Zahvaljujem, kolega Bojaniću.

Koristim priliku da vas obavestim da poslanička grupa SNS više nema preostalog vremena za raspravu u načelu.

Dajem reč narodnom poslaniku Oleni Papugi.

Izvolite, koleginice.

Hvala, predsedavajući. Koristiću svoje pravo, po Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma, po članu 11, govoriću na maternjem rusinskom jeziku, tako da ako hoćete možete staviti slušalice.

Poštovani narodni poslanici, ministri, na samom početku želim da obratim pažnju na nekoliko stvari u vezi Predloga budžeta za 2020. godinu u kom Vojvodina, već devastirani region, po svemu tome ispada da će biti još bedniji.

Liga socijaldemokrata Vojvodine godinama, nažalost, kada priprema govore o budžetu skoro ništa ne menja zato što se od donošenja Ustava Srbije do danas ništa nije promenilo. Ustav u članu 84. tačka 4) kaže da budžet AP Vojvodine mora da bude najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. Autonomna pokrajina Vojvodina će u 2020. godini iz republičkog budžeta dobiti 75 milijardi dinara, a od toga 47 milijardi transfernih sredstava za obrazovanje, zdravstvo i druge potrebe, a samo 32,5 milijardi dinara za druge potrebe gde se predviđaju investicije. Malo ostaje za finansiranje kapitalnih investicija.

Pošto zakon o finansiranju AP Vojvodine do danas nije donet, o sredstvima koja se usmeravaju ka ovoj pokrajini u budžetu može samo da se nagađa. Ministar Siniša Mali je juče izjavio da Vojvodina dobija i više nego što joj po Ustavu pripada, odnosno da dobija i više od 8%. Tu su bile nabrojane nekakve carine, iako znamo da carine sa Horgoša, na primer, ne ostaju u Vojvodini, mada, dobro bi bilo možda. Do ovih 8% gde su, recimo, nabrojane i carine, ubrajaju se, po mom mišljenju, carinska uprava, odnosno plate za radnike carine, službenike, a to su opet transferna sredstva.

Što se tiče projekta o izgradnji puta I-B reda, Novi Sad-Ruma, a to je Fruškogorski koridor, Predlogom budžeta je dato samo nagađanje da do većih ulaganja može da dođe u 2020. godini. To se vidi u nameri da od neimenovanih kineskih banaka će da se uzme kredit od 550 miliona evra, međutim, o tim evrima se priča samo u delu budžeta u kom se spominju planovi za zaduživanje. U tim evrima nema konkretnih rashoda iz kojih bi se ta sredstva finansirala.

Ukoliko se planira da će u 2020. godini Fruškogorski koridor početi da se gradi onda na razdelu mora da se vidi budžetska pozicija koja odgovora rashodima koje ovi radovi predstavljaju, a toga nema u planovima rashoda za 2020. godinu. Što se tiče Fruškogorskog koridora, mislim da je on toliko realan da je njegova izgradnja u 2020. godini realna koliko i metro u Beogradu. Znači, mislim da od Fruškogorskog koridora neće biti ništa.

Kažem, to je spisak želja i mogućnosti da će kredit da se uzme od Kineza i iz drugih fondova, ali ko je i kada seo sa Kinezima da razgovara o tom kreditu? Niko. Na primer, i mi u Skupštini nismo ratifikovali nikakav sporazum koji bi odobrio ove kredite koji bi već trebali da budu realizovani u 2020. godini.

Neprestano se priča o putu Ruma-Loznica, to je najveća investicija u Vojvodini i to je jedan put. O tome da je to zaista jedini put govori i ova mapa, o kojoj je juče govorila i Nada Lazić.

Goran Vesić ovih dana hvali budžet grada Beograda za 2020. godinu i kaže da će on biti najveći u istoriji grada i iznosiće 134 milijarde dinara. Pitam – da li je Beograd region kao Vojvodina i da li Beograđani čine jednu trećinu stanovništva Srbije kao Vojvođani? Nije tako. Budžet Beograda će biti 134 milijarde dinara, a budžet cele Vojvodine, jednog regiona samo 76 milijardi. Pitam Vladu, pitam ministra finansija da li je to regionalni razvoj Srbije koji propagira ova Vlada?

Centralizacija kroz novi budžet za 2020. godinu se ne vidi samo kroz budžet Beograd, nego na primer i kroz budžet Novog Sada gde se centralizuje Novi Sad i ponovo najveća sredstva što se tiče ovog vojvođanskog budžeta idu u taj grad. Tako da opet pitam da li zaista svi građani Republike Srbije treba da se presele u Beograd ili u Novi Sad?

Poljoprivrednici godinama zahtevaju, očekuju da će agrarni budžet iz republičke kase iznositi barem 5% od ukupnog budžeta. To je i zakonska obaveza koju država ne poštuje. U novom budžetu za 2020. godinu udeo poljoprivrede u ukupnom nacionalnom budžetu poljoprivrede će iznositi 3,54% što poljoprivrednici nisu očekivali. Subvencija u poljoprivredi ostaju iste 4.000 dinara po hektaru i 1.200 dinara po hektaru za dizel gorivo. Daću samo neke razlike u cenama. Cene u 2011. godini – nafta je koštala 95 dinara, kukuruz 24, pšenica 28, a subvencije po hektaru su iznosile 14.000 dinara. Cene u 2019. godini – nafta 165 dinara, kukuruz 16 dinara, pšenica 15 dinara, a subvencije 4.000 dinara.

Sredstva za nacionalne savete nacionalnih manjina ostala su ista kao i u prošloj godini, sredstva koja su namenjena od Kancelarije za ljudska i manjinska prava, a to je 264 miliona dinara. Od budžetskog fonda će biti najmanje namenjeno 40 miliona dinara. Kad se to objedini ispostavlja se da je nacionalnim savetima namenjeno možda nešto manje sredstava, nego prošle godine, zato što je u 2019. godini to bilo 271 milion, a ove godine, kako sam ja izračunala, to će biti 268 miliona dinara. Nacionalni saveti su po novom Zakonu o nacionalnim savetima dobili nove obaveze koje moraju da ispoštuju i da te nove obaveze finansiraju, a sredstva su ostala ista. Tako da se pitam kako će to biti moguće da se izvede?

Nabrojaću samo neke obaveze koje su dobijene i zaista ih treba, iz tih sredstava isfinansirati. To je recimo plaćanje, pisanje nastavnih programa, plaćanje prevođenje školskih evidencija. Zakonske obaveze i ovlašćenja nacionalnih saveta su sve veće i to zahteva ozbiljno stručno angažovanje više osoba koje bi bile zaposlene u nacionalnim savetima i brinule o svim oblastima, to su kultura, obrazovanje, informisanje i službena upotreba jezika. Zakonska ograničenja u smislu iznosa sredstava na godišnjem nivou, kao i ograničenje da samo 50% sredstava je može da se potroši na plate i druge materijalne troškove, onemogućavaju adekvatna angažovanja stručnih lica, pa se time smanjuje i obim aktivnosti u nacionalnim savetima. Drugim rečima, radi se onoliko koliko sredstva dozvoljavaju.

Zahvaljujem, koleginica Papuga.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar finansija Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, moram da se osvrnem na govor koji smo imali priliku da čujemo upravo za rad istine i istinitog informisanja građana Srbije.
Uz veliku zahvalnost vašem izlaganju da se malo i našalim, možda i treba da menjate govor polako kada je u pitanju budžet Republike Srbije, rekli ste skoro svake godine imate isti govor, upravo zbog toga što se ulaganja u AP Vojvodinu iz godine u godinu povećavaju ne samo u apsolutnom iznosu nego i u relativnom iznosu u odnosu na budžet Vlade Republike Srbije.
Pre nego što vam u detalje obrazložim ovaj budžet hoću samo da vam kažem oko grada Beograda, pomenuli ste grad Beograd, najveći deo prihoda su izvorni prihodi grada Beograda. Dakle, nije uporedivo, jednostavno koliko Beograd zarađuje od prodaje zemljišta, od dolaska investitora, od tih kranova i svega ostalog. Na kraju krajeva, kao što i Vojvodina profitira od velikog broja fabrika i svega, to je stvar grada Beograda. Dakle, nije ista i nije uporedivo, na kraju krajeva.
Ono što je važno za mene je sledeće, iz budžeta Republike Srbije u 2019. godini podrška AP Vojvodini bila je 66,8 milijardi dinara, u 2020. godini 70,6 milijardi. Dakle, za četiri milijarde dinara više. Kada na to dodate i kada saberete sva ostala ulaganja kroz sve ostale institucije, ministarstva i tako dalje, ukupno ulaganje ove godine na teritoriji AP Vojvodine iz budžeta Republike Srbije su 91,1 milijardu dinara, a planirano za 2020. godinu 100,1 milijardu, dakle, za deset milijardi dinara više.
Ne samo u apsolutnom iznosu više nego za 2019. godinu to je 8,6% od ukupnih prihoda budžeta za 2020. godinu je 8,8. Dakle i u apsolutnom i relativnom iznosu ulaganje i izdvajanje za AP Vojvodinu rastu.
Sada koja su ova dodatna ulaganja koja ste vi delom pomenuli, pa čisto da razjasnim. Kada sam rekao Uprava carina, nisam mislio na carinske prihode, ali sam mislio na izgradnju graničnog prelaza Sot koji je iz budžeta Republike Srbije finansiran ove godine u iznosu od 79 miliona 500 hiljada dinara. Dakle, ostaje na teritoriji AP Vojvodine. Granični prelaz Vatin, 75,9 miliona dinara ove godine, 135,8 miliona dinara za 2020. godinu. Brza saobraćajnica Novi Sad – Ruma, 40 miliona dinara ove godine, 200 miliona dinara za 2020. godinu. Nastavak izgradnje i rekonstrukcije i unapređenje mađarsko-srpske železnice, 9,7 milijardi, ove godine 14,6 milijardi naredne godine. Pa, Beograd – Novi Sad – Subotica, ide kroz teritoriju AP Vojvodine, zar ne?
Izvođenje dela radova na izgradnji auto-puta E75, to je ta petlja kod Subotice, Kelebije, petlja Subotica, milijardu i 400 miliona dinara ove godine, 500 miliona dinara naredne godine ćemo završiti i taj „Ipsilon“ krak, veoma brzo. Izgradnja postrojenja za pročišćenje vode za piće u Kikindi, faza dva, 60 miliona dinara za narednu godinu. Proširenje kapaciteta luke Sremska Mitrovica, 18 miliona dinara za sledeću godinu. Unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja, 60 miliona dinara iz budžeta Republike Srbije za narednu godinu. Proširenje Luke Bogojevo, 62,4 miliona dinara za sledeću godinu. Rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš, železničke pruge Subotica – Segedin i tako dalje.
Subvencije privatnim preduzećima na teritoriji AP Vojvodina od strane Ministarstva privrede 1,3 milijarde dinara ove godine, 1,68 milijardi dinara za 2020. godinu.
Sad tako mogu oko Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede itd.
Evo, recimo, Republička Direkcija za vode, ove godine izgradnja sistema za navodnjavanje 362 miliona dinara, sledeće godine 509,3 miliona dinara.
Zeleni fond, podsticaj za ponovnu upotrebu iskorišćenja otpada nula dinara - 2019., 850 miliona dinara – 2020. Onda saberete…
Naravno, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, da ne zaboravim, još jedna milijarda dinara naredne godine.
Naučno-tehnološki park u Novom Sadu, 200 miliona dinara ove godine, još 200 miliona dinara naredne godine.
Izgradnja obrazovno-istraživačkog centra u Beloj Crkvi 61,2 miliona dinara za narednu godinu.
Rekonstrukcija kliničkih centara Vojvodine, 302.614.000 dinara za narednu godinu, više od 204.000.000 ove godine. Dakle, to su ulaganja na teritoriji AP Vojvodina koja idu kroz budžet Republike Srbije sa 91,1 milijarde na 100,1 milijardu za 2020. godinu i to vam govori koliko je nama važno da se naravno i nastave i povećaju ta ulaganja i onda smo prešli taj nivo od 7% o kome vi govorite, mi smo na 8,6% ove godine, na 8,8% čak idemo naredne godine.
Po pitanju poljoprivrede, tu ću da završim, jer to je bio vaš sledeći komentar, dakle, nama učešće budžeta za poljoprivredu raste iz godine u godinu u ukupnom budžetu. Mi smo ove godine zajedno sa IPARD2, o tome sam pričao juče, na 5% budžeta, sledeće godine smo na 5,2% budžeta.
U ovom Zakonu za 2020, najveći deo novca, 45 namenjeno je za subvencije. Od tog novca za subvencije 900.000.000 dinara je više nego ove godine.
Posebno bih istakao da će veće podsticaje u odnosu na ovu godinu dobiti organski proizvođači, njih 7.000, zatim stočari i vinari, proizvođači vina, a u pogledu investicija planirana su sredstva u iznosu od 3,5 milijardi dinara od kojih su 2,4 milijarde planirane kod Republičke Direkcije za vode i budžetskog fonda za vode upravo u sisteme za navodnjavanje, sređivanje kanalizacionog i to kanalnog sistema takođe, koji je u najvećoj meri upravo na teritoriji AP Vojvodina.
Tako da mislim da ove cifre i ovi podaci potpuno pokazuju i potvrđuju koliko smo usmereni na AP Vojvodinu, koliko želimo da zajedno sa ostalim delom Srbije taj deo Srbije bude pokretač razvoja i osnova za dalju i bolju budućnost i ubrzani rast naše privrede.
Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Kolega Orliću, vi želite repliku na izlaganje koleginice Papuge?
Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Sa jedne strane nisam mogao da odolim prilici, da se priključim višejezičnoj raspravi ovde, a i to je jedan od dobrih pokazatelja kako Srbija stoji po pitanju državnih politika, spram nacionalnih manjina i to ste takođe spomenuli u svojoj raspravi.

Složićete se, ne jednom, ne retko, čuje se od strane naših prijatelja i partnera iz EU koji u Srbiju dolaze, sa kojima se srećemo bilo gde, da je Srbija zaista po pitanju tih politika jedan od svetlijih primera na nivou celog kontinenta i da imamo ta pitanja uređeno značajno bolje od mnogih evropskih zemalja, čak članica unije.

Mislim da smo skoro na poslednjem sastanku Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, od strane naših kolega iz Evropskog parlamenta dobili ocenu da je za one napore koje smo u poslednje vreme kao država učinili po pitanju udžbenika i priređivanju istih na različitim jezicima nacionalnih manjina, napravili dobar posao, dakle to je nešto što oni smatraju kao jako vredan rezultat i toga ima dosta. To nisu jedini primeri.

Ali, Srbija se drastično promenila u pozitivnom smeru, rekao bih, kada govorimo o svim ovim stvarima koje su tema danas.

Ministre, samo da vam kažem 100 milijardi vredi sve ono što se orijentiše prema AP Vojvodina i mi znamo da tu postoje političke razlike u razumevanju ili spremnosti da prihvatimo šta hoćemo na taj način, a šta nećemo.

Znamo da vaša stranka insistira na tome da neke stvari ne želi da prihvati, ali kada kažemo ide, za građane koji žive na teritoriji Vojvodine, ide za samu teritoriju, ako se tiče prelaza ili infrastrukture, to je zaista tako.

Dakle, procenat 7 ili 8, ali put se zna gde ide. Dakle, 100 milijardi kada se sabere, sve, mislim da tu greške nema.

Poljoprivreda, čuli ste, više nego ikada ranije, i ovih 100 milijardi za Vojvodinu, ja mislim da je to više nego ikada pre, dakle, bolje nego prethodna godina koja je do sada bila rekordna. Kada pogledate, i za poljoprivredu, bolje nego ranije, i za, ako hoćete, teritoriju Vojvodine po različitim osnovama, slagali se mi ili ne, šta ko hoće da prihvati, da se tu broji, opet više nego ikada ranije.

Zbog toga kažem da je Srbija dosta drugačija. Srbija se promenila definitivno na bolje, a o tim našim razlikama i o tome da se Srbija menja, mislim da smo razgovarali i na onoj Posebnoj sednici koju smo imali ovde u Domu Narodne skupštine, koja je sazvana na formalni predlog vaše poslaničke grupe, upravo sa ciljem da raspravljamo o tim razlikama na primeru AP Vojvodine. Čini mi se da je ta sednica jedan od dobrih pokazatelja da se i parlamentarna praksa u Srbiji danas nalazi na nekim nivoima koje nikada nismo imali u prethodnim periodima.

Ja sam iskoristio priliku da na to podsetim i neće gospođa Papuga zameriti, da na to podsetim, ne samo nas koji smo u ovoj sali, već i one koji su se tim pitanjima bavili često u proteklom periodu, a u ovoj sali ne sede.

Sećate se sigurno više različitih nevladinih organizacija, često su se obraćale Narodnoj skupštini, sa različitim zamerkama, primedbama kako nisu zadovoljni parlamentarnom praksom, kako oni smatraju da bi nešto trebalo da se radi drugačije.

Pre nekih dva ili tri meseca, mi kao država zaključimo nekoliko važnih stvari, parlament promeni svoju praksu na nekoliko načina i pitamo ih otvoreno, dobro, da li zaslužuje danas Narodna skupština od vas koji ste uvek imali samo reči kritike za nju, jedno bravo, jednu pohvalu i konstataciju, zaista baš sve ono što su različite nevladine organizacije stalno tražile, Srbija danas može da pokaže, Skupština ume da prikaže u svojoj svakodnevnoj praksi.

Znate li šta je bio odgovor? Kažu, ne možemo još da kažemo da je to sve ispunjeno. Zašto? Šta je prepreka, jel nema više dupliranja različitih rasprava, kao što ste pričali? Nema. Jel nema više upotrebe hitnog postupka, kada god mi smatramo da je to potrebno, nego baš bukvalno samo isključivo onda kada to zahteva pitanje evropskih integracija. Da li je 95% zakona sada u redovnom postupku? Jel bilo podnošenja amandmana za koje se neko suštinski ne slaže da nešto kvalitetnije ne menjaju? Ništa, bukvalno sve što su tražili i CRTA i CESID i Transparentnost, sve Narodna skupština je pokazala da nije problem da usvoji.

Oni kažu – ne možemo da vam odamo priznanje, jer nedostaje jedna stvar. Šta nedostaje? Tražili smo, kažu, da bude i zasebna rasprava o budžetu, tražili smo dvostruko vreme za raspravu tom prilikom.

Vidite sada, ova sednica, ja mislim da je jako dobra prilika, najbolja moguća prilika da ja zamolim da se ovo pitanje prenese, da se ovaj poziv prenese, da se izjasni CRTA, CESID i Transparentnost, i svi ostali koji su govorili da Narodna skupština neke stvari treba da radi drugačije.

Od vas gospodo, pošto upravo raspravljamo o budžetu kao zasebnoj tački dnevnog reda, što je vaš suštinski finalni zahtev, upravo u dvostrukom vremenu što je vaš suštinski finalni zahtev, sada očekujemo jedno javno priznanje. Da, Narodna skupština je uradila baš sve ono što smo govorili da bi trebalo da uradi, ako hoće najviše standarde. Da, Narodna skupština danas zadovoljava najviše standarde, koji su čak i bolji od onih koji se smatraju evropskim. To je pitanje za njih.

Verujem da ovo gledaju i da će to neko da im prenese.

Sa ovim je i poslednja stvar koju ste rekli da treba Skupština da uradi, urađena. Očekujemo CRTA, CESID i Transparentnost i ostale da kažu – svaka čast za Narodnu skupštinu.

Zahvaljujem gospodine Orliću.

Pravo na repliku, narodni poslanik Olena Papuga.

Izvolite.

Izražavam javno priznanje da Narodna skupština Republike Srbije poštuje Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma i mislim da smo tu vrlo dobar primer, da nam je to jedna od lokomotiva i primera sa kojima želimo da uđemo u EU i da pokažemo da poštujemo prava nacionalnih manjina, tako da sa moje strane, javno priznanje svima što mogu da koristim maternji jezik. To je Što se tiče odgovora ministra Siniše Malog želim da kažem, odnosno da pitam da li samo Beograd ima izvorne prihode? Da li misli da Vojvodina nema izvorne prihode? Rekli ste da je budžet Beograda toliko veliki 143 milijardi dinara zbog toga što Beograd ima izvorna sredstva? Šta je onda sa Vojvodinom? Vojvodina ih faktički nema ili šta je u pitanju ako ima takav budžet kakav je odredi Vlada Republike Srbije? Zbog toga se LSV bori za to da Vojvodina dobije svoja izvorna sredstva kao što vi kažete da ih ima i Beograd.

Želim da kažem da sve to što ste nabrojali je puno manje od onoga što ima Beograd u tim svojim izvornim sredstvima. Sve to što ste nabrojali Sot-Horgoš i svi putevi koje ste nabrojali činjenica da je to dobro, da je to urađeno u Vojvodini, ali sve je to državni program. To nije nije program lokalnih samouprava, niti je to program nečega što su odredili građani Vojvodine. To je odredila Vlada da to treba da se radi u Vojvodini bez toga da je pitala vojvođansku administraciju o tome, šta misli o tome, ili je nije pitala. Ja mislim da je nije pitala, tako da sve to što ste pobrojali to je državna stvar. To je ono što vi strane vašeg ministarstva i Vlade određujete, tj. što ste odredili.

Dakle, to bi bilo moje pitanje za ta izvorna sredstva. Da li samo Beograd ima izvorna sredstva ili ih ima i Vojvodina? Šta ste vi sada dali kao državni program oko granica, graničnih prelaza, luka, voda itd?

Zahvaljujem koleginica Papuga.
Reč ima predstavnik predlagača ministar finansija Siniša Mali.

Hvala puno.
Samo ukratko da odgovorim na ovo.
Dakle, svi ovi projekti nisu projekti koji su nekome pali na pamet tek tako. Ti projekti jesu inicijativa vojvođanske Vlade i inicijativa lokalnih samouprava sa teritorije AP Vojvodina. Dobro je što imamo novca, dobro je što ćemo naredne godine imati deset milijardi dinara više, upravo za projekte koji su vaša inicijativa, odnosno inicijativa lokalnih samouprava i vojvođanske Vlade. To pokazuje koliko se ozbiljno bavimo time da taj severni deo naše zemlje napreduje.
Po pitanju izvornih prihoda i vašeg komentara, sve lokalne samouprave, ako se ne varam, imam ih 45 ili 46 na teritoriji AP Vojvodine, imaju svoje izvorne prihode, kao i grad Beograd. Po zakonu su apsolutno lokalne samouprave iste. Po načinu koje prihode ubiru, a onda svaka lokalna samouprava gleda na koji način će da ubere što više. Tako da sa te strane ne vidim razliku između lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine i na teritoriji nekog drugog dela Srbije. Hvala puno.