Samo da se zahvalim ministru na ovom pojašnjenju. Mislim da je izuzetno važno da ste to pojasnili, budući da se u javnosti pojavljuju, a i u našim podacima, vrlo oprečne informacije o tom procentu izdvajanja za kulturu i izuzetno mi je zadovoljstvo da od vas čujem da bolji dani za kulturu tek predstoje.

Želim samo još jednom da ponovim da mi je izuzetno drago i mislim da je važno da je najviše novca opredeljeno za 2020. godinu za ustanove kulture. Dakle, povećanje plata i ne samo plata već i opštih uslova rada u ustanovama kulture i naravno ustanovama koje se bave zaštitom kulturnog nasleđa.

Još jednom da ponovim, u Danu za glasanje poslanička grupa SDPS podržaće budžet za 2020. godinu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, dragi građani i građanke Srbije, raspravljamo o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu i slobodno mogu reći o još jednom kvalitetno balansiranom prihodu i rashodu za narednu godinu.

Srbija, odnosno koalicija koja je na vlasti u poslednjih sedam godina vodi politiku ekonomskog prosperiteta Srbije, ali i jačanje međunarodnog ugleda Srbije i njene pozicije u svetu, što rezultira podrškom velikog broja država, kako naših tradicionalnih prijatelja, tako i onih koji to do sada nisu bili. Ovde bih naročito istakla podršku većeg dela sveta našoj politici koja se, pre svega, tiče Kosova i Metohije, baš u onom trenutku kada su mnogi mislili da je ta tema zatvorena.

U tom smislu, podržavam dalje opredeljenje Vlade Republike Srbije da se za jačanje spoljno-političkog položaja Srbije odvoje veća sredstva, jer znamo da su u pitanju ozbiljne spoljno-političke aktivnosti državnog vrha i ministra spoljnih poslova, pre svega, kada je u pitanju povlačenje priznanja i o tome je govorio prof. Žarko Obradović, ali nikada nije višak reći da u ovom trenutku lažnu državu Kosovo priznaje manje od 2/3 stanovništva planete.

Ovaj budžet je, kao i nekoliko prethodnih, rezultat postignute makroekonomske stabilnosti i rasta BDP koji omogućava i veće prihode, ali i ostavlja mogućnost za veća ukupna ulaganja države po svim budžetskim sektorima. Dakle, planirani budžetski deficit od 20 milijardi dinara je 0,3% BDP, što potvrđuje dostignuti nivo makroekonomske stabilnosti, a značajno će to uticati na smanjenje javnog duga države koji će se spustiti na ispod 50% BDP.

Finansijska projekcija povećanja budžetskih prihoda, pre svega, od akciza i poreza na dobit je realna, kao što je i povećanje plata u javnom sektoru kodifikovano rebalansom budžeta za ovu godinu, takođe, rezultat pozitivnog bilansa u budžetu.

Ono što bih pohvalila jeste rasterećenje poslodavaca smanjenjem poreza i doprinosa koje plaćaju za PIO i zdravstveno osiguranje zaposlenom, kao i olakšice koje država nudi za nova zapošljavanja. To bi trebalo da bude stimulativno za novo zapošljavanje, ali i za smanjenje rada na crno ili probnog rada koji, nažalost, praktikuje sve veći broj poslodavaca kako bi izbegli plaćanje poreskih obaveza.

Ova Vlada je višegodišnjom politikom podsticaja privrednog rasta, bilo direktnim investicijama, bilo podsticajima u privredi, putem subvencija premostila zatečeni deficit u budžetu Republike i krenula najpre u konsolidaciju, a potom i u razvoj. Dakle, ovaj budžet jeste i razvojni, a predstavljaće trasu za naredni fiskalni budžetski period kada se planira još veći rast BDP.

U svom izlaganju ću se osvrnuti na sektor privrede, energetike, trgovine i turizma, imajući u vidu da sam član resornog odbora koji se bavi ovim pitanjima. Razdeo Ministarstva privrede u 2020. godini dobija značajno manji iznos sredstava, ali to ne znači da su sredstva neopravdano smanjena. To potvrđuje činjenicu da će u narednoj godini privreda morati više i samostalnije da se bori za konkurentnu poziciju na tržištu. Sa druge strane, u narednoj godini država se opredelila da uloži više sredstava, gotovo duplo više u podršku razvoju preduzetništva, što znači podrška malim i srednjim proizvođačima koji treba da postanu noseći sektor domaće privrede i podrška velikim razvojnim, infrastrukturnim projektima koji upravo mobilišu male proizvođače.

Činjenica je da u Srbiji još uvek nije završen postupak privatizacije, da se odužio. U ovom trenutku su to još 83 preduzeća u raznim fazama privatizacije, ali je dobro da država prepoznaje činjenicu da imovinu i brendove tih preduzeća ne treba tek tako rasprodati, već naći strateške partnere i tamo gde je to moguće nastaviti proizvodnju. U budžetu su izdvojena sredstva i za kreditnu podršku ovim preduzećima, kao i za upravljanje postupkom privatizacije, kada su ona u pitanju.

Ono što je važno jeste da se u sektoru privrede brine o regionalnom razvoju, o ujednačavanju regionalnog razvoja, gde god je to moguće, otvaranje više fabrika uz domaći kapital ili direktne strane investicije treba da imaju za cilj demetropolizaciju i razvoj nedovoljno razvijenih područja, kako bi se zaustavilo pražnjenje manjih sredina i seoskih područja. Jedino ujednačenim privrednim razvojem Srbija može postati ekonomski snažnija i razvijenija, jer bi u protivnom dalji pritisak na velike gradove, u smislu migracije, bi kontraproduktivan. Veliki je pritisak na infrastrukturu. Širenje gradova uz pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, sigurna sam, u dužem periodu ne bi imao dobar efekat.

Uz privredu i poljoprivredu značajan resurs je i turizam koji postaje noseći sektor u obezbeđenju čistog deviznog priliva. Zato ću se osvrnuti na turizam kao razvojni potencijal Srbije i sredstva koja se u budžetu izdvajaju za razvoj turizma, na razvoj turističke ponude, odnosno turističkog proizvoda.

Srbija ima puno potencijala, praktično sve osim mora, postala je veoma tražena i atraktivna destinacija i, kada to kažem, pre svega mislim na Beograd, ali i na planine, tipa Kopaonik i Zlatibor, banje i ostala istorijska i kulturna baština koji privlače sve više turista, posebno inostranih.

Zato se mora sa još više pažnje ali i sredstava posvetiti kvalitetu i raznovrsnosti te turističke ponude, jer je to jedini način da pored drugih evropskih destinacija mi postanemo atraktivni i konkurentni.

U odnosu na period pre nekoliko godina Srbija je napredovala, a i finansijski efekat je nedvosmisleno bolji, ali to je još veća obaveza i to zahteva još posvećeniji odnos države kako bi se iskoristili potencijali kojih ima puno širom Srbije.

Turizam jeste jedna od privrednih grana koja bi značajno doprinelo ujednačavanje razvoja, jer po prirodi stvari najatraktivnije destinacije su u nedovoljno razvijenim područjima, odnosno u netaknutoj prirodi.

Činjenica je da je Srbija istinski doživela turistički bum, jer je 2018. godine posetilo oko 3,4 miliona turista i ostvaren je prihod od blizu 1,5 milijarde dolara. U ovoj godini je projektovani cilj da se ostvari 10 miliona noćenja i ja čvrsto verujem da će to tako biti.

Moje kolege će u daljem toku sednice govoriti i o ostalim delovima kada je u pitanju budžet Republike Srbije.

Ono što želim da kažem i da sa tim zaključim, kada je u pitanju turizam jeste da u prilog turizmu i svemu onome što je planirano ide i činjenica da je Novi Sad kulturna predstonica 2020. godine kada je Evropa upitanju i da će to u mnogome doprineti. Narodni poslanici SPS će svakako podržati budžet za 2020. godinu. Hvala vam.

Zahvaljujem koleginice Paunović.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.
Izvolite kolega Petronijeviću.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, budžet je dokument u kome brojke govore kakva će politika da se vodi. Jednostavno daje odgovor na pitanje kuda ide Srbija. Upravo imajući to u vidu želim iz nekoliko uglova da obrazložim zašto će SPS, odnosno i ja, kao njen poslanik da podržimo Predlog zakona o budžetu za 2020. godinu.

Pre toga, nekoliko reči šta prethodi budžetu 2020. godine. Vlada je 2019. godine imala velike aktivnosti i jasnom politikom, čvrstom odbranom i odlučnim sprovođenjem uspela da postigne značajne rezultate i na spoljnopolitičkom planu i na unutrašnjem planu, u ovom slučaju sprovođenjem ekonomske politike, ali želim da skrenem vašu pažnju na još jednu, po meni veoma važnu stvar u ovom trenutku za Srbiju, a to je stalna posvećena, odgovorna borba predsednika Republike Srbije i Vlade za vraćanje vere u Srbiju, u našu Srbiju, da Srbija ima potencijala, da zna da može i ona je danas i snažnija, jača, uređenija i pobeđuje i na unutrašnjem i međunarodnom planu.

Gospodine ministre, ne govorim ja to da bih hvalio vas. Vas hvale podaci, činjenice, argumenti. Samo ih prenosim. Evo ih samo nekoliko – u ovom trenutku Srbija je u stanju takvom gde se privredna aktivnost ubrzava. Intenziviraju se kapitalna ulaganja. Rasterećuje se privreda. Fiskalni deficit se smanjuje. Javni dug je na silaznoj putanji. Nezaposlenost se približava jednocifrenoj stopi. Raste zaposlenost. Zarade beleže rast i nominalnu i realnu, a inflacija ostaje i niska i stabilna. Samo toliko.

Sada imamo situaciju da Vlada ulazi u budžet za 2020. godinu sa rezultatima - kapitalom značajnim koji je stekla u ovoj godini, sa poverenjem građana da smo na pravom putu i naravno sa značajnim iskustvom. To nas i ohrabruje i dokazuje da će i ovaj budžet se do kraja sprovesti.

Budžet za 2020. godinu gde su osnovni podaci 0,3% deficit, 50% učešće javnog duga, 4% rast privrede, inflacija 2% i da ne nabrajam dalje, govori samo kratko – stabilan i odgovoran.

Budžet, ovaj koji je pred nama, potvrđuje da Vlada ostaje fokusirana, da su joj glavni ciljevi pobošljanje privrednog ambijenta i obezbeđivanje visokih stopa privrednog rasta sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti i podizanja životnog standarda stanovništva.

Kao potvrdu tome zadržaću se samo na tri ključne karakteristike budžetske politike u 2020. godini. Prvo, povećanje životnog standarda, odnosno povećanje plata i penzija. Drugo, podsticaj rastu povećanjem javnih investicija. Treće, poresko rasterećenje rada.

Samo da skrenem pažnju da povećanje plata od 8% do 15% u javnom sektoru, penzija od 5,4% je jača kupovna moć domaćinstva i stimuliše unutrašnju tražnju, a i to pospešuje rast, što ostaje osnovni cilj ove Vlade.

Šta da kažem za povećanje javnih investicija kada su kapitalna izdvajanja 260 milijardi dinara, nikada više. Čak mogu da kažem da je budžet investicioni budžet.

Kada je u pitanju plate, treba dodati još da pored povećanja povećala se i minimalna cena rada za tri hiljade na 30.022 dinara i želim da skrenem pažnju oko polemike oko plata u javnoj upravi. Molim vas, naš stav je – javna uprava nije samo troška ovoj državi koja maltene ne radi ništa. To nije tačno. To su značajne institucije. To su značajne ustanove i nama treba i efikasna i jaka i stručna i profesionalizovana i delotvorna javna uprava. Zato je to bitno da bude između ostalog i plaćena i zato mislim da je važno, znam da je to mnogo posla, ali mora u sledećoj godini da se završi onaj projekat Zakona o platnim razredima.

Treće, kada je u pitanju podsticaji u privredi, odnose se na poresko rasterećenje rada. Rasterećenjem privrede kroz povećanje neoporezivog dela zarade, kroz smanjenje poreza na zarade sa 62% na 61%, odnosno 13 milijardi dinara to nije baš tako malo, ali to istovremeno znači da podstiče naše privrednike na veći rast i veće zapošljavanje. Zato je to vrlo bitno. Bitno je iz prostog razloga i što će u narednom periodu kroz donošenje zakona ići se dalje u rasterećenje privrede kada su u pitanju obaveze iz radnog odnosa.

Dakle, u okviru tog trećeg cilja ostaje, i snažno podržavam taj strateški cilj Vlade, da je smanjenje nezaposlenosti jedan od najvažnijih ciljeva Vlade i u skladu sa tim moram reći da će dobiti našu punu podršku.

Sve ovo što sam rekao do sada znači da je budžet razvojni, da podstiče privredni rast, ali sa druge strane omogućava i kvalitetniji život građana Srbije.

Želim samo na kraju da naglasim da je i ovaj budžet i socijalno odgovoran budžet i kada su pitanju socijalna davanja podaci govore – u budžetu koliko se izdvaja za sledeću godinu i u širem smislu socijalna politika, i želim da odam priznanje Vladi na socijalno odgovornosti prilikom izrade ovog budžeta i kao naravno pripadnik SPS dajem snažnu podršku na tom pitanju.

Na kraju samo kratko. Budžet, ovaj, sadašnji, on u stvari oslikava sadašnje stanje i najavljuje budućnost, kao što sam rekao, odnosno pravi pravi pravac i put ka budućnosti. Ovoliko može i on je realan, on nije spisak lepih želja, već realan. Vlada je uočila realne probleme i ponudila realne odgovore na ta pitanja sa kojima se suočila. Ja želim da dam punu podršku Vladi na tom jasnom cilju i želim da skrenem pažnju da je potrebno da se bdi nad ovim budžetom maltene mesečno i da se reaguje ako ima negde odstupanja. Toliko. Hvala lepo.

Zahvaljujem, kolega Petronijeviću.
Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić.
Izvolite, kolega Krliću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre, pretpostavljam kad na red dođe ovaj Razdeo 29, i kada treba da razmatrate budžet, deo od budžeta u kulturi, da vam nikada nije lako, jer kulture nikada dovoljno, nikada previše i nema ni one nacije, ni onog naroda koji će reći da mu je kulture preko glave. Svaki uloženi dinar je dobrodošao, ali naravno mora se biti realan.

Gospođa Vacić Mihajlović, član Odbora za kulturu je mnogo toga rekla i vi ste na to na pravi način odgovorili, tako da je meni taj neki manevarski prostor skraćen da se ne bih ponavljao, ali moram vam reći da je Odbor za kulturu i informisanje, iako za to ne postoji obaveza kao Odbora za finansije i drugih odbora, ipak razmatrao ovaj Razdeo 29, iz razloga što nam je trebalo biti objašnjeno šta se to dešava da milijarda i 200 miliona, koliko je gospođa Vacić ovde spomenula, jeste manje nego što je bilo 2019. godine.

Naravno, ja se zahvaljujem vašim saradnicima iz Ministarstva finansija koji su došli na Odbor i vrlo nam jasno objasnili da se pre svega radi o tome da Javni servis Srbije sada sam može stabilno da se finansira, a drugo da smo završili jedan projekat koji se zove RTV i da završetak projekta znači da u 2020. godini nema potrebe više za to izdvajanje. Sad je meni potpuno jasno zašto je onima koji ovih dana, upravo sa onih televizija koje često spominje naš poslanik Marijan Rističević, suze liju za budžetom za kulturu, koji je navodno značajno umanjen.

Ne znam da li stignete da to pogledate, postoji emisija koja se zove „Mentalno razgibavanje“, koja se svakoga dana emituje i gde imamo, ja bih pre rekao mentalno retardiranje, gde imamo dva novinara u pokušaju, verovatno neuspešna glumca koji nisu upisali akademiju, koji sede jedan naspram drugog i raspravljaju već dva dana o budžetu u kulturi, i govore o smanjenju i kukaju nad srpskom kulturom koja ide u propast. Radi se o tome da oni nisu navikli da se projekti završe. Oni su navikli na Heterlend. Oni su navikli da jedan projekat traje i da se nikada ništa u njega ne ulaže, a da se pare za taj projekat trpaju u džepove.

Gospodine ministre, imao prilike da vidim, naravno ne u ovom sastavu Ministarstva i ne u ovom sastavu Ministarstva kulture, da vidim jedan komisijski projekat koji je Komisija za dodelu sredstava usvojila, Projekat za izdvajanje za pozorišnu umetnost na kome je pisalo - projekat u pokušaju, tj. projekat u razradi. Beli papir na kome piše samo ime i prezime gospođe koja je predala taj projekat koji ne postoji, koji je običan beli papir. Neću spomenuti ime gospođe, jer je nažalost pokojna, a radi se o značajnom imenu naše kulture.

Ali, mislim kada bi pokojni Nušić ustao iz groba, nikada sebi ne bi dozvolio da napiše projekat u pokušaju ili projekat u razradi ili projekat u izradi. Prvo, on je ozbiljan čovek, pa to sebi ne bi ni dozvolio. Ali, oni su navikli da se tako mogu deliti pare i njima nije jasno da postoji i mnogo ozbiljniji način.

Kada sam već spomenuo pozorišnu umetnost, nešto ću reći i o korisnicima budžeta. Naravno, veći deo budžeta ste predvideli za razvoj institucija i jako je važno ovo što je na početku rekla predsednica Vlade, da ova Vlada poseban značaj želi da prida kulturi i koliko je to važno svi smo u ovom trenutku svesni. Međutim, postoji ta nematerijalna strana, ulaganje u projekte u kulturi, koje često, znam da vi kao ministar finansija to ne trebate da kontrolišete, ali neka kontrola mora da se uvede.

Skrenuću vam pažnju samo na nekoliko ličnosti koje ovih dana predstavljaju srpsku kulturu na najgori mogući način. Jedan od njih je Kokan Mladenović, čuli smo svaki dan neke njegove nove političke izjave, od toga da treba podići oružanu revoluciju, do onog drugog da Srbija sve što od kulture i svoje istorije ima to je pas koji juri sopstveni rep, itd..

Znate, prosto je neverovatno da takvi ljudi jesu kulturtregeri, i ja sada reskiram da govorim o nekim političkim izjavama određenih ljudi za koje se može reći, ili će neko drugi reći, da imaju ipak oni svoju umetničku težinu i da ta umetnička težina prevazilazi njihove političke stavove.

Nažalost, sve je više, upravo iz ove branše, pozorišne branše, ljudi na političkoj sceni nego na onoj sceni na kojoj bi trebali da budu i to smo svi svedoci. Ali, samo ću reći jedan primer za sve ljude iz javnosti koji prate kulturu, ovih dana je Kokan Mladenović, pored one čuvene predstave u Leskovcu gde mlađi Trifunović cepa nacionalnu zastavu, postavio predstavu „San letnje noći“, Šekspirovu predstavu. To je predstava za svakog ko malo poznaje pozorište i voli Šekspira, predstava koja uglavnom govori o slobodi izražavanja, slobodi mišljenja, to je jedna optimistična predstava koju je Šekspir smestio u dvor prikazujući društvo sa puno optimizma.

Kokan Mladenović je tu istu predstavu postavio u zatvoru pokazujući šta misli o ovom društvu i šta misli o ovoj državi, šta misli o ovoj vlasti. Kokan Mladenović tu predstavu igra u Narodnom, nacionalnom teatru, u Narodnom pozorištu za narod koji to plaća i koji je izabrao ovu vlast, rugajući se svima nama, rugajući se vlasti. Koliki je umetnik Kokan Mladenović, samo ću reći da je pre nekoliko godina, gospodin Komlenski zna kako se zove ta motka, od strane predstavnika Ateljea 212, glumaca, kolega, e tom motkom izbačen iz pozorišta sa mesta upravnika gde je nažalost nasledio jednu veliku Miru Trailović, Jovana Ćirilova, Mucija Draškića. Morali su na kraju da ga uhvate za uši i šutnu u tur, jer drugo nije bilo. Dva puta je veliki Dragan Gaga Nikolić, sam sam toga svedok, tražio prijem kod gradonačelnika Đilasa da bi se problem jednog Klokana rešio, ali nije bilo sluha ni za tako veliko ime kao što je pokojni Dragan Gaga Nikolić.

Sve sam ovo morao da kažem samo zbog toga da ne možemo više dozvoliti heterlende, da ne možemo više dozvoliti klokane, da se mora voditi računa ko su ti korisnici ovog novca koji narod izdvaja za kulturu i kako će ta kultura u budućnosti biti usmerena.

Pošto, evo, postoji moj kolega koji ne može da dočeka vreme da dobije reč, ja pretpostavljam da će i on glasati za ovaj budžet i to će biti sasvim u redu. Karte za pozorište za „San letnje noći“ ću vam lično obezbediti, a vama gospodine ministre želim da i 2021. godine branite novi budžet, a da konstatujemo kako smo ovaj deo posla uspešno završili. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Krliću.

Reč ima predstavnik predlagača, ministar finansija, Siniša Mali.

Izvolite,ministre.

Hvala puno.

Uvaženi poslanici, samo da se nadovežem na ovo što je uvaženi poslanik imao priliku da kaže. Za razliku od prethodne vlasti, onih koji su zatvorili Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, mi smo i jedan i drugi muzej otvorili. Otvoreno je takođe i pozorište u Vranju „Bora Stanković“, imao sam lično priliku sa predsednikom i da budem tamo, a već za 2020. godinu ja ću vam pročitati ukratko spisak aktivnosti koje planiramo u oblasti kulture. Dakle, nikada se više neće investirati u kulturu, pogotovo u infrastrukturu koja je vezana za kulturu.

Dakle, tokom 2020. godine imate čitav niz aktivnosti koji je vezan za Novi Sad i za činjenicu da je Novi Sad 2021. godine evropska prestonica kulture. Narodno pozorište u Subotici, privešćemo kraju radove na tom pozorištu takođe. Radimo na pripremi izgradnje najmodernije koncertne dvorane u Beogradu, Beograd takvu dvoranu nema. Kreativni centar „Ložionica“ u Beogradu takođe je u planu za narednu godinu, alternativna scena Narodnog pozorišta, rekonstrukcija Doma Vojske i prenamena u Kulturni centar u Pirotu, kreativna ambasada u Londonu, osnivanje legata Vladimira Veličkovića i otvaranje galerije na Kosančićevom vencu, priprema za izgradnju fakulteta muzičke umetnosti, čime će se rešiti višedecenijski problem koji je vezan za privremeni i neuslovni smeštaj mladih muzičara.

Dakle, o kulturi razmišljamo dugoročno. Malopre sam i rekao, povećane su plate zaposlenima u oblasti kulture za 10%, što je više od 8% iznos za koji su povećane plate najvećeg broja zaposlenih u javnoj upravi. Dakle, i tu pokazujemo koliko nam je stalo do kulture i mislim da sa tim ulaganjima u infrastrukturu, u povećanje plate na pravi način, konkretno kroz brojke i kroz budžet za 2020. godinu, pokazujemo koliko je Vlada Republike Srbije posvećena ovoj oblasti. Hvala.

Zahvaljujem, ministre.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite, kolega Jovanoviću.