Zahvaljujem kolega Šaroviću.
Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, ne meri se po visini glasa ili dreke i vike ko je u pravu a ko nije.
Ono što je meni važno, i ponoviću, postaviću i ja vama pitanje pa mi vi odgovorite – kako biste vi drugačije? Vi kao da zaboravljate situaciju u kojoj je Srbija bila 2012. – 2013. godine. Nemoguće je zaboravljate i profite Dragana Đilasa i ogromne dugove i ogromne obaveze i ogromne minuse koje su nam ostavili. Kako to možete da zaboravite? To nisu bile jednostavne odluke, to nisu bile lake odluke. To su bile prevashodno odgovorne odluke koje su bile usmerene i jesu usmerene ka boljoj budućnosti naše zemlje i nije predsedniku Vučiću, niti bilo kome ovde od nas bilo ni lako, ni jednostavno, ali je hrabro bilo, odgovorno bilo, očekivalo se od nas takve mere da donesemo.
Nismo nikome ništa oduzeli kada ništa nije ni bilo. Šta da platite? Iz čega da platite kada nema, opljačkano, ruinirano, minus?
(Narodni poslanik dobacuje.)
Znam ja da se to on zna, ali mu treba vreme za ove replike pa da malo se promoviše.
Ono što je meni važno za naše najstarije sugrađane – sa povećanjem penzija od 5,4% od 1. januara svi penzioneri, svi u Republici Srbiji od 2014. godine do danas imaće povećanje penzija u rasponu od 13,7% do 19,4%. Dakle, 13,7% do 19,4% će biti veće penzije nego što su bile 2014. godine. To je iz realnih izvora, iz onoga što smo zaradili, redovne, po planu koji smo definisali i rašće te penzije iz godine u godinu, iz meseca u mesec jer nam ekonomija, jer nam država sve bolje stoji.
To je odgovorna politika. Nije to ni populizam pa kao sad vratite nešto. Dajte vi odgovor – odakle da vratimo? Dajte odgovor na pitanje – a odakle da se plati to 2013. – 2014. godine? Nismo hteli još veće dugove, nismo hteli tu spiralu porasta javnog duga da nastavljamo. Hteli smo odgovorno da se ponašamo da našoj deci ostavimo bolju i sigurniju budućnost, stabilne javne finansije, finansije kao u apoteci. Najstariji sugrađani naši su to razumeli jer oni razumeju šta je država. Razumeju zbog svojih unuka i zbog svoje dece.
Još jedno veliko hvala njima na razumevanju i na podršci koju su dali nama za reforme koje smo sproveli. Te reforme su iza nas danas. Govorim o boljem sutra, o boljoj budućnosti, o povećanju i plata i penzija, minimalne cene rada, podizanju standarda, izgradnji novih autoputeva, bolnica, škola, vrtića. Za to smo se svi zajedno sa njima borili i na kraju narod, građani Srbije će dati sud o radu svakog od nas. Hvala puno.

Pravo na repliku narodni poslanik Vladimir Orlić.

Ima dame i gospodo narodni poslanici, sada izvesnu obavezu i pred vama i pred građanima Srbije, pošto sam optužen da ne znam ništa o situaciji na opštini Stari grad, da dokažem da to nije tako.

Ja situaciju na toj opštini jako dobro pratio. Znate, to su izrekli ovi što se zalažu da se sada smanjuju penzije ljudima značajno, da se vrate na situaciju od pre pet godina, verovatno uz neku kalkulaciju da će opet da se ponovi rizik da sve te penzije budu nula. Ovi što sada drže Đilase, Bastaće i Miljuše na Starom gradu, oni su rekli, da ne znam kako izgleda situacija tamo.

Evo šta znam. Znam da je dojučerašnji funkcioner te gradske opštine, inače kum predsednika opštine Marka Bastaća, čovek prezimenom Lešnjak, javno govorio o tome kako funkcionišu ti što otimaju, pošto su neko otimanje pominjali na opštini Stari grad. Lično taj Bastać koga ovi što bi da smanjuju penzije, tamo drže na vlasti kaže – reketira privrednike, lično on uzima novac od nelegalne gradnje. A ovaj Lešnjak, njegov dojučerašnji najbliži saradnik, a kum, da li je i dalje ili nije, ne znam, on o tome svedoči. Znate šta kaže, kako to funkcioniše.

Kaže Bastać i ovi što ga drže na vlasti tamo uzimaju bele koverte od ovih što nelegalno grade. Jednom se dogodi da taj Lešnjik koji tvrdi da je lično bio zadužen da uzima te koverte i da ih nosi na ruke Bastaću i ostatku opštinske vlasti nije doneo jednu kovertu. Onda mu je Bastać stavio kesu na glavu, prethodno ga vezavši za stolicu, mučio ga je celu noć, valjda devet sati je to trajalo, tuko ga tamo nekom vijačom, dakle, zverski se izživljavao nad njim i tražio gde su pare, odnosno gde je njegov deo.

Kada pričamo o otimanju i kada pričamo o opštini Stari grad, ja mislim da je ovo jedan primer koji je dovoljno snažan, dovoljno jak da može lako da ga zapamti svako u ovoj zemlji i da se uopšte ne mučite nekakvim dilemama da li neko zna ili ne zna kakva je situacija tamo. Ko ovo jednom čuje, budite uvereni vi što hoćete da penzije smanjujete narodu, taj će to da zapamti vo vjeki vjekova.

Ako nešto držite na vlasti, na Starom gradu, vi držite to na vlasti. Dakle, one koji knjige pale, onog Miljuša, on vam je i dalje tamo član veća, jel tako, onog Đilasovog Bastaća koji stavlja ljudima kese na glavu i muči ih, one koji su urnisali „Milan Gale Muškatirović“ centar za dva miliona evra, ko zna koliko desetina miliona iz opštinskog budžeta potrošili na svoje ljude, ali kažu i neke odbornike koje plaćaju na taj način, dakle, to je pljačka i to je otimanje, ako o tim kategorijama pričamo.

Vi ste gospodine ministre oko jedne stvari u potpunosti u pravu. Narod sve dobro ceni, sve dobro meri i narod zna da mu zaista jeste bolje kada, rekli ste 13,7 do 19,4% veće penzije ima, i svakako je bolje kada mu značajno rastu plate i svakako bolje kada u stotinama hiljada ima novih radnih mesta. Kriminalci i oni koji ih drže na vlasti, tome da pariraju ne mogu, kada se suoče sa istinom, sa svedočenjima svojih najbližih saradnika, svojih kumova, kada se suoče sa svojim kesama i reketima, njihov jedini odgovor je, nećemo na poligraf nikada i nikome. To je možda dobar pokazatelj koliko su sigurni u onim stvarima koje rade, koliko je istina na njihovoj strani, iako je za to, pošto je neko pominjao aplauz, očekuju aplauz. Verujem da će dobiti i aplauz i ovacije na izborima za neki mesec, od danas neće morati dugo da čekaju na to.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku narodni poslanik Nemanja Šarović.

Gospodine ministre, pre svega mislim da nije u redu da se na taj način obraćate narodnim poslanicima. Ja vas nisam uvredio ničim. Vi znate da sam to mogao da uradim da sam želeo, ali sam smatrao da ova rasprava treba da krene od argumenata i da tih argumenata treba se držimo.

Izneo sam dva puta konkretne podatke, pročitao iznose ne u dinar, nego u paru koliko ste manje isplatili penzionerima, i to je suština. Vi na to odgovarate kako, i pitate mene kako je moglo drugačije? Moglo je na mnogo načina gospodine ministre. Vi nemate pravo da otimate penzionerima. To je suština. Da li smo vas ikada napali zbog toga što ste smanjili plate u javnom sektoru? To je nešto što je nepopularno, ali nije protivustavno, nije protivzakonito.

I svako kome ste umanjili platu je mogao da kaže želim ili ne želim za tu platu ubuduće da radim, ali penzija, penzija koju je neko stekao, ostvario u određenom iznosu, u zavisnosti od toga koliko je godina radio, koliko je godina odvajao za taj penzijski staž. Vi u to ne smete da dirate. Ne možete nekome zavlačiti ruku u džep. Zamislite da odredite da ko ima veliku ušteđevinu, odnosno da razrežete svakome 10% ušteđevine. Pa u čemu je razlika? I penzije su nešto zašta garantuje država. Državu ili imate ili je nemate.

Opet ste izbegli, gospodine Siniša Mali, možda zbog tog telefona kojim se neprestano bavite, da odgovorite koliko je tačno miliona evra uštedela država time što ste isplaćivali manje penzije?

Da li je tačno, to je podatak koji ste pominjali, da je to otprilike 210 miliona evra godišnje? I da vidimo koji je iznos po godinama, da vidimo koji je iznos ukupno za sve četiri godine. Da vidimo da li vi imate bilo kakvu analizu, a ja tvrdim da je nemate, niste imali ni pre nego što ste smanjili penzije. Vi nikakvu analizu niste radili, da vidimo kako se to odrazilo na privredu Srbije.

Veoma dobro znate da penzioneri nisu u mogućnosti da uštede…

(Predsedavajući: Privodite kraju kolega Šaroviću.)

Evo gospodine Arsiću, Vladimir Orlić je govorio tri minuta i 40 sekundi, a mene već nakon dva minuta i 40 sekundi prekidate.

(Predsedavajući: U istoj sekundi ste opomenuti.)

Dobro, dakle imam još minut. Hvala vam.

(Predsedavajući: Nemate.)

Dakle, ja vas molim gospodine ministre, da umesto te prazne političke priče, demagogije i parola, da izađete sa konkretnim podatkom – koliko ste umanjili onima koji su imali penzije 20.000 dinara, koliko onima koji su imali 30.000, pa tako redom. To je podatak, ako smete da ga iznesete.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Maja Gojković.
Izvolite.

Ja sam tražila povredu Poslovnika. Reč ću, pretpostavljam, u toku današnjeg dana dobiti, nakon pokušaja prethodnog poslanika da nas ubedi u nešto što niko ne može pri zdravom razumu da razume, pa da onda i mi koji imamo da kažemo nešto o budžetu, kažemo.

Ja bih vas molila da se strogo pridržavate člana 104. U jednom trenutku replike moraju da se od strane predsedavajućeg privedu kraju. Ovo je potpuno postalo besmisleno, jer mi slušamo jednu te istu opservaciju o budžetu za, ne znam koju godinu, očigledno ne za 2020. godinu, od prethodnog poslanika.

Drugo, ne razumem zašto ne primenjujete pravilo da replike traju dve minute. Kako može bilo koji poslanik da govori zahvaljujući vašem vođenju sednice tri munute 70 sekundi, ovaj govori dve minute 40 sekundi, onda mi nemamo pravila nikakva.

Molim vas da počnete da primenjujete Poslovnik, da prozivate govornike po listi, da ko šta ima da kaže u smislu odredbi člana 104. ili se uvredljivo izrazi ili ga neko ne razume. Ako ga neko ne razume, ne može sada tri dana da nas ubeđuje da bi mi trebali da ga razumemo. To će građani Srbije na narednim izborima da urade. Ili shvataju šta poslanik iz redova SRS ili ga niko ne razume, ili ga razumeju u nekom malom procentu koji će dobiti na izborima, ne možemo mi ovde da se bavimo analizom kako bi njihova politička partija uradila, ako bi jednog dana građani Srbije odlučili isključivo da glasaju za njih, pa imali većinu u ovom parlamentu.

Molim vas, član 104. da glasamo o povredi Poslovnika nakon vašeg objašnjenja.

Poštovana gospođo Gojković, u svrhu demokratske rasprave tolerisao sam malo više narodne poslanike kada su iznosili svoje replike, a vodiću računa da se u sledećim replikama to privede onom vremenu koje je predviđeno Poslovnikom.
Po Poslovniku, narodni poslanik Nemanja Šarović.
(Maja Gojković: Niste me pitali.)
Ja sam razumeo, koleginice Gojković, da ste vi tražili da se Narodna skupština izjasni.

Da.
Vaše objašnjenje nije zadovoljavajuće. Niste mi odgovorili na pitanje kako je moguće da Nemanja Šarović govori svaki put preko tri minute? Pravilo je dve minute, zar ne?