Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.11.2019.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/286-19

3. dan rada

22.11.2019

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:10 do 13:45

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine ministre.

Koleginice Papuga želite repliku. Izvolite.

...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Olena Papuga

Poslanička grupa Liberalno demokratska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Stranka demokratske akcije
Samo kratko.

Želim da pitam ministra, zašto se ne donese zakon o finansiranju AP Vojvodine. Onda bi se znalo koje su potrebe Vojvodine, koliko se u Vojvodini troši, koliko je Vojvodini potrebno i mislim da je to glavni problem. Pitam vas, kada će se konačno doneti zakon o finansiranju AP Vojvodine?
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem koleginice.
Reč ima predstavnik predlagača ministar finansija Siniša Mali.

Siniša Mali

Hvala puno.
Uz veliko poštovanje prema vama, nije to baš pitanje samo za mene. Kada bih mogao kao pojedinac takve odluke da donesem bio bih, sada bolje da se ne izrazim. Generalno to je veoma važno pitanje, ali takođe i pitanje koje zahteva širi konsenzus i dužu raspravu i analizu, tako da na žalost u ovom trenutku ja odgovor na to pitanje ne mogu da vam dam.
Ono što ja mogu, to sam i uradio u Predlogu budžeta za 2020. godinu, a to je da obezbedimo 10 milijardi dinara više novca nego 2019. godine za teritorije AP Vojvodine. Hvala puno.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem ministre.

Pošta na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč.

Pre zaključivanja načelnog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika.

Reč ima narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Hadži Milorad Stošić

Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, budžet za 2019. godinu je planiran u skladu sa ekonomskom situacijom u zemlji i potrebama društva. Dobra strana ovog što je realno planiran i što nije planiran veliki deficit.

Kao predstavnik PUPS veću pažnju ću pokloniti programskim načelima i aktivnostima kroz koje se sagledavaju sve strukture stanovništva, pre svega naši najstariji sugrađani. Srbija je potpisnica Madridskog dokumenta pod nazivom „Madridski međunarodni plan akcije o starenju“ koji je usvojen još 2002. godine, a u skladu sa ovim dokumentom Vlada Republike Srbije je od 2005. godine usvojila Nacionalnu strategiju o starenju sa ciljem stvaranja integralne i koordinirane politike koje će društvo privredu Republike Srbije, pre svega zdravstvenu. socijalnu zaštitu, tržište rada, obrazovanje i kulturu i sport uskladiti sa demografskim promenama, kako bi se stvorilo društvo za sva životna doba, koje posebno teži da zadovolji potrebe i oslobodi neiskorišćene potencijale starih ljudi.

Starije osobe imaju veliko znanje nagomilano dugogodišnjim radom, veliko iskustvo, ali i mudrost, što je karakteristika starih osoba, zbog toga je neophodno da se oni uključuju u sve segmente društvenog života, jer i dalje mogu i hoću da pomognu društvenoj zajednici.

Madridski dokument kao i strategija o starenju insistira da Vlada i Ministarstva budu nosioci aktivnosti u saradnji sa nevladinim, humanitarnim organizacijama i udruženjima građana. Savez penzionera Srbije, kao reprezentativni predstavnik penzionera Srbije sa oko 700.000 svojih članova, kao i Pokret trećeg doba Srbije, koji je, takođe, reprezentativni predstavnik svih ljudi trećeg doba, su nevladine i humanitarne organizacije i udruženja građana i kao takvi nosioci su svih aktivnosti starijih osoba u Republici Srbiji u delu socijalnih, zdravstvenih potreba, kulturno-zabavnih, sportsko-rekreativnih, edukativnih i drugih aktivni.

Zbog toga Vlada, državni organi i sve strukture vlasti na svim nivoima treba da Savez penzionera Srbije i Pokret trećeg doba Srbije doživljavaju kao partnere u realizaciji svih programskih aktivnosti sa najstarijom populacijom stanovništva.

Malo bih se osvrnuo na finansijski plan Republičkog fonda za PIO. Upravni odbor ovog fonda propisuje pravilnik o društvenom standardu korisnika penzija. Sredstva koja se opredeljuju ovim pravilnikom iznose 0,10% od doprinosa za PIO i na godišnjem nivou iznosi svega 465 miliona, što ne zadovoljava ni minimum potreba za poboljšanje društvenog standarda korisnika penzija. Godinama Savez penzionera Srbije i Pokret trećeg doba Srbije insistiraju na uvećanju procenta izdvajanja za ove potreba na bar 0,20%, čime bi se društveni standard primaoca penzija donekle poboljša.

Sledeća tema o kojoj bi govorio, a to je, nama predstoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, koje je Vlada usvojila i dostavila ga je Skupštini. To je dokument koji rešava pitanje za 1.700.000 sadašnjih penzionera, ali i svih budućih penzionera.

Stav PUPS-a je da je penzija ekonomska kategorija i ona se mora isplaćivati redovno i da država bude garant isplate.

S druge strane, moraju se naći novi načini pomoći penzionerima sa niskim penzijama kao vid socijalnih davanja, kao što je bio slučaj 2012. do 2014. godine, kada je za sve penzionere sa penzijom ispod 15.000 isplaćivana kvartalna pomoć, četiri puta u toku godine po 4.000 dinara.

Takođe, smatramo da je predloženi švajcarski model usklađivanja penzija dobar kao prelazno rešenje, ali je daleko najpravedniji i najpravičniji model usklađivanja penzija, predlog PUPS-a 3P, odnosno, penzije prate plate. Kada govorimo o ovom modelu 3P, to znači da koliko procenta profesoru, doktoru, oficiru, državnom službeniku u radnom odnosu, toliko i za tu strukturu penzionera. Ako smo imali slučaj 2014. godine, kada je pretio bankrot finansija, Vlada je odlučila da umanji plate i penzije i tada su penzije umanjene u istom procentu kao i plate. Onda je pravično i pravedno da se isti model primenjuje i kod povećanja plata i penzija.

Nešto bih govorio o ravnomernom regionalnom razvoju, kao bitnom elementu razvoja Srbije. Odluka predsednika države, Aleksandra Vučića, da se 2016. godine održi sednica Vlade u Nišu i da se da neka vrsta prioriteta jugoistočnom delu Srbije kao nerazvijenom delu Srbije, je bila prava odluka. Poveravanje tih poslova ministru Krkobabiću dalo je veoma dobre rezultate.

Posle uspešne akcije, "500 zadruga u 500 sela", koja je za dve i po godine realizovana, ministar Krkobabić je najavio novu akciju preporoda 100 srpskih sela u pet južnih upravnih okruga. U periodu od tri godine 100 sela mogu da računaju na nove infrastrukturne projekte, na nove zadruge i multifunkcionalne objekte, kako bi svako selo imalo zdravstvenu, obrazovnu, kulturne sadržaje, koje bi mlade ljude opredelili da ostanu i da žive na selu. Ovaj projekat zahteva mnogo veća ulaganja od onog što je planirano za kabinet ministra Krkobabića.

Na intervenciju PUPS-a, Vlada je svojim amandmanom uvećala ova sredstva za 50%, što je donekle poboljšalo tu poziciju, ali ne i dovoljno za suštinski ravnomerni regionalni razvoj.

Napomenuo bih par bitnih podataka, a to je da od 4.709 sela u Srbiji nestaje svako četvrto. U 1.034 sela ima manje od 100 žitelja. Ako se sadašnji proces nastavi, za par decenija u četvrtini sela ostaće samo spomenici kao dokaz doskorašnjeg života.

Kada ministar Krkobabić govori o selu, sa pravom ističe da je selu neophodna škola, ambulanta, pošta, dom kulture, zadruga, crkva, ali i sva infrastruktura koja podrazumeva dostojan život, a to su putevi, vodovod, kanalizacija, atarski putevi, pristup internetu i sve ono što bi mlade ljude zadržalo na selu. Zato je obaveza svih ministara i ministarstava da u delu svojih nadležnosti planiraju sredstva za te namene.

Nedavno je na predlog ministra Krkobabića formiran Nacionalni tim za preporod sela Srbije, kao odgovor daljem propadanju sela. Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake i autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje akademski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.

Posebno raduje što uz struku i nauku imamo punu podršku najbitnijih autoriteta ove zemlje, na čelu sa predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem, Srpsku akademiju nauka i umetnosti i poglavara svih verskih zajednica, ali i svih drugih subjekata u Srbiji.

Strateški cilj formiranja Nacionalnog tima jeste smanjenje regionalne neravnomernosti, stvaranje sistemskih preduslova za ekonomsku održivost porodičnih gazdinstava, kreiranje zdravstvenog tržišnog ambijenta, poboljšanje, modernizacija infrastrukture i stvaranje svih socio-kulturnih i drugih preduslova za demografsko oživljavanje sela u Srbiji.

Opšti zaključak je da u ovom delu ne postoji pozicija i opozicija. Svi smo uvereni da je ovo jedan od najboljih načina rada da bi se selo pomoglo i opstalo.

U danu za glasanje PUPS će podržati budžet Republike Srbije za 2020. godinu i glasaće za.

Moja molba prema svim ministarstvima i ministrima je da se ovaj državni projekat podrži i spasi srpsko selo. Ja verujem da ćemo na tome istrajati i da ćemo u narednom periodu učiniti sve da selo dobije onaj status koji zaslužuje.

Zdravstvena zaštita kao segment koji se tiče velikim delom za najstariju populaciju - mislim da se ne daje dovoljno pažnje toj strukturi, a to bih upravo prezentovao jednim primerom grada Niša.

Na osnovu člana 46. i člana 48. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Gradsko veće grada Niša je pokrenulo inicijativu za formiranje zavoda za gerontološko zbrinjavanje. Skupština grada Niša je usvojila taj zahtev i dala je predlog za osnivanje tog zavoda. Na osnovu Uredbe o planu mreža zdravstvenih ustanova u Nišu, osnovani su Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika, Zavod za hitnu medicinsku pomoć, Zavod za stomatologiju, Zavod za plućne bolesti, tuberkulozu, Zavod za kožne i venerične bolesti. Jedino nije osnovan zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje, a tiče se oko 65 hiljada penzionera koji žive u Nišu i oko 80 hiljada starih ljudi. Zato bih iskoristio priliku i prema Ministarstvu zdravlja i prema Ministarstvu finansija i državi uopšte, da se u nekom narednom kratkom periodu formira zavod za zdravstvenu zaštitu starih osoba u Nišu.

Ako postoji mogućnost, da iskoristim priliku da govorim za neutrošeno vreme poslaničke grupe, ja bih imao još dosta toga da kažem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Nemate mogućnost, kolega Stošiću, nažalost. To ste mogli tokom rasprave u načelu, odnosno prema redosledu prijavljenih narodnih poslanika. Sada, na kraju, ne.

...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Hadži Milorad Stošić

Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Zahvaljujem se još jednom i hvala na tom objašnjenju.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima predsednik poslaničke grupe Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka, narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.
...
Pokret socijalista

Đorđe Komlenski

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, moram priznati da je prilično lagodno razgovarati u načelnoj raspravi o budžetu, odnosno Predlogu budžeta za 2020. godinu. Na svako pitanje, konstataciju, predlog, dobili smo potpuno adekvatan i jasan odgovor. Čak mislim da će neke od sugestija biti uvažene, ali, o tom-potom, u načelnoj raspravi.

Ovde je sad pitanje ličnih afiniteta, ličnih razmišljanja ili procena o kojima ima taman dovoljno vremena do ponedeljka, do rasprave u pojedinostima, da se napravi odgovarajuća procena, kada možemo neke stvari i korigovati kada je u pitanju budžet za 2020. godinu.

Svi smo zaista konstatovali da je ovo razvojni budžet, ali ono što ja moram da kažem, da se ovog trenutka, za razliku od atmosfere u ovom domu, kada govorimo o razvojnom budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, u gradu Šapcu vodi žestoka bitka da se spreči donošenje izbornog, fiktivnog, a u suštini lopovskog budžeta, koji je ponudila odbornicima grada Šapca vladajuća klika u gradu Šapcu.

Na pitanja našeg odbornika iz Pokreta socijalista Branka Tomića i svih odbornika SNS i svih onih koji su u opoziciji u gradu Šapcu, gde su završili novci dobijeni iz budžeta Republike Srbije cirka pet miliona za izgradnju garaže na trgu, gde su završili novci koji su prethodno povučeni iz EU za tu garažu, a dobijen je samo betonski plato, Zelenović i klika nemaju nikakav odgovor.

Nemaju ni odgovor zašto građani Prnjavora od 600 miliona, predviđenih u tom budžetu, ni projektnu dokumentaciju za dobijanje zdrave pijaće vode nisu dobili i zašto se ta klika sveti mesnoj zajednici Majur, verovatno zato što je jedna od najvećih mesnih zajednica u kojoj vladaju ljudi koji su predloženi od strane SNS i Pokreta socijalista i vode tu mesnu zajednicu.

Ja mislim da ćete vi, uvaženi ministre, morati da pošaljete budžetsku kontrolu u grad Šabac, jer mislim da će ovakav budžet biti izglasane, uz sve napore koje naši odbornici čine da to spreče i da taj budžet i u Šapcu bude razvojni, a ne lopovski.

Verovatno tu posla ima i za državnog revizora, kao i na mnogim drugim mestima, ali o ovakvim stvarima se mora ozbiljno posvetiti pažnja u nekom budućem periodu.

Ja nisam ekspert za ovu oblast i ono što ja moram da izrazim kao svoju nadu, iako to nominalne brojke ne govore, jeste da je u ovom budžetu, u planu budžeta predviđeno za narednu godinu mogućnost ili ostavljena rezerva da se plate sudija za prekršaje dovedu na potrebni nivo, odnosno usklade sa platama sudija ostalih sudova.

U tom smislu smo, kako mi to pravnici kažemo, opreza radi podneli i amandman kojim bi se tako nešto zaista moglo i na jednostavni način verifikovati. Odgovor bi značio mnogo i nama i sudijama za prekršaje, ako ovog trenutka možete da nam kažete šta u stvari ovaj budžet predviđa oko svega toga?

Ono što smatram, ministre, jeste da Republika Srbija je dovoljno stala na noge i ekonomski i vojno i kao uređena pravna država i da konačno treba sada da porazmisli o još nekim izvorima poreskih prihoda, a to je da konačno uz pomoć ekonomskih forenzičara, iliti budžetske inspekcije, poreske policije, finansijske policije, razjasnimo ima li i ako ima kolika je poreska utaja ostvarena nezakonitim radom prekograničnih televizija.

Ono što smo mi poslanici grubo računali, mislimo da se preko te perionice para godišnje iz Srbije izvuče preko 700 miliona evra i ja ću samo podsetiti ovde da Republika Srbija nije preuzela obavezu da dozvoli emitovanje bilo čijeg programa, nego reemitovanje u skladu sa evropskim konvencijama. Razlika je drastična.

To što neki pokušavaju da nas ubede da je reemitovanje samo tehnički pojam, jednostavno nije istina. Da bi nas ubedili da „N1“ televizija i još neke prekogranične televizije rade u skladu sa zakonima Republike Srbije, očekujemo da najsposobniji, najkvalitetniji ljudi iz Ministarstva finansija, odnosno oni koji rade u poreskoj upravi i poreskoj policiji obave svoj deo posla i kažu nam, jednostavno, da li smo mi u pravu ili nismo. A da nismo ubeđeni da smo u pravu, ne bi smo ovo stalno nametali kao odgovarajuću temu.

Još nešto, gospodine ministre, pošto nas čeka jedan set zakonodavnih projekata vezanih za finansije, mislim da Ministarstvo finansija sa nama poslanicima zajedno treba da uradi još jednu stvar, a to je da se po hitnom postupku pripremi, kad kažem „hitni“ ne mislim na formalno hitni, nego jednoj ubrzanoj proceduri, zakonski tekst kojim će se zabraniti i sankcionisati bilo kakvo plaćanje komercijalnih reklama medijima koji nisu registrovani u Republici Srbiji i koji Republici Srbiji ne plaćaju porez. To mora biti najstrože sankcionisano, bilo da su u pitanju da su u pitanju budžetska sredstva ili bilo koja sredstva.

Podsetiću, o tome se razgovaralo i na pregovorima, ovo jeste inicijativa Pokreta socijalista, mi ćemo na tome istrajavati, jer jednostavno ne možemo da dozvolimo da se novac građana Republike Srbije troši na reklamu u medijima na kojima Republika Srbija, navodno, nema pravo da vrši kontrolu. Mi smatramo da ima, preko REM-a i preko budućeg skupštinskog odbora, ali samo treba do kraja da razjasnimo ovu situaciju – jesu li oni stvarno prekogranična televizija ili ono što mi mislimo da su oni samo fiktivno prekogranična televizija koja jednu malu nekoordinaciju u radu ministarstava koristi već previše vremena.

Dakle, nema ovde ničeg što je ograničavanje bilo koga u njegovim pravima, ovo je upravo želja da sva sredstva koja treba da se sliju, sliju se u budžet Republike Srbije. Kada ovo budemo kanalisali na odgovarajući način, tih 700, 800 miliona evra zasigurno možemo od toga pružiti građanima Republike Srbije mnogo kvalitetnih stvari ili umanjiti neke obaveze koje građani imaju, koje su sada uspostavljene i koje će postojati kada je u pitanju bilo koja vrsta poreza da bi se budžet Republike Srbije smatrao razvojnim, bio stabilan i funkcionisao besprekorno.

U svakom slučaju, u Danu za glasanje podržaćemo ovaj budžet, jer ovo odražava jednu apsolutnu stabilnost Republike Srbije i besprekornu mirnoću za 2020. godinu i naredne godine. Hvala.