Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 94 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Nastavljamo načelni jedinstveni pretres o 1. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2020. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2020. godinu.

Saglasno članu 90. stavu 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju svi članovi Vlade, sa saradnicima.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, evo, vi ste juče potrošili puno vremena ubeđujući nas da je ovo nekakav razvojni budžet. Neki kažu razvojni, neki kažu predizborni. Možda je jedno i drugo, ali ono što je potpuno sigurno, to je da je budžet loš. Loš je, pre svega, iz razloga što vi ni ovim budžetom ne ispravljate ogromnu nepravdu koju ste naneli penzionerima i ne vraćate ono što ste od njih protivustavno oteli.

Ja sam juče, odnosno prekjuče to već čuo od predsednika Vlade Ane Brnabić, koja je u odgovoru na pitanja šefa poslaničke grupe SRS, zašto se bavimo vraćanjem nekretnina koje su oduzete pre 70 ili 80 godina, a ne vraćaju se penzije koje ste oduzeli penzionerima tokom prethodnih godina, ona je rekla da je to pitanje imovine. Pa su valjda stanovi imovina, a penzije nisu imovina i to je još jedno tumačenje poput onoga kako je zapravo stečeno pravo samo naziv penzioner, a da visina penzije nema nikakve veze sa bilo čime, što jednostavno nije tačno.

Penzije su imovina i penzije su stečena imovina. To je nešto što je zarađeno i ne može se nikada prihvatiti vaš stav da penzioneri zavise od nečije dobre volje ili zavise od toga koliko novca ima u budžetu i onda sa tim moraju da se zadovolje.

Dakle, kao što ulažete u hartije od vrednosti, tako su neki ljudi ili neko je ulagao u nekretnine, neki su uplaćivali doprinose, radili po 40, pojedinci i više od 40 godina, imaju radnog staža, da bi u starosti živeli pristojno.

Ja sam vama prethodni put, kada smo vodili diskusiju povodom rebalansa budžeta, rekao da ste oteli penzionerima otprilike jednu čitavu penziju mesečnu svake godine. Međutim, ja moram da priznam da sam tu pogrešio i zapravo je stvar još mnogo gora, jer kada se uzmu konkretni podaci, onda se vidi da ste vi otimali mnogo, mnogo više još od toga.

Evo, gospodine ministre, molio bih vas pažljivo da slušate, pa da ako možete demantujete bilo šta od konkretnih podataka koje ću izneti. Vi ste započeli sa tim umanjenjima protivustavnim zakonom koji ste doneli krajem 2014. godine i umanjenje je krenulo od 11. meseca 2014. godine.

Ja sam sada napravio proračun, odnosno dobio sam ga iz Fonda za PIO, kako izgleda to umanjenje za penziju koja je iznosila 50.000. Dakle, ako je pre umanjenja penzija iznosila 50.000 dinara, nakon umanjenja je iznosila 44.200 dinara, što znači da je 5.800 mesečno umanjivano. I to je bilo od 11. meseca 2014. godine, zaključno sa 11. mesecom 2015. godine i ukupno je po tom osnovu oduzeto svakom penzioneru, govorim za neku penziju od 50.000, oduzeto je 75.405 dinara protivzakonito i protivustavno.

Dalje, od 12. meseca 2015. godine za 1,25% su povećane penzije, tako da je ta umanjena penzija iznosila 44.668 dinara, povećana je čitavih 468 dinara, iako je ono što ste umanjili iznosilo 5.800. U tom periodu, dakle, od 12. meseca 2015. godine do 11. meseca 2016. godine ukupno ste obustavili i umanjili penzionerima 71.475 dinara. Od 12. meseca 2016. godine ponovo 1,5% povećanje, pa je umanjena penzija iznosila 45.338 dinara i vi ste tako od 12. meseca 2016. godine do 11. meseca 2017. godine manje isplatili 72.547,08 dinara. Dvanaestog meseca 2017. godine usklađujete i dodajete 5%. Tada umanjena penzija iznosi 47.605,72 dinara i to znači da je zaključno sa 30.9.2018. godine umanjeno 63.478,60 dinara.

Ovo kada se sabere po godinama, gospodine ministre, znači da je ukupno umanjenje za penziju koja je pre vašeg protivustavnog zakona iznosila 50.000 dinara, ukupno umanjenje je 282.888,14 dinara. To je, gospodine Mali, za 47 meseci primene protivustavnog zakona o, kako ste vi to nazvali, privremenom načinu isplate. Tu se ne radi o privremenom načinu isplate, jer ne može se načinom isplate nazvati kad nekome dugujete 100 dinara, pa mu umesto 100 dinara isplatite 90, nego se to radi suštinski o otimanju onoga što su penzioneri stekli svojim radom tokom dužeg perioda.

Vi ste prosečno za tih 47 meseci penzioneru, koji je imao penziju pre vašeg zakona 50.000 dinara, uzimali 6.018 dinara i 89 para. Kada se pretvori u evre, to je 51 evro i 44 evro centa mesečno. Dakle, mesečno ste protivustavno toliko uzimali od penzionera koji ima 50.000 dinara penziju.

To sam uzeo kao neku srednju vrednost. Onima koji su imali manje penzije ste oteli, naravno, u apsolutnom iznosu nešto manje. Ovima koji imaju veće penzije, podrazumeva se, oteli ste još više, ali vidite da su ovo ogromna sredstva. Ova sredstva se odnose samo na taj jedan osnov. Dakle, samo na umanjenje, to koje je bilo direktno, a tu postoje još dva osnova po kojima ste opljačkali penzionere, a koje ovde nisam uračunao.

Prvi osnov je zakonska zatezna kamata. Kada državi penzioneri duguju, bez obzira da li je struja, da li je voda, da li je porez, obračunava se zakonska zatezna kamate, i to je ono što je pravilo.

Drugi osnov koji, takođe, ovde nije uračunat, a po kome ste takođe pljačkali penzionere, je činjenica da je izostalo ono što je bila obaveza u skladu sa zakonom koji je do tada postojao, a to je da se dva puta godišnje usklađuju penzije u skladu sa rastom BDP i u skladu sa inflacijom koja je bila u tom periodu. Da ste to radili, vi biste onda još mnogo, mnogo više novca morali penzionerima da isplatite i potpuno je jasno da vi od ovoga duga ne možete pobeći.

Time što ćete vi ćutati, praviti se Toše i govoriti kako su penzioneri glasali, navodno, za vas na narednim izborima, pa tako odobrili naknadno to što ste uradili, ne znači ništa. Znate, i da je 99% penzionera to uradilo, 1% nije i vi ste u obavezi da sve, što su oni u skladu sa zakonom, morali dobiti kroz penzije, to njima isplatite.

Ja bih molio samo, gospodine Arsiću, jednu pauzu da napravite, pošto ministar cenjeni telefonira i ja ne bih da mu smetam, a voleo bih zaista da čuje moju diskusiju i da mi odgovori.

Bavio sam se konkretnim podacima i tražio bih od ministra podatak, a smatram da na to imam pravo, da on napravi obračun i da dostavi ovakav obračun svim narodnim poslanicima, ali da, za razliku od ovoga što sam ja uradio, uračuna i zakonsku zateznu kamatu za svaki mesec za onaj iznos koliko je manje isplaćivano penzija i da uračuna i to kolike bi bile penzije da nije došlo do obustavljanja…

(Predsedavajući: Privedite kraju, kolega Šaroviću.)

Završavam, još ovu rečenicu.

…da niste izbegli da uvećavate penzije tako što ćete ih usklađivati sa rastom BDP i sa inflacijom.

Reč ima ministar Siniša Mali.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, taman sam dobio šlagvort da se ponovo vratim na Dragana Đilasa i da vas podsetim kako su stajale javne finansije Republike Srbije od 2008. godine po do 2012. godine. Ja sam o tome juče pričao. Dakle, ne samo da je javni dug porastao sa 8,7 na 17,7 milijardi evra do kraja 2012. godine, nego nam je Dragan Đilas i bivša vlast ostavila i deficit za 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godinu. Dakle, manjak u budžetu, rupu u budžetu, ne praznu kasu, nego u minusu.
Kada saberete taj minus, taj minus iznosi 748,9 milijardi dinara. Po tadašnjim cenama, to je 7,6 milijardi evra po tadašnjem kursu. Sedam koma šest milijardi evra, a za to vreme Dragan Đilas je u svojim firmama prihodovao 619 miliona evra, dobit sebi isplatio 105 miliona evra. Tu je i odgovor, uvaženi poslaniče, na vaše pitanje gde su penzije. Tu su penzije otišle, na neodgovornu ekonomsku politiku koju je prethodna vlast sprovodila, na ogromno povećanje javnog duga, ogroman deficit, negativne stope rasta, a sa druge strane, enormno bogaćenje Dragana Đilasa i njegovih saradnika.
Mi smo 2014. godine pokrenuli teške, odgovorne reforme fiskalne konsolidacije. Veliki, možda najveći deo tih reformi podneli su naši najstariji sugrađani. Još jedanput, veliko hvala za to, oni su razumeli u kom se stanju nalazi država, kakvu su nam državu ostavili i uz njihovu podršku mi smo danas došli do toga da, nakon samo četiri ili pet godina, imamo u potpunosti stabilne javne finansije i govorimo i o povećanju platu, govorimo i o povećanju penzija. Od prvog januara povećanje penzija po švajcarskoj formuli, potpuno u redu, od 5,4%, stabilne finansije, penzije na vreme, stabilan rast se predviđa, iz godine u godinu će one da rastu, kao i plate. Zajedno sa njima, kroz ovaj budžet, pravimo bolju Srbiju, Srbiju koja će za našu decu biti bolje i lepše mesto za život.
To vam je odgovor, uvaženi poslaniče. Setite se, još jedanput, 2013. godine, svih tih dugova, obaveza i, kažem, 7,6 milijardi evra manjka koje smo morali da vratimo, a koje su nam Dragan Đilas i njegovi saradnici ostavili, ali uz veliku zahvalnost našim penzionerima mi smo isplatili i jednokratnu pomoć ove godine iz suficita, iz novca koji smo uštedeli. Dakle, ozbiljna ekonomska politika, ekonomska politika koja predstavlja stabilnu osnovu za dalji rast, razvoj naše ekonomije, naravno, i bolji životni standard, pogotovo naše dece za koju se svi borimo. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, pravo na repliku.

Gospodine ministre, verujte da ni penzionere, niti mene ne zanima Dragan Đilas. Ako vi mislite da ćete to što ste u zadnjih pet godina, od 2014. do 2019. godine, oteli ogroman novac penzionerima pravdati vlašću Dragana Đilasa do 2012. godine, grdno se varate. To što vi kažete – hvala, penzionerima, što su podneli najveći teret reformi, vi to okačite mačku o rep. Ja vam kažem, u ime mojih roditelja, koji su penzioneri, njih vaše hvala ne zanima. Vratite im novac koji su pošteno zaradili i ostvarili svoje penzije. Verujem da je to mišljenje koje deli 99% penzionera u Srbiji. Šta oni imaju od vaše demagogije i od vašeg hvala?

Dakle, dajte da vidimo, gospodine ministre, koliko ste novca uštedeli svake godine na račun toga što ste penzionerima isplaćivali manje. Za onaj podatak koji sam čuo, mislim da ste to vi rekli, da je to negde oko 210 miliona evra godišnje, ne znam da li sam u pravu, ne tvrdim, ovo ne tvrdim. Za sve prethodne podatke koje sam pročitao tvrdim da su tačni u jednu jedinu paru. Dakle, vi na to nemate pravo. Ko je to vas ovlastio da vi odredite da će penzioneri snositi trošak reformi? Što niste vi u Vladi snosili taj trošak, što niste tu kresali, nego za nešto ima, za nešto nema? Zašto niste kojekakve nevladine organizacije, koje ništa dobro za Srbiju nisu uradile, zašto njih niste prvo skinuli sa budžeta Srbije, pa uštedeli na taj način? Ne, za njih morate da date, morate za razne druge bespotrebne troškove. Prema tome, manite se demagogije, gospodine ministre.

Od vas sam tražio konkretne podatke i tražio da vratite novac koji ste oteli penzionerima. Ko je pomenuo hvala? Šta znači njima vaše hvala? Malopre sam vam pročitao, penzioneru koji je imao 50 hiljada dinara penziju oteli ste mu 282.880 dinara i 14 para. To je konkretan podatak. Izađite sa drugima, ako ovaj nije tačan, a ja tvrdim da je tačan.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Vi kažete hvala. Kakvo hvala, vratite pare. Ovo je bez zakonski, završavam, bez zakonske zatezne kamate i bez usklađivanja na koje ste obavezni u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Kad god neko kaže da traži da se nešto vezano za penzije vrati na nivo pre uvođenja mera konsolidacije iz 2014. godine, da ljudi razumeju šta je taj rekao - taj traži da im se penzije smanje. Dakle, ovaj što je rekao da traži da se nešto vrati na nivo penzije iz 2014, dame i gospodo, građani Srbije, vi koji penziju primate, taj traži da vam se penzije smanje. Koliko? Koliko traži da vam se penzije smanje? U proseku sa svim povećanjima koje smo napravili, sve penzije, ali sve penzije, za sve kategorije penzionera danas, odnosno po stupanju na snagu mera koje ćemo da izglasamo, a odnose se na naredno povećanje od januara meseca od planiranih 5,4%, gospodine ministre, sve penzije u Srbiji biće veće između 13,7 i 19,5% u odnosu na to stanje iz 2014.

Kad neko kaže - hoćemo da se vrati na ono stanje, on hoće da vam smanji penziju za između 13,7 i 19,4%, na nivou penzije od 50.000 ako neko, grubo, 19% ima više nego tada, on na godišnjem nivou koliko dobije dve do dve i po penzije više nego tada. Pa taj od 50.000 koliko dobije na nivou od godinu dana - preko 100.000 više nego tada. E, ovi što predlažu ovako mudro i pametno da se vrati, oni bi da vam izbiju iz džepa 100.000 i nešto dinara na nivou od godinu dana.

Kad kažu demagogija i kad pričaju o vraćanju, nema nikakvih problema da se mi bavimo tim kategorijama malo dublje na nivou njihovih ličnih saradnika i tu je u pravu gospodin ministar što pominje Dragana Đilasa. Gde držite na vlasti Dragana Đilasa? Jel na Starom Gradu? Jel demagogija da ste tamo napravili zajedno sa njim dva miliona duga preko grbače tih građana? Hajde to da se vrati, hajde tu demagogiju da vidimo, dva miliona evra da se vrati građanima koji žive tamo.

Koliko ste miliona uzeli iz džepa tih građana na lažne projekte pomoći u kući? Hajde to da vratimo, tu demagogiju da rešimo pa ćemo da pričamo dalje.

Koliko ste desetina miliona dinara uzeli iz džepa tih građana zajedno sa Đilasom ruku pod ruku na Starom Gradu plaćajući njegove pljačkaše i huligane da mu budu lično obezbeđenje onom Bastaću i onom Miljušu dok pale knjige.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Hajde i to da se lepo vrati i tu demagogiju da rešimo pa ćemo da se bavimo svim drugim.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Konačno, da li postoji računica - kakva bi bila penzija da mi nismo zemlju lečili, da mi nismo ekonomiju spašavali, da smo ostavili da sve propadne onako lepo kako ste umeli da zamislite na Starom Gradu, a što je na nivou i Beograda, ali i cele Srbije radio bivši režim. Zna se, sve bi penzije bile nula, jedna velika nula.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Ako neko smatra u ovoj zemlji da je to bolje od 13-19% većih penzija od ponovo značajno bar 10% većih plata u zemlji, ako neko smatra da su 500 hiljada izgubljenih radnih mesta i penzije nula bolje od toga da se prave autoputevi, fabrike, kliničko-bolnički centri, ja mislim da je taj na najbolji mogući način onako ličnim primerom objasnio šta je prava demagogija i šta je politička perspektiva, jednako dobra i sjajna kao što je tog Đilasa i tog Bastaća, a pitajte ih koliko im je lepo danas ispod cenzusa.

Pravo na repliku narodni poslanik Nemanja Šarović.

Gospodine ministre, nema bolje potvrde od toga da sam ja u pravu i da su svi podaci koje sam saopštio tačni od toga što vi izbegavate da odgovorite i izbegavate da se javite, već umesto vas odgovara osoba koja o ovome očigledno ne zna ništa i pokušava da objasni kako je…

(Predsedavajući: Kolega Šaroviću, povedite računa kako se izražavate.)

Hvala vam gospodine Arsiću.

(Predsedavajući: Uvažavajte svoje kolege.)

Veoma ću paziti na svoje izražavanje i zato ću sada govoriti još jedanput samo o konkretnim podacima.

Dakle, gospodine Arsiću i gospodine Mali, umanjenjem penzija od 2014. godine u jedanaestom mesecu penzija koja je bila 50 hiljada dinara umanjena je na 44.200. Da li je to istina? I vi sada objašnjavate i tvrdite da su time zapravo penzioneri privilegovani i da je tako što ste im smanjili penzije njihova penzija zapravo povećana.

Odgovorite vi sada, gospodine Siniša Mali, da li su, kako vi tvrdite, penzioneri snosili najveći teret reformi? Ako su snosili teret, znači isplatili ste im manje ili su penzioneri, kako tvrde ovi koji podržavaju vašu Vladu, zapravo privilegovani pa imaju od 13 do 19% veće penzije?

Kako je to dalje izgledalo po godinama? Godine 2014. oduzeli ste im na penziju od 50 hiljada 75 hiljada 405 dinara i 46 para, 2016. godine – 71 hiljadu 475 dinara, 2017. godine – 72 hiljade 547 dinara osam para, 2018. godine, zaključno sa 30.9. – 63 hiljade 478 dinara 60 para. Ukupno od 1.11.2014. godine do 30.9.2018. godine na penzije od 50 hiljada dinara manje ste isplatili 282 hiljade 888 dinara i 14 para. To je za 47 meseci. Prosečno ste manje isplaćivali 6.018 dinara i onda date penzionerima pet hiljada jednokratnu pomoć i očekujete aplauz, očekujete hvalospeve od penzionera. Mnogo ste im dali.

Vratite vi njima tri hiljade evra skoro koje ste oteli i …

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Ponavljam, ove bezakonske zatezne kamate i bez usaglašavanja, odnosno povećanja penzija dva puta godišnje u skladu sa rastom BDP…

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

… i u skladu sa inflacijom.

Dakle, iznos je mnogo veći. Ovo je samo po jednom osnovu. Recite, gospodine ministre, da nisam u pravu. Iznesite drugi proračun. Evo, ja vas izazivam. Dajte na papiru za penziju od 20... (Isključen mikrofon.)