve ono što će učiniti da BDP naše zemlje bude bolji i veći i sve ono što će učiniti da građani Srbije bolje i kvalitetnije žive.

Tako da, ideja o malo Šengenu nije nešto što je trenutno palo na pamet ili predsedniku Srbije ili bilo kome drugom, nego jedna vrlo, vrlo analitički osmišljena projekcija koja ide u prilog razvoja Srbije i bolje budućnosti Republike Srbije. A šta ćete više kao dokaz da je Srbija jedna moderna evropska zemlja, to da se mi sve ovo vreme, da se predsednik Vučić sve ovo vreme zalaže upravo za slobodan protok roba, ljudi i kapitala, za sve one vrednosti tog zapadnog sveta koji je napredan, koji je progresivan, koji razvija svoju nauku, nove tehnologije, u stvari na kojem se zasniva celokupni razvoj ovog sveta.

Mi želim da Srbija postane deo tog modernog sveta. Zato želimo da idemo u korak i sa velikim partnerima, zašto ne? Jesmo mala zemlja, ali se razvijamo. Razvijamo ekonomiju, razvijamo vojsku i naše odbrambene snage, razvijamo nove tehnologije. Samo IT sektor je u proteklih, podsetiću moje uvažene kolege, pre sedam, osam godina IT sektor je pravio nula evra zarade, sada je to više od milijardu evra. Radimo sa našim prijateljima iz NR Kine na projektima razvoja veštačke inteligencije. Zašto? Srbija možda nema prirodne resurse velike, možda nemamo naftu, nemamo gas, nemamo more, nemamo nešto što Bog da i što je dao možda nekim drugim državama, pa ne moraju da se trude kao mi, ali imamo ljude. Imamo jako dobre i kvalitetne mlade ljude koji mogu da kreiraju bolju budućnost i za njih i za naše potomke, mogu da kreiraju bolju budućnost za Republike Srbije.

Takođe, ne mogu da ne iskažem jednu strateški važnu stvar, da će i predsednik i da ćemo i mi kao većina u parlamentu i Vlada, insistirati na tome da na teritoriji, odnosno u regionu zapadnog Balkana vodimo dijalog, da želimo dugoročna dobra rešenja, da uvažavamo interese i drugih zemalja i drugih naroda, ali takođe, nećemo nikada odustati od svojih nacionalnih interesa i nećemo nikada odustati od one politike koja se zove srpska politika.

Mi nećemo da sledimo, niti ćemo da vodimo politiku bilo koje druge zemlje, niti ćemo kao jedna suverena i ozbiljna država dozvoljavati da nam bilo ko diktira naše poteze i korake u budućnosti. Konačno, ova vlast i ova Vlada su orijentisane duboko na ostvarivanje naših nacionalnih interesa i na ono, konačno što se zove bolji život građana Srbije i bolji život i kvalitetniji život u našoj zemlji. Naravno da ćemo voditi računa da izgrađujemo puteve, da izgrađujemo meki infrastrukturu, da izgrađujemo naše univerzitete, naučne institute, sve one institucije koje su nam potrebne kako bi taj razvoj bio bolji, kako bi razvoj bio veći i kako bi mogli da utičemo na demografske karakteristike naše zemlje.

Mislim da je u nekom aspektu to ključ problema i nešto čemu treba da se malo više svi ovde bavimo, a to je kako da nas bude više ovde u Srbiji, a biće nas više time što ćemo realizovati ovu politiku ekonomskog rasta, što ćemo realizovati politiku da ovde bude mnogo više investicija, radnih mesta i mnogo više prilika da razvijemo jednu liberalnu i tržišnu ekonomiju u našoj zemlji.

Na kraju, samo da prokomentarišem i ovo što je mislim završeno sinoć, gostovanjem ministra Stefanovića na jednom elektronskom mediju. Mislim da je on sve na jedan argumentovan, pristojan način, kako to već radi sve vreme dok je na ovoj političkoj sceni, dajući jedan primer razuma i volje za dijalogom i dobrim ponašanjem objasnio.

Ono što je najbitnije, ne samo nama ovde poslanicima u parlamentu, nego je objasnio i čitavoj javnosti Republike Srbije šta je istina i šta se krije iza konstantnih i slobodno mogu da kažem monstruoznih napada na njega i njegovu porodicu.

Mislim da je tu, za mene bar, stavljena tačka kada je to u pitanju, ali i za poslaničku grupu SDP Srbije, naravno, koja daje punu podršku Nebojši Stefanoviću na svom putu razvoja bezbednosnog sistema Republike Srbije, opremanja i bolje kipiranosti policijskih snaga u našoj zemlji. Ali, nikako ne mogu da se otmem i utisku, ali i mom dubokom verovanju da je cela ta hajka i ceo taj monstruozni napad izrežiran negde vani, izrežiran od nekih ljudi i institucije i službi, koji naravno ne žele jaku Srbiju, ne žele da se Srbija razvija na bilo koji način i onda je, naravno po prirodi stvari jedan od najbitnijih ciljeva i koga na tom putu udariti, bio Nebojša Stefanović.

Ja sam siguran da će i naše bezbednosne službe i svi oni državni organi koji se bave time i te kako raditi na tome da se u narednom periodu takvi napadi preduprede. Naravno, ne možemo ih sprečavati 100%, ali treba da kažemo našoj javnosti i našim građanima da to postoji, da se to dešava, ali i da svi zajedno ovde u parlamentu stanemo iza onih koji su najbolji od nas, koji se bave možda poslom i stavljaju svoju glavu gde možda neki od nas ne bi stavljali ruku, neki od nas ne bi ni nogu stavljali, a oni stavljaju glavu, a borba za nacionalne interes nekada, pa i u ovom slučaju podrazumeva stavljanje i svoje glave iz svog punog kapaciteta možemo sada da vidimo i svoje porodice u svrhu zaštite tih nacionalnih interesa i zaštite sopstvenog naroda. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Marinkoviću.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Naravno da se slaže sa mišljenjem Vlade i da amandman treba odbiti, pre svega iz razloga što se članom 7. stav 2. daje mogućnost izbora stranci. Stranka prilikom pribavljanja lične isprave, odnosno pasoša nije nikakav pasivni posmatrač, već aktivni posmatrač.

Naravno da već aktivni učesnik u tom procesu, naravno da u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku i u skladu sa bržom i efikasnijom upravom, data je mogućnost, pre svega da se po službenoj dužnosti pribavljaju dokumenta, ali samo u slučajevima kada stranka to želi ona može i sama dokumenta da pribavi.

Znači, alternativa, odnosno mogućnost izbora jeste u interesu građana, a SNS jeste bolji kvalitet života i brža i efikasnija uprava, interes i prioritet broj jedan.

Međutim, moram da se osvrnem na neke moralne nakaze oličene u liku Dragana Đilasa, oličena je u liku Bastaća, oličene u liku Jeremića, oličene u liku Obradovića, koja ne biraju sredstva, laži, obmana, da spinuju laži. Zašto oni to rade? Zato što je njihova jedina politika, politika sopstvenog biznisa, politika punih džepova.

Dragan Đilas je za vreme vršenja javne vlasti obogatio se za 620 miliona evra, a ostavio budžet Beograda prazan za milijardu i 200 miliona. Ta žuta tajkunska vlast opljačkala je građane Srbije za preko 100 milijardi evra. Njima naravno nisu sveta bila ni deca, oni su se bogatili pljačkajući decu i kroz izgradnju dvorca „Heterlend“, ali Dragan Đilas se bogatio pljačkajući decu i kroz izgradnju kuće „Velikog brata“, jer u ugovoru stoji da je na toj parceli trebalo da se gradi dnevni boravak za decu.

Znači, ne biraju sredstva da se lično bogate, a gradovi i opštine u kojima su vladali, u to vreme nazivana su dolinama gladi, jer su iza sebe ostavili oko 600 hiljada radnika na ulici, isterali su ih iz fabrika.

Gospodine ministre Stefanoviću, napad na vas od ovih moralnih nakaza, ljudskih kreatura i onih koji promovišu nasilje, vešanje, od onih koji promovišu i koji su bili, vršeći svoju vlast, pljačkaši građana, svakako da ne treba puno da vas brine, jer ono što je meta, to je meta na vaš uspeh, na uspehe koje ste uradili za vreme vašeg mandata u okviru MUP-a, a takođe i u okviru Vlade.

Takođe, želim da naglasim da je njihov napad na Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, kao i vašu, ponovo napad na državnika i na vizionara najboljeg u posleratnoj istoriji, koji je pravi rodoljub, jer je njemu interes građana, a ne lični interes, na prvom mestu. To moralne nakaze, oni koji su zastupnici nenormalnosti, nikada neće moći da shvate, ali nadam se da će građani na izbore njih poslati u smetlište istorije, jer oni brlog jesu i brlog zaslužuju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi nismo imali priliku da razmenimo mišljenje pre dva dana kada ste vi bili ovde na raspravi, gospodin Marinković nije imao toliko tolerancije i demokratskog potencijala, morao je da napravi pauzu.

Danas smo čuli nešto što je nastavak od onih stvari o kojima smo pričali, koje smo slušali u utorak. Dakle, to što je bilo eksplozivno u našoj javnosti, što je bilo kao grom iz vedra neba, jeste ta naša nova integracija, ta naša nova balkanska unija, nešto što se naziva „mali Šengen“. Pa smo danas, ja sam morao da zapišem, nisam mogao da verujem šta sam čuo od gospodina Marinkovića, kaže da je to suštinska integracija. Šta je bilo sa suštinskom integracijom Srbije u EU? Kada je postao „mali Šengen“ Balkanska unija suštinska integracija?

Dakle, posle svega što je Srbija u radila za 19 godina, sve što je traženo Srbija je ispunila, izručila sve u Haški tribunal, uradila sve što je trebalo sa Crnom Gorom, sa Kosovom i sve ostalo što je bilo zahtevano, ne samo kroz proces otvaranja poglavlja, nego i kroz sve ostale političke pritiske, mi smo sada dobili jasan signal da Srbija nikad neće biti član EU, da će uvek biti u predvorju, da će biti ispred. Umesto toga da mi sada trezveno sagledamo to, shvatimo šta je iz evropske perspektive pozicija Srbije, mi tražimo utešne nagrade, tražimo zamene u integraciji kroz „mali Šengen“.

Dakle, sada ćemo mi da se ujedinimo i to će da nam ovde nadoknadi propast pregovaračkog procesa Srbije i EU. Pre svega, niko nije rekao, pre nego što se to konkretno dogodilo u Novom Sadu, da je to uopšte plan Srbije. Niko nije to rekao ni na Vladi, to je rekao samo predsednik Republike koji za to nema mandat.

S druge strane, niko nije ni objasnio šta se to razlikuje od postojećeg CEFTA sporazuma. Šta je ono što konkretno Srbija dobija? Iz Srbije može da se ide, tj. građani Srbije mogu da idu i u BiH, i u Crnu Goru, i u Severnu Makedoniju sa ličnim kartama, samo će još moći da idu u Albaniju. Da li je to potreba građana Srbije? Srpska radikalna stranka misli da nije. Dobićemo to da iz Albanije može da se ide u centralnu Srbiju sada pošto već može između Kosova i Albanije samo sa ličnim kartama.

S druge strane, šta znači Šengen? To što je umesto pasoša lična karta ne znači da nema graničnih prelaza. Šta znači, kakav je to apsurd?

Suštinska integracija je naš najveći ekonomski nacionalni interes, pa mi to zaista ne možemo da prihvatimo. Ko može da ubedi građane Srbije da je balkanska unija i mali Šengen u interesu Srbije, pogotovo što kao od jedan od razloga za opravdanje takvog poteza predsednik Srbije kaže da će to moći, na primer, da obezbedi plasman albanskih poljoprivrednih proizvoda u centralnoj Srbiji. To je ono što ćemo mi da obezbedimo.

U opasnosti smo kada na sledećoj konferenciji u Draču Kosovo, republika Kosovo, takozvana, bude predstavljeno kao nezavisna država. Dakle, mi ćemo tako nekom procesu dati našim učestvovanjem i podrškom legitimitet nezavisnom Kosovu. Mi ćemo podržati ono što govori Edi Rama, što je između ostalog rekao i u Beogradu, jeste da je Kosovo nezavisna država i da Srbija treba to da prihvati i da se sa tim suoči. Ovo je jedan od načina kroz koji to može da se dogodi. Mi hoćemo da obezbedimo nešto, verovatno pošto smo mi tako mnogo jaki, da sad poboljšamo i albansku privredu, privredu BiH, Severne Makedonije i republike Kosovo. Mi sve što treba da radimo, što traže od nas mi ispunjavamo, a ne dobijamo ništa.

Politika Srbije prema Vladi u Prištini i stavovi su više nego mazohistički. Mi njima obezbeđujemo sve, sad se trudimo i gde ćemo njihove proizvode da plasiramo, a oni ne prihvataju ni glasove iz centralne Srbije. Ko je tu onda lud? Mi hoćemo da damo legitimitet nezavisnom Kosovu, na ovaj način mi to radimo, i još se ovde objašnjava da je to naš najveći mogući ekonomski interes.

Ministar Rasim Ljajić za današnju „Politiku“ kaže: „Kroz ovakav vid regionalne saradnje činimo naše privrede konkurentima za nastup na sve zahtevnijem globalnom tržištu“. Ja ne znam kako da komentarišem uopšte ovo. Mi činimo naše privrede konkurentnijim, a valjda bi trebalo da vidimo da prvo naši privrednici zbog cele te evropske integracije i fame koja traje 20 godina nisu konkurentni u domaćoj zemlji, nisu konkurentni u Srbiji, zato što pored svih tih priča i toga što ste vi, gospodine ministre, rekli u utorak, da je Aleksandar Vučić preporodio našu privredu i sve ostalo, ništa se ne razlikuje ekonomska politika SNS od politike DS.

I dalje je na snazi režim subvencija. Dakle, 10 ili 15 hiljada evra daje država Srbija po radnom mestu investitorima koji dolaze iz inostranstva. Na taj način oni taj novac troše, imajući u vidu da je 250 evra plata u tim kompanijama, oni taj novac troše za plate, dok taj novac postoji tu, a za sav taj period izvlače ekstraprofit. To je model DS koji je prihvatila SNS i nastavila da ga sprovodi. To su činjenice. Naravno, to je model koji podržava MMF. A koja se zemlja razvila na taj način? To da je dobro, naravno, nama kažu da je dobro sa zapada, to da je dobro, valjda bi te zapadne zemlje to koristile da razvijaju na taj način svoje ekonomije, ne bi nam donosile to u Srbiju, Bugarsku i na Balkan, bilo gde, da je to uspešno, ali nije. Sve što mi možemo njima da obezbedimo i što to vrlo uspešno radimo jeste jeftina radna snaga i posle još smo toliko šizofreni da se sa tim hvalimo kao velikim uspehom. I sad ćemo da budemo konkurentni na sve većem i zahtevnijem globalnom tržištu.

Separatistička vlast u Prištini je zavela režim taksi na robu iz centralne Srbije i BiH, pre godinu dana. Šta je uradila država Srbija po tom pitanju, osim tih tužnih konferencija za štampu predstavnika naše izvršne vlasti? Ništa. A nakon svega toga mi sad hoćemo i balkansku uniju, kao da se to sa taksama ništa nije ni dogodilo. Ta Evropska unija da je naš partner i naš prijatelj, oni bi uticali na tzv. republiku Kosovo da se skine taj režim taksi. Oni imaju mehanizme za to. Mi treba sa njima da se ujedinimo, a oni podržavaju režim taksi.

Mi smo došli u situaciju sa tim subvencijama da naša privreda ne može da bude više nigde konkurentna i ne možemo da vidimo da jedina alternativa evropskim integracijama Srbije jeste što čvršća integracija sa Ruskom Federacijom, sa zemljama BRIKS-a, kroz ekonomski savez Evroazijske unije koji predvodi Ruska Federacija, gde mi možemo da otvorimo neko tržište za naše proizvode.

Mi se ovde hvalimo kako najviše izvozimo i uvozimo iz Evrope, pa smo onda najveći partneri sa balkanskim zemljama u komšiluku itd. To nije zato što mi nemamo druge mogućnosti, nego zato što to moramo da uradimo, jer su to politički pritisci iz Evropske unije, samo je to jedan jedini razlog. Samo je to jedan jedni razlog zašto smo mi upućeni na te zemlje. Mi hoćemo, ali ne smemo. A što ne smemo? Ne smemo zato što to nije u skladu sa spoljnom politikom Evropske unije. Ministar Rasim Ljajić kada je najavio da možemo da povećamo našu poljoprivrednu proizvodnju 2014. godine, u vreme prvih sankcija Evropske unije Rusiji, iz Evropske unije je stigla nota u kojoj se kaže da sve što bi to Srbija uradila, što bi pospešila izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda u Rusku Federaciju, Evropska unija bi smatrala neprijateljskim aktom i zato se to nije dogodilo.

Da li je posle 19 godina izgubljenog vremena i ove tragikomične priče o balkanskoj uniji i malom Šengenu vreme da mi zaista shvatimo da od Evropske unije i evropske perspektive nema ništa, pogotovo tih mantri da će kroz balkansku uniju ceo region pre da uđe u Evropsku uniju. To su zaista neozbiljne stvari.

Što se tiče saradnje sa Ruskom Federacijom, vi ste o tome isto, gospodine ministre, u utorak pričali, hteo bih da vas pitam – da li vi znate koliko košta raketni sistem S-400? Mislim, naravno, da to ne može da se kupi u prodavnici, ali koliko bi Srbija mogla da plati za jedan raketni sistem S-400, budući da to sarađuju, države se dogovaraju na osnovu sporazuma, je li tako, o kupovini tih raketnih sistema? Nek je to možda milijardu evra. Srbija svake godine, zato što primenjuje jednostrano Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, gubi više od 530 miliona evra. Za ovih 11 godina mogli smo da kupimo šest tih sistema, samo od prihoda carina kojih nije bilo 2008. godine i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. To je ono što nam je posledica evropskih integracija. Zašto bi se to krilo? To je činjenica. To ne pričam ja, nego to priča Republički zavod za statistiku, možda oni lažu.

Mi ako hoćemo da razvijamo našu ekonomiju, da obezbedimo u budućnosti našu ekonomsku, energetsku, vojnu i svaku drugu bezbednost, mi treba da donosimo odluke u skladu sa našim sopstvenim interesima i da sarađujemo sa našim tradicionalnim istorijski partnerima sa kojima nećemo morati da budemo u ovako podređenom odnosu, pa da onda prihvatamo ove male Šengene i još na sve to pričamo o tome kako je to idealno, kako je to nešto neverovatno, kako je to najbolje za nas. Pa nije. Hajde mi da otvorimo tržište za zemlje BRIKS-a, za Evroazijsku ekonomsku uniju, da vidimo, možda je to malo bolje od malog Šengena, možda je to bolje od saradnje sa Albanijom. Dakle, to su zablude, to su mantre, to je ta velika dogma, političko načelo kojim se vodi SNS koja glasi – Evropa nema alternativu. To je zaista najhitnije da se promeni, da bismo mi uopšte u budućnosti mogli da pričamo o bilo kakvim uspesima, i ekonomskim i svim drugim.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.
Izvolite.

Vi ste imali prilike da vidite da je Vlada nedavno potpisala i naše pristupanje tržištu zajednice nezavisnih država, to je uradila ova Vlada. Mi smo ti koji smo pokazali da imamo vrlo efikasne mehanizme i za saradnju sa Istokom i sa Zapadom.
Istini za volju, kada pogledate strukturu fabrika koje dolaze u našu zemlju, koje hoće da investiraju, a dobrodošle su odakle god žele da dođu, izjednačili smo potpuno domaće i strane investitore. Subvenciju će dobiti domaći investitori. Neka dođu ljudi, neka investiraju. Neka investiraju naši ljudi iz inostranstva. Neka investiraju stranci. Kažete, koja se to zemlja razvila investicijama? Koja nije? Znate li jednu da se nije razvila, a da su joj dolazili investitori koji su dolazili da otvaraju fabrike? Evo, navedite mi jednu koja se nije razvila.
Drugo, ne možete meriti snagu Srbije i Nemačke, pa reći – oni dolaze ovde. Naravno da je jeftinija radna snaga u Srbiji, ali oni plaćaju bolje nego što smo imali ranije, nama je prosečna plata ranije bila 300 evra, danas nam je 500, zahvaljujući tome što dolaze kompanije koje investiraju više. Da li dajemo subvencije? Dajemo subvencije. Četrnaestog meseca nam se ta subvencija isplaćuje i već od tad država zarađuje i kroz poreze i kroz doprinose, ali ima još jedna stvar koja se ne meri, a to je zadovoljstvo ljudi koji za razliku od perioda kad su bili nezaposleni rade, osećaju se korisno, idu negde, ujutro ustanu i krenu na posao, zarađuju tog dana, nose svojoj porodici. To je mnogo bolje.
Nemam ništa protiv da dođe kompanija odakle god hoće i svakoj ćemo dati iste uslove i sa istoka i sa zapada, samo nek dođu. Svi nek dođu. Dolaze kineske kompanije i tamo upošljavamo ljude. Veliki sistemi poput „Meite“ u Obrenovcu. Evo, sad su 500 novih radnih mesta raspisali. Prosto, i „Ziđin“ i „Linglong“ i svi ostali. Dakle, ogromne kompanije. Hoćemo da dovodimo sve one koje su dobre za našu zemlju. Ovo vam sve kažem u smislu, mi ne možemo da se razvijamo bez investitora, apsolutno ne možemo.
Nažalost, politika koja je vođena u našoj zemlji u jednom periodu dovela je do toga da osim Miškovića i još nekolicine tajkuna mi nemamo ljude koji mogu da ulože ozbiljniji novac u privredu. Prosto, razorena je privreda Srbije, razvaljene kompanije, preduzeća uništena, znate to. Sad, trebaće određeno vreme da se podigne ta privreda, da ta srednja klasa počne da ozbiljnije funkcioniše, da bi ti ljudi mogli da budu značajniji investitori u našoj zemlji. Sve što možemo da plasiramo našu robu, na svako tržište, mi sa svim zemljama u našem okruženju, osim sa Mađarskom, i sa Slovenijom čak, imamo suficit u poslovanju.
Naš interes, to je ekonomska logika, ona jača zemlja, snažnija ekonomski i privredno moćnija, ona koja faktički više proizvodi, ona će uvek biti dominantnija u saradnji sa zemljama koje imaju manje kapacitete. Više će naše robe ići na ta tržišta. Nama povezivanje, uklanjanje barijera i ubrzavanje te vrste transakcija odgovara više nego manjim državama ili slabije razvijenijim državama i bukvalno sa svima ima suficit. Suficit znači da taj novac možemo dalje da uložimo u škole, bolnice, puteve, veće plate, penzije itd. To je ekonomska logika.
Sve ostalo, dakle, svi oni koji žele i spremni su da investiraju u Srbiju da dođu u našu zemlju, odakle god da dolaze, verujte, oberučke čekamo. Zato što ljudi često kažu – mi treba da sarađujemo samo sa ovima ili samo sa onima, da sa svima, mi smo spremni, samo nek dođu, nek otvaraju fabrike, daćemo im iste subvencije ko god da su, potpuno jednako kao i našim državljanima.
U ovom trenutku između 85 i 90% naše robne razmene, našeg ukupnog trgovanja je sa zemljama u našem okruženju i sa zemljama EU. To je istina, to je činjenica, a to bira privatni biznis, ne bira to država. Privatnik kaže – da, želim u ovoj zemlji jer tu mi najbolje plaćaju, tu mi je najbolja cena, tu mi je najbolji standard. Neka ljudi izvoze gde god žele i to i rade, ali onda vam pokaže gde faktički mi moramo da se usmerimo, jer je to faktički ekonomska logika.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Vladimir Marinković, zatim Aleksandar Šešelj.
Izvolite.

Hvala, uvaženi kolega Arsiću.

Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, moram da demantujem kolegu Šešelja kada je u pitanju njegovo govor i stav o malom Šengenu koji definitivno ne isključuje sporazum sa Evroazijskom unijom koji je Srbija potpisala pre nekoliko nedelja. Slažem se u potpunosti sa ministrom da mi ovde ne treba da budemo imuni na bilo koji kapital koji je regularan, koji nije spekulativan da dolazi u Srbiju iz bilo koje zemlje na svetu, valjda je to prva lekcija iz ekonomije da kapital nema ni lice, ni etničku pripadnost, ni versku niti bilo koju i naravno da nema besplatnog ručka.

Ako negde u svetu funkcioniše to da jedna zemlja i treba da bude orjentisana i njene kompanije samo na izvoz i ekonomsku saradnju sa drugom zemljom, kako god da se ona zove i kakvi god da su odnosi sa tom zemljom, mislim da to ne postoji nigde, nije održivo i na kraju krajeva nije dobro.

Zašto? A vi sigurno dobro znate, više puta ste i bili tamo, poznajete i kinesku politiku, i model ekonomskog razvoja, zašto Narodna Republika Kina gradi infrastrukturu, mostove, luke, železnicu u Evropi? Deset hiljada kilometara udaljena? Pa, da bi lakše prodavala svoju robu. Šta je ekonomski cilj svake zemlje? Da pomogne svojim kompanijama, da stvori ambijent da te kompanije lakše izvoze i da lakše naplate svoje proizvode i usluge. Ako ima infrastrukture, ako ima puteva, ako taj transport i logistika, gospodine Šešelj koji sada učestvuju, ponekad i po desetak procenata u ceni finalnog proizvoda, ako se obezbedi da to bude lakše, da to bude prohodnije i bolje, to je mnogo bolje za te kompanije i upravo će one biti konkurentnije na taj način.

Zato mi ovde podržavamo to da izvezemo više robe u Albaniju, zašto ne? Što više robe da im prodamo, bilo koje, da li su domaća preduzeća koja su investirala ovde potpuno je to nebitno. Zašto bi se raspravljali o tome da li nekome treba prodati više roba ili usluga. Zato se ja zalažem za izgradnju auto-puta, recimo, Beograd – Sarajevo. Zato što će naš izvoz i naši odnosi, sa istim tim Sarajevom biti deset puta bolji, jer danas imamo situaciju da voz iz Beograda ide do Sarajeva osam sati, a kada izgradimo auto-put stizaće se kolima i kamionima za dva, dva i po sata. Signal za one koji hoće da investiraju i za naše domaće proizvođače i privrednike da mogu još više da investiraju i da prodaju robu i usluge.

Na kraju krajeva, i taj put koji podrazumeva Beograd – Priština – Tirana, će obezbediti da se više roba i usluga izvozi u Albaniju, sa kojom imamo veoma malu trgovinsku razmenu. Ministar je malo pre pomenuo 90% naše trgovinske ekonomske razmene se odigrava sa zemljama u susedstvu i sa zemljama EU. Nemačka i nemački investitori zapošljavaju 60.000 ljudi u Srbiji, američki 20.000, ruski par hiljada. Neka zaposle i 20 i 50, slobodno, dobrodošli, spremni smo a ima napravimo sve moguće uslove da dođu ovde i da investiraju na najbolji mogući način ali mislim da je ta doktrina o kojoj ste vi malo pre pričali, da mi treba da budemo orjentisani na jednu zemlju i da je politički ili na bilo koji način loše i negativno da izvozimo u neku zemlju ma kakve mi imali političke odnose.

Na kraju krajeva i ti političi odnosi će biti bolji i tome stremimo, ako budu ekonomski odnosi bolji. To je ono što je suština i što je fundament politike predsednika Vučića, a to je upravo ekonomski razvoj i ekonomska saradnja koja utire put političkoj saradnji i utire put onome što se zove i pomirenje i zajednička budućnosti i bolja saradnja. Ekonomija sve osvaja. Ekonomija je ono što treba da bude žila kucavica naših država i bolje saradnje i boljih odnosa između naših naroda. Hvala.