Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na poslaničko pitanje, želim da obavestim javnost da je danas 332. dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao za koji uredno primaju platu. Drago mi je što su se i neki mediji zainteresovali za ovu temu, koju često potenciram ovde u Narodnoj skupštini, jer je važno da građani znaju koliko košta njihov nerad i kakav je zapravo njihov odnos prema funkciji koju obavljaju, prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije.

Imam dva poslanička pitanja.

Prvo poslaničko pitanje je upućeno Ministarstvu unutrašnjih poslova, a tiče se mučkog prebijanja člana Gradskog veća grada Beograda i sekretara opštinskog odbora SNS u Zemunu, Gavrila Kovačevića, koji je brutalno pretučen bejzbol palicama pre dva dana ispred svoje kuće, ispred kuće u kojoj živi sa svojom porodicom.

Naime, da li je policija obavila sve neophodne radnje, ne bi li se utvrdilo ko su počinioci ovog gnusnog dela i da li postoje činjenice da je napad, ili barem indicije, da je napad politički motivisan?

Zašto ovo pitam? Zato što je u pitanju osoba koja nema nikakvih neprijatelja, koja nije ni sa kim u sukobu i posebno osoba za koju se ne vezuje ni jedna afera. Istovremeno, reč je o osobi koja je vrlo eksponirana kao funkcioner gradske uprave grada Beograda i jedan od istaknutijih aktivista SNS u Zemunu.

Ako imamo sve to u vidu, ja otvoreno sumnjam da je motiv za ovaj divljački napad isključivo politički, pogotovo ako imamo u vidu atmosferu u društvu, koju generišu pripadnici Saveza za Srbiju, atmosferu svakodnevnih poziva na nasilje i fizički obračun sa svima koji ne misle kao oni. Dakle, imamo atmosferu u kojoj mesecima imamo razne i brojne pretnje nasiljem i obećanjima kako će da nas biju, šamaraju, šišaju do glave, jure po ulicama, sačekuju ispred zgrada, pet metaka u leđa i sve ostale monstruozne pretnje sa kojima se mi koji pripadamo SNS suočavamo svaki dan već više meseci.

Da li je ovaj događaj zapravo kulminacija svih tih pretnji i poziva na progon političkih neistomišljenika, a koji dolaze iz kuhinje Dragana Đilasa, Boška Obradovića, Vuka Jeremića, Bastaća i svih ostalih iz tog Saveza za Srbiju?

Sećamo se Jove Bakića koji je poručivao da će nas juriti na ulicama. Sećamo se kako su jurili Gorana Vesića u centru grada, sa namerom da ga linčuju nakon promocije knjige. Sećamo se pretnji šamarima funkcionerima SNS, da će svako od njih naći svog naprednjaka koga će da šamara. Pa ja sad pitam - da li je neko iz Saveza za Srbiju konačno našao svog naprednjaka za šamaranje u vidu Gavrila Kovačevića?

Nismo zaboravili ni izjavu onog Siniše Kovačevića, potpredsednika one Đilasove stranke, koji je rekao - ja ću da bijem. Evo šta je rekao, potpuno Hamletovski, biti ili ne biti, ja sam tu dilemu razrešio, ja ću da bijem. I više nema nedoumica, niti ih sme biti. Mi treba da bijemo, na svaki način, na svaki način, ponavljam, na svaki način. Eh, kako je tužno biti Kovačević. Ali, ne Dušan, već samo Siniša.

Šta ovo znači? Jel ovo znači da svako ko ovo sluša treba da odabere nekoga za koga mu se učini da je adekvatna osoba da se fizički obračuna sa njim?

Odmah u startu da budemo načisto, niko od nas iz SNS se ne boji nikog od njih. Mi znamo da su u pitanju obične kukavice. Jaki su samo kada su u gomili.

Moje drugo pitanje je posledica toga, porasta agresije i govora mržnje i stvaranja atmosfere netrpeljivosti i pretnji fizičkim nasiljem, što je ovih dana u porastu. Kulminacija toga je naslovna strana NIN-a od juče.

Pitanje je upućeno svim novinarskim udruženjima, a posebno Savetu za štampu, onom famoznom Savetu za štampu koji uvek nađe za shodno da kritikuje neke naslovne strane i tekstove u štampanim medijima, a za sada nismo dobili osudu naslovne strane, monstruozne, skandalozne, sramne naslovne strane NIN-a, ako može kamera da zumira - dakle, da li će reagovati i konačno osuditi, vrlo jasno osuditi, dakle ne pokrivati sa nekim saopštenjima nemuštim u smislu da im nije jasna naslovna strana, da traže dodatno objašnjenje od uredništva, itd? Tražimo jasnu osudu ove sramne i skandalozne naslovne strane NIN-a.

Postavljam pitanje - koja je poruka ovakve fotografije? Da li je ovo direktan poziv na ubistvo predsednika Republike? Da li je ovo priželjkivanje ubistva predsednika Republike? Jer, mi znamo sa kakvim mozgovima imamo posla. Mi znamo da imamo posla sa ljudima koji su se otvoreno radovali kada je Vučić završio na VMA, čak priželjkivali fatalni ishod.

Na samom kraju, predsedavajuća, želim da poručim svima da ne nasedaju na laži kako je NIN povukao, tobože, naslovnu stranu. Nije ništa povukao NIN, evo je današnja naslovna strana, ovo je današnji broj NIN-a, na naslovnoj strani je fotografija Aleksandra Vučića na koga je upereno oružje, mitraljez.