Zahvaljujem.

Sticajem okolnosti, o ovom amandmanu smo juče dosta detaljno govorili i ja i gospodin ministar smo o tome pričali malo i na Odboru za finansije, ali ja ne mogu, pošto je ovo sad zvanično, došao je na red, a da se ne osvrnem na ovu stavku, odnosno na ovo kako to piše - projekat urbanog razvoja, sa izgradnjom nacionalnog stadiona.

Uz svo razumevanje i pokušaj da razumem i argumentaciju koja je ovde ponuđena prilikom odbijanja mog amandmana, kao i ono što smo čuli juče u raspravi, i dalje mi se čini da ovo obrazloženje da se amandman ne prihvata, a amandman se tiče zapravo brisanja odnosno uklanjanja ove stavke - izgradnja nacionalnog stadiona, i shodno tome, ušteda od najmanje 150 miliona evra i mogućnost da oni iskoriste, ili da se ne povuku te pare i da se iskoriste za nešto drugo i korisnije u budžetu.

Meni je kao objašnjenje navedeno da će realizacija ovog projekta doprineti, citiram: "urbanom razvoju gradske celine, kao novog poslovnog centra i na taj način omogućiti generisanje prihoda, otvaranje novih radnih mesta i promociju sporta. Takođe, Republika Srbija će postati konkurentna drugim evropskim zemljama po sportskoj infrastrukturi i povećati šanse za svoju kandidaturu za organizaciju velikih i značajnih sportskih manifestacija". To je ono što je navedeno.

U samoj raspravi sa gospodinom ministrom i sa predstavnicima vladajuće koalicije sam čuo još nekoliko stvari koje delom ponavljaju, delom rezimiraju a delom dodaju i neke nove elemente u ovo opravdanje i pokušaj, rekao bih, opravdanja ovog projekta izgradnje nacionalnog stadiona.

Jedno su posebni razlozi, nova radna mesta, tržni centar, neće to biti sportski centar, nego će biti čitav poslovni centar, jedan novi grad u gradu, što će biti i turistička atrakcija, tako da imamo taj poslovni, turistički i ekonomski argument i pojačaće naše šanse za dobijanje velikih organizacija, velikih sportskih takmičenja.

Na kraju, još jedna stvar koja je pomenuta, mada nema ovde u obrazloženju, pomenuto je da to već imaju, a to je Ministarstvo sporta, pošto se ja već duže vremena bavim ovom tematikom i u jednom od odgovora je bilo pomenuto da mnoge druge države u okruženju imaju nacionalni stadion, pa je pomenuta Mađarska i pomenuta je Albanija, ako se ne varam.

Vidite, ja sam najkorektnije rezimirao sve argumente u prilog tome, odnosno što se navodi u prilog nacionalnog stadiona. I dalje mislim da su ti argumenti slabi, da nema opravdanja, čak i u budžetima zemalja koje bolje stoje, nego što je Srbija, nema potrebe, ni sportske, ni ekonomske, za izgradnju takvog jednog projekta.

Spomenuo sam već, nama i Arena, beogradska Arena, ima muke i probleme sa rentabilnošću, apsolutno je nemoguće da bi takav jedan centar i takav jedan nacionalni stadion mogao da bude svrsishodan i u finansijskom i u sportskom smislu. Mnogo je bolje, ako i treba, da se uloži u rekonstrukciju postojećih sportskih stadiona, odnosno fudbalskih stadiona u Beogradu i u regionalnim centrima, to ima smisla, nego da se toliki novac koji je reda veličina onih sredstava koje je Rusija ulagala u svoje stadione kada je organizovala svetsko prvenstvo, Bajern minhenski koji je malo manje, izgradio svoju fudbalsku arenu i prosto je neprimereno i u sportskom i u ekonomskom smislu, i rekao bih da nema dovoljno opravdanja. Nećemo ni dobiti verovatno organizaciju tih sportskih manifestacija, a i kažem, uz neko renoviranje, ova postojeća dva ozbiljna stadiona u Beogradu, sa mnogo manje para bi se mogao postići sličan efekat.

To je neka vrsta skorojevićevstva, to je neka vrsta megalomanije, koja nije primerena niti zemlji, znači, zemlji naše veličine, a pogotovo naše ekonomske snage, bez obzira što već par dana slušamo kako su nam ekonomski performansi dobri, odlični i sve bolji.

Samo da završim, u tom svetlu bih posebno skrenuo pažnju na to da u izlaganju u delu ministra, a posebno i kolega iz vladajuće većine, stalno je figurirala i vrlo često je figurirala jedna stavka, jedna sintagma, jedan izraz, a to je - Nacionalni investicioni plan. Mnogo lepih reči smo čuli na račun tog investicionog plana koji će omogućiti, pa se nabraja šta će sve omogućiti, a zapravo mi ne znamo o čemu govorimo.

To sada većina građana Srbije kada čuje reči - Nacionalni investicioni plan, to njih asocira na Mlađana Dinkića i na onaj čuveni NIP i G 17 plus i tada smo imali krupne reči o tom nacionalnom investicionom planu, investicionim ciklusima, pa smo čak imali i ministarstvo, kako se zvalo, Verica Kalanović je bila, Ministarstvo za NIP, mislim da se tako zvalo, Verica Kalanović je bila ministar za to i videli smo kako je taj projekat završio.

Dakle, hoću da kažem da dobar deo ovog optimističkog, paradnog ili reprezentativnog dela ovog budžeta i ove rasprave koju slušamo, u velikoj meri počiva na, jednim delom ekonomskim rezultatima dosadašnjim, a u velikoj meri na nešto što će tek biti ili što ćemo tek videti šta u sebi sadrži, a to je taj famozni nacionalni investicioni plan, koji, kažem, em me asocira neprijatno na Mlađana Dinkića i G 17 plus i ono što smo već imali sa NIP-om, em je u najboljem slučaju mačka u džaku. Hvala.

Hvala, gospodine Vukadinoviću.

Reč ima dr Milan Ljubić.

Izvolite, gospodine Ljubiću.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovani narodni poslanici, pošto dolazim iz Niša podsetiću vas šta je bivša vlast zapravo propustila da uradi u korist svojih građana.

Kao prvo, pokazali smo da je ozbiljnom i odgovornom politikom moguće puno toga postići. Pokrenuti jedan grad kao što je Niš sa šest novoizgrađenih fabrika, savremeno ga povezati modernim saobraćajnicama kojima će se brže putovati prema Grčkoj i Bugarskoj, u kome će se nastaviti razvitak industrije, gde će naši ljudi imati mogućnost da rade u najsavremenijem Naučno-tehnološkom parku, gde će se pripadnicima službe bezbednosti omogućiti da pod povoljnijim uslovima rešavaju stambena pitanja, da naši zdravstveni osiguranici ne moraju više da odlaze u druge centre, nikada se više nije ulagalo i gradilo u Nišu.

Uspeli smo da obezbedimo jedan trend sigurnosti i brže realizacije investicija, sve ono što nije bio slučaj do 2012. godine. Niš je od grada sa velikim brojem komunalnih problema i nezavršenih projekata za samo nekoliko godina uspeo da se podigne. Taj period karakteriše velika podrška Vlade, a posebno predsednika Vučića koji se lično angažovao na dovođenju investitora, izgradnji šest novih fabrika. Od 2012. godine do danas u Nišu imamo 11.000 nezaposlenih manje.

Tako će grad Niš, iz kog dolazim, u saradnji sa kineskim gigantom „Huavejom“ realizovati projekat „Pametni grad“. Izgradnjom Naučno-tehnološkog parka u Nišu, na površini od 14.000 kvadrata stvoriće se uslovi za dalji razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija i transfer znanja kao najvredniji proizvod. Zahvaljujući Vladi i našem predsedniku, Aleksandru Vučiću, Niš ponovo postaje centar regionalne industrije i grad naprednih tehnologija.

U budžetu za 2020. godinu obezbeđen je novac i za naučno-tehnološki park u Novom Sadu. Intencija ove Vlade je da pored ulaganja u informacionu tehnologiju nastoji da naše stručnjake zadrži u zemlji, da privuče razne kompanije koje će ulagati u istraživanje i razvoj. Sve ovo je važno za celokupni privredni razvoj Srbije. Zahvaljujem.

Hvala, doktore Ljubiću.
Reč ima dr Rančić.
Izvolite, doktore Rančiću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Mali, na samom početku mog izlaganja moram reći da je ovo sveobuhvatni i razvojni budžet, ali ja bih dodao, mada nisam čuo od poslanika, da je ovo i socijalno odgovorni budžet, a ne, kako jedan deo opozicije, tzv. kvazi elita, a ja bi je nazvao „ološ elitom“, tvrdi da je budžet predizboran.

Zašto sam upotrebio ovaj epitet? Zato što oni nisu opozicija Vladi, niti SNS, već su opozicija Republici Srbiji, kojima nije stalo do opstanka Srba, kao naroda, nego isključivo do preuzimanja vlasti. Toliko o tome.

Kao član skupštinskog Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključivost i smanjenje siromaštva govoriću o Razdelu 30, znači, u temi sam budžeta, koji se odnosi na Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, jer do sada u plenumu nismo govorili o ovom Razdelu.

Kada se govori o Zakonu o budžetu za 2020. godinu, a odnosi se na Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, govori se jezikom brojki u milijardama i milionima dinara. Za ovo Ministarstvo predviđeno je 139,2 milijarde dinara iz svih izvora finansiranja, odnosno 127,1 milijardu dinara iz budžeta. Znači, iz budžeta normalno više u odnosu na 2019. godinu za 5,8 milijardi dinara, u odnosu na rebalans budžeta za 2019. godinu, odnosno 12,3 milijarde dinara u odnosu na početni plan za 2019. godinu.

Najveći deo je obezbeđen za isplatu prava korisnika u oblasti zaštite porodice i dece, odnosno više za 1,9 milijardi dinara nego što je to bilo za 2019. godinu, računajući sredstva odobrena rebalansom budžeta od 63,2 milijarde u 2019. godini, a 65,1 milijardu dinara u 2020. godini.

U odnosu na početni plan 2019. godine od 55,2 milijarde dinara sredstva su veća za 9,9 milijardi dinara. Ako posmatramo 2018. godinu, gde su opredeljena sredstva u iznosu od 53,7 milijardi dinara, za ova prava planirana su sredstva u većem iznosu za 11,4 milijarde dinara. Znači, brojke sve govore, koliko su ovo uvećana sredstva.

Na ovaj način, kada se sagledaju ova realna sredstva koja se izdvajaju za zaštitu porodice i dece, ima smisla Zakon o finansiranju podrške porodici sa decom, koji se predlaže u Skupštini. Tako, na primer, najavljen je set zakona gde će, kako je rekla ministarka Slavica Đukić Dejanović, 300.000 biti za prvo dete, a za drugo 10.000 mesečno u narednih pet godina.

Takođe, činjenica da broj rođene dece u Srbiji 2019. godine raste, Srbija je jedina zemlja u regionu koja je uspela da makar malo pomeri na bolje za taj trend rast, jer bez promene trenda u populaciji, odnosno broju rođene dece nema svrhe pričati o budućnosti Srbije koju je DOS hteo da nam ukrade.

Kada je u pitanju socijalna zaštita, sredstva iz budžeta za više od 2,6 milijarde dinara u odnosu na 2019. godinu. Za podršku rada hranitelja izdvojeno je 420 miliona dinara. Kada smo kod ove stavke u ovoj Skupštini je rečeno da je hraniteljstvo biznis jer se izdvaja 50.000 po detetu. Moram reći da hraniteljstvo nije ništa drugo do roditeljstva i to veoma odgovorno.

Kod boračko-invalidske zaštite sredstva su obezbeđena u većem iznosu od 700 miliona dinara, s tim što se najvećim delom predviđena veća sredstva za isplatu prava korisnika boračko-invalidske zaštite, a 20 miliona više za podršku projektima udruženja u oblasti boračko-invalidske zaštite.

Na kraju da zaključim, sve pohvale Vladi i ministru, Siniši Malom, koji radi kao veliki ministar. Hvala.

Hvala, doktore Rančiću.

Reč ima prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković.

Izvolite, profesorka.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, podržavam odluku Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava koji je prihvatio obrazloženje Vlade i predložio Narodnoj skupštini da se amandman kojim se osporava Projekat urbanog razvoja sa izgradnjom nacionalnog stadiona ne prihvati.

Smatram da je Predlog budžeta za 2020. godinu dobro planiran i korektno raspoređen po sektorima, tj. da su u predloženoj raspodeli budžetskih sredstava uzete u obzir potrebe da se, pre svega, obezbedi sigurno i stabilno finansiranje tekućeg rada, ali i da se obezbede sredstva za dalja ulaganja u investicije u svim sektorima, i u sektoru prosvete, u sektoru zdravstva, privrede, sporta, kulture, zaštite životne sredine.

Da je to tako, ilustrovaću primerom sektora iz kog ja dolazim, a o kome se u protekloj skupštinskoj raspravi nije mnogo govorilo. Naime, moja matična kuća kada se radi o profesionalnoj opredeljenosti je fakultet i naučno-istraživačka zajednica našeg društva i ja želim ovom prilikom posebno da se osvrnem na razdeo budžeta koji se tiče sredstava opredeljenih za nauku u narednoj 2020. godini.

Nema sumnje, Vlada Republike Srbije prepoznaje nauku kao posebno značajan sektor za društveni razvoj i kao glavni pokretač privrednih aktivnosti. Otuda je Predlogom zakona o budžetu za 2020. godinu za sektor nauke, tehnološkog razvoja i inovacija opredeljeno oko 21 milijarda dinara, što je za 500 miliona više nego u tekućoj 2019. godini. Najveći deo ovih sredstava, to jest dve trećine istih ili oko 14,4 milijarde planirano je za finansiranje naučno-istraživačkog rada kroz projekte odobrene od strane resornog ministarstva. To je izuzetno važno i za našu naučno-istraživačku zajednicu. To znači kontinuitet u sigurnom, stabilnom i predvidivom finansiranju nauke i istraživanja.

Pred toga, za nauku, tehnološki razvoj i inovacije predloženo je povećanje sredstava u Fondu za inovacione delatnosti i to za nešto više od 15%, tako da će budžet ovog Fonda u narednoj godini biti oko 1.260.000.000,00 dinara. Predlog je i da se povećaju sredstva Fonda za nauku i to za 100%, tako da u narednoj 2020. godini možemo računati na duplo veća sredstva nego u ovoj godini, tačnije na iznos od milijardu dinara.

Uz sve ovo, za podršku učešća naučnih radnika na međunarodnim naučno-istraživačkim projektima, poput Programa EU „Horizont 2020“, planirane su dotacije u iznosu od oko 2,4 milijarde dinara. Sve ovo nedvosmisleno govori da je namera Vlade Republike Srbije da se budžetom za narednu godinu osigura stabilno i sigurno finansiranje naučnih istraživanja, ali i da se obezbede dodatna sredstva za nove projekte i nove učesnike istraživače.

Verujem da će među novim učesnicima biti dosta mladih koji će, nakon završetka studija, svoje profesionalne karijere vezivati za naše fakultete, naučne institucije, istraživačke centre.

Podsetila bih vas ovom prilikom da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u proteklom periodu već uključilo 1.179 mladi istraživača u tekuće naučno-istraživačke projekte, a da je u toku i treći poziv za još 100 mladih naučnih radnika.

Osim toga, smatram da je izuzetno važno što se predloženim budžetom planiraju sredstva i za dalja ulaganja u razvoj inovacione infrastrukture, kao što su sredstva za završetak Data centra u Kragujevcu, sredstva za završetak naučno-tehnoloških parkova u Nišu i Novom Sadu.

Uz to, plan je da se budžetom predviđenim za 2020. godinu započne i sa novim projektima i novim aktivnostima, poput projekta izgradnje obrazovno-istraživačkog centra u Beloj Crkvi i projektom osnivanja i razvoja Centra za popularizaciju nauke u Valjevu.

Uz sigurno finansiranje naučno-istraživačkog rada, smatram da je jasno da je namera Vlade Republike Srbije da se u narednoj 2020. godini nastavi sa ulaganjima u poboljšanje infrastrukture, kao i poboljšanje materijalne i tehničke opremljenosti naših naučnih institucija.

Dobro je i to što se predloženim budžetom planiraju i veća sredstva za rad centra čiji je osnovni zadatak promocija i popularizacija nauke.

Kada se svemu ovome doda povećanje plata zaposlenih u nauci za 10% kao posledicu pozitivnih rezultata ukupne ekonomije naše zemlje, jasno je da naša naučno-istraživačka zajednica ima mnogo razloga da bude zadovoljna predloženim budžetom za 2020. godinu.

Zbog svih navedenih argumenata, kao i argumenata koje su istakle moje kolege, a tiču se drugih sektora, poslanička grupa SPS podržava Predlog zakona o budžetu za 2020. godinu, uverena da je on u najboljem interesu našeg društva i građana Republike Srbije. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Na član 3. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću vas u svetlu ove priče naše najnovije ekonomske šanse oko tzv. „malog Šengena“ ili balkanska unije ili kako god se to već zvalo da smo imali situaciju pre više od godinu dana kao jednu veoma skandaloznu. Dakle, vlast tzv. Kosova je uvela takse od 100% na robu iz centralne Srbije i iz BiH. Ministri u ovoj Vladi kažu da je od prilike procenjeni gubitak zbog režima taksi koji je podržan od strane tzv. međunarodne zajednice, budući da nije bilo nikakvih reakcije ili pritisaka da se tako nešto ukine, oko 400 miliona evra. Dakle, 400 miliona evra manje nego prošle godine je prihod od te razmene i mi se sada, pored toga, guramo u taj tzv. „mali Šengen“, tražimo svoju šansu, govorimo kako ćemo sa srpskom ličnom kartom moći da putujemo u Albaniju ili u Severnu Makedoniju, valjda ćemo sada ići na letovanje u Albaniju i da poboljšamo naše trgovinske odnose sa Severnom Makedonijom kao zamenu za članstvo u EU.

Imajući u vidu da je politika Srbije kada je u pitanju i ta vlast tzv. Kosova i uopšte u regionu veoma mazohistička, mi ćemo kroz balkansku uniju da legitimizujemo već na sledećem sastanku u Draču nezavisno Kosovo samim tim što sedimo sa njima za istim stolom, a oni čak ni glasove iz centralne Srbije ne prihvataju.

Imajte u vidu da to ne sme da se posmatra kao razvojna šansa, pogotovo ne kao oblik kolektivnog pristupanja budućih članica EU ovoga nečega što se naziva Zapadni Balkan. To je ono što je za nas predviđeno kao utešna nagrada, budući da sada trenutno ne postoji više perspektiva proširenja EU, već isključivo formiranje tzv. balkanske periferije ispred EU, čiji Srbija treba da bude član. Mi ne treba time da se ponosimo, ne treba da time budemo zadovoljni, već da sagledamo te činjenice i onda pronađemo neke druge ekonomske alternative, pre svega u produbljivanju saradnje Evroazijskom unijom. Vlada Srbije je potpisala neki sporazum sa Evroazijskom unijom koji omogućava izvoz neke, pre svega, poljoprivredne robe, ali to nije dovoljno. Srbiji za ekonomski oporavak i razvoj bi bilo potrebno pre svega punopravno članstvo u Evroazijskoj uniji i što pre orijentacija ka saradnji sa nekim istočnim državama koje danas predstavljaju najrazvijeniji deo sveta.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Stanislava Janošević. Izvolite.