Pre svega, ne mogu da polemišem baš sa svim vašim podacima. U vašim podacima ima dosta netačnosti, nelogičnosti, a mogu slobodno da kažem i po malo tradicionalne malicioznosti koja dolazi iz Sekretarijata Energetske zajednice koji kada se prezentuju neki podaci, na primer, o emisiji ne CO2, rekli ste CO2, ovde je reč o SO2, "Kostolac" i "Kostolac B", samo se prenebregne činjenica da je reč o analizi iz 2016. godine, a da je EPS izgradila postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u "Kostolcu B" i da je to bio deo prve faze Projekta Kostolac koji smo radili sa našim kineskim partnerima, tako da mi danas imamo postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u "Kostolcu".
Nije tajna, i premijerka i ja i predsednik sa nama više puta smo razgovarali na temu da EPS treba da ima daleko snažniju tu investicionu politiku. S druge strane, ja moram da kažem potpuno otvoreno i potpuno jasno da je EPS u određenoj meri u proteklom periodu podinvestiran kao posledica činjenice da Srbija ima najnižu cenu električne energije u Evropi.
Objektivno, Republika Srbija, ako izuzmemo Ukrajinu, Moldaviju, koje imaju određenu drugu metodologiju i ako posmatrate i podatke Eurostata, oni su pomereni u odnosu na region Zapadnog Balkana i zemlje EU, Srbija sa najnižom cenom električne energije ne može da ima tako snažnu investicionu politiku i to je potpuno jasno. Zato smo mi merama za konsolidaciju EPS, pre svega njenu finansijsku stabilnost i održivost u ovom periodu zasnivali na povećanju efikasnosti, smanjenju gubitaka na mreži i tu smo vrlo uspešni. Smanjili smo ih za nekoliko procenata poslednjih nekoliko godina, povećanju naplate i racionalizaciji broja zaposlenih. U tim segmentima smo, da kažem, ostvarili dosta dobre rezultate. Sa time se slaže i Svetska banka i IBRD koji prati te procese, pre svega ispred MMF.
S druge strane, mi u odnosu na zahteve srpskog tržišta električne energije na godišnjem neto nivou imamo suficit. Znači, Srbija je neto izvoznik električne energije i taj talas traje već nekoliko godina.
Vi znate da smo 2014. godine imali one teške poplave koje su, pre svega, pogodile Kolubarski basen i gde je naš najveći rudnik uglja potopljen i od tog trenutka mi smo morali da menjamo određene tehnologije, pre svega, u Kolubari i to nam dosta dobro ide.
Nije tačno da nam svake godine proizvodnja električne energije pada. Nama realno u odnosu na 2013. godinu je za nekoliko procenata pala proizvodnja u termo sektoru, što smo npr. 2016. godine vrlo dobro kompenzovali proizvodnjom u hidro sektoru i mi smo 2016. godine imali 36,5 hiljada gigavat časova električne energije, što je jedna vrlo dobra proizvodnja. Na primer, 2012. godine je bila 34 hiljade, znači 36, 34, znači, to je značajno više 2016. godine. Godine 2017. 35, godine 2018. 34,3. Dakle, to je stalno tu negde. Ima nekih varijacija koje zavise od hidrologije i kvaliteta uglja.
Da pređem na ono što mislim da je suština vašeg pitanja. Znači, reko sam vam ovo za SO2 nije tačno. Izgradili smo postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u „Kostolcu“.
Kada su u pitanju druge investicije, mi smo u proteklih nekoliko godina uložili više od 400 miliona evra u ekologiju. Na svim našim termo kapacitetima koji će raditi nakon 2023. godine su urađeni elektro filteri i time smo rešili praškasta zagađenja. Denitrifikaciju smo rešili na gotovo svim. Za „Kostolac“ sam rekao, postrojenje za odsumporavanje je urađeno, kada je TENT A u pitanju.
U ovom trenutku se realizuje projekat, investicija je teška 170 miliona evra i taj projekat radi japanski konzorcijum „Micubiši Hitači“, do 2023. godine, kada imamo obavezu da to realizujemo, to ćemo završiti.
U ovom trenutku završavamo finansiranje, odnosno pregovaramo finansiranje vezano za odsumporavanje TENT-a B. Dakle, 400 miliona evra smo već realizovali. U ovom trenutku i ono što je u planu investicija od nekih 800 miliona evra u ekologiju. Time ćemo rešiti ove postojeće blokove.
Paralelno s time, radimo zamenske kapacitete. Znate da gradimo u „Kostolcu“ Blok B3 snage 350 megavata. Taj projekat bi trebao da bude završen 2021. godine. Time dobijamo novih 350 megavata, koji su negde 4-5% naše proizvodnje i doneli smo odluku na nadzornom odboru EPS-a, očekujem da će Vlada Republike Srbije to vrlo brzo potvrditi, a i nalazi se u predlogu budžeta, odnosno već sad usvojenom budžetu, garancija od 446 miliona evra za realizaciju još jednog termo bloka 300-350 megavata u Kaleniću, to je Kolubara B. To je projekat koji nastavljamo da realizujemo, on je krenuo negde devedesetih godina, zaustavljen usled finansijskih tadašnjih nemogućnosti. Danas imamo snage da sa tim nastavimo.
Paralelno sa time, mi radimo revitalizaciju naših ključnih hidrokapaciteta. Podsetio bih da smo u Đerdapu od šest generatora uradili pet, povećali im snagu, dali im novi radni vek 40 godina.
Potpisali smo sporazum sa „Silovija mašine“ da se radi revitalizacija „Đerdapa 2“. Zvornik smo već uradili. Planiramo neke dodatne projekte u hidrosektoru, pre svega mislim na moravske hidroelektrane, nekih 150 megavata koje pregovaramo. Planiramo ibarske, to je ono što je bilo deo italijanskog sporazuma. Nažalost, taj sporazum sa Italijom se nije realizovao, mi se sada „razvodimo“ iz toga i ulazimo u novi ciklus.
Konačno, sa time završavam, obnovljivi izvori. Ne može EPS da bude jedini investitor u energetskom sektoru. Imamo sada više od 500 megavata novih na mreži iz obnovljivih. To su privatne investicije, ali sa druge strane, i EPS radi takve projekte. Elektroprivreda Srbije razvija projekat 66 megavata u „Kostolcu“, vetropark. To biti prvi njihov projekat iz obnovljivih, a vrlo intenzivno planiramo, i poprilično tiho pričamo dok planiramo, ali zato dosta, nadam se, radimo, znači, 100 megavata solarni park u „Kostolcu“, takođe investicija EPS. Imamo odlagališta, imamo one završene delove gde je izvršena eksploatacija uglja. Procena je naša da su te lokacije idealne za nove solarne parkove.
Tako da, pre svega, građanima, ali i Narodnoj skupštini, mirno spavajte, EPS, sve energetske kompanije obezbeđuju energetsku stabilnost zemlje danas, ali i vrlo intenzivno rade da imamo jednu potpuno sigurnu energetsku situaciju i u budućem periodu i to je ono što ja mislim da je važno za sve građane Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.

Hvala.

Čini mi se da će ovo biti sada završno, pa ću probati, pošto se sedam sati približava.

Vaše informacije o stanju u EPS-u su u konfliktu sa Fiskalnim savetom i onda ne znam da li ova Vlada treba možda da ukine Fiskalni savet.

Plan investicija koji sam ja očekivao da čujem od vas je kako će se povećati investicija EPS-a za 200, 250 miliona evra godišnje, još gore, kako će se obezbediti 1,1 milijarda evra za koju Fiskalni savet kaže da je potrebna za obezbeđenje proizvodnje uglja, ili da mi kažete da su ti podaci jednostavno netačni, ali onda ćemo stvarno postaviti pitanje kredibiliteta Fiskalnog saveta, koji barata podacima za koje vi smatrate da su netačni.

Ovo je 1,1 milijarda evra investicija potrebnih u proširenje proizvodnje uglja. To je 10% godišnjih prihoda i primanja budžeta. To je ogroman novac.

Još jedan problem, neprofitabilnost EPS-a. EPS je deset puta manje profitabilan od uporedivih kompanija. Čak i da podigne profit na 200, 250 miliona evra, on bi tek bio na 60% profitabilnosti sa uporedivim kompanijama.

Da, rekli ste, tačno je da je cena struje u Srbiji niska. Ukrajina je jedina sa nižom cenom struje u Evropi. I, naravno, to je i neka cena socijalnog mira i to je nužda, ali će očigledno morati doći do povećanja struje. Međutim, problem sa sistematizacijom zaposlenih, dakle, EPS mora i vi kao nadležno ministarstvo morate dati plan kako ćete rešiti višak zaposlenih za koje je Fiskalni savet procenio da je oko 15% do 20%. A, 30% su troškovi zaposlenih u proizvodnji EPS-a. To je ogromno. Vi kad imate uslužnu delatnost, vi imate racio, kaže treba da bude 50-30-20, 50% su troškovi zaposlenih, 30% su svi ostali troškovi, 20% je dobit. To je logično za uslužne delatnosti koje nemaju troškove amortizacije ogromne, ogromne opreme. EPS tu ne može da se poredi. Zato je ovih 30% učešća troškova zaposlenih kod EPS-a ogromno. Taj plan mi očekujemo da čujemo, jer ovo su strateške stvari koje će se morati rešavati za narednih pet, 10, 15 godina, zato što smo mi već došli u situaciju da je tražnja za električnom energijom na putu da u narednih pet godina potpuno prevaziđe proizvodne kapacitete EPS-a.

Još jednu stvar bih kao dopunsko pitanje i dopunsku informaciju. Simpatična je bila rasprava. Verujem da premijerka puno svog vremena troši na materijalno stanje porodica sa decom, ali ja moram ovde da pitam jednu vrlo konkretnu stvar, za koju ne znam da li ću stići dobiti konkretan odgovor – kada ćemo u Skupštini dobiti izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom? To je obećanje koje se sada već duže od godinu dana čeka, jer para novih u budžetu za porodilje i majke nema. Istih je 64 milijarde kao lane. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Antić.

Pre svega, hoću da kažem da mi te investicije u rudarskom sektoru vrlo intenzivno radimo. Uvaženi narodni poslanici, EPS će ove godine proizvesti na kopovima u Kolubari i Kostolcu 40 miliona tona uglja. Mi smo po tom pitanju jedan od najvećih proizvođača u Evropi. Ti ugljeni sistemi se stalno pomeraju. Mi moramo i sledeće godine 40 miliona i te investicije su kontinuelna.
Mi imamo u planu oko milijardu, koliko kaže i Fiskalni savet, ali znate nije to Fiskalni savet genijalno smislio, nego je to prepisao iz poslovnih planova EPS i iz naše Strategije razvoja energetike. Dakle, otvaranje zamenskog kopa Radljevo i Polje E, to su investicije u narednih pet, šest godina, oko milijardu. Mi smo prvi bager na Radljevu već odveli. Mi ove godine ulazimo u investiciju 200 – 250 miliona evra, dva sistema, BTO za Polje Radljevo i Polje E. Znate, jedan onaj sistem - bager, odlagač, transporter je više od 100 miliona evra. Tako da su te investicije zato velike.
Konačno, hoću da vam kažem, ne brinite za proizvodnju uglja, dajte da imamo poverenje u EPS, tamo sede zaista ozbiljni ljudi koji ozbiljno znaju da se bave strategijom i planiranjem.
Moram da vam kažem jednu stvar. Dragi moj narodni poslaniče, 2005. godine u sistemu EPS je radilo 64.000 zaposlenih. Danas u EPS radi 28.000 ljudi. Ako uzmemo da radi još jedan broj onih koji su na KiM i ako uzmemo da u nekim autsorsnim delatnostima rade neki za potrebe isključivo EPS, to je 34.000 ljudi. Trideset hiljada manje nego 2005. godine. Tako da sistem se unapređuje, sistem dobro funkcioniše.
Naravno, ima i kritika, pa kritike su nekada na mestu, a nekada su i poprilično deo nekog, da kažem, već naučenog ambijenta. Mnogi, moram da kažem Fiskalni savet koji izuzetno uvažavam, često i prečesto doživljavaju EPSkao džak za boks i vole da udaraju po njemu i kada ima razloga, a ima ponekad, ali i onda kada nema.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Đorđević.

Hvala.
Probaću da budem kratak, pošto pretpostavljam da ste očekivali da neće biti odgovora, pošto je kraj, ali samo ukratko.
Milijarda više u budžetu ima baš za socijalu i za porodilje. Slavica Đukić Dejanović u svom budžetu ima novac odvojen za to. Lokalne samouprave odvajaju novac za porodilje i podsetiću vas da je predsednik rekao u investicionom planu 200 miliona evra, odnosno 24 milijarde će biti u sledećoj godini za porodilje.
Zahvalan sam predsedniku, ne samo što je inicirao te promene kada je došao kao predsednik, što je stao na čelo države kada je u pitanju i prepoznao taj problem demografski, već i danas što i dalje prepoznaje i upravo ovi rezultate, koje je predsednika govorila, jesu rezultat toga svega. Verujem da sve ovo što sam rekao, ovih 24 milijardi, ovih dodatnih milijardu, ovo sve što radi Slavica Đukić Dejanović, verujem da će sledeće godine predsednica Vlade sa mnogo boljim rezultatima da izađe pred nas, jer nama je najbitnije da promenimo demografsku sliku. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Izvolite, vaš komentar.

Trudiću se da ne iskoristim puna dva minuta, pošto smo potrošili vreme trajanja sednice.
Samo bih odgovorio ministru Đorđeviću. Jedna milijarda je nedovoljna. Kod rebalansa budžeta osam milijardi je uvećan razdeo prava korisnika iz oblasti zaštite porodice i dece, naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta. Osam milijardi je uvećan kod rebalansa. Na sednici nadležnog skupštinskog odbora predstavnica vašeg ministarstva je na naše pitanje – da li su ovih osam milijardi namenjeni povećanju naknada porodiljama i majkama, odgovorila – ne, ovih osam milijardi rebalansom budžeta se uzima da bi se nadoknadila nedostajuća sredstva koja smo u 2019. godini propustili da budžetiramo za isplatu ovih malih naknada od 850 ili 2.500 dinara, koliko mesečno neka trećina, recimo 20.000 majki, porodilja, dobija u Srbiji, jer su zakinute primenom ovog zakona.
Novac koji je potreban da bi se do nivoa minimalca tim majkama garantovala primanja, mi smo izračunali za 20-ak hiljada majki, pa neka je i 30.000, je negde oko 11 milijardi dinara godišnje. Država je slupala 22 milijarde na sudske kazne i penale, na „energo zelene“, na „kunstranseve“, na naknadu za garanciju AIK banci itd. Na povredu prava građana na suđenje u razumnom roku otići će dve i po, tri milijarde, recimo, zato što sudovi kasne.
Dakle, nisu dobro postavljeni fiskalni prioriteti i reforme ne idu u pravcu tamo gde to najviše treba, a mislim da su trudnice porodilje i ta kategorija veoma socijalno ugrožene i da se ne bavimo propagandom, nego da se bavimo činjenicama, a evo razdeo nadležan pokazuje da dodatne pare nisu budžetirane. Hvala.

Zahvaljujem vama na komentaru.
Zahvaljujem svim ministrima Vlade Republike Srbije koji su došli na sednicu, koji su učestvovali u našem radu.
Zahvaljujem poslanicima Narodne skupštine.
Ovim završavamo ovaj deo sednica i sutra u 10.00 časova nastavljamo sa radom po zakonima koje smo započeli jutros. Hvala.