Dame i gospodo narodni poslanici, na našu veliku žalost u Srbiji već duže vreme sve što ima prefiks „euro“ ili „evro“ se automatski smatra za nešto što je dobro, za nešto što je poželjno, što je neophodno i samim tim je to po sebi neko unapređenje za našu zemlju, nema veze u kojoj tačno oblasti je to nešto „evro“ što sad dolazi u Srbiju. Tako i kod ovog sporazuma između Republike Srbije i Evrodžasta.
Postavlja se pitanje razloga za tako nešto. Mi možemo da čujemo svaki put kad nešto dolazi iz EU iste otprilike floskule. Na ovaj način naše pravosuđe, naše Ministarstvo unutrašnjih poslova, to će da dođe na evropske standarde, mi ćemo sad da budemo pravi Evropljani, itd., ali čini se i generalni utisak je da, pre svega, lideri najvećih vladajućih stranaka, ministri u Vladi nisu baš svesni realnosti, što se tiče odnosa Republike Srbije i EU.
Mi već 19 godina pregovaramo o članstvu Srbije u EU, a, gospodine ministre, vaša partija u tome sudeluje, čini mi se, već 16 godina.
Da li smo mi danas bliži EU nego što smo bili 2000. godine? Nismo.
Šta smo mi na tom putu sve morali da uradimo? Pre svega, morali smo da ispunimo do kraja saradnju sa Haškim tribunalom, da pohapsimo i isporučimo ceo naš vojni i politički vrh, čak i predsednika države. Bivšeg predsednika vaše stranke, zbog te saradnje sa EU morali smo da uhapsimo i isporučimo na Vidovdan 2001. godine u Haški tribunal. To je bio jedan od uslova za saradnju Srbije i EU, vi ste tada bili protiv toga, danas to podržavate.
Posle toga, imali smo situaciju da se ta EU, kao organizacija, javila kao glavni sponzor nezavisnosti tzv. republike Kosovo da bez bilo kakvog opravdanja prekrši ne samo Ustav Srbije i međunarodnu Rezoluciju Saveta bezbednosti, dakle, međunarodno pravo 12 44 i podrži jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i instalira tamo sistem Euleksa koji treba da pomogne izgradnji kosovskih institucija. Na sve to tera Srbiju da se sa tom nezavisnošću pomiri, da tu nezavisnost prizna i na taj način država Srbija da bude saučesnik u kreiranju lažne terorističke republike Kosova. Naravno, posle toga svega, kao i uvek kada je u pitanju ta strana međunarodne zajednice, dolaze samo laži, prazna obećanja, a to smo mogli da vidimo u najskorije vreme na primeru odnosa EU prema Severnoj Makedoniji i Albaniji.
Dakle, i naravno izjava predsednika Francuske, inače jedne od najmoćnijih figura u današnjoj EU, koji je jasno rekao na plenumu evropskog parlamenta, da se EU više neće širiti, da EU ne zna ni šta će da radi sa preostalih 27 država članica kada Velika Britanija napusti EU i da EU ide putem reformi postojećeg stanja, a ne prijema novih članica.
To naravno mi nismo shvatili kao potpunu blokadu. Mi znamo ovde bolje nego oni kada ćemo da se pridružimo EU i nismo uradili ništa povodom toga.
Od Srbije se traži da potpiše pravno obavezujući sporazum sa tzv. republikom Kosovo, kojim će se omogućiti članstvo u UN tzv. republici Kosovo, a za uzvrat mi treba da budemo primljeni u EU do nekog izmišljenog datuma 2025. godine. Pa, kao uzor i kao primer za odnos EU prema nama, treba da nam služi to šta se desilo posle potpisivanja tzv. Prespanskog sporazuma između Grčke i tadašnje bivše jugoslovenske Republike Makedonije, kojom je Makedoniji zvanično promenjeno ime. Severna Makedonija i Albanija su ostali ispred vrata EU, direktno su ih iz Brisela slagali da će otvoriti pregovore sa njima, sa Makedoncima kada potpišu takav sporazum sa Grčkom. Dakle, tu nije prošlo više od nekoliko meseci.
Kako mi možemo da budemo uvereni i gde nam je garancija da tako isto neće biti i sa Srbijom ukoliko Srbija potiše pravno obavezujući sporazum sa Kosovom. Ne samo da će se saglasiti Srbija na taj način sa članstvom Kosova u UN, već će zvanično staviti pečat na priznanje okupacije, na priznanje nelegalnog otcepljenja 15% svoje teritorije.
To treba da bude dovoljan razlog da mi sve što nam dolazi od strane EU uzimamo sa rezervom, da razmotrimo, da vidimo da li tu ima nekih dobrih stvari za nas ili nema, a ne da samo po sistemu prihvatamo sve što dođe samo da bismo zadovoljili uslove iz ovog ili onog poglavlja. To treba da bude prva stvar i najvažnija. Da li je važnije da mi otvorimo i zatvorimo neko poglavlje ili da se staramo o očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije? Mislim da je važnije ovo drugo.
Šta nam je sad najnovije što nam je došlo od te EU? Najnovije je tzv. zajednica balkanskih država „mali Šengen“ ili Balkanska unija. I to je jedan znak da nas EU ne želi. Ne bi nas terali u Balkansku uniju, ne bi nas terali u „mali Šengen“, ne bi nam govorili da je tu u stvari budućnost našeg razvoja u uniji sa Albanijom i Severnom Makedonijom, da oni zaista nas shvataju kao kandidate i kao neke buduće članove EU u perspektivi. Da li je svaki onaj čovek koji se zalagao poslednjih 20 godina za EU u Srbiji, onaj koji se zalagao za članstvo Srbije u EU, da li je on danas zadovoljan time što je od svega toga, od cele te priče o evropskim integracijama došlo na to da Srbija bude član Balkanske unije, „malog Šengena“ sa Albanijom i Severnom Makedonijom? Mislim da nije.
To je ono što je trenutno stanje u našim odnosima sa Evropskom unijom i ovo opravdanje danas za ratifikaciju ovakvog sporazuma ne može da bude poboljšanje u bilo čemu između Srbije i Evropske unije, zato što to ne predstavlja.
Šta nam još dolazi sada kao zahtev Evropske unije? Promena Ustava, u dve oblasti. Prvo je pravosuđe. Dakle, umesto Srbija koja treba da ima, naravno, Ustavom utvrđenu podelu na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, sad treba da pravi neku pravnu akrobatiku, kako se ubuduće sudije ne bi birale u parlamentu, zato što je to, tobože, uticaj politike na pravosuđe. Kao da parlament Srbije deluje kao jedan monolit, da nema tu 250 ljudi, da nema ne znam ni koliko tačno poslaničkih grupa, da svako tu nema svoje mišljenje, nego da oni svi zajedno utiču na izbor sudija. Dakle, jedan ogroman nonses. I na taj način se, kao, sprečava politizacija pravosuđa, a niko se nije setio da politizacija pravosuđa možda postoji kroz uticaj izvršne vlasti na pravosuđe. Da li je to osnovni možda problem u našoj zemlji?
Mi vidimo kako se ova Vlada, ova vlast u Srbiji odnosi prema pravosuđu i čak i u poslednjih nekoliko dana. Pa je li danas potpredsednik vladajuće stranke podneo krivičnu prijavu protiv predsednika Republike? Zamislite sad to ludilo. I to nam je glavni signal kako se ova izvršna vlast odnosi prema pravosuđu u Srbiji. To je jedno poniženje za pravosuđe. Kaže taj čovek, iako on zna da Vučić nije ništa kriv, znači nema veze, podneće on krivičnu prijavu protiv njega, neka sud utvrdi. Dakle, svesno lažno prijavljuje čovek koji je inače advokat. Dakle, to je odnos SNS i njenih koalicionih partnera prema pravosuđu u Srbiji. Da li je to napredak, da li je to nešto čime mi treba da se hvalimo?
Neće da nam dozvole da biramo sudije u parlamentima, mi treba sada da izmišljamo neka radna tela za biranje sudija, po nekim kabinetima, po ne znam ni ja kakvim principima će se sudije birati sada. Onemogućavaju nam javnost postupka izbora sudija, jer je javnost ono što treba da garantuje kvalitet u tom izboru, a to imamo ukoliko se sudije biraju u parlamentima. Mi samo ako uporedimo Srbiju sa najmoćnijom državom Evropske unije Nemačkom, koja u saveznom parlamentu bira sudije za savezni nivo, u pokrajinskim parlamentima bira sudije za pokrajinski nivo, i onda je to od strane Venecijanske komisije ocenjeno kao nešto što je dobro, a kada Srbija to isto tako radi, u parlamentu bira sudije, onda je to loše, onda treba da se mi modernizujemo, nešto što ne postoji nigde u svetu. Eto, to je odnos Evropske unije prema pitanjima iz našeg Ustava.
Šta je ono što još dolazi kao zahtev Evropske unije, što se tiče menjanja Ustava? To je izbacivanje Kosova i Metohije iz preambule. Zašto bi to krili? To ne kriju ni ti Evropljani koji to od nas zahtevaju. Iz Evropske unije će uvek postojati pritisak da se Srbija pomiri sa nezavisnošću Kosova, da se jednom za sva vremena, a to će se desiti ukoliko potpišemo pravnoobavezujući sporazum, odrekne svoje teritorije, i zbog toga treba da promeni Ustav. To su uslovi Evropske unije.
Da li smo mi spremni tako nešto da prihvatimo? Kada ćemo da čujemo neki komentar na te navode koji nam dolaze iz Brisela? Mi vidimo da je vlast u Srbiji pogazila Ustav u više navrata, SRS je podnela Ustavnom sudu da se Ustavni sud izjasni o ustavnosti briselskih sporazuma koji svesno krše Ustav Srbije. Ustavni sud je pod političkim pritiskom rekao da su ti sporazumi politički, iako oni proizvode pravne posledice, a to su posledice apsolutno ukidanje svih srpskih institucija na severu Kosova, to su pravne posledice Briselskog sporazuma, koji smo mi primenili, uradili sve što su nam sa Zapada tražili, a Šiptari nisu primenili ni onu jednu jedinu odredbu koja se odnosi na njih, a to je formiranje tzv. zajednice srpskih opština. I mi i dalje pregovaramo sa Evropskom unijom, kao da ništa nije bilo.
Teroristička vlast u Prištini je uvela režim carina, tj. taksi na robu iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine. Ovde smo se mi žalili, gospođa Brnabić je rekla da će da pozove CEFTA-u da se u roku od 90 dana izjasni o tom potezu. Prošlo je više od godinu dana, niti smo mi išta uradili, niti je CEFTA nešto uradila, nego sad sve to preskačemo, zaboravimo kao da to nije ništa bilo i hoćemo u mali Šengen, zajedno sa tom istom republikom Kosovo, da legitimizujemo, naravno, Kosovo kao nezavisnu državu koja je tu pored nas. Je li tako? To je epilog naših pregovora sa Evropskom unijom.
Da li je to osnovni problem možda u Srbiji sada o kojem treba da se izjasnimo, da vidimo da li je to zaista toliko neophodno za Srbiju. Po mišljenju SRS nije. Evropska unija danas ne predstavlja onu organizaciju koja se formirala 1992. godine u Mastrihtu, Evropska unija je danas na zalasku, Evropska unija ide ka svojoj dezintegraciji i zato se i formira mali Šengen, zato što je to Evropska unija za siromašne, za Albaniju, za Srbiju i za Severnu Makedoniju. To je naša evropska perspektiva danas.
Moram da postavim i jedno pitanje, da li ste vi gospodine Ružiću i vaše kolege u Vladi obavešteni da li radi nešto vaše ministarstvo i Ministarstvo pravde? Da li vi živite u Srbiji? Da li se informišete preko sredstava javnog informisanja? Da li vas je Narodna skupštine obavestila da je SRS za manje od dva meseca predala više od sto hiljada potpisa građana Srbije za ukidanje javnih izvršitelja? Za manje od dva meseca. Gospođa Kuburović, koja je ovde na svaku kritiku, upućenu uvođenju doživotne kazne zatvora bez prava pomilovanja govorila – jeste, jeste vi ste sve u pravu, to je tačno što vi pričate, ali 150 hiljada građana Srbije potpisalo je ovu peticiju i tako dalje. Da li su neki građani u Srbiji vredniji od drugih?
Znam vaše mišljenje gospodine Ružiću. Vi ste kao narodni poslanik u vreme vlasti SPS i DS glasali za uvođenje javnih izvršitelja, vaša stranka je to podržavala. Srpska napredna stranka to nije podržavala u vreme dok je bila opozicija, a danas, videli smo to podržava. To smo videli 2015. godine, videli smo i 2019. godine, ranije ove godine izmene Zakona su podržali naprednjaci. Mi danas imamo u Srbiji jednu organizovanu grupu od oko 200 ljudi koju samo zanima nekretnina onih najsiromašnijih, prezaduženih građana Srbije. To smatraju svojim plenom, imaju za to potpunu podršku MUP, oni se svuda kreću sa policijom. Apsolutno, čast izuzecima nemaju moralnih skrupula, u stanju su da se naplate čak i iz invalidskih kolica nekih dužnika, imali smo i takve slučajeve, samohrane roditelje isteruju na ulicu i to sve država danas podržava.
Gospođa Kuburović je rekla da su izvršitelji uplatili milijardu dinara u šest meseci ove godine na ime PDV. To znači da je to 20% njihovog obrta za pola godine. Ako je sve to u radu zašto se država Srbija svesno odrekla više od četiri milijarde dinara za šest meseci koliko je mogla da zaradi, da prihoduje, zbog nekih privatnih lica koji su uzurpirali sudske nadležnosti i zbog njih najveći broj građana Srbije trpi teror.
Srpska radikalna stranka se uvek jasno zalagala da dugovi moraju da se plate. Svako mora da plati ono što je dužan, ali ako je neko dužan ne znači da treba da bude opljačkan, da treba da bude isteran na ulicu i treba da mu se sve uzme i crno ispod nokta. Svako mora da ostane da mu se garantuje minimum 12 kvadrata po članu porodice stambenog prostora u koji ne sme da se dira, nad kojim ne sme da se sprovodi izvršenje.
To bi bilo humano sa strane države Srbije, a državu Srbiju to ne zanima, njih samo zanima efikasnost. Oni ne gledaju sudbinu tih ljudi koji imaju probleme danas sa izvršiteljima, koje izvršitelji terorišu, pred tim zatvaraju oči zato što je to dobro. Dobro je kad se pogleda i sa stanovištva Brisela. To je osnovni problem u Srbiji. Meni je jako žao što gospođa Kuburović nije tu, ali to je jedno od pitanja kojim treba Narodna skupština da se što hitnije bavi.
Nemojte da ignorišete više od 100.000 građana Srbije, koji su tu peticiju potpisalo, nemojte da zatvarate oči pred terorom javnih izvršitelja. Reformišite sudove, napravite ambijent da sudovi mogu efikasno da funkcionišu, da se izvršenje obavlja, ali da se štite ljudska prava i dostojanstvo svakog građanina Srbije, a ne da se podržava pljačka i lično bogaćenje jednog veoma malog broja ljudi koji jednu nadležnost državnu u Srbiji uzurpiralo.
