Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/311-19

1. dan rada

28.11.2019

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 19:10

OBRAĆANJA

...
Jedinstvena Srbija

Jelena Vujić-Obradović

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Hvala predsednice, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas poslaničko pitanje, a kao poslanik ispred poslaničke grupe JS posvetiću deci sa teškoćama u razvoju.

S obzirom da smo i koleginica Marija i članovi Odbora za rad, socijalna pitanja jako dobro znamo sa kojim problemima, i na to nam ukazuju roditelji sa decom sa teškoćama u razvoju suočavaju, ali i njihovi roditelji.

Poslaničko pitanje uputiću Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, odnosno prosvete, a tiče se pedagoških asistenata. Danas se često govori o deci sa teškoćama u razvoju i njihovoj uključenosti u vaspitno-obrazovni sistem. Svakako da je inkluzivni proces postao je sastavni deo osnovnih i srednjih škola, ali sve više i vrtića. Dakle, inkluzija počinje priznavanjem i poštovanjem individualnih razlika koje postoje među decom. Broj dece sa teškoćama u razvoju koji je uključen u vrtić je još uvek jako mali, a razlozi su mnogobrojni.

Pre svega, postojeći zakon predstavlja trenutno kao zakonsku obavezu da ova deca moraju biti uključena u vrtić. Postoje i drugi razlozi, a najčešći razlozi jesu i što većina porodica ne ispunjava uslove za uključivanje dece u vrtić zato što, obično neko od roditelja, majka ili otac su posvećeni dodatnoj nezi dece, ali i postoji naravno i ona druga strana, a to je da pedagoški radnici ili vaspitači ne mogu sami sa velikim brojem dece, uključujući i decu sa teškoćama u razvoju, da se posebno njima posvete.

Dete sa teškoćama u razvoju, bilo da su u pitanju fizičke ili mentalne teškoće treba da ispunjava sve uslove za kvalitetan život i socijalizaciju, tako da kada govorimo o vrtićima to je izborna stvar, ali osnovno obrazovanje je postalo obavezno za decu sa teškoćama u razvoju.

U ime svih roditelja koji su uputili zahtev poslaničkoj grupi JS i u ime svih svojih kolega, postaviću pitanje Ministarstvu prosvete, a tiče se pedagoških asistenata, dece sa teškoćama u razvoju kojima je pored osnovne nastave i svog učitelja potreban i dodatni pedagoški asistent.

Dakle, interesorna komisija u brojnim slučajevima predlaže pedagoške asistent kao vid dodatne podrške u školama, na koje deca mogu da računaju, ali pedagoški asistenti zakonski postoje, veoma često samo na papiru. S obzirom da pedagoški asistenti tj. usluga jeste iz oblasti obrazovanja. Za nju je zaduženo Ministarstvo prosvete, a često biva zamenjena i to samo u slučajevima ukoliko lokalne samouprave imaju predviđena sredstva budžetom u zamenu za ličnog asistenta, ta usluga pripada oblasti socijalne zaštite i obezbeđuje lokalna samouprava.

Pitanje koje postavljam odnosi se na Ministarstvo prosvete. Kada će biti izrada novog pravilnika o pedagoškoj asistenciji kojima će se precizno regulisati uslovi i kriterijumi za angažovanje pedagoških asistenata, zato što i pored škola koje daju, da kažem, saglasnost pedagoškim asistentom, pored inter resornih komisija koje daju saglasnost da je neophodan pedagoški asistent, bilo da je u pitanju jedan asistent u okviru škole na više dece, ili individualno asistent pedagoški na jedno dete. U praksi to nije za sada postojećim zakonom izvodljivo. Zahvaljujem.