Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, još i danas SNS pokazuje koliko je ona stranka velikog srca, odgovorna, stabilna, miroljubiva stranka čiji je interes stabilnost u Srbiji na prvom mestu, kao i život građana Srbije dostojan čoveku. Za razliku od ostalih koji su pokušali u subotu, a i prethodnih dana da ruše, kako parlament, tako i našu državu Srbiju i to sa simbolom države, zastavom Srbije, mi smo za njih uvek tu, stojimo za dijalog i za miroljubivo rešenje.

Boško Obradović, naravno, kao i uvek, nasrće na žene, pa i u subotu kada je nasrnuo na ulazna vrata parlamenta, naleteo je na ženu koja je šef obzebeđenja. Nije prvi put. Tako je nasrnuo na žene ispred predsedništva, nasrnuo je na predsednicu parlamenta Maju Gojković, na novinarke PINK-a. Znači, njegov manir je samo da nasrne na žene. Ja se samo pitam šta će sutradan da kaže svojoj deci, ko je on i šta je. Kakav primer daje prvo svojoj deci, a onda ostaloj omladini Srbije. Međutim, nije on jedini. Tu je još velika grupa oko njega istomišljenika.

Ovo što je SNS prihvatila da izglasa i da usvoji ovaj set novih izbornih zakona, svakako je samo ono što njih boli. Pokazali smo još jednom koliko smo iznad njih. Sam primer kako su se nekad ponašali funkcioneri u javnim preduzećima sam i ja, ona kojoj nisu uplaćivali porodiljsko samo zato što sam bila opozicija 2006. godine njima. Nisu uspeli da me slome, ali sam zato svoju bebu ostavila na čuvanje kod svoje majke. Neka im je na čast služi svaka žena prema kojoj su se tako ponašali samo zato što ne misle isto kao i oni.

Međutim, Srbiju ništa ne može da zaustavi. Danas u Briselu se otvara još jedno poglavlje u pregovaračkom pristupu EU i to je Poglavlje 4, koje se odnosi na slobodno kretanje kapitala. Dok je Aleksandar Vučić i naša Vlada i SNS Srbija će svakako, sigurno ići u budućnost sigurnim koracima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik LJiljana Malušić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, ja ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, ali pre nego što krenem da govorim o zakonu, ja zaista ne mogu, a da se ne osvrnem na nešto što me zaprepastilo, a to je najnoviji incident čoveka, nečoveka, Boška Obradovića, 7. decembra u subotu, kada je gospodin zastavom, odnosno onim kopljem od zastave želeo da razbije prozor na vratima Narodne skupštine Republike Srbije.

Dokle, dokle, dokle? Stani čoveče, nečoveče, meni uopšte nije jasno šta se u glavi tog čoveka dešava. Znam da nema problem, znam da je izgubio stranku, ali isto tako znam da ovde poziva na linč predsednika Republike Srbije, i to vešanjem. Skaradnim imenom naziva njegovu ćerku, nas sve ovde proziva. Maltretirao je našu gospođu Maju Gojković, predsednicu Narodne skupštine, maltretirao novinarke PINK-a, ulazi s testerama u RTS1, sa fantomkama, kao da gledam film Hičkokov, najstrašniji. Ne znam šta me je snašlo. Dokle? Da li je normalan.

Imamo ovde psihijatre, imamo institucije koje mogu da mu pomognu. Bilo bi lepo da ga privedu, da malo porazgovaraju sa čovekom, da mu pomognu, zaista, ubiće ga taj rušilački nagon. Ako, ne, neka republički javni tužilac već jednom odreaguje, MUP, jer ovaj čovek postaje jako opasan po okolinu. Sramota, šta se dešava i to je ta diktatura pod kojom oni žive, pod kojom oni ne mogu da dolaze ovde. Ja ne znam šta treba da im se uradi da jednom shvate da nemaju program, da ako hoće da imaju bar 5% da dođu da kažu, da izlože svoj program, a ne da ruše, da ubijaju, da siluju, da bacaju. Šta je sledeće, da me baca s terase? Stvarno ne znam. Sramota jedna.

Što se ovog zakona tiče, preporuke radne grupe za saradnju sa OEBS-om, a i sa Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava, rezultirale su, upravo donošenjem zakona o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Šta je poenta ovog zakona? Poenta je da svi koji učestvuju kao funkcioneri, koji su na javnim funkcijama ne mogu da koriste javne resurse, ne mogu da koriste u političke svrhe, ne mogu da sebe i svoje stranke lobiraju, ne mogu da na osnovu resursa troše te javne resurse, pa makar to bila pokretna, nepokretna imovina, na bilo koji način da zloupotrebe javne resurse. Ja se slažem s tim, da jednom zauvek znamo ko šta radi, i nema trošenja javnih resursa, i ako se to i desi, kazne će biti od 100 do 150 hiljada dinara. To će napokon uneti nekakav red u ovo.

Što se tiče toga kako radimo mi, ne mislim na SNS, nego mislim na Vladu, na predsednika, mi smo podneli masu prijava. Sada ću vam tačno iščitati šta sve. Na republičkom nivou na primer, pokrenuto je 186 postupaka, na lokalnom nivou 116 postupaka, na republičkom nivou pokrenuto je ukupno 186 postupaka, između ostalog jedan protiv ministra, 36 protiv narodnih poslanika, jedan protiv savetnika predsednika Republike, 76 protiv sudija i ranijih sudija, osam protiv tužilaca i zamenika tužilaca, dva protiv državnih sekretara. Postupci su pokrenuti protiv osam pomoćnika i vd pomoćnika ministara, 34 predsednika i člana upravnih i nadzornih odbora i saveta, 19 direktora itd, itd.

Znači, nije istina da se mi ne borimo protiv korupcije i moja malenkost će u danu za glasanje podržati sve predloge ovih zakona. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, s obzirom da nam je ostalo vrlo malo vremena, ja ću svoj govor koji sam pripremio, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, skratiti i više ću da odgovorim koleginici Malušić, koja me je na indirektni način prozvala.

Ono što želim da kažem, to je da prokomentarišem nastup dopisnika BBS-ija, Slobodana Stupara, u Luksemburgu na televiziji „N1“, koji je doslovce rekao – na izborima se ništa neće završiti, stvar će se rešiti preko kolena, što je stari sprski običaj. Znači, ponavljam još jedanput - na izborima se ništa neće završiti, stvar će se rešiti preko kolena, što je stari srpski običaj.

Očigledno da je aludirao na sva politička ubistva u Srbiji, što je otvoreni poziv na građanski rat, a da podsetim da u građanskom ratu nema pobednika, a eventualni pobednik je najveći gubitnik.

Ova mržnja koja je oličena u Bošku Obradoviću i njemu sličnima, sve više eskalira i graniči se sa ludilom, pa je jedino rešenje ovog psihopatološkog poremećaja 13 kilometar od Ništa. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Violeta Lutovac Đurđević.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o setu zakona koji su pre svega važni za našu državu, a još više za građane Republike Srbije, za njihovu sigurnost i svakako će dovesti do unapređenja izbornog ambijenta u našoj državi.

Kada govorim o Predlogu zakona o dopunama Zakona o javnim preduzećima, tu je jasno da je cilj zakona da se pojača odgovornost direktora javnog preduzeća, naravno u izbornoj kampanji, u smislu da se dopunjuju dodatni razlozi za razrešenje direktora ukoliko direktor koristi javne resurse, odnosno resurse javnog preduzeća za promociju političkih stranaka.

Takođe su dopunjene i kaznene odredbe za prekršaje odgovornog lica u slučaju da postupi suprotno zakonu. U dopunama zakona su dopunjeni razlozi za razrešenje direktora, u smislu ako direktor zloupotrebi svoj službeni položaj, koristi službene prostorije, službeno vozilo ili drugi inventar javnog preduzeća naravno u izbornoj kampanji ili ako vrši pritisak direktno ili indirektno na svoje zaposlene u javnom preduzeću ili angažovane na bilo koji drugi način, a radnik je javnog preduzeća ili pak ukoliko vodi izbornu kampanju u toku svog radnog vremena, sve u cilju, naravno, sprečavanja zloupotrebe korišćenja javnog resursa u toku izbornog procesa.

Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije i borbe protiv korupcije, cilj oba zakona je apsolutno jasan, a to je jačanje odgovornosti političkog subjekta u toku izborne kampanja, a takođe pored jačanja odgovornosti u odnosu na korišćenje i raspolaganje javnim resursima, jasno, odvojeno politička od funkcionerske funkcije.

Ovim zakonskim predlozima predviđa se i uvođenje novog pojma i jasno se definiše pojam javnog resursa, kao i prekršaj za javne funkcionere koji postupe suprotno zakonskim odredbama.

Naša Vlada, Vlada Republike Srbije, kao i predsednik Republike Srbije je jasno pokazao ovim predlozima zakonima da nama nije problem niti da dopunimo niti da izmenimo određene predloge zakona ako, naravno, za to postoji razlog a razlog je pre svega interes građana Republike Srbije, jer je interes politike SNS da stvori najbolje moguće standarde, naravno i kada je u pitanju izborni proces i da imamo jednu modernu, stabilnu i izgrađenu zemlju u svakom smislu.

Sada, kada pogledamo Vladu naše Republike, koja je spremna da menja ovako zakone i da donosi ovakve predloge zakona i naše prethodnike, jasno je zašto njima ni na pamet nije padalo da promene i pristupe izmenama zakona kada je u pitanju borba protiv korupcije ili Zakon o sprečavanju borbe protiv korupcije, jer su mislili, naravno, samo na punjenje sopstvenih džepova i uvećanje svoga bogatstva a naročito na građanima Republike Srbije. Tako da Dragan Đilas duguje odgovor građanima Republike Srbije šta je posedovao od 2004. godine, kada je stupio na dužnost funkcionera, a šta ima sada. Čisto poređenja radi, da znamo šta je imao u imovinskoj karti 2004. godine, a šta ima sada i koliko je njegovo bogatstvo, a jasno je u kojoj je meri zloupotrebio svoj službeni položaj i uvećao time svoje bogatstvo, dok je, naravno, građane i našu državu doveo do bankrotstva i ivice siromaštva.

Da li je moguće da u bilo kojoj zemlji EU budete državni funkcioner ili gradonačelnik glavnog grada da ujedno preko privatnih kompanija trgujete reklamnim sekundama na televiziji koja je u vlasništvu grada ili u vlasništvu države gde ste službenik?

Takođe, postavljam pitanje – da li je moguće u bilo kojoj zemlji EU da kada stupine na funkciju političku imate prijavljeno 75.000 evra ušteđevinu a nakon silaska sa te iste funkcije samo u nekretninama u imovinskoj karti upišete sami 25 miliona evra?

Ne treba zaboraviti da je Đilas kao državni funkcioner čije su firme od 2004. do 2013. godine, imale promet od preko 700 miliona evra. Ja sam sigurna da takvog primera nema ne u okolini, nego nema sigurno ni u svetu.

Srbija koju vodi Aleksandar Vučić je završila 2018. godinu sa rekordnim porastom BDP od 4,3%, smanjila javni dug za 50%, zaposlila stotine hiljada ljudi, novozaposlenih, otvorila nove fabrike, nove investicije, takođe plate i penzije su mnogo veće nego u vreme Đilasove pljačke ove države, kada je građanima Republike Srbije gulio kožu sa leđa. U njegovo vreme Srbija je imala minus 3,1% rasta BDP i više od pola miliona ljudi je ostalo bez posla.

Građani nisu zaboravili njihovu vlast i to je njihov najveći problem. Vratili bi se oni po svaku cenu da pune još malo svoje džepove, ali građani Republike Srbije im to sigurno neće dozvoliti i smatram da svakodnevno postoji potreba da se građani podsećaju kakva bi bila država kada bi se vratili Đilas ili Jeremić na čelo države.

Na kraju bih naglasila da ovim Predlogom zakona država još jednom dokazuje da želi da u našoj državi korupcija bude apsolutno iskorenjena, da u našoj državi ne postoje privilegovani. Svako ko postupi suprotno zakonu, naravno biće procesuiran. Takođe, Srbija je odlučna u cilju da ojača institucije koje se bave borbom protiv korupcije, a pre svega ojača i poverenje građana Republike Srbije u ove institucije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Iskoristiću priliku da ispred poslaničke grupe Stranke moderne Srbije govorim na kraju načelne rasprave o ovim predizbornim zakonima.

U toku današnjeg i jučerašnjeg dana čuli smo puno toga, između ostalog, čuli smo i da Srbija nema dobre izborne uslove. Čuli smo da Srbiju Brisel primorava da instalira bolje izborne uslove. Ispred Stranke moderne Srbije, želim da kažem da bi neuspeh Srbije bio da ne uspe da održi poštene i slobodne izbore i to bi bila velika sramota za sve nas.

Odgovornost je na svima i ne bitno je kako je raspodeljena, jer bude li ishod izbora doveden u pitanje u očima međunarodne zajednice biće sramota zajednička. Srbiju niko ne tera da menja izborne uslove, Srbija to ne mora, baš kao što ne mora ništa uvažiti od evropskih preporuka i evropskih primedbi, ne mora ni ići u EU, to nije obaveza, to je izbor. Vlast je sada izabrala da popravi izborne uslove ili da barem pokaže da ih u određenoj meri i na neki način popravlja.

Zašto baš sada? Pa, zato što je sada došao trenutak da se više ne mogu ignorisati pritisci i zahtevi pre svega iz Brisela. Ako je demokratija ono što nam Brisel zahteva, ja ne mogu reći da je Brisel u tom slučaju zlonameran, jer sada su očigledno pritisci iz Brisela i opozicije van institucija i opozicije u institucijama narasli do mere da više nije moguće ignorisati primedbe koje se iz godine u godinu pojavljuju u godišnjim izveštajima koje nam Evropska komisija šalje u vezi sa napretkom Srbije u procesu evropskih integracija. Očigledno se sada više ne mogu ignorisati desetine preporuka OEBS-a njihove Kancelarije za demokratiju i ljudska prava, koje stavljaju primedbe na izborne procese u Srbiji.

U pogledu predloženih zakona oni donose neke popravke, definišu šta je izborna kampanja, vremenski kvalitativno, šta su troškovi kampanje kvalitativno, šta je funkcionerska kampanja. Definišu šta je javni resurs i kako se on sme koristiti, a kako se ne sme zloupotrebljavati u partijske svrhe u kampanji. Nameću kratke rokove za postupanje Agencije za borbu protiv korupcije tokom kampanje kada ona kontroliše, da li su izborni učesnici prekršili izborne zakone i propisuje da ona mora doneti neki akt, neko rešenje jer interesantno da čak ni to nije bilo dosad precizno regulisano o čemu smo mogli čuti na javnim raspravama na kojima smo prisustvovali.

Međutim, presudno će biti, politika volja pošto nema toga zakona koji funkcionersku kampanju može definisati toliko precizno da se izbegnu sve moguće zlonamerne interpretacije, manipulacije u tumačenju tih odredaba i zato će presudno biti ko će kontrolisati primenu ovih zakonskih odredaba u izbornom procesu.

Postoji dodatni nedostaci koje se recimo sada ne rešavaju. Primera radi, nemogućnost finansiranja političkih stranaka od strane udruženja. To je potpuno nelogična stvar. Zašto bi udruženju građana koja artikuliše političke stavove nekih građana bilo zabranjeno da finansira političku stranku koja bi kroz izborni proces te interese zastupala. Vi imate situaciju gde recimo udruženje donira prostorije političkoj stranci. To se u smislu Zakona o finansiranju smatra finansiranjem i smatra se zabranjenim finansiranjem, jer to udruženje kao takvo ne sme da finansira stranku. To su neke nelogičnosti koje nažalost još uvek nisu otklonjene.

Sveukupno ovi zakoni donose nešto i to je rezultat pritisaka, ali ovi zakoni ne donose dovoljno i ne donose sve ono što bi trebalo biti doneto. Mi ćemo zbog toga naše stavove o ovim zakonima zauzeti pre svega nakon završetka rasprave u pojedinostima i nakon završetka treće runde parlamentarnog dijaloga koji će se u Skupštini Srbije odvijati krajem ove nedelje i tada ćemo pre svega tražiti garancije za sprovođenje zakona. Toliko i hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.