Hvala, prof. Stojmiroviću.

Sada reč ima Srbislav Filipović.

(Nataša Sp. Jovanović: Replika.)

Replika?

Izvolite, ali nije u nekom negativnom kontekstu. Profesor Stojmirović nikada nikog nije pomenuo, ali evo replika. Imate dva minuta. Izvolite.

Govorio je prof. Stojmirović baš da bi meni dao mogućnost za repliku, tako sam razumela. Možda nije bio dorečen do kraja, ali otprilike je to izgledalo tako. Mi smo posetili jedan od najvećih industrijskih parkova u svetu i u Kini i bili smo u Sudžou i tamo su nam, kako predsednik okruga Sudžoua, tako i privrednici, upravo na taj način prezentovali njihove uspehe. Pokazali su nam močvarna zemljišta, ljude koji su bili siromašni, apsolutno živeli na ivici bede, a onda su zaista krenuli da oporavljaju svoju privredu stvaranjem, za početak, tih malih fabrika, manufaktura, ulaganjem države i subvencijama za te male, kasnije, korporacije i tako korak po korak došlo se do tog nivoa privrednog rasta.

Šta nas razlikuje od njih? Mi još uvek nemamo u državi, profesore Stojmiroviću, a to i ministar zna uređenost, što se tiče državne uprave i kontrole koja mora da postoji na svakom nivou. Još uvek visok nivo korupcije, još uvek visok nivo nerada onih koji treba upravo da pomažu domaćoj privredi. Pa neće ni ministar sam da ide od jednog do drugog grada ili njegovi pomoćnici. To moraju da rade ljudi iz sektora koji strateški upravljaju tim projektima i da pomažu da se oporavi domaća srpska privreda.

Nemaju oni samo proizvodnju onoga što narod u Srbiji poznaje. Njihova prerađivačka industrija je takođe jaka, zato i oni traže sirovine širom sveta. Ne mogu ni dovoljno da proizvedu. To je naša šansa da oporavimo i kraj odakle vi dolazite, Crna Trava i jug Srbije i zapadni deo Srbije, da obnovimo stočni fond, da podignemo cenu poljoprivrednog zemljišta.

Hvala gospođo Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite, gospodine Filipoviću.

Hvala gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svakog dana dobra vest za građane Srbije - 15 hiljada radnih mesta svakako izvrsna vest. Uveren sam da građani koji prate televizijski prenos, pogotovu ovi sa teritorije grada Beograda su prezadovoljni ovakvim vestima - 15 hiljada novih radnih mesta, a to znači puta prosečno tri člana domaćinstva je 45, 50 hiljada ljudi će imati izvesniju i bolju budućnost.

Zbog čega o investicijama, o budžetu, o novcu, o ulaganjima ne govori Dragan Đilas i Savez za Srbiju? Ne govori zato što su to osvedočeni lopovi. Ne samo što su lopovi, što su pokrali kasu grada Beograda i Srbije, već iza sebe imaju takve repove da su im članovi porodica osuđivani na višegodišnje zatvorske kazne za trgovinu narkoticima i stavljanje u promet.

Tako šurak Dragana Đilasa je osuđen na šest godina pravosnažno zatvora za trgovinu, stavljanje u promet, proizvodnju narkotika, pošto je uhapšen sa 2,4 kilograma kokaina za koje je navodno rekao da mu je dao neki prijatelj, a on nije znao šta nosi u svom gepeku, pa kada su ga pitali na suđenju i tokom istrage – ko je taj prijatelj koji mu je to navodno podmetnu, on je rekao da ne može da kaže koji je to prijatelj, jer navodno ima čast, moral, obraz itd.

Kakav to obraz i moral ima onaj ko truje našu decu, ko našoj deci prodaje drogu? Pošto znamo u to vreme kakav je uticaj bio Dragana Đilasa u Srbiji, pa se pitam – ko je taj prijatelj čije ime nije hteo njegov šurak da pomene? Da taj prijatelj možda nije Dragan Đilas? Da on zapravo možda nije i organizator trgovine narkoticima zajedno sa svojim šurakom? Da ne stoji on zapravo iza trgovine narkoticima i prodaje droge našoj deci?

Pa onda postavljam pitanje i nadležnim službama da se ipak istraži taj slučaj do kraja, da BIA, MUP i ostale nadležne institucije se pozabave tim slučajem malo detaljnije, podrobnije, da vidimo kakva je tu uloga i Marka Bastaća u celoj toj priči, s obzirom da znamo njegovu sklonost ka kriminalnim aktivnostima, da je deo jednog od crnogorskih mafijaških klanova. Vidimo zapravo da gde god zagrebete po Savezu za Srbiju i među njihove funkcionere, od Dragana Đilasa, Bastaća, Obradovića i ostalih ili naiđete na nasilje u porodici, nasilje prema ženama, prebijanje žena ili naiđete na pretnje ubistvima, silovanjem, pa naiđemo i na trgovinu narkoticima.

Tako da molim da nadležne institucije se posebno ovom tematikom pozabave kako bismo građanima Srbije mogli da potpuno predstavimo o čemu se tu radi i ko je bio glavni proizvođač, rasturač, prodavac droge u Srbiji za vreme DS, odnosno Dragana Đilasa.

Očekujem da se ovaj slučaj ispita u interesu građana Srbije i naše dece. Svakako MUP rekordnim zaplenama droge uliva strah u kosti ekipi okupljenoj oko Bastaća, Đilasa i ostalih.

Stoga želim da pružim punu podršku u tom poslu i u ukidanju ovih kesa od Nove godine, kojih se posebno plaši Marko Bastać, vidim da je posebno nervozan u poslednje vreme, možda promeni još neku stranku, s obzirom da oni često vole da govore o preletanjima, preletačevićima, ne znam ni ja čemu, a tih četrdesetak odbornika koji su ga podržavali u opštini Stari Grad, kako je sam rekao, ne znaju više ni kojoj stranci pripadaju, jer su ih toliko promenili samo u jednom mandatu.

Dakle, ljudi koji preko deceniju su vladali Srbijom su rasturači droge, kriminalci, lopovi i banditi. To su građani Srbije na vreme prepoznali. Uspeli smo da zaustavimo propadanje Srbije, da krenemo napred. Zato danas u Srbiju dolaze i investitori jer je Srbija mnogo sigurnija, bezbednija zemlja, zato se danas u Srbiji otvaraju fabrike, industrijske zone, zato imamo nova radna mesta, zato imamo povećanje standarda, povećanje plata i penzija. Uveren sam da ćemo i u narednim godinama predvođeni Aleksandrom Vučićem ostvarivati još bolje rezultate i još veći rast. Hvala vam.

Hvala gospodine Filipoviću.
Reč ima Milija Miletić.
Izvolite gospodine Miletiću.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi ministre, isto po amandmanu, pošto mi je stvarno zadovoljstvo što vidim da dolaze kineski investitori, što se ulaže i ovde u Beogradu gde će biti 15 hiljada novih radnih mesta, to je lepa stvar, ali vrlo je bitno da u periodu koji dolazi i kroz ovaj naš budžet i kroz program IPA, koji će se predstaviti za narednih desetak dana, da jedan deo toga bude maksimalno iskorišćen u područjima Jugoistočne Srbije, u područjima u kojima je veliki demografski problem, u kojima ima veći broj umrlih nego rođene dece.

Predlažem da u okviru toga imamo mogućnost da se kroz ove zakonske predloge, koji će biti kasnije u toku narednog perioda ovde u Skupštini, da se napravi razlika za ulaganja, za sredstva koja će biti u područjima kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, opštine nerazvijene Jugoistočne Srbije, opštine koje su demografski uložene, opštine koje su brdsko-planinska područja, da se tim područjima obezbede veća davanja i za svako novorođeno dete, za svaku nezaposlenu porodilju, da bude najmanje 50%, to sam malopre govorio kada sam imao poslaničko pitanje.

Još jedna od stvari, bilo bi dobro da u takvim područjima se obezbedi mogućnost zapošljavanja, da se privredni subjekti koji tamo otvaraju svoje privredne subjekte, otvaraju svoje firme da se njima da mogućnost da se stimulativno da njima radi, da se oslobode dela poreza obaveznog koji oni plaćaju kroz porez kroz PDV, odnosno kroz određene poreze, da to bude za njih oslobađajuće i ta razlika recimo 50% da bude za njih oslobađajuće, da tu razliku daju za plate radnicima jer je plata u našim opštinama kao što je Svrljig…

(Predsedavajući: Vreme.)

… i ostale opštine veoma mala i da bismo ujednačili i uslove života i upošljavanje potrebno je da damo veća sredstva i više za te opštine i ta područja.

Hvala gospodine Miletiću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Gospodine Periću, izvolite.

Kolege su me upozorile da posle određenih diskutanata neću imati šta da kažem, ali pokušaću.

Gospodine ministre, vama javne finansije nisu strane, ali ste se vi nekako uklopili u ovaj kliše pa kažete – nikada niko do mi, nikada niko bolje itd. Nemate razloga vi. Postoje tu neke kolege kojima je to jedino što mogu da pričaju, ali vi imate dovoljno struke i znanja da bi mogli da govorite isključivo vezano za budžet.

Kao što su neki govorili da je budžet razvojni, neki da je predizborni, neki su osporavali da je razvojni, a neki da je predizborni, a ja mislim da je on i jedno i drugo, i na prvoj strani ovog tabelarnog pregleda ovde piše, stoji da je u Narodnoj skupštini od sredstava koja su planirana za Narodnu skupštinu određen deo sredstava će biti utrošen za izborne aktivnosti u 2020. godini. To je valjda normalno. Mi očekujemo redovne izbore i to uopšte ništa nije ni sporno.

Lepa je vest koju ste vi podelili ovde sa nama da će u narednom periodu biti otvoreno oko 15 hiljada radnih mesta u Borči, ali mi imamo Ritopek koji je odavde, kažu, tačno 20 kilometara koji već godinama, a i decenijama nema vodu. Godine 2014. i ranije je bilo, ali 2014. godine neko je obećao da će to biti urađeno, a posle toga na hiljade cisterni je otišlo tamo. Imamo Nakovo, to je mesto kod Kikinde, gde se, kažu, prodaju kuće, to ste videli, mislim da je bilo i na RTS za četiri, do četiri i po, pet hiljada evra sa povećim placem.

Treba se ispitati šta je tu, šta je dovelo do takve situacije? Član 2. u ovom svom narativnom delu govori kako i na koji način treba rešiti probleme deficita u budžetu i kako i na koji način treba otplaćivati sva javna dugovanja koja država Srbija ima. I vi ste ovde dali predloge i u stavu 2. ovog člana na koji način to može da se uradi, a mi lično mislimo, ukoliko bi se više pomoglo domaćim poljoprivrednim proizvođačima, domaćim privrednicima da bi taj problem bio pre i brže rešavan.

Pored finansijske želje svakog privrednika, svakog pojedinca da uspe, ovde postoje kada su u pitanju građani Srbije i emotivni razlozi za uspeh, dok se to sa sigurnošću ne može tvrditi za direktne strane investitore. Znamo sigurno da će svi biti do onog momenta do kada imaju oni finansijskog interesa, kad to prestane pitanje koliko će oni dalje biti spremni da ulažu i da ostanu, da se zajedno sa nama bore na ovom tržištu, a naši privrednici će ostati do kraja više razloga postoji za to. Zbog toga treba ozbiljniju aktivnost usmeriti na pomoć domaćim privrednicima, domaćim poljoprivrednim proizvođačima i inače subjektima iz Srbije. Hvala vam.

Hvala, gospodine Periću.
Sada reč ima Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite, po amandmanu.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nove investicije i novi projekti i nova radna mesta su uvek dobre vesti za Srbiju, i evo, ja ću iskoristiti da uvaženi ministri preko vas čestitam celoj Vladi za novi projekat koji ste nam predstavili danas. Upravo zbog toga ja bih želela, da predstavim ovde neke projekte koji su urađeni u saradnji Vlade Republike Srbije i grada Niša, projekte koji su jako važni za južnu, odnosno jugoistočnu Srbiju.

Dakle, zahvaljujući podršci, pre svega, republičkog budžeta i Vlade Srbije i zahvaljujući dobroj saradnji Vlade Srbije sa jedinicama lokalne samouprave. Niš je danas centar, ne samo regionalni, administrativni, već i privredni obrazovni i kulturni centar, a tome naravno doprinosi povoljan položaj u kome se naš grad nalazi i što daje mogućnosti za investiranje.

Grad Niš je u 2018. godini bio jedan od pet gradova u Srbiji koji su izabrani za prve šampione lokalnog razvoja i zahvaljujući zajedničkim projektima sa Republikom, mi smo napredovali, pre svega u unapređenju kvaliteta života građana, u kvalitetnijem pružanju usluga, podsticanju preduzetništva i razvoja lokalne privrede.

Godine 2018. takođe, zauzeli smo sedmo mesto u konkurenciji malih evropskih gradova budućnosti, a kao region zauzeli smo treće mesto u konkurenciji malih evropskih regiona u kategoriji privlačenja direktnih i stranih investicija.

U Nišu je u proteklom periodu otvoreno i počelo da radi šest novih fabrika u koje je uloženo više desetina miliona evra, čime je zaista ispunjeno obećanje Aleksandra Vučića da će se u jug podjednako ulagati kao u sve delove Srbije. Stvoreni su uslovi za otvaranje više od 10.000 radnih mesta.

Vlada Srbije je nam je pomogla da iskoristimo resurse, da stvorimo temelje za dalji razvoj grada. Najveća investicija bila je svakako izgradnja najsavremenijeg Kliničko centra koji ima najmoderniju opremu, što Niš sada čini ozbiljnim zdravstvenim centrom tog dela Srbije.

Još jednom veliki projekat o kome bih ja želela da govorim, vredan je oko sedam milijardi dinara, odnosno oko 60 miliona evra koji počinjemo uz pomoć Vlade i partnera iz Švedske, a to je izgradnja fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, koji pored izgradnje postrojenja podrazumeva i obnavljanje mreže kolektora.

U Nišu će takođe budžet za 2020. godinu biti razvojni, veći za oko 1,2 milijarde dinara u odnosu novogodišnji i omogućiće završetak započetih projekata, infrastrukturnih projekata, naučnih, kulturnih, unapređenje saradnje sa privredom, sa univerzitetom, dalji razvoj naprednih tehnologija, nastavlja se sa izgradnjom stanova za pripadnike vojske i policije, sa izgradnjom socijalnih stanova i sve to sa nadom da u našem gradu zadržimo mlade ljude.

Još jedan projekat koji je vezan za Niš, a koji bih želela da pomenem jeste izgradnja višenamenskog objekta, tzv. hrama umetnosti i kulture. Planirano je da bude u duhu savremene arhitekture, da se apsolutno uklopi u taj deo grada gde će biti otvoren i taj deo grada je moderniji i to bi trebalo da bude mesto mnogih budućih kulturnih dešavanja.

Naravno, sa velikim zadovoljstvom uvek kažem da ću podržati budžet, jer to znači bolji, uspešniji i razvijeniji grad iz kog dolazim. Na kraju bih želela da podsetim da smo u periodu novembra meseca koji se simbolično zove "16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama" i želim da pozovem sve građane i sve nadležne ustanove da daju svoj doprinos u ovoj borbi i da pre svega nasilje prijave. Povezivanje u ovim aktivnostima je važno, ne samo u individualnom, već i u institucionalnom smislu, jer nam je cilj da živimo u društvu bez nasilja i u državi gde će svi biti jednaki.

U tom smislu, želim da pohvalim budžete jedinica lokalne samouprave, tačnije grada Niša. Niš ima pet gradskih opština koje nemaju status jedinica lokalne samouprave, ali svi oni su u svojim budžetima predvideli ili će tek predvideti sredstva koja su izdvojena za rodnu ravnopravnost, a sve one čelnike opština koji u ovom trenutku kreiraju svoje budžete pozivam da učine to isto i da na taj način daju svoj doprinos u borbi protiv nasilja nad ženama. Hvala.