Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Pre svega, zemlje koje se nisu razvile uprkos insistiranju na stranim investicijama su Bugarska, Rumunija i Hrvatska, eto u našem okruženju. Te zemlje su danas siromašnije nego u vreme kada su ušle u EU. Imaju manje stanovnika i veći im je javni dug, negde i tri puta, kao u Bugarskoj i Rumuniji. Rumunija izgubi više od dva miliona stanovnika. Bugarska danas ima manje od sedam miliona stanovnika. Hrvatska manje od četiri miliona. Na taj način su se razvile te naše tri susedne države.

Što se tiče stranih investicija da li su iste? Nisu sve iste strane investicije. Nisu iste one uz koje dolazi politički pritisak i one iz kojih ne dolazi. Nisu iste, na žalost, investicije koje dolaze iz SAD i iz Kine. Mi smo imali situaciju otkrili tu aferu i sprečili da se tako nešto desi u Srbiji kada je Esmark hteo da preuzme Železaru Smederevo. Esmark je hteo da dođe da popljačka ove naše subvencije, a kompanije koje dolaze iz Kine dolaze tu, ne samo u Srbiju, nego bilo gde drugde, dolaze tu da bi ostali i ne zanima ih da naprave profit za tri dana ili za godinu dana, nego za 20, 30 ili više godina. To uvek maksimalno podržavam. Ali, da su svi isti nisu. Neki nas teraju u balkanske šengene, kao što biste vi rekli suštinske integracije, neki nas ne teraju.

Slažem se sa svim što ste rekli kako Kinezi ulažu u infrastrukturu. Naravno ne ulažu samo u Srbiju, ulažu kroz celu srednju Aziju. Ali, to nije u skladu sa ovim ni što priča Aleksandar Vučić, ni ovo što ste rekli vi. Pre svega Aleksandar Vučić kaže o plasmanu albanskih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji. Ko će da zamisli da ćemo mi sada da se orijentišemo na Albaniju? To neće ni oni sami. To može da bude naša zabluda ovde i kroz ove šengene i cefte. To možemo samo da damo legitimitet nezavisnom Kosovu, kao ravnopravnoj nezavisnoj suverenoj zemlji, da sedimo sa njom za istim stolom i posle nešto pričamo o integracijama. To je jedino što možemo da dobijemo od celog tog mini balkanskog ili šengena za siromašne, kako gad ga nazivali.

Ništa to nije bilo planirano, samo je najavljeno jednog dana kao naša, jednostavno utešna nagrada, za nešto što se neće nikada desiti, to je članstvo Srbije u EU. Em što dolaze, naravno dolaze svi investitori. Oni koji dolaze negde, koji su sa zapada, jednostavno su Srbi jednakiji od drugih. To vidimo kroz nivo subvencija, to vidimo kroz podsticaje, to vidimo kroz besplatno zemljište koje dobijaju negde i više vrednosti od milion evra, vidimo kroz sve dozvole koje dobijaju ovde po ubrzanoj proceduri, besplatno. To ima samo za pojedine, za privilegovane u Srbiji.

Nije se razvila jedna zemlja pod tutorstvom MMF. Pogledajte zemlje Latinske Amerike. Pogledajte zemlje istočne Evrope. Danas služe samo za pojedine svrhe obezbeđivanja jeftine radne snage. Mogu sutra da predstavljaju parking ili mesto gde će se naseliti neki migranti, kada ti migranti koji su došli iz Azije u Evropu, više zapadnoj Evropi ne budu potrebni, mogu da služe kao neki eksperimentalni poligoni za eksperimentisanje.

Ajde da vidimo šta bi bilo kada bismo u ove države uveli ovo ili ono. To je sve. I istočne Evrope koje su ušle u EU i balkanske zemlje. Najvažnije mogu da služe samo, isključivo, kao baze NATO pakta. To isto čeka Srbiju ukoliko nastavi putem ovih integracija, a to da mi radimo iz naših interesa ujedinjavanjem u balkanski Šengen, zaista em što nije realno, nije istinito i nije nikako moguće predstaviti to kao zamenu za bilo šta što smo mi imali u saradnji sa EU.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Marinković.

Hvala.

Vi dobro poznajete Kinu i prilike u Kini i politiku i njihov ekonomski razvoj. Tu ste u pravu da oni svoju strategiju ekonomskog i političkog razvoja zasnivaju na projekcijama, ne na pet ili deset godina, nego na sto godina. Tačno je, naravno, i ponosni smo na to što kineske kompanije ulažu u Srbiju, što grade infrastrukturu, što nam razvijaju metalske komplekse, rudarsko-topioničarski basen i jednostavno kada se svede račun oni imaju negde oko šest milijardi evra trenutno projekata investicija koje će realizovati u narednih nekoliko godina.

To je sjajno za Srbiju i to jeste zasluga ove vlasti. To jeste zasluga predsednika i njegovog dobrog ličnog i kvalitetnog odnosa i dobre promocije Srbije kao povoljne ekonomske i poslovne destinacije na globalnom nivou. Verujte mi ne bi Kinezi, niti bilo ko drugi ulagao u Srbiju da Srbija nije bezbedna zemlja i da ne projektuju ono što je njima potrebno za tih narednih sto godina. Vi to vrlo dobro znate.

Šta je Kinezima, Amerikancima i našim partnerima iz EU i bilo koje druge zemlje na svetu, koja investira ovde, šta je potrebno za tih 100 godina? Potreban je mir, potrebna je stabilnost, potrebna je infrastruktura, jer toliki novac ulagati, a da vi nemate predvidljivost, kada je u pitanju stabilnost regiona, bezbednost regiona. Danas pričamo o tome. Tu nam je ministar unutrašnjih poslova. Znači oni ne bi ulagali da ne projektuju da će Srbija biti stabilna, bezbedna i da je Srbija ključni igrač u regionu za obezbeđivanje te stabilnosti.

Što se tiče ideje same i realizacije malog šengena mislim da je ona dobra i mislim da će pomoći Srbiji da bude još konkurentnija, da bude još bolja i ono što je najbitnije za domaće preduzetnike da proda što više roba i usluga. Mislim da ste tu zamenili teze kada rekli ono što je predsednik izjavio.

Naravno, pa uvozićemo. Zašto da ne uvozimo ono što nemamo. Nemamo ribu, nemamo morske plodove koju recimo možemo da uvozimo iz Albanije. Ali ćemo izvoziti mnogo naših proizvoda, našeg znanja u Albaniju i merićemo to, nadam se desetinama i stotinama miliona evra.

Što se tiče KiM potpuno ste zamenili teze. Prvo mali Šengen ne podrazumeva učešće tzv. Kosova u okviru tog malog Šengena, iako ja nemam ništa protiv i priželjkujemo naravno da se oni što pre urazume i skinu i povuku te anticivilizacijske takse na robu i usluge iz centralne Srbije od 100%, jer mi tamo izvozimo 500 miliona evra roba i usluga. I to jeste naš interes, ali kroz mali Šengen mi dajemo na znanje celom regionu, ali i celoj međunarodnoj zajednici sa kim možemo da sarađujemo, ko je država, a ko nije država. To radimo na svaki mogući način. I u Interpolu i u UNESKU i u svakom drugom međunarodnom forumu pa kada je u pitanju mali Šengen. Hvala.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Nemam ja, naravno, ništa protiv da se uvozi ono što mi nemamo, ali predsednik Vučić nije govorio o ribi i morskim plodovima, nego je govorio o paradajzu. To ste trebali onda da kažete da mi u stvari nemamo paradajz, nemamo mogućnosti da proizvedemo to, pa ćemo da uvezemo iz Albanije. To je ono što je Vučić pričao, ako tako gledamo.

S druge strane, mi, kažete predvidljivost treba za neke investicije. Treba. Kakva je bila predvidljivost uopšte u osnivanju ovog balkanskog Šengena i balkanske Unije? Nema nikakve predvidljivosti. To je bilo najavljeno jedan dan, a drugi dan smo se mi već dogovorili. Kosovo neće biti predstavljeno kao država u Draču. Edi Rama je najveći zagovornik nezavisnog Kosova. Baš ćemo da vidimo kako će Kosovo da bude predstavljeno u Draču i da li je moguće da Albanci nešto hoće da rade s nama, a da to nema veze sa nezavisnim Kosovom. Pa nije. Naravno da nije.

Mi ne možemo da nadoknadimo one sne koje smo sanjali dvadeset godina o članstvu Srbije u EU kroz ovakve besmislene projekte, kao što su mali Šengen. Mi nismo izolacionisti. Mi ne želimo da sarađujemo samo sa jednom državom i jednom stranom sveta ili bilo šta u tom smislu. Mi želimo da sarađujemo sa svima, ali ukoliko mi ne moramo tu saradnju da platimo odricanjem našeg suvereniteta, teritorijalnog integriteta, nekih drugih stvari i nekih drugih političkih pritisaka. Mi to ne želimo. Za to se ne zalažemo.

Ako je mogao jedan mali Island od 300.000 stanovnika da odlukom da prekine pregovore o pristupanju u EU demonstrira svoju suverenost, zašto Srbija od sedam miliona stanovnika, lider u regionu, nemački standard, švajcarske penzije, najuspešniji smo od svih, ne može to da uradi. To je zaista neobjašnjivo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.

Dame i gospodo, važno je imati sluha za one amandmane koji suštinski ili formalno unapređuju kvalitet predloženog zakona.

Pitanje putnih isprava je od izuzetne važnosti, kako u upotrebnom smislu, ali, isto tako, u celokupnom osećaju građanina da pripada određenoj državi. Jer, zapravo, kvalitet i snaga određene putne isprave direktno utiče na osećaj sopstvenog ponosa, samopouzdanja, dostojanstva i, moram reći, između ostalog, osećaja patriotizma. Jer, država drži granice, drži teritoriju, drži resurse, drži poluge moći, vlasti, uticaja.

Međutim, država ukoliko ostane na nivou isključivo držanja, to nije onaj željeni nivo koga treba dostignuti na državnom i nacionalnom nivou. Država kada se uspe krunisati domovinskim statusom i postati domovina u punom smislu te reči za svakog građanina zapravo jeste prava država i ono što zasigurno njoj otvara blagostanje u budućnosti.

Svakako da država ima mehanizme opstanka i upravljanja, ali domovinski osećaj je nešto više od pravnog mehanizma koji podrazumeva i obostrani osećaj, a pre svega osećaj građanina da u toj državi ima mogućnosti da do kraja baštini sopstvenu slobodu, sopstveno dostojanstvo, sopstvene posebnosti, kulturne, verske i sve druge.

Svakako da su putne isprave tu od izuzetne važnosti, ali isto tako i mehanizmi komuniciranja i korišćenja tih putnih isprava, ponajpre na graničnim prelazima, ali i u drugim pozicijama.

U tom pogledu, mi sa prostora Sandžaka imamo dodatno interesovanje za putne komunikacije, odnosno upotrebu putnih isprava, iz razloga što imamo tu granicu prema Crnoj Gori koja je zapravo podelila jedan prostor prilično neprirodno, potom upućenost na Bosnu i Hercegovinu, pa s druge strane sve ove probleme koji postoje sada prema Kosovu. Zato nam je od izuzetne važnosti da ukažemo na potrebu državnih vlasti nadležnih za ovu oblast da se dalje povede računa, recimo, prema Crnoj Gori, da se prošire kapaciteti graničnih prelaza, jer imamo začepljenja, pogotovo nekoliko meseci tokom godišnjih odmora, i na Brodarevu i na Mehovom kršu. To pitanje izuzetno negativno utiče na normalnu putnu komunikaciju ljudi sa toga prostora.

Isto tako, imamo sve više onih građana koji nam se javljaju da se njihova imena na granicama nalaze u određenim registrima i da se oni zadržavaju, nekada kroz informativne razgovore, a nekada kroz neke druge provere. Razumem potrebu bezbednosnih službi da povedu računa na određene pojave, međutim, prema našim informacijama, u pitanju su neki veoma ugledni građani, ljudi sa visokim funkcijama u islamskoj zajednici. Ovim ukazujem Ministarstvu unutrašnjih poslova na potrebu da pojača neku vrstu stvarne informacije o određenim licima koja su pod određenim nadzorom, kako se ne bi stvarao efekat da se neselektivno ljudi stavljaju na određene liste, provere, bez osnova.

Isto tako, pitanje novih graničnih prelaza na koje smo ukazivali ranije, isto je veoma važno, kao što su granični prelazi poželjni, granični prelaz između Tutina i Petnice prema Crnoj Gori, kod sela Đerekare, potom dva granična prelaza između Preševa i Kumanova. Dakle, ovo su sve veoma, veoma važni momenti koji bi zapravo trebali biti predmetom naše pažnje, s obzirom na ovu orijentaciju da zaista ova država dokaže i pokaže da joj je građanin ciljna grupa, da se njen kvalitet meri po tome koliko će ona biti servis građaninu, i za njegove materijalne, ali isto tako i za njegove nematerijalne potrebe i vrednosti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, uprkos prehladi, ja ću probati da objasnim nešto oko "malog šengena".

Mi, poljoprivrednici, kad idemo na pijac, na običnu pijacu, pijaca je tržište, vodimo računa o tome koliko ćemo robe poneti. Koliko ćemo mi robe poneti na tu pijacu zavisi od toga koliko ta pijaca ima potrošača. Dakle, koliko građana dolazi na tu pijacu da kupuje robu, toliko robe nosimo, svesni konkurencije, pa nekad i one nelojalne.

Ne volimo damping, kad neko po povoljnijim uslovima tu robu prodaje. Sem što cenimo broj kupaca i količinu robe koju nosimo, mi svoju proizvodnju prilagođavamo broju kupaca na toj pijaci. Da bi robu izneli, moramo da proizvedemo. Da bi novac dobili, robu moramo da prodamo. Ako nema kupaca, onda nema ni potrebe da robu proizvodimo. Time imamo manji dohodak u domaćinstvu.

Sve što sam rekao odnosi se na državu. Što veće tržište, to veća šansa za razvoj.

Mi na CEFTA tržište, a potpis je bio 2006. godine, "malim šengenom" samo ubrzavamo transport robe, gde mi imamo suficit sa tim okolnim zemljama članicama CEFTE od skoro dve milijarde evra. Dakle, te dve milijarde evra dobiju naša preduzeća, dobiju naši poljoprivrednici, jer uglavnom artikal broj jedan su poljoprivredni i prehrambeni proizvodi. Ja ne dozvoljavam da seljaci, odnosno da mi pucamo u nogu svojim seljacima i da izađemo iz CEFTA tržišta, više volim da tu trgovinu ubrzamo, zato što će naši poljoprivredni proizvodi dolaziti svežiji, konkurentniji i tako dalje.

Po pitanju Albanije važe zablude, obim trgovine sa Albanijom je mali, ali smo mu tu deset puta veći izvoznici, nego uvoznici. Znači, imamo deset puta povoljniji odnos između uvoza i izvoza. Inače, sa zemljama CEFTA, a „mali šengen“ se radi o određenom broju zemalja iz tog tržišta, naš uvoz je pokriven izvozom sa 304%. To znači da naši seljaci i naši gledaoci i preduzetnici znaju. Mi tamo prodamo tri puta više robe nego što kupimo, znači toliko više novca donesemo u svoju proizvodnju, a novac se proizvodi, a ne štampa. Hvala.