Hvala, predsedavajući.

Poslanička grupa SRS podnela je ovaj amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama i predložili smo izmenu člana 10.

Članom 10. predlagač ovih izmena zakona je predložio izmenu tarifnog broja 33 koji se odnosi na izdavanje dozvole za nošenje oružja, izdavanje oružanog lista, kao i izdavanje kolekcionarske dozvole.

SRS predlaže smanjenje pojedinih iznosa administrativnih taksi i to za izdavanje dozvola za nošenje oružja umesto dosadašnjih 900 dinara, predloženo je da ubuduće bude 500 dinara. Za izdavanje kolekcionarske dozvole umesto dosadašnjih 900 dinara, predloženo je da u ovom slučaju 500 dinara bude.

Za lica koja su posedovala oružane listove ili odobrenje za držanje oružja, izdate po zakonu koji je važio do dana početka primene Zakona o oružju i municiji, predložili smo niži iznos administrativne takse koja se plaća uz zahtev za izdavanje oružanog lista, sa čipom u koji se unose podaci o registrovanom oružju sa olučenim cevima i to 1.800 dinara umesto 2.800 dinara, kako je napisao zakonodavac.

Vidimo da je predlagač ovim izmenama u obrazloženju naveo da se tarifni broj 33 menja zbog usklađenja sa zakonom o oružju i municiji i ovom prilikom vrši propisivanje, odnosno povećanje propisane takse.

Smatramo da su propisane takse u nekim slučajevima visoke, pa smo iz tih razloga podneli ovaj amandman. Prihvatanjem amandmana poslaničke grupe SRS je u interesu građana Republike Srbije, jer su iznosi koji su predloženi našim amandmanima korektniji od iznosa koji je propisao zakonodavac. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo amandmanom na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama predložili izmenu tarifnog broja 35 i ovim tarifnim brojem propisuje se taksa za odgovarajuća akta organa kojima je izvršeno odbijanje zahteva za izdavanje odgovarajuće vize.

Mi smo predložili smanjenje taksi u okviru ovog tarifnog broja 35. I kada su administrativne takse u pitanju, SRS smatra da su neprimerene i neprihvatljive za sve građane Srbije da se takse podižu na ovaj način i ukoliko pogledamo, ako uporedimo povećanje plata i penzija, o čemu od predstavnika vladajuće većine danima slušamo hvalospeve i povećanje taksi procentualno je mnogo veće povećanje taksi.

Da li se na ovaj način kažnjavaju građani, jer sada za duplikat nekog dokumenta 30% više treba da plate? Iako se država, između ostalog, izdržava od taksi, mi smatramo da za ova povećanja nema opravdanog razloga i da je ovo povećanje takse neprihvatljivo i takođe se postavlja pitanje na koji način je predlagač zakona došao da se u zakonu odrede ovolike i ovakve administrativne takse? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Kolega Rističeviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je, čini mi se, reč o taksama za detektive, privatno obezbeđenje itd. Ja bih voleo da se pojavi konačno detektiv koji može i koji želi na ozbiljan način, a tu, pre svega, mislim na tužilaštvo i pravosuđe.

Naš narod misli da kada pobedite na izborima, da ste vi odgovorni vršeći vlast i za pravosuđe, za nepravde koje pravosuđe isporučuje, jer često pravosuđe štiti krive, a kažnjava nevine. I obično je kriva vlast za to, a pri tome, nezavisno sudstvo sastavljeno 2009. godine, po nalogu ovih nesrećnika koji sada bojkotuju Narodnu skupštinu, tužilac Zagorka Dolovac, koju je ovde Borko Stefanović kovao u zvezde, pa mu sad kao ne valja.

Ja bih voleo da se među njima pojavi neko i da se pojavljivao neko ko je mogao, recimo, da ispita plovila, ova velika plovila, ne čamac koji ima radnik na Dunavu, ne radnik koji odmara na Fruškoj Gori, već ovi koji imaju jahte i odmaraju na Maldivima, belosvetskim ostrvima, luksuznim destinacijama. Da se vidi kako to dobitnici tranzicije, recimo, Miodrag Kostić, koji je malopre, čini mi se, ovde bio pomenut, ne samo kako je kupio jahtu, znači, kroz privatizaciju, kao srećni dobitnik privatizacije kupiš šećeranu za tri evra, pa onda još napraviš šećernu aferu, nije on šećer prepakovao u inostranstvu, već nama.

Zato je cena šećera u Srbiji bila dugo 600 evra tona, zato što je preferencijalna cena u Evropi takođe bila 600 evra. Šećer je gotovo duplo bio jeftiniji u Bosni. Ali su namerno žuti držali cenu šećera da celokupnu proizvodnju koju je Srbija imala izvezu napolje, po preferencijalnoj ceni, a onda, ta cena je bila ista na našem tržištu, onda šećer od šećerne trske prepakovao nama. Ali, uhvatili su ga, jer su videli da bilansi proizvedenog i izvedenog šećera se podudaraju. I naša zemlja je platila kaznu.

Ja bih voleo da se proveri zašto tako jedan srećni dobitnik jahte registruje u stranim zemljama da ne bi platio porez, zašto izbegava na način na koji to izbegava N1 televizija? Zašto si ovde kroz privatizaciju zaradio milione i milijarde, a ne želiš ni da jahtu registruješ na sopstvenu zemlju gde si ostvario takve enormne prihode?

Šteta koju su oni naneli kroz privatizaciju kombinata i zadruga je enormna, zato što su stočni fond poklali, radnike otpustili. Naša klanička i prerađivačka prehrambena industrija radi sa 30% do 40% kapaciteta. To je drugi štetni efekat privatizacije koja je izvedena. Treći štetni efekat je pljačka poljoprivrednika, individualnih, jer su kroz kupovinu zadruga i kombinata kupili i otkupne stanice, koji ono što seljaci privatno proizvedu, a to je gro proizvodnje, kroz kontrolu, kroz vagu, kroz lagu itd, i dalje ih pljačkaju.

Dakle, postoji nekoliko negativnih efekata privatizacije, odnosno grabizacije koju su oni izveli.

Zato bih voleo da se pojave privatni detektivi i sve to kazne, ispitaju i kazne krive, a zaštite nevine. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč?
Kolega Stojanoviću, izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 22. Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o republičkim administrativnim taksama.

Ja sam svojim amandmanom tražio da se u tarifnom broju 47. izmeni stav 1, odnosno tačka 6. navedenog stava. Stav SRS je da se ove stvari moraju uraditi na drugi način. Ovo je jedan veoma važan zakon i kod njegove primene ne sme biti nikakve nedoumice, niti zloupotrebe.

Mi smo imali slučajeva da je na indirektan način dolazilo do korupcije u ovoj oblasti. Korupcija je oduvek predstavljala veliki društveni problem svih režima, tako da i ova vlast nije izuzetak u tom smislu.

Međutim, nema uspešne borbe protiv korupcije ukoliko nosioci vlasti ličnim primerom ne pokažu da su zaista spremni da se iskreno obračunaju sa korupcijom, ali kako verovati u ovo ako znamo da su mnogi nosioci visokih državnih funkcija u najmanju ruku na sumnjiv način došli do svojih akademskih zvanja? Nikada nisu razrešeni slučajevi sumnjivih diploma nekih državnih funkcionera.

Onaj ko je na sumnjiv način došao do akademskog zvanja, taj je logično podložniji korupciji od onoga ko je do tog zvanja došao na regularan način. Sve dok se ne počnu ozbiljno rešavati i ovakvi slučajevi, to će se odražavati i na iznos neplaćenih administrativnih taksi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Slušamo danas i malo je teško verovati, hvalite se da ste smanjili neke takse, kao da mislite da narod ne zna kolike realno takse plaća. Jeste li možda smanjili takse na overe potpisa? Jeste li možda smanjili takse na overe prepisa, na overe kopija? Ne. To ste sve prepustili notarima i notari deru kožu sa leđa preko tih taksi, koje su najčešće.

Ovo što ste negde kao malo smanjili takse, to se tako reći i ne primećuje, jer u suštini niste ovde menjali tarifne brojeve u smislu menjanja iznosa taksi, već ste nešto menjali onako jezički, preformulisali ponešto itd, pa tako je i kada je u pitanju, recimo, ovaj tarifni broj 98. gde se govori o visini taksi za izvoz oružja i onda zaista ovde, kada se ceo ovaj tarifni broj vidi, mogu da se primete neke stvari koje su možda bile propuštene u toku nekog prethodnog perioda kada je iznikla ta afera u „Krušiku“ koja još uvek nema svoj epilog, a bilo bi dobro da ima, bilo bi dobro zbog države Srbije, da ne kažem, i zbog vas iz trenutne i aktuelne vlasti.

Tarifni broj 67, između ostalog, govori i o administrativnim taksama za rešenja po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova u objektima za uzgoj i držanje životinja, klanja životinja itd.

Koliko vi ovo loše radite? Znate, za ovo rešenje se plaća taksa od 4.220 dinara i verujte to nije mnogo. To nije mnogo pod uslovom da vaše inspekcije rade svoje posao, ali ne rade i zato se dešavaju ove strašne stvari, zato se dešava da u novinama osvane na naslovnoj strani da je uništeno desetine hiljada tona mesa, druge hrane, zato se dešava da se u prodavnicama prodaju proizvodi na ivici isteka roka trajanja ili sa istekom roka trajanja. Vi se hvalite da je inspekcija uništila 20 ili 30 tona mesa. Postavlja se pitanje, logično, koje zabrinjava ovaj narod – koliko je takvog mesa pre nego što je otkriveno prodato i koliko je takvog mesa završilo u obrocima našeg naroda?

Dakle, ne radite ni jedan posao ozbiljno. Možete vi da pričate kolikog god hoćete, površni ste. Vi samo pričate svoju mantru, kako se ono kod nas u narodu kaže – ko o čemu baba o uštipcima. Vi samo - izgradili ste auto-puteve, koridore. Jeste, to vam niko ne osporava, ali mnogo toga je životno, dnevno-životno važno ovom narodu i mnogo toga vi niste uradili. To je taj problem o kojem mi želimo uporno da govorimo sa ovog mesta, želimo i vas da uključimo u jednu ravnopravnu raspravu, ali zaista na te teme, a ne sad ne znam koliko da se šire teme.

Mi smo danas imali u poseti prijatelja Srbije, prijatelja srpskog naroda. Trebao bi svako normalan u Srbiji da bude ponosan što je takav jedan čovek došao da se obrati Narodnoj skupštini.

Mi srpski radikali smo zaista dodatno ponosni što je gospodin Lukašenko čak malo izašao iz protokola da se ovde pozdravi, izgrli sa našim predsednikom dr Šešeljem zato što su oni stari prijatelji. Nisu oni prijatelji koji su se sreli negde na margini nekog sastanka, već iskreni stari prijatelji, splet okolnosti je bio takav, pa se nisu dugo videli.

Vi ste sa ove strane govorili da se pojavljuju neki tvitovi od ovih moralnih gromada, ove Jerkov i Sande Rašković Ivić. Sanda Rašković je pre neki dan već napisala da nju slučajno, ne daj bože, neko pita ona bi zabranila Lukašenku, kao diktatoru, da dođe u Srbiju. Ova Jerkov kaže – Lukašenko, diktator, izljubio se sa ratnim zločincem Vojislavom Šešeljem. One su neznalice. One su agenti u ovoj državi. Ne znam kome to više nije jasno. Sad, kada bih rekla ono naše uobičajeno da su one ustaške profuknjače, neko bi mi zamerio – ju, šta sam rekla ženama. Ne, one su gmazovi najobičniji.

U politici se ne možemo deliti na žene i muškarce, nego se samo možemo deliti na patriote i na one koji ne vole svoju državu. To su i upravo odnosom prema gospodinu Lukašenku i Belorusiji pokazale i ta Sanda Rašković i ta Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem.
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić. Izvolite.