Hvala, gospodine Đuriću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Izvolite, gospođo Nikolić Vukajlović.

Formalno gledano, budžet za 2020. godinu jeste uravnotežen i može se reći da za Vladu Republike Srbije ovo jeste veliki uspeh, ali jeste veliki uspeh samo prema MMF-u, jer ste sa tim osigurali ekonomsku stabilnost i ojačali poverenje tih nekih investitora koji treba da dolaze.

Međutim, da bi došlo do ovog budžeta treba odgovoriti i razjasniti građanima tri stvari. To je, kako je došlo do ovog punjenja budžeta u ovih sedam godina i kako ste u stvari došli do ovakvog budžeta tek 2020. godine? Šta niste uradili u međuvremenu u ovih sedam godina za građane Srbije? Ono najbolnije pitanje, zašto niste pristupili tome i zašto to niste uradili? Zašto je vaše upravljanje finansijama i dalje neregularno? Zašto se i dalje pravite jednu hiper klasu koju ste već zatekli do 2012. godine? Zašto ti isti vaši ljudi zloupotrebljavaju ovoliki novac iz budžeta, puše tompuse, grade po deset hiljada kvadrata u našim turističkim centrima da niko ne zna, da niko ne vidi? Zašto se prave već plantaže koje treba da sačekaju samo legalizaciju određenih opojnih biljaka, itd?

Ali, da počnemo od toga kako je došlo do punjenja budžeta. Naravno da ste morali 2015. godine februara meseca da potpišete sa MMF-om jedan ugovor i da u tom ugovoru sve što možete da date, dali ste sve sa grbače naroda, a to što ste dali sa grbače naroda jeste da ste odmah povećali obuhvat poreza, povećali ste vrstu poreza, povećali ste visinu poreza. Svako ko je oporezovan, a svi su oporezovani, nezavisno od toga da li imaju rešenu infrastrukturu, da li je to čovek koji živi u sred Beograda ili je to čovek sa vrha neke planine, nekog udaljenog sela itd. Potpuno vam je bilo svejedno ko plaća taj porez, vama je vrlo bilo bitno samo da napunite taj vaš budžet.

Ono što ste uradili jeste sledeće, što nije bilo dobro, jeste, u tom ugovoru sa MMF-om, morali ste da smanjite plate, otežali ste samim tim školovanje, otežali ste zdravstvo, smanjili ste penzije penzionerima, otežali ste odlazak u penziju, zamrzli ste plate u javnom sektoru, onemogućili ste rast penzija dok izdvajanje za penzije ne padne ispod 11% BDP. Ono što je najstrašnije, doneli ste najstrašniji Zakon o radu kako biste privukli strane investitore koji nisu strani investitori, već su to plaćeni ljudi koji su došli unapred… Znači, unapred ste platili svakog radnika koji su oni zaposlili na određeno vreme. Zatim, taj Zakon o radu vam je olakšao otpuštanje radnika. Znači, i tu ste rasteretili poslodavca koji je došao kao taj strani investitor.

Zatim, plaćanje otpremnina ste ukinuli potpuno, tako da ste minuli rad počeli da računate samo kod trenutnog poslodavca tako da ljudi koji su imali 10, 15, 20, 25 godina radnog staža i prešli u neke druge firme, izgubili od pet do deset hiljada dinara u svom ličnom dohotku.

Znači, šta je još bilo strašno u ovom Zakonu o radu? Propisali ste minimalnu cenu rada, svi koji su došli i koji su kobajagi strani investitori, šta su radili? Držali su se te minimalne cene rada sve vreme, niko nije povećavao plate, tako da ste radnike držali em na određeno vreme na dve godine, em ste ih držali u strahu, em ste legalizovali jedan takav sistem gde su radnici morali da rade po svaku cenu, a vi ste se time hvalili, jer onda kažete – dobro je što radite, hajde da radi jedan, pa hajde da radi i drugi, a zašto su radili? Radili su samo da bi punili vašu kasu, da bi plaćali račune milom ili silom, a uglavnom umesto da pravite institucije, vi ste uvodili javne izvršitelje i onda ste silom otimali i to malo zarade koju su ljudi imali u tim stranim preduzećima.

Šta ste onda uradili? Zabranili ste zapošljavanje, a da biste mogli da izađete na političko tržište, da biste mogli…

Ministre, ja mislim da govorim vama. Gospodine ministre Siniša Mali, ja mislim da govorim vama i trebalo bi vi da čujete ovo o čemu pričaju srpski radikali i očekujem da vi meni kažete šta ovde nije ispravno. Možda nešto ja grešim i možda šaljem pogrešnu poruku javnosti. Molim vas da budete makar malo pristojni i da udostojite narodne poslanike. Molim vas, nema smisla.

Da li je tačno da ste zabranili zapošljavanje? Da li je tačno da ste tu zabranu zapošljavanja produžili na 2020. godinu? Da li je tačno da ste isključivo zapošljavali pripadnike vaših stranaka preko posebne Vladine komisije? Znači, sve je tačno, vi nećete o tome da razgovarate i nećete ništa uopšte ni da slušate.

Još nešto da vam kažem, ovim Zakonom o radu kojim ste od šest meseci produžili privremeni rad na dve godine, šta ste uradili? Držite ljude u strahu sve vreme da svakog trenutka mogu dobiti otkaz. Šta ste onda uradili? Onda ste te iste ljude koje držite u strahu iskoristili u političke svrhe, pa ste ih onda izveli na teren, pa ste onda tako preko kapilarnih glasova tražili od njih sigurne glasove i tako ste sebi obezbedili uvek i u svakom trenutku 50% na izborima.

Ono što niste uradili, šta niste uradili? Sve to što ste uzeli od naroda, sve bi to bilo i logično i naš srpski narod bi to izneo i sve bi to prošlo da ste vi, šta, da ste iole pokazali dobru volju da našu omladinu zadržite u našoj zemlji, da ste iole pokazali da je vama istinski stalo do ekonomskog oporavka ove zemlje, da ste ozbiljno pristupili izgradnji domaćeg preduzetništva, da ste pokazali istinsku volju da stavite u funkciju sve prirodne i ljudske resurse kako bi iskoristili naše komparativne prednosti, kako bi te komparativne prednosti pretočili u konkurentne, kako bi od tih konkurentnih prednosti stvorili prepoznatljiv proizvod i kako bi kao takvi izašli na tržište. Sve to niste uradili, sve vam je to neoprostivo.

Treće pitanje jeste – zašto sve to niste uradili? E, to je najcrnje, ono što treba da znaju naši građani, a za to sada nemam vremena. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Imajući u vidu da su moje uvažene kolege prilikom prethodnih diskusija ukazale na nešto što smatram da zavređuje veliku pažnju, ja ću se na tu temu nadovezati sa sledećim činjenicama.

Radi se o pravosuđu, konkretno radi se o sudskim postupcima, i to sudskim postupcima koji se vezuju za povredu prava stranke na suđenje u razumnom roku. Da bi građanima bilo jasno, razumni rok za postupanje suda u određenim parnicama ni u kom slučaju ne može da bude dve, tri, pet, pa i više godina. Šta to znači? To znači da stranka trpi ogromno vreme koje se potroši apsolutno nepotrebno da bi se došlo čak do prvostepene presude, a da ne govorim o postupcima po žalbi koji takođe traju po godinu, dve ili više.

Kada su u pitanju upravni sudovi, postupci po tužbama kojim se iniciraju upravni sporovi traju i po tri godine. Šta to znači? To znači da stranka koja nesumnjivo ima stari predmet, a svi predmeti preko tri godine jesu stari predmeti, ima pravo da traži naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. To pravo stranci se ne može ograničiti, ne može se uskratiti i ukoliko stranka podnese potrebne dokaze i istakne adekvatne činjenice ona bude u statusu da joj sud dosudi pravo na naknadu štete. Ta naknada štete, radi građana, nije nimalo mala. Ona se kreće u iznosima od po dve, tri hiljade evra.

Uvaženi ministre, ako imamo činjenicu da je takvih predmeta izuzetno mnogo u sudskim postupcima, puta dve, tri hiljade evra, to je zaista jedna poprilično visoka suma koja opterećuje budžet Republike Srbije. Zašto ja ovo govorim? Zbog toga što je krajnje vreme da se ili sistemski, dakle, donošenjem zakona, uvede red kada je u pitanju jedna vrsta apsolutnog nemara u pogledu postupanja u sudskim sporovima, nemara, zbog toga što se ili sporovi odugovlače na jedan apsolutno nepotreban, neracionalan i neprihvatljiv način, odlažu se ročišta, čeka se na donošenje odluke po nekoliko meseci, čak i godinu dana, još više se čeka da se odluka dostavi. Šta tada stranka može? Da kaže jednostavno ono što ima pravo – nadoknadite vi meni štetu što sam ja ovoliko dugo čekao u postupku, bez obzira kakva će da bude odluka suda, pozitivna ili negativna.

Kad kažem – uvođenje reda, tu ozbiljno mislim i poslanička grupa SPS sa pravom se zalaže za zaštitu budžeta, zato što ova sredstva mogu da se iskoriste daleko racionalnije, u interesu građana Republike Srbije ili da idu u pravcu investicija ili da se ulože u socijalne programe, u projekte, da se ulože u kulturu, da se ulože u sport, da se ulože tamo gde je pametno, a ovako se iz budžeta samo izdvajaju ogromna sredstva, pri čemu budžet bude prilično opterećen.

Šta bi moglo sistemski da se reši? Moglo bi jednostavno da se uvede jedno pravilo – da odgovornost moraju da trpe oni koji su krivci za postupanje suprotno pravu stranke da mu se sudi i da joj se sudi u razumnom roku, a to mogu biti samo oni koji su nosioci pravosudnih funkcija i koji odlučuju o pravima stranke. Na taj način, iako znam da država može da se regresira od sudije, mislim da bi sistemski bilo daleko bolje kad bi ta odgovornost postojala direktno i ukoliko bi se krivica utvrdila na jedan apsolutno pouzdan način, zbog čega je došlo do povrede prava stranke na suđenje u razumnom roku.

Naravno, ovo je isključivo u interesu zaštite budžeta, naravno, ovo je isključivo u interesu onih potreba građana koje se moraju zadovoljiti, koje je potrebno redovno servisirati, umesto što plaćamo nepotrebne naknade štete, da ne govorim o naknadama štete koje dosuđuje sud u Strazburu itd, o čemu i te kako dobro znate kakva je situacija kada je u pitanju Republika Srbija.

Siguran sam da ćete u pogledu ovih pitanja imati razumevanja i da ćete na mestima gde to možete apelovati da se ovakvi problemi više ne događaju. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borka Grubor.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo, želim da se zahvalim našoj Vladi i predsedniku gospodinu Aleksandru Vučiću za ugovor koji je pre sedam dana potpisan sa azerbejdžanskom kompanijom „Azvirt“, vezano za izgradnju auto-puta Ruma-Šabac, velikog modernog mosta preko Save, kao i brze saobraćajnice od Šapca do Loznice.

To je veoma važna investicija za našu zemlju, a posebno za Loznicu, Podrinje i celu zapadnu Srbiju. Vrednost ugovora je 476 miliona evra. Gradi se 21,4 km autoputa, novi most i brza saobraćajnica. Radovi će biti završeni u roku od tri godine. Ovaj ugovor znači život za celo Podrinje, jer će doneti nove investicije i nova radna mesta i mnogo više turista, a zadržavanje mladih na svojim ognjištima jer će imati svoju budućnost, moći će da ostanu i da opstanu.

Brza saobraćajnica Šabac-Loznica je duga 54,58 km, širine 19 metara i biće najmodernija saobraćajnica u tom delu Srbije i mnogo će značiti za Rađevinu, cerski i gučevski kraj tj. celo Podrinje. Glavna radna snaga kompanije „Azvir“ su radnici Srbije koji su se pokazali kao veoma vredni i odgovorni, a kompanija posluje u našoj zemlji od 2012 godine, i gradila je autoputa Preljina-Ljig kvalitetno i ugovorenom roku.

Sve ovo je moguće raditi zahvaljujući finansijskoj konsolidaciji države koju je učinio naš predsednik još dok je bio premijer, a nastavila sadašnja Vlada, na čelu sa gospođom Anom Brnabić.

Rekonstrukcijom železničke pruge Šabac-Brasina i renoviranjem svih stanica na tom potezu posle 13 godina pauze uspostavljen je železnički putni prevoz do Šapca i Rume, a ujedno povećani uslovi za transport robe iz Republike Srpske, kojima je ova obnovljena pruga jedini izlaz u svet, što se tiče teretnog saobraćaja. Za par godina Srbija će moći da se pohvali da je za deset godina uradila autoputeva i drugih saobraćajnica više nego u prethodnih 70 godina.

U gradu Loznica i celom Podrinju u poslednjih 30 godina nije otvorena nije jedna nova fabrika, već su postojeće uništene i razorene. Prvi put u istoriji našeg grada došla su dva velika investitora i gradi se nova budućnost Loznice zahvaljujući velikom angažovanju našeg predsednika. U razmaku od nepuna dva meseca postavljen je kamen temeljac za izgradnju dve fabrike 2. aprila za „Mint“ i 31. maja za „Adient“, čime se gradi nova budućnost Loznice. One su od ključnog značaja za ekonomski razvoj i opstanak Loznice, Jadra i čitavog Podrinja, jer će obezbediti radna mesta za mlade ljude i tako ih zadržati na svojim ognjištima.

„Mint automotiv“ je velika kineska kompanija koja će uložiti 100 miliona evra u novu fabriku i zaposliti 1.000 radnika. Ova kompanija je jedan od svetskih lidera u oblasti dizajna, proizvodnje i prodaje, kako strukturnih, tako i dekorativnih delova za automobile. Kompanija je zainteresovana i za izgradnju hotela u Banji Koviljai.

„Adient“ je američka kompanija za proizvodnju presvlaka i autosedišta. Izgradnja fabrike je u toku, a već zapošljava 600 radnika. Po završetku izgradnje fabrike, posao treba da dobije ukupno 1.500 radnika.

Lokalna samouprava grada Loznice je obezbedila svu potrebnu infrastrukturu za oba investitora. Kada se domaćinski posluje onda se iznađu sredstva i na republičkom i na lokalnom nivou. Tako radi odgovorna Vlada, tako radi naš predsednik, tako radi i naš gradonačelnik Vidoje Petrović.

Osim ove dve fabrike u Krupnju je pre par godina počela sa radom turska firma džinsa koja zapošljava oko 160 radnika. Slična firma je planirana i u Malom Zvorniku čiji su pripremni radovi za ovu fabriku u toku, a zaposliće 400 radnika u naredne dve godine.

Što se tiče planiranih investicija za grad Loznicu vrlo važan projekat je postrojenje za preradu otpadnih voda čiju izradu dokumentacije za IPA fondove, finansiraju Ministarstvo finansija, Ministarstvo za evropske integracije i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Takođe je u toku i završna faza priprema za izgradnju novog fudbalskog stadiona. Projektnu dokumentaciju finansira UNDP, a gradnju stadiona Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije.

Kao zdravstvenog radnika veoma me raduje povećanje u budžetu za 2020. godinu za skoro 74% u zdravstvenu infrastrukturu, što će doprineti poboljšanju uslova za lečenje naših sugrađana. U Lozničkoj bolnici je u toku rekonstrukcija tri odeljenja, internog, grudnog i psihijatrijskog. Planirana je izgradnja i nove kotlarnice u bolnici i rekonstrukcija hirurško-ginekološkog bloka ukupne površine 9.200 m2.

Sve ovo uz već isplaćeno povećanje plata u zdravstvu za prvi deo novembra i svim drugim sektorima svakako će uticati na kvalitet zdravstvenih usluga svim našim pacijentima, kao i na smanjenje odliva medicinskog kadra. Zaista Lozničani imaju na čemu da budu zahvalni i našoj Vladi i resornim ministarstvima i lokalnoj samoupravi, a najviše našem predsedniku gospodinu Aleksandru Vučiću, čijom zaslugom je sve ovo i pokrenuto. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.

Hvala predsedavajući.

Hvala kolegi Neđi Jovanoviću što je dao deo informacija u vezi sa ovom famoznom stavkom od preko 21 milijarde koja se odnosi na novčane kazne i penale po rešenju sudova koje država plaća, na naknadu štete za povredu, ili štetu nanetu od strane državnih organa.

Dakle, moguće je da deo ovog novca odlazi na naknadu licima kojima je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, ali samo manji deo. Ako pretpostavimo, kako je kolega Jovanović rekao da imao 15.000 lica kojima se u proseku plaća po 3.000 evra odštete zato što im je država Srbija neažurnošću svog nereformisanog pravosuđa povredila pravo na suđenje u razumnom roku, dolazimo do cifre od oko 5,3 milijarde dinara, pa neka je i šest.

Postavlja se pitanje gde ide preostalih 16 milijardi, jer na ekonomskoj klasifikaciji 483 imamo novčane kazne i penale po rešenju sudova 14,4 milijarde. To je uvećanje od jedne milijarde u odnosu na prošlogodišnji budžet. Na poziciji 485 naknada štete za povredu ili štetu nanetu od strane državnih organa sedam milijardi, tri i po milijarde više nego prošle godine. Zato je važna transparentnost budžeta da vidimo tačno našta je novac odlazio, po kojim sudskim predmetima, po kojim nalozima za isplatu.

Kada govorimo o transparentnosti budžeta Severna Makedonija je juče predstavila svoj portal za praćenje javnih finansija gde je građanima online omogućen uvid u preko 12,5 miliona transakcija. Bukvalno svaki nalog za isplatu po svakoj fakturi u tom skupu od 12,5 miliona transakcija može da se vidi. Malo pre sam probao za računarom, recimo, njihov Fond za zdravstveno osiguranje, transakcije izlistane su se u periodu od 1. januara do 24/5. novembra 2019. godine. Mi nemamo, ni mi čak kao narodni poslanici, a pogotovo građani nemamo do te mere analitički omogućen uvid u trošenje novca.

Dakle, ponovo postavljam pitanje i molim da se razjasni od 22 milijarde dinara sudskih kazni i penala i naknada štete koje su pričinili državni organi, ako pretpostavimo da oko šest milijardi odlazi za povredu suđenja u razumnom roku našta odlazi preostalih 16 milijardi? Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Olivera Ognjanović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Slažem se sa obrazloženjem koje je dala Vlada kada je odbila ovaj amandman, a htela bih da kažem nešto o cilju sprovođenja javnih politika koje su pomenute u članu 2.

Kada smo kod javnih politika znamo da one predstavljaju pravo delovanja Vlade u cilju postizanja ekonomskih i društvenih ciljeva za koje Vlada veruje da su u najboljem interesu društva. Plan i program za sledeću godinu koncipiran je na osnovu prihoda i ušteda koje smo ostvarili ove godine i na osnovu toga možemo reći da nakon dugo vremena imamo stabilan budžet koji smo ostvarili nakon teških reformi u proteklim godinama.

Analizom Predloga budžeta za 2020. godinu vidimo da Vlada Republike Srbije nastavlja smerom razvoja, širenja i rasta privrede i životnog standarda građana, a sve u cilju kako bi našoj deci obezbedili bolju budućnost. Zahvaljujući reformama javnih finansija promenjeno je lice Srbije, promenjen je njen ugled u svetu, kreditni rejting, mesto na Dujing biznis listi Svetske banke. Na početku sam rekla da su javne politike u stvari pravac delovanja Vlada u cilju postizanja ekonomskih i društvenih ciljeva, a strateški cilj Vlade Srbije je povećanje životnog standarda i ključna je karakteristika za 2020. godinu.

To se najbolje vidi kroz pokretanje privrede, intenzivna ulaganja i nove investicije, otvaranje novih radnih mesta i kroz smanjenje nezaposlenosti.

Srbija sada predstavlja bezbednu zemlju, zemlju mira i stabilnosti i kao takva je privlačna za ulaganje.

U 2019. godini imamo direktne strane investicije koje iznose dve milijarde 320 miliona evra, odnosno 43% više nego 2018. godine. Ponosni smo što je u poslednje tri godine Srbija po drugi put svetski lider u privlačenju direktnih stranih investicija.

Intenzivno se ulaže u infrastrukturu i stvaranje što boljeg poslovnog ambijenta, što je razlog novih, stranih investicija i otvaranje stotinu novih fabrika i novih radnih mesta.

Nezaposlenost u Srbiji u prvih devet meseci iznosi 10,3%, dok je 2013. godine bila veća od 25%.

Iako je ovo dobar rezultat, cilj nam je da se nezaposlenost i dalje smanjuje i nastavićemo da se borimo u tom smeru. Imamo dodatni podsticaj i olakšanje novog zapošljavanja jeste oslobađanje odnosno smanjenje od poreza na zarade i od poreza na PIO za poslodavce.

Što se tiče budžeta za 2020. godinu, najveće povećanje ima zdravstvo - 73% je veća stavka budžeta, zato što želimo da se uloži u veće plate u zdravstvu, u infrastrukturu, lečenje bolesti za koje nema leka u Srbiji, za lečenje hroničnih bolesti, nabavku medicinske opreme i zapošljavanje novih kadrova u zdravstvu.

Kada je reč o kapitalnim investicijama, intenzivno se ulaže u infrastrukturu i nastaviće se i tokom narednih godina. One iznose oko 260 milijarde za 2020. godinu.

Kada je reč o infrastrukturi, sa ponosom ću reći da je izgrađeno preko 300 kilometara auto-puteva. Završen je Koridor 10 a izdvojena su sredstva za Koridor 11, Moravski koridor, za izgradnju auto-puta Beograd - Sarajevo i da ne nabrajam ostale, zato što smo ih više puta čula.

Znači, mi govorimo o povezivanju opština i regiona, što uz izgradnju prateće infrastrukture predstavlja uslov za ubrzanje razvoja i podizanje kvaliteta života građana.

Govorimo o stvaranju uslova za privlačenje stranih investicija i ubrzanje privrednog rasta.

Najviše me raduje Nacionalni investicioni plan, gde će biti izdvojeno preko 10 milijardi evra u komunalnu, saobraćajnu, energetsku, digitalnu infrastrukturu, u podsticanje nataliteta, izgradnju stanova za mlade, u turizam itd.

Investicija sprovođenje vodovodne i kanalizacione mreže sa prečistačima za otpadne vode kroz celu Srbiju će dati jednu sasvim drugačiju sliku Srbije, nove, moderne Srbije, gde će građani živeti neuporedivo kvalitetnije, jer je veliki broj naselja koja su samo delimično pokrivena vodovodnom i kanalizacionom mrežom, što je veoma bitno građanima.

Treću godinu zaredom povećavamo plate u javnom sektoru, dok će penzije sledeće godine od 1. januara biti povećane za 5,4%.

Prema tome, smatram da je pravac delovanja kojim ide predsednik Vučić i ova Vlada potpuno ispravan, da vodi u potpunu stabilizaciju javnih finansija, ozdravljenje srpske ekonomije i obezbeđuje stabilnost za rast u godinama i decenijama koje slede. Zahvaljujem.