Zahvaljujem i potvrđujem da i moj primerak NIN-a takođe ima ovu skandaloznu fotografiju.
Sada prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda saziva ove sednice.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre odlučivanja, odlučujemo o predlozima za stavljanje na dnevni red akta po hitnom postupku, dopunu dnevnog reda i spajanje.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Republike Srbije i Evrodžast-a.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao, te nije prihvaćen predlog.
Dopune dnevnog reda.
Narodni poslanik Nemanja Šarović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica u vezi sa ubistvom i političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - jedan poslanik.
Narodni poslanik Nemanja Šarović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa pritiscima na državne organe i kršenje zakona tokom izbora za narodne poslanike u Narodnoj skupštini održanih 2016. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao.
Poslanik Božidar Delić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o pravima boraca i porodica poginulih i nestalih boraca.
Da li je Božidar Delić tu?
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 11, protiv – niko, uzdržan – jedan.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Poslanica Vjerica Radeta, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Porodičnog zakona.
Izvolite.

Hvala.

Ovih dana se u medijima pojavila jedna informacija koja je prilično obeshrabrujuća. Kaže Zavod za statistiku da je u poslednje tri godine u Srbiji više od 5.700 dece oduzeto od bioloških roditelja i dato u neke centre ili su dati verovatno neki i na usvajanje, pod starateljstvo najviše.

To zaista treba da zabrine sve u Srbiji. to nije mali broj, radi se o deci, o živim ljudima koji preživljavaju traume zato što ih odvajaju od roditelja. Pitanje, iz kojih razloga, a pitanje na koje mi želimo da skrenemo pažnju kroz predlog i iniciranje. Izmena Porodičnog zakona je upravo taj da se sagleda koliko se dece oduzima biološkim roditeljima zato što roditelji nemaju sredstava da izdržavaju svoju decu.

Jedna je stvar kada zaista postoje razlozi da se utvrdi nesporno da neko nije sposoban da bude roditelj, ali ako su u pitanju ljudi koji razumeju šta je roditeljstvo, koji vole svoju decu, koje deca vole, koji žele sve najbolje svojoj deci, ali spletom okolnosti nisu u stanju da im obezbede normalne uslove za život. Znate, u Srbiji je vrlo teško da neko ko je siromašan izgradi pristojan krov nad glavom, da školuje decu, da kupuje deci garderobu, knjige itd.

Mi zato mislimo da kroz izmenu ovog zakona treba da otvorimo jednu ozbiljnu raspravu i da ne dozvolimo da nijedno jedino dete bude uzeto od roditelja, bioloških roditelja, samo zato što su oni siromašni. Stalno govorimo – za jedno dete koje se daje drugim porodicama da ga čuvaju i paze, te porodice dobijaju po 50.000 dinara mesečno, a kada bi porodica čije je to dete ili ako ima više dece za svako od njih dobila po 50.000 dinara, oni bi mogli odlično da žive, navikli na izuzetno skromne uslove, takoreći nikakve uslove, oni bi i te kako mogli da se snađu sa tim iznosom novca. To je ono na čemu mi insistiramo.

Nije dobro, osim zaista u krajnjoj nuždi, kada je to potpuno opravdano, decu odvajati od njihovih bioloških roditelja, razdvajati rođenu braću i sestru i da nam to bude samo zato što su ljudi siromašni, nedopustivo je. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10 narodnih poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodna poslanica Vjerica Radeta predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika.
Izvolite.

Ako postoji nešto što je urgentno danas u Narodnoj skupštini, onda je to ova izmena Zakona o izboru narodnih poslanika, koju mi predlažemo već više od godinu dana.

Mnogo je problema u Narodnoj skupštini izazvala činjenica da je svojevremeno Ustavni sud doneo neustavnu odluku da je, zamislite, iz Zakona o izboru narodnih poslanika Ustavni sud brisao odredbu Ustava. To je nečuveno, ali dobro. Bilo, prošlo, na nama je da taj problem rešimo. I danas imamo problema sa ne znam koliko poslaničkih grupa ovde, sa svaki dan novom poslaničkom grupom, sa izmenama sastava poslaničkih grupa. Evo, sad, recimo, vi ste odlučili, po nalogu ovih iz Evrope što vam dolaze, da konačno poštujete Zakon o izboru narodnih poslanika i da se bira nadzorni odbor u Skupštini.

Skupština bira pet članova nadzornog odbora i oni se biraju srazmerno broju poslanika u poslaničkim grupama. Volela bih da vidim tog eksperta koji je u stanju da danas izračuna kako bi to bilo u ovoj Narodnoj skupštini koja je promenila, uvećala, ne znam za koliko, broj poslaničkih grupa od formiranja ovog saziva do dana današnjeg i još uvek će verovatno biti takvih izmena.

Dakle, mi vrlo konkretno vas molimo da dobro razmislite, da ako nećete da prihvatite predlog SRS, nagovorite Vladu Republike Srbije, neka bude njihov predlog, da se izvrši ova izmena zakona, samo tako što će se odredba Ustava koja kaže da je narodni poslanik slobodan da svoj mandat stavi na raspolaganje stranci sa čije liste je izabran u Narodnu skupštinu. Samo to, ta izmena bi potpuno promenila stanje u parlamentu, potpuno bi promenila odnos javnosti prema Narodnoj skupštini, promenila bi odnos narodnih poslanika tog budućeg saziva, jer to, recimo, da je kasno da se primenjuje na ovaj saziv, ali za budući saziv tako nešto mora da se pripremi, jer će biti, verujte, problema. Videćete šta će se sve dešavati i u izbornoj kampanji i kod konstituisanja sednice i na sam dan izbora.

Znate, takav javašluk u tome što neko smatra demokratijom danas u Srbiji postoji, da to postaje prosto neizdrživo. Mi samo hoćemo da se ono što možemo da uredimo zakonom, da uredimo. Ako ne možemo zakonom da uredimo naslovnu stranicu NIN-a, postoji možda neki organ koji će se, odnosno postoji sigurno, ali možda će se pozabaviti tom naslovnom stranom. Ali hajde da mi rešimo ovde ono što mi možemo da rešimo. Verujem da ne postoji ovde narodni poslanik, pogotovo pravnici, koji ne misle u ovom momentu da je naš predlog zaista jedino mogući.

Evo, još jedanput apel, ako nećete po našem predlogu, neka Vlada predloži, pa da raspravljamo i da usvojimo tu izmenu zakona. Hvala.

Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 10 narodnih poslanika.

Narodna poslanica Vesna Nikolić Vukajlović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o radu.

Da li želi reč? (Ne)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje – niko nije glasao za ovaj predlog.

Narodna poslanica Nataša Sp. Jovanović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o državljanstvu Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Izvolite.

Gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, već više od 15 godina traje progon i teror Srba od strane mafijaške vlasti Mila Đukanovića u Crnoj Gori. Ova Vlada i kada je Vučić bio premijer, a sad i Ana Brnabić nisu pokrenuli to pitanje institucionalno, da pokušaju da razgovaraju o tome da se Srbima iz Crne Gore omogući, što im omogućava Ustav naše zemlje i ovaj zakon čije izmenu tražimo, da steknu državljanstvo Srbije.

Stvari su postale još mnogo gore. Ne samo da proganjaju sve Srbe za koje saznaju da su dobili državljanstvo Srbije, iako dugo čekaju, izbacuju ih sa posla, maltretiraju članove njihovih porodica, već taj separatistički režim Mila Đukanovića, antisrpski, u svoj toj svojoj histeriji sada nasrće na imovinu Srpske pravoslavne crkve.

Proterali su srpski jezik i pismo iz škola, lektiru su promenili za decu, pa tako srpska deca u Crnoj Gori, a skoro polovina njih se izjašnjava da pripadaju srpskom narodu, ne mogu da uče ništa o Aleksi Šantiću, Jovanu Jovanoviću Zmaju, Desanki Maksimović, Branku Radičeviću. Sve su to oni izbacili iz lektire, iz udžbenika, a uveli su neke njima drage pisce.

Da apsurd bude još veći, dame i gospodo narodni poslanici, taj antisrpski režim dozvoljava svakome u Crnoj Gori da uzme dvojno državljanstvo, ako je u pitanju Albanija, Hrvatska, može i Tajland, može bilo koja druga zemlja, ali ne dozvoljavaju da postanu državljani Republike Srbije ako imaju državljanstvo Crne Gore. Zbog čega? Zbog toga što bi samom mogućnošću da dobiju državljanstvo Srbije Srbi iz Crne Gore to iskazali na takav način i time se povezali sa svojom maticom i odmah bi bio, naravno, ugrožen projekat te njihove države koja je takva kakva jeste i koja služi NATO paktu i zapadnim silama, a naravno i Šiptarima, ali sve protiv Srba.

Zato je potrebno da prihvatite ovaj amandman, da ubrzamo mogućnost da svi oni koji žele da dobiju državljanstvo Republike Srbije, mnogi od njih, dakle, ne žele ni da ostanu više i da žive sa svojim porodicama u Crnoj Gori, dobiju to u roku od šest meseci. Zašto šest meseci? Šest meseci je sasvim dovoljno da nadležne službe po podnošenju dokumentacije MUP-a Republike Srbije izvrši provere i ako je sve u redu, ako su i uverenje iz matične knjige rođenih i svi drugi papiri i dokumenti koji se prilažu korektno doneti, sa važećim rokom, da država Srbija reaguje u roku od šest meseci.

Hvala. Prekoračili ste vreme.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10.
Poslanica Ružica Nikolić, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje. Niko nije glasao.
Poslanik Filip Stojanović, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o graničnoj kontroli.
Filip Stojanović ima reč.

Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.

Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno svojih suseda. Država Srbija ima definisane međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno prema Albaniji, definisane su Rezolucijom 1244, koje je doneo Savet bezbednosti UN. Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granica AP Kosova i Metohije, prema ostatku Srbije proglase kao međunarodne granice.

Mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo Kosovo i Metohija, ali krivimo zbog nečeg drugo. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244, koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada mi nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatram nedopustivim.

Podsećam vas da po Rezoluciji 1244 Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi 1000 pripadnika svojih snaga bezbednosti. Uvek ću tražiti od svih režima i da insistiraju na poštovanju Rezolucije 1244. Ova Rezolucija garantuje celovitost teritorije Republike Srbije i nema govora o nikakvoj podeli ili razgraničenju, to je stav svih Srba sa Kosova i Metohije. Ovo tim pre, što se međunarodne okolnosti polako menjaju na našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će Kosovo i Metohija ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije.

Zato, oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa, dok se o drugim temama može razgovarati sa Albancima. O ovom pitanju režim mora biti beskompromisan ne pristajući ni na kakve pregovore i dogovore na ovu temu. Zato imamo Ustav Srbije, imamo Rezoluciju 1244 i imamo uz nas Rusiju i Kinu. Smatram da će usvajanje ovog zakona koji sam ja predložio stvoriti jasne pretpostavke i neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod punu našu kontrolu. Zahvaljujem.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – osam poslanika.
Predlog nije prihvaćen.
Poslanik Tomislav LJubenović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje. Niko nije glasao.
Poslanik Dubravko Bojić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sam govorio da je dobro da se jedna ovako važna tema ponavlja, s obzirom na značaj i aktuelnost problematike kojom se bavi, kako bi se sa više različitih aspekata osvetlio ovaj fenomen droge.

Borba protiv droge je borba za zdravlje, a zdravlje je zaštitni znak svakog društva, najveća privilegija i dostignuće svakog pojedinca. Moju današnju diskusiju u velikoj je opredelio događaj od pre dva dana kada je na poljoprivrednom dobru, neću navoditi njegovo ime u blizini Stare Pazove, policija otkrila ilegalnu laboratoriju za proizvodnju marihuane, u veštačkim uslovima i zaplenila 649,4 kilograma osušene marihuane i 65.581 stabljiku ove opojne droge u sirovom stanju ukupne težine od 3.954 kilograma.

Moram ovde da istaknem da nisu retki primeri porodičnog uzgoja ovih biljaka gde se cela porodica bavi uzgojem ovih biljaka. Nisu retki primeri da dete ili deca bez znanja roditelja bave ovim poslom, kao i primeri da se roditelji bez znanja dece bave uzgojem ovih biljaka, ali ovo je redak primer da se kolektivno cela firma, direktor, osam uhapšenih i još jedan koji je u bekstvu, bave organizovano proizvodnjom marihuane. Stručnjaci kažu da počneš sa marihuanom, završiš sa heroinom. Marihuana uvodi u paranoju, izaziva psihičku zavisnost. To je put u duševnu bolest.

Dame i gospodo, postavlja se jedno logično pitanje, kako to s obzirom na ovakve uspehe u borbi, zapleni velikih količina droge, kako da se ne odražavaju na srpsko tržište narkotika, kako da ne dođe do nestašice droge ili u krajnjem do povećanja njene cene. Odgovor na ovo pitanje je u velikoj omasovljenosti uzgoja biljaka od kuća, stanova, vikendica, pomoćnih objekata, terasa, podruma, garaža, bašta, njiva, polja, livada, šuma. Stručnjaci kažu da se ove biljke danas gaje kao prosečna povrtarska kultura, a svi oni koji se bave uzgojem ovih biljaka poseduju laboratoriju za spremanje droge. Ovih laboratorija danas kažu ima u Srbiji koliko i kazana za pečenje rakije.