Kolega Šaroviću, gospodin ministar je odgovarao na pitanja koja su se ticala Beogradskog univerziteta i dotacija iz budžeta Republike Srbije ka Beogradskom univerzitetu u smislu razvoja, nauke i da ne nabrajam dalje.

Sada, ako se vi javljate u svojstvu advokata Dragana Đilasa, to ne mogu ovde da tolerišem i pored toga što možda imate kod sebe njegovo punomoćje, tako da vas molim da ne zloupotrebljavate povredu Poslovnika da biste branili sa poslaničkog mesta Dragana Đilasa.

Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni?

Gospodine Arsiću, u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, zahtevam da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, kolega Šaroviću.

Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, predloženi budžet za 2020. godinu nije samo razvojni, već je i socijalno odgovoran što je garant daljem privrednom i ekonomskom razvoju naše zemlje.

Imajući u vidu nasleđeno stanje u državi od prethodne vlasti, tu pre svega mislim na žuto preduzeće, posebno u zdravstvu, nasledili smo ekonomiju koja je bila pred samim bankrotstvom, zaduživanje krajnje nepovoljnim kreditima, kao i totalni haos u svim oblastima.

Trebalo je srediti stanje u finansijama, doći do pozitivne nule u svim oblastima, a onda krenuti napred. Od zemlje koja je bila na korak od bankrotstva, stigli smo do najuspešnije, najpoželjnije i najrazvijenije države na Balkanu.

Zahvaljujući teškim reformama provedenim od 2014. godine kada je predsednik Vlade bio sadašnji predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić, koji je imao viziju, koji je imao hrabrost i koji nije krio od građana kakva je situacija u državnoj kasi, govorio je otvoreno, iskreno i dobio je ogromnu podršku građana da se sprovedu teške mere fiskalne konsolidacije, teške mere, vrlo nepopularne, kako bismo uspeli da izvučemo Srbiju iz ambisa i da svim našim građanima obezbedimo sigurnu budućnost.

Penzije, a i plate, čija je isplata bila ugrožena sada su redovne i rastu. Pretpostavljam da mnogi ljudi koji su moja generacija i stariji, pamte period kada, recimo, primite isplatu zarade a onda čekate po dva-tri meseca, neki i duže, da biste dobili novu isplatu zarade, pa onda užurbano zovu telefonima po Beogradu ali para nema. Hvala Bogu, pa to sada pripada prošlosti.

Beležimo kontinuirani ekonomski rast. Podignut je kreditni rejting Srbije i imamo bolji životni standard građana. Inflacija je najniža u poslednjih 50 godina. Srbija ima najstabilniji kurs dinara svih vremena i povećane devizne rezerve. Prepolovljena je nezaposlenost, Srbija je sada lider u stranim ulaganjima, otvoreno je veliki broj novih fabrika širom Srbije gde je zaposlen ogroman broj građana Srbije, a ne pamtim, recimo, da je i jedan predsednik toliko puta podsetio moj rodni grad Niš. Investicije su otvorene i u najmanje razvijenim opštinama. U Srbiji su posle 50 godina počeli da se grade autoputevi i u poslednje četiri godine izgrađeno je preko 300km autoputeva.

Što se tiče zdravstva, citiraću gospodina Aleksandra Vučića, ovo je iz njegovog ekspozea iz 2016. godine kada je rekao, citiram: „Zdravlje je na prvom mestu, novi plan za zdravstvenu zaštitu za vas i vašu porodicu. Naše zdravstvo pratile su brojne reforme, nerealizovani projekti, neiskorišćeni krediti i donacije, što je sve zajedno doprinelo da do 2014. godine srpsko zdravstvo bude smatrano najgorim u Evropi, sa najlošijim ocenama kvaliteta. Izazov je bio u proteklom periodu zaustaviti propadanje zdravstva u Srbiji. Ne samo da smo to postigli, već smo stvorili bazu za razvoj i napredak uslova lečenja kod nas. Stvorili smo uslove da naše zdravstvo bude brže, efikasnije i kvalitetnije“, kraj citata. To je zaista tako.

Srbija izdvaja velika sredstva za zdravstvo zato što želimo da naš zdravstveni sistem bude efikasan, lako i brzo dostupan svim građanima Srbije. Lečenje uz korišćenje najmodernijih procedura je naš strateški cilj. U tom pravcu pored izgradnje i rekonstrukcije postojećih zdravstvenih objekata, nabavke nove medicinske opreme i aparata, Vlada i Ministarstvo zdravlja intenzivno sprovode i politiku kadrovskog osnaživanja zdravstvenog sistema zapošljavanjem mladih medicinskih radnika i odobravanjem stručnog usavršavanja, odnosno specijalizacija.

Napraviću kratku komparaciju pošto radim 32 godine u zdravstvu kakva je plata nekada bila, a kakva je sada. Tako npr. u zdravstvenom sistemu Srbije 2009. i 2010. godine plata medicinske sestre na Klinici je bila 29.137 dinara, a sestre na intenzivnoj nezi je bila 30.159 dinara.

U 2019. godini plata je povećana u rasponu do 15%, od 8% do 15%, tako da će sada plata iznositi 50.000 dinara. Plata lekara opšte medicine, bez specijalizacije, 2009. i 2010. iznosila je 50.117 dinara, a 2019. godine 69.884 dinara. Specijalisti, lekari specijalisti su pre 10 godina imali platu 62.000 dinara, a u 2019. godini 87.776 dinara. Tako da se intenzivno radi i na finansijskom osnaživanju zdravstvenih radnika.

Po rezultatima, naš zdravstveni sistem sada je ispred 14 zemalja EU, pod istim uslovima. Izuzetno je važno da naši građani imaju dobre uslove za lečenje, da vide da je država odgovorna prema njima i da vodi računa o njima, ali da naš zdravstveni sistem i naši zdravstveni radnici rade u najboljim mogućim uslovima.

Što se tiče brojki, konkretno vezano za budžet Ministarstva zdravlja, o tome su detaljno govorile moje kolege i dr Laketić i dr Barišić. Ja ću sada samo zbog javnosti ponoviti – ukupan budžet Ministarstva zdravlja za 2020. godinu veći je za 73,38% u odnosu na budžet Ministarstva zdravlja u 2019. godini posle rebalansa.

Od ukupnog povećanja, Ministarstvo zdravlja, bez fondova i biomedicine, povećan je za 76,43%. Trebalo bi mi jedno dva sata sada da obrazlažem za šta je sve predviđen novac u budžetu Ministarstva zdravlja, ali o tome ćemo u raspravi u pojedinostima.

Srpska napredna stranka i ja zajedno sa mojim kolegama podržaćemo Predlog budžeta za 2020. godinu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić.

Prvo bih želeo, a nije ministar tu, da čestitam ministru što je poštovao kalendar i što ćemo mi doneti ovaj budžet pre 1. decembra.

Druga stvar koju želim da kažem da je prvo planiran prihod i da je on odredio rashod, jer su do 2012. godine išli obrnuto. Rashod, pa onda prihod.

Za ovaj prihod kaže se da je konzervativan. Ja ne volim tu reč, ja bih pre rekao da je kredibilan i da je racionalan i da nije razvojni i da je veći za 1,7%. Pošto se projektovani prihod po rebalansu, od prihoda koji će biti ostvaren na osnovu ostvarenja za devet meseci, razlikuje za 1,9 milijardi u korist prihoda po realizaciji za devet meseci, ovaj procenat 1,7 biće manji. To je najmanji dokaz da on nije izborni jer je do koske realan i objektivan i sigurno će se i više od 100% ostvariti.

Šta bih želeo da ukažem? Planiran je deficit od 0,5 državni i 0,3 republički. Ja lično se zalažem da ne postoji razlika između državnog i republičkog. To mora sve da bude republički, da se sve to vrati u okviru budžeta.

Druga stvar, smanjenjem doprinosa, povećanjem neoporezovanog dela mi smo privredu oslobodili za 13 milijardi. Ministre, saslušajte me, samo da vam kažem jednu vrlo bitnu stvar. Kao što je bitan plani bitna projekcija prihoda, mnogo je važno izvršenje budžeta, odgovornost i kontrola, a zato je najodgovornije Ministarstvo za finansije.

Kad smo sad tu kod ministarstava, treba reći da je sedam ministarstava je dobilo manje novca nego u 2019. godini. Tako je Vlada dobila manje 4,7% od sredstava iz 2019. godine. Vaše Ministarstvo, Ministarstvo finansija 11,2% manje.

Koleginica je govorila, ja neću da govorim o Ministarstvu zdravlja koje je dobilo više, samo bih zbog javnosti rekao da su sredstva za lečenje u inostranstvu, to niste rekli, povećana za 42, 45 miliona i da ukupno iznose 528,8 miliona. Tako da nema potrebe da se neko leči u inostranstvu preko sms poruka, da se osnivaju fondacije, da se ta problematika politizuje. Država je sposobna i spremna i odvojila dovoljno sredstava da svi oni koji ne mogu da se leče u Srbiji, da se mogu lečiti u inostranstvu.

Ja bih se samo dotakao Ministarstva prosvete i rekao da je Ministarstvo prosvete dobilo 15,2 milijarde, da od toga 53,3% ide na lične dohotke. Poštujem ja sve što se radi u Ministarstvu prosvete vezano za kompjutere, digitalizaciju. Ne može ministarstvo funkcionisati bez profesora, bez učitelja, bez čoveka. Sve je u njemu. On mora biti zadovoljan. To je aktuelni ministar shvatio i zbog toga se gro tih sredstava usmerava na povećanje plata.

Kakav je budžet? To se sve vidi iz ove tabele, koja glasi – Osnove makroekonomskih pretpostavki. Ovde ima više ovih vrsta, ali bih ja samo citirao, odnosno naveo dve, tri. Prvo, lična potrošnja. Lična potrošnja će biti povećana kao jedan sabirak u BDP, a to je rezultat povećanja penzija i plata. Zašto će se povećati BDP? Zato što će sav taj novac koji dobiju penzioneri i koji dobiju činovnici vratiti ponovo u budžet. I ovde je to konstatovano lepo, da će u 2019. godini, bilo je 2,4, sada će biti 2,7.

Drugi sabirak u BDP je državna potrošnja. Tu je prošle godine bilo 0,7%. Tu je cilj da bude što manja. Ove godine će biti 0,3%.

Ono što mene posebno interesuje, to je deflator BDP. Šta je to? To je količnik nominalnog i realnog BDP. To je količnik aktuelne i stare cene i on će biti 3,4%.

Ono najvažnije, na tekućem računu Republike ili države biće minus 5,3 BDP. Ali, što je najvažnije, direktne investicije će iznositi 6,3%. Znači, poklopićemo taj minus i bićemo pozitivni, jer su ovo dve stvari koje se sabiraju.

Druga stvar o kojoj želim da govorim ukratko, više deskriptivno, jeste porez. Porezi, ministre, iznose 1.231 milijarda ili 86,61%. Šta mi moramo da uradimo? Uradili smo puno toga, ali može još više. Ukupan iznos poreza mora biti veći, ali porez po jedinici mora biti manji. Sada se postavlja pitanje – kako? Tako što ćemo povećati obim. Znači, obim broj onih koji plaćaju porez mora biti veći, jer postoje ljudi, postoje subjekti koji i dalje ne plaćaju porez. To mora da bude stalni zadatak poreske uprave, poreske inspekcije, koja radi dobro, ali koja mora da radi bolje.

Znači, moramo zainteresovati i oni koji plaćaju porez i oni koji ne plaćaju porez, da se otkriju oni koji ne plaćaju porez. Ali, kada se poveća obim, mi smo dužni, odnosno bilo bi dobro da se onda pojedinačni porez smanji.

Uzmimo porez na imovinu. Stalno se priča o tome i svake godine se povećava. Pa, povećava se 2%. Pazite, 2%, za nekoga je mnogo, zavisi kolika je glavnica. Zašto taj porez, ako se sada u svim gradovima vodi akcija da se povećava broj onih koji plaćaju porez na imovinu, 50% tih sredstava usmeri na smanjenje poreza na imovinu? To će stimulativno delovati da broj onih koji plaćaju porez bude veći.

Sledeća tema, meni omiljena, jesu devizne rezerve. Moram da pohvalim NBS, koja je u poslednje vreme kupila devet tona zlata. Zlatne rezerve svake zemlje, pa i Rusije, moraju biti u zlatu. Zlato je najsigurnije. Rusi su imali u dolarima, sada su dolar izbacili, pa su uzeli evro. Najbolje je ići na zlato. Mi trenutno imamo 30,4 tone zlata. To je 10% od naših ukupnih deviznih rezervi. To je u novcu 1,3 milijarde evra. Jedan kilogram zlata trenutno vredi 43.408,67 evra.

Ja se zalažem da se vodi takva politika, to predlažem, ministre, da se devizne rezerve u što većem procentu iskazuju u zlatu. To rade Rusija, Kina, Indija, to rade sve zemlje. Mislim da Rusija ima 2.112 tona zlata, a dolar mora da siđe sa tržišne scene, jer je to politički instrument Amerike.

Vi ste videli sada da su Rusi Venecueli dolar u kontejnerima transportovali. Znači, u kontejnerima su im to dali.

Druga mnogo važna tema, ministre, jeste konverzija zajma. Vi ste prošle godine uradili mnogo dobar posao. Ja nisam imao prilike da diskutujem, nekako teško dolazim do mogućnosti da pričam. Vi ste, a vi me ispravite ako nije tako, pet zajmova koji su bili iskazani u dolarima pretvorili u evre. Svaka čast. To treba nastaviti, znači, ići na evro, jer jednog momenta će Nemci evro pretvoriti evro 1 i umanjiti u vrednost za 50%.

S druge strane, ovi su do 2012. godine uzimali kredite sa visokim kamatama. Te kredite treba isplatiti po nekoj ubrzanoj proceduri. Kako? Ako može iz tekućih sredstava, a ako ne može, predlažem da se uzmu novi krediti koji su sada povoljniji, gde je kamatna stopa mnogo manja, pa tim novim kreditom vratiti stari kredit, jer kažem, ovi do 2012. godine uzimali su kredite sa 7, 8, 10 i 12%.

Druga stvar koju ste uradili dobro u 2019. godini, da vas pohvalim, vi ste za sedam milijardi, ispravite me ako grešim, otplatili evro obveznice, odnosno kupili. Znači, vi ste time rasteretili. Te obveznice dospevaju, imaju vreme dospeća 2020. i 2021. godine. Da li je tako? Znači, samim tim vi ste olakšali, smanjili rashode u ovoj 2020. godini. To je vrlo mudar i vrlo dobar potez.

Da ne oduzimam vreme, pošto ima još mojih kolega koji žele da diskutuju, a i ja sam često bio u prilici da nemam vremena, samo da kažem jednu stvar. Ministre, ja se zalažem i tvrdim da mi moramo težiti, ne možemo, nismo mogli, da sve iskazujemo, znači, naše privređivanje, u bruto nacionalnom dohotku. Znam da vi razumete. Mene je razočarao predsednik Fiskalnog saveta, kome ja nisam mogao to da objasnim, da je BDP kategorija koju su nametnule multinacionalne kompanije i da taj BDP ne iskazuje pravo stanje u zemljama gde je plasiran direktno inostrani kapital, znači, na bruto nacionalni dohodak. Toliko. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura.

Zahvaljujem.

Poštovane kolege, građani Srbije, poštovani ministre finansija, drago mi je što smo posle tri godine došli u situaciju da raspravljamo o budžetu za narednu godinu tako što smo ovu raspravu učinili u najvećoj mogućoj meri, u okolnostima koje su zadate, dostojanstvenijom nego što je to bio slučaj ranije. U poslednje dve godine imali smo situaciju da smo bili pretrpani amandmanima na Zakon o budžetu za narednu kalendarsku godinu i s tim u vezi smo dolazili u situaciju da raspravama o najvažnijem zakonu u jednoj kalendarskoj godini padne u senku nečega što nije trebalo da se dogodi.

Ove godine to, na našu veliku sreću i zadovoljstvo, nije slučaj. Dobili smo duplo vreme za raspravu. I, ako ste primetili, poslanički klub SMS nije čak tražio ni dopune dnevnog reda, smatrajući ovu raspravu u tom smislu jedinstvenom i nismo hteli da joj narušimo integritet.

Moje kolege su u načelnoj raspravi na konferenciji za medije govorili o Predlogu budžeta u načelu i mi se, nažalost, ne možemo složiti sa ministrom finansija da je ovaj zakon i predloženi budžet za 2020. godinu razvojni. Mi, nažalost, mislimo da je činjenica takva da je ovaj budžet za narednu kalendarsku godinu u stvari predizborni.

Ovo se može pogledati i iz toga što je došlo do značajnog povećanja plata u javnom sektoru. Ja neću da koristim podatke koje pojedine kolege iz opozicije često izgovaraju javnosti, ne vodeći računa o tome da li su ti podaci tačni ili ne, dakle, u javnom sektoru radi nešto manje od 60 hiljada građana koji su zaposleni na privremenim i povremenim poslovima. Ono što smo u poslednje vreme mogli da čujemo u javnosti, to je da, ja moram iskoristiti taj izraz, dakle, da se moje kolege iz opozicije često frljaju sa ovim podacima i onda iznose u javnosti podatak da na privremenim i povremenim poslovima radi 250 hiljada građana i u tom kontekstu onda govore o, uslovno rečeno, uzurpaciji budžeta i finansijskih sredstava koja su određena u budžetu, za to da se sa tim građanima manipuliše.

Manipulacija u javnom sektoru je daleko dublja nego što je odnos prema građanima koji u javnom sektoru rade na privremenim i povremenim poslovima, a kojih prema zvaničnim podacima nezavisnog tela Fiskalnog saveta i savetodavnog tela Vlade Republike Srbije, dakle, radi tek 60 hiljada građana.

Zašto je ovo dubinski problem, a ne tako laički predstavljen, kako ponekad kolege to znaju da, i oni u cilju propagande, iskoriste na sebi svojstven način? Zato što ovo povećanje dolazi već drugi put. Prvo povećanje imali smo kada smo raspravljali ovde o rebalansu budžeta za ovu kalendarsku godinu. Tada smo imali jedno povećanje budžeta od nešto malo manje od 10%. Sada se ponovo suočavamo sa gotovo identičnim iznosom, odnosno plate onim ljudima koji su zaposleni u javnom sektoru su praktično povećane za negde petinu u odnosu na to kako su ranije izgledale.

Ovo povećanje se u suštini dogodilo na uštrb čitave privrede i na uštrb svih ljudi koji se vode kao zaposleni u Republici Srbiji. Među njima nema samo onih koji su zaposleni u javnom sektoru, ima ih jako mnogo koji rade i funkcionišu u privatnom sektoru i oni, nažalost, ne mogu da osete benefite koji proizilaze iz ovako uređenog i ovako planiranog budžeta za narednu kalendarsku godinu. O tome su više govorile moje kolege.

Ja ću vas samo podsetiti da Stranka moderne Srbije jako vodi računa o tome da se i privatni sektor konačno izjednači, ako ne i stavi u prioritetniji položaj sa javnim sektorom, odnosno da se izvrši jedno sveobuhvatno smanjenje poreza i doprinosa koje bi praktično rasteretilo privredu Republike Srbije, što bi, naravno, proizvelo kao jednu nužnu reakciju i povećanje plata, ne samo u javnom sektoru, već bi se to dogodilo i u privatnom sektoru. Ljudi bi se oslobodili, mogli bi da troše više i ono što u stvari mi nadomešćujemo kroz ove, odnosno na čemu insistiramo kroz visoke poreze i doprinose, mogli bismo na isti način i u tome da uživamo, ako bismo ljudima dozvolili da oni troše više, pa taj porez nadomestili kroz porez na dodatnu vrednost.

Meni je žao što ovde sedi samo ministar finansija i to je u suštini jedna velika sramota. Dakle, nakon ovih pohvala koje sam imala na početku, u smislu da imamo dovoljno vremena da raspravljamo o budžetu i da ovo vreme koristimo pametno i argumentovano, kako bi se građani upoznali na koji način Vlada Republike Srbije raspolaže njihovim novcem, strašno je i sramotno je da danas niko osim ministra finansija ovde ne sedi. Malo pre je sedeo samo ministar za rad. Ja se iskreno nadam da će se on vratiti, pošto jedan deo moje rasprave se odnosi i na njegov resor. Još jednom ponavljam - nadam se da će se ostali ministri pojaviti i u raspravi o pojedinostima.

Upravo ovaj deo rasprave tiče se rada Ministarstva za rad. Ja ću vas podsetiti da smo nedavno usvojenim rebalansom budžeta odredili osam milijardi povećanje za ovo ministarstvo. Nekako sam se obradovala kada sam videla taj rebalans budžeta, da će to biti usmereno na finansijsku podršku porodici sa decom. Na sve je to i ličilo nakon što sam pročitala obrazloženje u tom rebalansu. Međutim, ono što se dogodilo je u stvari samo ispravka ranije napravljene greške, a to je da je zakon imao određene žene koje su koristile porodiljsko odsustvo na koje se odnosi prethodna verzija zakona i samim tim je ispravljena ta greška u planiranju budžeta za 2019. godinu.

Povećanje koje se ove godine vidi od 1,9 milijardi, nažalost, govori o tome da uopšte nisu planirane suštinske izmene u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom i ja kao narodna poslanica ispred Stranke moderne Srbije i neko ko je pokrenuo inicijativu "Mame su zakon", jako često u javnosti govorim o tome da ministar finansija i ministar Đorđević moraju da odgovore na pitanja majki u Srbiji - kada se planiraju suštinske izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom?

Podsetiću vas da sam negde grubom računicom izračunala da je potrebno oko 20 milijardi dinara da bi se svakoj majci obezbedila nadoknada najmanje u visini republičkog minimalca. Ovaj iznos, nažalost, vidimo, na primer, da država plaća u vidu kazni i penala po pitanju sudskih troškova koje država ima prema građanima Srbije, dakle, da mi možemo da napravimo seče na raznim nekim nivoima, u raznim nekim oblastima i mogli bismo da obezbedimo da nam mame žive dostojanstvenije nego što su do sada imale priliku da žive. Međutim, u ovom budžetu za 2020. godinu mi o tome ne možemo ništa da vidimo.

U javnosti smo u dva navrata imali prilike da slušamo o tome kako će se značajna sredstva izdvojiti. Nedavno smo čuli izjavu predsednice Skupštine, gospođe Maje Gojković, da će se izdvojiti oko 200 miliona podrške porodicama sa decom. Moje slutnje idu u tom pravcu da će ovo biti određeno za podršku projektima koje vodi ministarka bez portfelja, gospođa Slavica Đukić Dejanović. Ja bih volela da mi ministar finansija, ukoliko je u mogućnosti i upoznat sa ovim detaljem, a trebao bi da bude upoznat, kao predlagač budžeta za narednu godinu, da mi odgovori na šta će biti uslovno rečeno potrošen ovaj novac? Da li će se taj novac trošiti na projekte u lokalnoj samoupravi, među kojima smo i u prošloj i u pretprošloj godini imali prilike da vidimo da postoje neki projekti koji, nažalost, ne opravdavaju svrhu.

Jedan od takvih projekata jeste osmišljena predstava u Somboru koja, nažalost, ne znam na koji način može da doprinese podršci roditeljstvu u toj lokalnoj samoupravi, odnosno u gradu Somboru.

Imali smo situaciju da Slavica Đukić Dejanović, kao ministarka bez portfelja, zadužena za demografiju i populacionu politiku, govori o podrškama koje se tiču podrške u smislu kućnog rada i pomoći mladim roditeljima, da banalizujem, čak do nivoa da im se pegla veša. Dakle, podrška mladim porodicama u Srbiji ne treba da bude tako banalizovana. Ljudi su dovoljno sposobni da sami odrede svoje prioritete. Ukoliko ova država ima sredstava, a mi mislimo da ima, samo da su pogrešno prioriteti određeni, treba dopustiti mladim bračnim parovima i onima koji su se odlučili da rađaju decu ovde u Srbiji, da sami odrede za šta žele da potroše novac koji bi im eventualno bio opredeljen. Takođe smo od ministarke Slavice Đukić Dejanović, koja nažalost nije uopšte pozvana da govori o ovom pitanju na način na koji joj se uporno to nameće u javnosti…

Dakle, na ova pitanja mora da odgovara ministar Đorđević i ministar Siniša Mali, ona je nedavno govorila o tome da će podrška za prvo dete iznositi negde oko 300 hiljada do 350 hiljada dinara. Iz ovog Predloga budžeta to ne mogu da vidim. Nisam sigurna da bi 1,9 milijardi povećanje, koje je planirano u okviru Ministarstva za rad i socijalna pitanja, mogla da pokrije ove najave o kojima je bilo u javnosti reči.

Takođe, s obzirom da je ovaj zakona na snazi već punih 17 meseci, a da sam ja na ovaj problem ukazivala više od dve godine, postavlja se pitanje – na koji način ćemo mi, kao država, odgovoriti na to što su pojedine majke u Srbiji, već sada, strahovito oštećene primenom ovog lošeg zakona i da li je u planu da Skupština Republike Srbije u dogledno vreme usvoji nešto što bismo mogli da nazovemo leks specijalisom u smislu da se obeštete one porodilje koje su pretrpele loše efekte zbog primene ovako lošeg zakona?

Neću da se ponavljam, pošto znam da su neke kolege pre mene o tome govorile. Dakle, na isti način bi trebalo odgovoriti na obeštećenje penzionera koji su trpeli posledice loše primene Zakona o privremenom umanjenju penzija koje je trajalo pune četiri godine.

Kako ministar za rad nije danas u sali, tako očigledno nisu ni ostali ministri i želela bih zaista da ih pitam danas ili bar da mi neko odgovori, ako može da odgovori na to pitanje, a tiče se konkretno podrške osobama sa invaliditetom.

U Srbiji je jako problematično to pitanje pristupačnosti različitih javnih ustanova, počevši od škola, fakulteta, domova zdravlja, banja, različitih drugih lečilišta. Dakle, čak ni one javne ustanove koje su primarno namenjene u svrhu lečenja nisu pristupačne osobama sa invaliditetom i to je jedno od velikih i gorućih pitanja.

Takođe, jedna zamerka Vlade Republike Srbije što se na ova pitanja i na mnoga druga pitanja, na ova konkretno ne odgovara multiresorno, već se prosto radi na tome da samo jedan ministar odgovara na postavljena pitanja, a ovo konkretno pitanje pristupačnosti tiče se i ministarke Zorane Mihajlović, odnosno Ministarstva za građevinarstvo i saobraćaj, tiče se ministra trgovine, tiče se ministra za rad, tiče se ministra finansija, itd.

Dakle, ovi pitanjem konačno Vlada Republike Srbije bi trebala da sedne za isti sto za kojim verujem da sede svakodnevno i da se pozabave rešenjem problema pristupačnosti javnih ustanova u Srbiji.

Među njima ističem posebno problem banja. Moja koleginica Ljupka Mihajlovska o ovome je govorila i isticala koliki je to problem. Dakle, ona kao osoba sa invaliditetom, sa zdravstvenim problemima koje ima ne može da pristupi banji koja je namenjena lečenju problema sa kojim se ona susrela. To nije problem samo njen, kao narodne poslanice, ona ima samo mogućnost da se glasnije, nego drugi građani koji se sa ovim problemom decenijama unazad susreću, u odnosu na ostale obrati javnosti.

Potrebno je uskladiti aktuelne pravilnike i zakonska rešenja i konačno početi sa njihovom primenom. U tom smislu je potrebno i obezbediti određena sredstva i pomoći javnim ustanovama da obezbede pristupačnost svojim objekata.

Takođe, ministar zdravlja danas nije ovde. Juče smo čuli njegovu najavu i snažno je pozdravljamo, koja kaže da će Republički fond za zdravstveno osiguranje odvojiti sredstva za lečenje određenih pacijenata. U našoj državi posebno je istakao, obolele od multiple skleroze i obolele od određenih vrsta kancera. Pitanjem obolelih, pacijenata kojima je dijagnostikovana multiple skleroza ja sam se ovde u nekoliko navrata bavila i zaista bih sad želela da mu postavim neka pitanja. Evo, molim vas, ministre finansija, da mu ih prenesete.

Dakle, pitanje je – koji tačno su najnoviji lekovi planirani naredne godine da će biti dostupni na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje? Za lečenje ovih pacijenata ima registrovanih 14 lekova, od čega samo četiri leka su dostupna pacijentima obolelim od multiple skleroze. Dakle, zanima nas koji su to tačno, za koliko pacijenata će ti najnoviji lekovi visoke efikasnosti biti dostupni, koliko će se ukupno obolelih od multiple skleroze lečiti u Srbiji na teret RFZO-a, itd? Nažalost, ministar nije ovde.

Samo na kratko ja ću se osvrnuti i na poslednju aferu koja potresa javnost, neću dugo. Dakle, ne želim da učestvujem u linčovanju koje se danas dešava u javnom prostoru, ali svakako osuđujem ono što se dogodilo i ono što je Beogradski univerzitet utvrdio.

Meni, poštovani ministre, zaista nije jasno, s obzirom da mi iz Stranke moderne Srbije znamo odlično kakvim znanjem vi raspolažete i da ste sigurno jedan od najpripremljenijih ministara u Vladi Republike Srbije i prosto se pitamo šta vam je, u stvari, sve ovo trebalo. Mi se iskreno nadamo da ćete i vi u skladu sa tim podneti ostavku iz moralnih razloga.

Ovo akademsko pitanje je pitanje koje traje već decenijama. Najbolje je opisano u filmu „Falsifikator“ režisera Gorana Markovića. Nažalost, ovim pitanjem moramo već jednom da se pozabavimo. Ono što mene plaši je što će se na ovome, nažalost, stati i što nećemo doći u situaciju da preispitamo sve slučajeve akademske nečestitosti koje izjedaju društvo u nazad nekoliko decenija. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Macura.
Reč ima narodni poslanik Radovan Jančić.
Ne, izvinite molim vas, reč ima najpre pre predstavnik predlagača, ministar finansija Siniša Mali.
Oprostite, kolega Jančiću.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, da se osvrnem na par informacija i komentara koje smo imali priliku da čujemo. Redom ću ono što ste navodili.
Pitanje je oko prirode budžeta. Ovaj budžet za 2020. godinu je apsolutno razvojni budžet, budžet koji gleda u budućnost nakon četiri ili pet godina fiskalne konsolidacije. Cilj ovog budžeta je da ubrzamo stope rasta naše privrede. U trećem kvartalu ove godine 4,7% je rast naše privrede. Očekujem u poslednjem kvartalu 5,2% do 5,5%. Ne sećam se da smo imali tako zdrave stope rasta deset godina unazad. To je dobro, to govori da se naša privreda oporavlja, da ide u dobrom smeru, da su mere fiskalne konsolidacije bile uspešne.
Sada sa tim merama koje su iza nas okrećemo novi list, hoćemo da kroz povećanje plata i penzija, kroz podizanje životnog standarda građana Srbije ubrzamo privredni rast zajedno sa investicijama u infrastrukturu i putnu i železničku. Tu hoću da, s obzirom na temu koju ste pokrenuli, da vam napomenem da ćemo u narednom nekoliko dana, nedelju ili dve dana, kao što je predsednik Vučić i obećao, izaći sa predlogom nacionalnog investicionog plana za naredne četiri ili pet godina.
Dve stotine miliona evra je predviđeno da se utroši dodatno na ono što ide u budžetu za pronatalnu politiku za podršku našim mladima, podršku mladim bračnim parovima, podršku upravo onome o čemu ste vi pričali, a to je program da imamo što veći broj dece, što veći broj beba.
Informacija koju ja imam, da ne budem negativan prema zemljama u okruženju, ali koliko sam razumeo i Slavicu Đukić Dejanović, od svih zemalja u okruženje koje imaju pad nataliteta mi jedini imamo porast – 615 beba ove godine više nego prošle. Mislim da je to dobar rezultat, i dalje nedovoljan, ali mislim da to pokazuje da smo na pravom putu kada je pronatalna politika Vlade Republike Srbije u pitanju.
U okviru prava korisnika iz oblasti zaštite porodica i dece mi smo u 2002. godini planirali 65 milijardi dinara. To je za 1,9 milijardi dinara više nego 2019. godine. Imam ovde i cifru za 2008. godinu – 26 milijardi dinara je bilo izdvojeno za pronatalnu politiku, a 2020. godine, malopre rekoh, 65 milijardi. Velika je to razlika. To nije razlika od 10%, 20%. To je razlika od skoro tri puta koja jasno pokazuje koliko nam je pronatalna politika važna i kada već imate rezultat da polako, ali sigurno raste broj beba, raste broj dece u našoj zemlji, onda pretpostavljam da postoji nešto dobro što smo uradili.
Dakle, 2017. godine za ova prava korisnika bilo je izdvojeno 52 milijarde dinara, 2018. godine 53,6 milijarde, 2019. godine već 63 milijarde. Kako smo polako završili taj period fiskalne konsolidacije otvaramo prostor i za plate i za penzije i za veće ulaganje u pronatalnu politiku.
Sledeće godine, rekao sam, još više na 65 milijardi i to je politika od koje nećemo odustati. Imam podatke ovde, verovatno su ti podaci i vama poznati, po novom zakonu naknadom zarade i ostalim naknadama obuhvaćeno je u junu mesecu ove godine, to je poslednji podatak koji imam, 44.926 porodilja, a u junu 2018. godine po starom zakonu, poslednji podatak, 42.653 porodilje. Dakle, imamo veći broj žena koje su uspele i po novom zakonu koje su stekle mogućnost ostvarivanja prava nakon rođenja deteta.
Ovde imam i spisak, verovatno to i znate, i žene koje nisu u radnom odnosu, koje samostalno obavljaju delatnost, vlasnice poljoprivrednog gazdinstva, radno angažovane po osnovu privremenih i povremenih poslova itd. Dakle, imamo veći obuhvat i imamo više novca.
Kao rezultat na svu sreću, daj Bože da još više imamo i više beba. Pri tom smo uvećali izdvajanja za roditeljski dodatak – za prvo dete 100 hiljada dinara. Možda bih ovo morao da ponavljam svaki dan, jer je ovo veoma važno. Možda najveći broj roditelja ili roditelji koji planiraju to da budu, odnosno ljudi koji planiraju da budu roditelji to i ne znaju – jednokratno se isplaćuje 100 hiljada dinara za prvo dete.
Za drugo dete 240 hiljada dinara koje se isplaćuju u 24 jednake mesečne rate. Za treće dete čak milion i 440 hiljada dinara iz budžeta se izdvaja i isplaćuje u 120 jednakih mesečnih rata. Za četvrto dete dva miliona i 160 hiljada dinara. To je novi zakon. To su nova prava. To su nove mogućnosti. Kažem, daj Bože da imamo još više beba kao što ih ove godine imamo više, odnosno prošle godine.
Konačno, da završim svoje izlaganje sa brojem zaposlenih, to je bio jedan od vaših komentara. Imam ovde precizne podatke, od 2012. godine, broj zaposlenih u našoj zemlji je bio 2.228.343 zaposlena. Onda, polako taj broj raste, 2019. godine je 2.898.108 zaposlenih. Dakle, kada pogledate za 600 i nešto, skoro 700 hiljada ljudi novozaposlenih u proteklom periodu. Stopa zaposlenosti raste sa 35,5% od 2012. godine, na 49% 2019. godine. Još su nam bolje projekcije za 2020. godinu. Očekujemo još veći broj zaposlenih.
Naravno, obrnuto i stopa nezaposlenosti se smanjuje, i to je dobro. To govori o tome da postoji veći broj prilika za zapošljavanje, veći broj fabrika, da nije samo da muško ili žensko, majka ili otac u porodici imaju posao, nego i drugo, ili dete jedno ili drugo, što je dobro.
Prosečna zarada nam raste, u decembru će biti preko 500 evra. Obećanje koje smo dali ispunićemo. Rašće i prosečna zarada iz meseca u mesec. Od 1. januara imamo i povećanje minimalne cene rada i to za 3.000 dinara u apsolutnom iznosu, što je najveće povećanje ikada. Tako da, po pitanju životnog standarda i povećanje broja zaposlenih mislim da smo na dobrom putu. Na kraju, u budžetu za 2020. godinu i smanjujemo opterećenja na zarade, upravo kako bismo podstakli novo zapošljavanje i podstakli konkurenciju u našoj zemlji, načinili na kraju krajeva, Srbiju konkurentnijom i atraktivnijom.
Nadam se, da ćete od ostalih ministar dobiti odgovore koje ste postavili, mislim da sam odgovorio na sve ono što sam znao i što je u mojoj nadležnosti. Hvala puno.