Zahvaljujem.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodna poslanica Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Bolje je rešenje u postojećem zakonu, zato što će građani Srbije zaista biti zapanjeni ako ne prihvatite ovaj amandman, gospodine ministre, da ih MUP obavezuje na nešto što oni mogu, a i ne moraju da urade.

U kojim slučajevima građani Srbije, a o tome su pisali i razni drugi portali, štampani mediji, naročito kada je u pitanju sezona godišnjih odmora i kada je potreba za novim pasošima veća kod građana Srbije zbog putovanja, kao što ste i vi danas rekli zbog toga što pojedine zemlje traže da rok važenja bude duži od šest meseci.

Ovde imamo situaciju da vi sada u ovom Predlogu osnovnog člana 33. kažete da su građani dužni da u tim i tim situacijama podnesu zahtev za izdavanje novih pasoša.

Koje su to situacije? Ako je promenjen lični opis korisnika, odnosno vlasnika pasoša u međuvremenu od vremena kada mu je pasoš izdat. Znate šta? Kamere, odnosno uređaji kojima se obavlja fotografisanje građana Srbije prilikom izdavanja pasoša su toliko precizne i, na kraju krajeva, vaš prethodnik u to vreme kada je ta oprema nabavljana prvi put u Srbiji, Ivica Dačić, hvalio se time da su toliko precizne i definišu izgled čoveka, da je, a pošto se pasoš izdaje na period od 10 godina, nemoguće je da se sad nešto njegov lični opis promeni.

Evo, ja mogu da kažem da se vi nešto niste u proteklih 10 godina po izgledu vašeg lica promenili, ali ima ovde, ja poznajem neke ljude, pa i kod mene kolege i u drugim strankama koje poznajem i 10 i 20 godina, njima se malo promenio lični opis. E sad, građani mogu da to shvate ovako – aha, ja sam sada smršao 40 kilograma jer hoću da vodim računa o svom zdravlju, da li ja treba da idem da promenim to? Da li se to vidi na nečijem licu? Znate, to je toliko široko sad shvaćeno ovde.

Ako je putna isprava, odnosno pasoš oštećen, vi kažete – dužan je građanin da to zameni. Supruga je stavila u mašinu za veš pasoš i oprala mužu i on kaže – šta si mi ovo, ženo, uradila? Ali, ne zna zakon, a onda on i razmišlja – možda uopšte više neće da putuje. Možda je uzeo pasoš, ali, eto, tu se našao, bio jednom, dva puta negde.

Rekla sam vam, gospodine ministre, zaista proverite, jer ne znam kakva je sad situacija, u MUP-u Kragujevac, evo, pitajte gospodina Dašića ili gospođu Jasminu da vam kažu, ja mislim da ima baš dosta pasoša koje ljudi uopšte nisu preuzeli.

Ima takvih pasoša koje poseduju i imaju kod svoje kuće. Ako se ovako nešto desilo, ne mora da opere mašina za veš, rastrgla ga mačka. Sad stvarno banalizujem, jer zaista on nije onda dužan to da uradi ako mu ta putna isprava neće trebati. Drugo je kad on treba da putuje i da to uradi. Na kraju krajeva, obavezan je svako da prijavi nestanak putne isprave. Sad, da li će da podnosi zahtev za zamenu ili će MUP samo da evidentira da taj pasoš više nije tu.

Dakle, bolje vam je bilo rešenje iz postojećeg zakona, gde se lepo navode svi ti slučajevi kada je to potrebno da se uradi, ali ovo zaista ne mogu da prihvatim, toliko je široko shvaćeno i može da bude tumačeno što se tiče bitnije promene izgleda lica. Da li to znači da neko, ne daj Bože, treba da ima neke ožiljke na licu ili da je imao nekakve transformacije itd? Znate, to je popularno kod nekih sada da to rade i nemam ništa protiv toga na sebi da menjaju tako izgled svog lica, ali ako je to tako drastična promena, to je u redu, ali da kažete – ako je promenio, a znate i sami, gospodine ministre, osetljiva je i ta tema, da nekome to može da se desi iz nekih drugih, nažalost, zdravstvenih razloga i sad mi kažemo – dužan je ako se, evo, i to je razlog, na kraju, kad sam i to morala da uzmem kao primer, da neko izvrši zamenu pasoša. Bolje je ono rešenje gde se kaže da to treba da uradi u tim i tim, odnosno da može. Znači, može, ali ne mora, a ne da se obavezuje da to uradi.

Reč ima narodni poslanik Olivera Pešić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kolega koji je podneo ovaj amandman tražio je brisanje člana 8. ovog Zakona, a bez da smo čuli neki drugi predlog kako bi se ovaj zakon eventualno poboljšao.

Dakle, član 8. je posebno važan član zakona i brisanjem ovog člana zakona, a bez neke druge alternative mi bismo došli u situaciju da imamo jedan zakon koji bi bio nepotpun. U stvari, apsolutno bi bilo nemoguće usvojiti jedan ovakav zakon bez člana 8.

Dakle, član 8. definiše da se na zahtev lica novi pasoš može izdati i pre propisanog zakonskog roka članom 27, a to je rok od šest meseci do isteka važenja pasoša i, naravno, uz uvećane cene obrasca pasoša, znači uz veću nadoknadu.

Takođe, definiše se da lice koje poseduje putnu ispravu čiji rok nije još uvek istekao je dužno da tu putnu ispravu zameni ukoliko je ona oštećena, ukoliko je popunjena ili ukoliko je dotrajala.

Još jednom ponavljam, ako bismo izbrisali član 8. prosto zakon ne bi bilo moguće usvojiti. Zahvaljujem.

Po amandmanu, narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Imala sam pravo na repliku, jer je koleginica Pešić potpuno pogrešno shvatila moje argumente zašto treba ministarstvo da prihvati ovaj amandman.

Gospođo Pešić, danas raspravljamo o amandmanima na izmene i dopune Zakona o putnim ispravama. Da li to razumete?

E sad, vi imate član 8. na koji kolega Ljubenović reaguje i traži da se on briše, ali to ne znači da neće biti tog člana, jer to nije član samo u osnovnom zakonu.

Evo, tu je gospođa Rakić, neka vam objasni ili neko od pravnika. To je osnovni zakon i član 33. i mi upravo tražimo, ja ne znam, vi ste to pripremili da pričate, ali mogli ste malo da slušate pre toga mene. Četiri puta sam ponovila da je u osnovnom zakonu član 33. bolje rešenje i da treba da ostane. Taman posla da to bude zakon bez takve definisane situacije, a da se briše ovaj član 8, jer to je, zapravo, član kojim se na drugi način reguliše ovo, tako da ako bi sada ministar rekao, otkud vi znate, možda će skupštinska većina, prihvatamo amandman gospodina Ljubenovića, apsolutno će u zakonu ostati član 33. ali onaj prethodni, koji reguliše način na koji dolazi do zamene pasoša.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Ja sam zaista malopre bila šokirana i čula sam šta je koleginica Nataša Jovanović rekla koleginici Pešić, ali ovo je zaista takvo neznanje, takvo nepoznavanje Poslovnika i sada se pitamo koju težinu imaju zakoni za koje glasaju ovakvi narodni poslanici.

Ništa lično, ne želim nikog da uvredim, ali koleginica kaže da ako se prihvati amandman da se briše član 8, da će zakon biti bez člana 8. Šta, biće na štakama? Faliće mu jedna noga? Pa, neverovatno je. Član 8, koleginice? Koliko godina ste narodni poslanik? Da li vam je ovo drugi mandat.

Član 8. govori zapravo o članu 33. Ako se briše član 8, ako se prihvati naš amandman, član 33. opet postoji, a član 8. je neki deveti tekst u odnosu na ovo u tom osnovnom zakonu. Zaista neverovatno nepoznavanje, neznanje.

Vi se ljutite kada mi nekada kažemo da smo uvereni da vi ne znate ni kako se zove zakon o kojem govorite, a mi danas čujemo nešto što je prosto neverovatno. Ja sam ne znam koliko mandata narodni poslanik i verujte, ovakvu količinu neznanja, što se tiče primene Poslovnika, ja nisam čula.

Ovo je krajnje dobronamerno ljudi moji, pogledajte malo bar do kraja ovog mandata, ne znam koga će Vučić otkačiti, onih 30% obećanih, koji će proprane da dovede itd. kako je i sam rekao, ali gledajte nešto da naučite. Ne možete izaći posle jednog ili dva mandata a da ne znate šta je predlog zakona, šta je predlog izmena i dopuna zakona.

Vi imate partijski zadatak da imate svaki dan određenu mantru, imate papir na kojem piše to što treba da kažete i kad se desi nešto u raspravi od strane poslanika opozicije SRS, pre svega, i uglavnom, onda vi ne umete da nešto promenite nego i dalje čitate to što vam je napisano i zaista ispadne strašno. Strašno za uši, za mozak ono što smo malopre slušali.

Ja sam jedanputa kada ste, ne vi lično koleginice, nego je bilo više poslanika vlasti, koleginica koje su čitale, ja sam stvarno rekla da ću jedanput na pauzi da krenem kroz klupe i umesto tog papira da vam ubacim recept za gibanicu i verujem da biste počeli da ga čitate. Dokaz je ovo što smo danas čuli.

Dakle još jedanput, ako se prihvati amandman i član 8. se briše, član 8. postoji u osnovnom zakonu, draga koleginice, a član 33. na koji se ovo odnosi takođe ostaje i ne menja se. To je suština, možda nije baš lako za shvatiti, ali ako treba ponoviću još jedanput.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Kolega Arsiću, da li smem, zaista ovo malopre je bilo poučno, ali dobro.

Gospodine ministre, sloboda kretanja i nastanjivanja je Ustavom predviđeno za svakog građanina i to je nešto što ne može da se uskraćuje. Ni jedan zakon ne može kasnije da ta prava smanji. Međutim, pod tačno određenim uslovima i to je dobro što ovaj zakon predviđa, kada se određenoj osobi koja da nije tih uslova ograničavajućih, imala bi pravo na putnu ispravu.

Da pomenem, ovde se podnosi amandman na član 9. a koji se odnosi na član 35. važećeg zakona, da ne bih opet slučajno neko natrčao i kaže se – naslov iznad tog člana, odbijanje zahteva za izdavanje putne isprave. To ima predviđeno u pet slučajeva kada se putna isprava, ukoliko se podnosilac zahteva za njeno izdavanje nije do tada imao ili je imao pa je ona istekla, neće odobriti. To je ukoliko se protiv određenog lica sprovodi istraga, ako je izrečena uslovna kazna od tri i više meseci, dok se ta kazna ne reguliše.

Zatim, ima ako je međunarodnim aktom zabranjeno određenom licu da putuje, takođe se neće izdati putna isprava i zbog sprečavanja širenja nekih zaraznih ili drugih bolesti, u slučaju regulisanja vojne obaveze.

To su slučajevi kada nadležan organ za izdavanje putne isprave neće odobriti licu koje je tražilo putnu ispravu, ali imamo i novi stav 6. tog člana 9. koji kaže – ako lice već poseduje važeću putnu ispravu koja je oduzeta od strane nadležnog organa radi vođenja postupka, dok postupak traje. Tu je tačka.

Mi predlažemo da se umesto tačke stavi zarez i dodaju reči – zahtev će biti odbačen zaključkom.

Između odbijanja i odbacivanja postoji suštinska razlika. Ako se nešto odbija, znači da nadležni organ, sud, u ovom slučaju Ministarstvo unutrašnjih poslova, meritorno odlučuje o zahtevu. Znači, to jedna misaona operacija, jedna voljna operacija, on odlučuje meritorno i već su ovde zakonom predviđeni uslovi u kojima ne može da dobije i to je tačka.

Ako on već poseduje putnu ispravu, ali se vodi određeni postupak, ovde to staviti u slučajeve kao kad već postoje ograničenja zbog kojih on ne može da dobije putnu ispravu, onda to ne bi bilo u redu.

Pravnički ne bi bilo u radu, tu je i kolega Martinović, on će se sigurno saglasiti sa tim da ovde mora da se doda deo rečenice da bi to bilo potpuno ispravno.

Kada ste intervenisali, gospodine ministre, na član 30. ili član 7. predloga zakona pa ste rekli da ste ostavili mogućnost da građanin prikupi sva dokumenta koja su potrebna za izdavanje putne isprave, kažete ponekad i ovo može da bude brže od države. Mislim da to nije u redu. Kakva nam je država i nije Ministarstvo unutrašnjih poslova nadležno za ovu vrstu javnih poslova, u takvoj situaciji, da i pretpostavlja da će neko to da uradi pre. To može da se nađe za raspisanu nagradu, možda bi se i to desilo, ali u najkraćem roku, ako vi to uradite, onda nema potrebe za tim.

Dalje ste gospodine ministre pričali o ulaganjima u Srbiji. Zamolio bih vas kao potpredsednik Vlade, ovo sada nema mnogo veze sa onim što je vaše osnovno zanimanje kao ministra policije, da malo pokušate da pomognete kao potpredsednik Vlade da ovaj kapital, odnosno ulaganja koja su do sada stizala do Šapca, Loznice, malo produžimo do Malog Zvornika, Ljubovije, Bajine Bašte i Krupnja ili možda moramo da oženimo nekog ministra ili da udamo neku gospođu ministra u ta mesta da bi bili zetovi i snajke, da bi onda mogli da računamo na taj kapital.

Ovo je rečeno na jedan, ne bih rekao potpuno šaljiv način, ali na način da bi vi to mogli da zapamtite i da tom delu opština pokušate pomoći u tom smislu. Hvala vam.