Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, u raspoloživom vremenu želela bih da se osvrnem na tako, prosto da ih nazovem, dva najveća gubitnika u ovom budžetu.
Naime, moglo se čuti u komentarima o budžetu i danas i u vašem izlaganju, da je ovo, između ostalog, razvojni budžet. Nažalost, on za Vojvodinu nije nikako razvojni, jer je budžet za 2020. godinu, za Vojvodinu 76,5 milijardi dinara, dok je na osnovu rebalansa za tekuću godinu, bio 74,4 milijarde. Zato smatram da je najveći gubitnik ovog budžeta upravo AP Vojvodina.
Podsetiću da je članom 184. Ustava, koji glasi – finansijska autonomija autonomnih pokrajina, u alineji 3. zakonom se određuje učešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije, a budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.
Ako se uporedi ukupan budžet Republike Srbije od 1.334 - 1.335 milijardi dinara, sa budžetom Pokrajine, ispada da on iznosi negde manje od 6%, što je ispod onih minimalnih 7%. Da li je to prava računica ili ne, da li se to odnosi samo na poreske prihode ili se odnosi na ukupan budžet, ja se pozivam na onaj član Ustava, kako to piše, znači, da se odnosi na ukupan budžet.
Mislim da ovome nije potreban nikakav komentar. Ako se uzme u poređenje sa budžetom grada Beograda, koji je prema izjavama zamenika gradonačelnika povećan blizu 10% i iznosi 143 milijarde dinara, kada uporedite po broju stanovnika Vojvodina je još uvek brojnija od Beograda, ali nisam sigurna u narednom popisu da će tako i ostati, uzimajući u obzir činjenicu da se sa teritorije Vojvodine sve više stanovništva iseljava, pogotovo iz vojvođanskih sela i manjih gradova. Jedino gde se broj stanovnika povećava, to je Novi Sad.
Jasno je da se sa ovako malim sredstvima, da se tako mala sredstva ne mogu ulagati u neke kapitalne projekte kao što je, primera radi, s obzorom da je Vojvodina poznata po problemima sa pijaćom vodom, recimo, da se uloži u izgradnju jednog regionalnog sistema za vodosnabdevanje koji bi rešio problem više opština sa pitkom vodom.
Nažalost, iako je Ustavom predviđeno donošenje zakona o finansiranju AP Vojvodine, taj zakon još uvek nije usvojen. Ja ću vas podsetiti da smo mi u martu mesecu ove godine predložili kao poslanička grupa LSV ovaj zakon i vodili raspravu, nas tri, samo nas troje poslanika, vodili smo raspravu u ovom Domu i ostali potpuno usamljeni u borbi za finansiranje Vojvodine i za donošenje ovog zakona. Naravno, naš Predlog zakona na kraju nije usvojen, a Vlada ni do dan danas nije izašla sa svojim Predlogom zakona o finansiranju AP Vojvodine, pa smo, eto, dobili ovakav diskriminatorski budžet.
S toga, mi iz LSV smatramo da je ovakav odnos prema Vojvodini nedopustiv i prestavlja uvredu za građane pokrajine, jer i zbog beogradskog centralizma, da ga tako nazovem, trpe i drugi delovi zemlje, nije tu samo Vojvodina u problemu i on se ogleda, pre svega, u ovako velikim razlikama između pokrajinskog budžeta i budžeta glavnog grada.
Sem sredstava pokrajine, pokrajini se postepeno ukidaju prenete nadležnosti u mnogim oblastima. Postavlja se pitanje šta predstavlja pokrajinska administracija? Doći ćemo jednog dana u takvu situaciju, bojim se vrlo brzo, da će se postaviti pitanje i smisla postojanja pokrajinske administracije. Predsednik pokrajinske Vlade, gospodin Igor Mirović, kaže da dobro sarađuje sa Republičkom Vladom za razliku od one prethodne vlasti, naravno, kada bez pogovora pristaje i izvršava sve naloge Republičke Vlade, a i nije se, nažalost, izborio za izgradnju, primera radi, ni jednog auto-puta u Vojvodini koji je obećavao. Podsetiću vas da je trebalo da bude izgrađen Fruškogorski koridor ili da bar počne njegova izgradnja u mandatu ove Vlade, međutim, sudeći po sredstvima koje su namenjene u ovom budžetu od svega 200 miliona dinara za izradu projektne dokumentacije, znači da Fruškogorskog koridora nema do daljnjeg.
Isto tako, izrada projektne dokumentacije kasni za izradu za auto-put Beograd-Zrenjanin, Zrenjanin-Novi Sad. Znači, ni jedan od ovih navedenih koridora, odnosno ovih puteva nije uopšte u ovom budžetu predviđen.
Evo, ja sam donela ovde mapu na kojoj su prikazani, planirani, izgrađeni putevi na teritoriji cele Srbiji. Na ovoj mapi se lepo vidi da je prostor AP Vojvodine skoro bela površina, nisu ni planirani, niti je u toku izgradnja bilo kakvog auto-puta na teritoriji Vojvodine.
Zato mislimo da ako uzmemo u obzir da je u ovoj godini oko 90 kilometara auto-puteva već pušteno i da je čitav niz puteva planiran na teritoriji Vojvodine to je kao jedna skoro bela površina, svega nekih petnaestak kilometara je izgrađeno. Sve ostalo se radi na popravkama ili bolje je reći krpljenju puteva.
Kada već govorimo o Vojvodini, želim da se osvrnem i na poziciju „nenamenska sredstva“ koja se dodeljuju opštinama ih republičkog budžeta. Isto ovo pitanje ja sam postavila i prošle godine kada je bila rasprava o budžetu i po kojim kriterijumima se dodeljuju ova sredstva. Pa tako pojedine opštine koje nisu nerazvijene dobijaju veća sredstva od nekih siromašnih i nerazvijenih opština. Primera radi, Ada dobija nekih 90 miliona dinara, odmah sledeće mesto je Aleksinac, dobija 498 miliona dinara ili opština Irig koja spada u slabo razvijene opštine na teritoriji AP Vojvodine dobija nekih 86 miliona dinara, sledeća je Jagodina koja dobija 321 milion i ne bi se mogla nazvati nerazvijenom.
Ja sa ovom svojom izjavom rizikujem da gospodin Palma nazove ponovo mog predsednika stranke i da ga pita šta ja to imam protiv njega. Ovo stvarno nije ništa lično upereno ni protiv koga, nego prosto tražim odgovor i prošle i ove godine, koji su kriterijumi kod dodele nenamenskih sredstava po opštinama, što bi se svelo na to da se daju sredstva, a da opštine ne moraju nikakvim dokumentima da pravdaju za koje namene koriste ta sredstva? A nisu mala sredstva, mislim da je negde oko 33 milijarde dinara ukupno za celu teritoriju Srbije ovakvih sredstava.
Drugi gubitnik u ovom budžetu je, moram to da kažem, s obzirom da je oblast kojom se ja bavim, zaštita životne sredine. Ukupno predviđena sredstva za Ministarstvo ovim budžetom su 7,9 milijardi dinara. Ovde smo mogli čuti da postoji povećanje za oko 1,7 milijardi u odnosu na ovu tekuću 2019. godinu, koja su namenjena „Zelenom fondu“.
Nažalost „Zeleni fond“ je i dalje ostao budžetski fond i u njega se ne sakupljaju sva sredstva od naknade koje plaćaju zagađivači, tj. takozvane „eko-takse“. Prema nekim informacijama, negde blizu 12 milijardi dinara je u ovoj godine skupljeno na ime „eko-taksi“. Međutim, sva ta sredstva se ne vraćaju u projekte ili bolje reći u „Zeleni fond“, odnosno namenjeno je za „Zeleni fond“, po ovom budžetu 4,3 milijarde dinara.
Zašto je to i dalje ostalo tako? Isti je problem bio i prošle godine i ove godine najveći deo sredstava koja se prikupljaju od „eko-taksi“ se ne vraća kao „zeleni dinar“ u oblast zaštite životne sredine. Gde idu ova preostala sredstva?
Ja moram da pomenem da je gospođa premijerka izjavila nedavno na otvaranju sednice Skupštine država članica protokola o vodi i zdravlju u Palati Srbije da su u Vladi svesni koliko treba da radimo i koliko novca moramo da uložimo u zaštitu životne sredine da bi smo dostigli evropske standarde, a posebno u zaštiti reka i kvaliteta vode.
Ja sam, evo, citirala njenu izjavu, a onda se suočimo sa ovakvim budžetom za oblast zaštite životne sredine koji je potpuno toliko mali i toliko nedovoljan da bi se bilo šta u ovoj oblasti popravilo. To, zapravo pokazuje koliko je neznanje i nerazumevanje važnosti uređenja oblasti zaštite životne sredine i to se tiče svih nas, to nije samo privilegija ili zadatak ljudi koji se tom oblašću profesionalno bave.
Primera radi, sa ovim tempom ulaganja u uređenje voda, kao jednu od ključnih i najugroženijih oblasti, od pitkih do otpadnih, trebalo bi nam blizu 100 godina, jer je u ovom budžetu, u poziciji koja je u oblasti poljoprivrede za fond za vode izdvojeno samo 3,8 milijardi dinara.
To je, moglo bi se slobodno reći, smešno mala suma kada se uzme u obzir sa kojim se problemima srećemo kada su u pitanju vode na teritoriji Srbije.
Nedavno smo imali problem zagađenja vazduha i naveliko se pisalo o tome koja mesta su najzagađenija i koliko je važno da imamo merenje kvaliteta vazduha na što više tačaka na teritoriji Srbije. Međutim, i na Odboru za zaštitu životne sredine čuli smo da postoje problemi u redovnom održavanju ovih stanica i njihovom funkcionisanju i da bi trebalo instalirati još novih stanica.
U isto vreme, u budžetu koji smo dobili za narednu godinu, smanjuju se sredstva upravo za ovu oblast za Agenciju za zaštitu životne sredine. Da li je moguće da ovi ljudi koji prave budžet ne slušaju ono što je u stvarnosti i realno stanje i šta su to što su prisutne potrebe? Očigledno je da Ministarstvo finansija ne sagledava značaj ove pozicije, a Ministarstvo za zaštitu životne sredine nema snagu da ubedi članove Vlade da shvate da je ulaganje u zaštitu životne sredine podjednako važno, ako ne i važnije od ulaganja, recimo, u IT sektor i da zelena radna mesta mogu da zaposle armiju ljudi različitih struka.
Dok to ne shvatimo i dok se to ne sagleda kod onih koji donose odluke o sredstvima, a to pre svega mislim na Ministarstvo finansija i na celu Vladu, mi nećemo se pomeriti u oblasti zaštite ni milimetar. Zato smatram da je oblast zaštite životne sredine drugi gubitnik u ovom budžetu.
Naravno, ja neću glasati za ovaj budžet. Hvala.