Poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, u današnjoj raspravi svega smo se naslušali.

Gospodine Pašaliću, niste bili u toku prepodnevnog zasedanja zbog obaveza koje ste ranije preuzeli, ali smo ovde čuli i dok ste bili tu i pre toga da Zaštitnik građana jeste ustavna kategorija ali koja ne mora da postoji u Republici Srbiji, u njenom pravnom sistemu. Zaista svoje uvažene kolege pozivam da kada tako nešto kažu, da ne pričaju gluposti.

Ustav je eksplicitan, jasan u tom delu, da je Zaštitnik građana državni organ i da njegove nadležnosti, osim onih koje su predviđene Ustavom, regulišu se i posebnim zakonom. Kada neko to kaže, da to nije obaveza Republike Srbije, da ima Zaštitnika građana, to je isto kao i kada kaže da građani Republike Srbije ne moraju da primaju penzije i ako su one garantovane Ustavom, jer ne možete Ustava da se malo pridržavate, malo ne pridržavate.

Ali, to bih ostavio njihovim političkim uverenjima i njihovoj pravničkoj sposobnosti, to su rekli čak i neki od pravnika, njihove pravne sposobnosti da rasuđuju o tome, ali, ne daj bože da oni dođu na vlast, jer sa takvim tumačenjem zakona i Ustava jako loše bi prošla Republika Srbija. Nema na parče sprovođenja Ustava, on se sprovodi ili ne sprovodi.

Bilo je u diskusijama čak i to da Zaštitnik građana treba da se bavi i poslom Ustavnog suda, što nije u vašoj nadležnosti, valjda zarad političke priče, jer možda će Zaštitnik građana biti taj koji će da ispravlja odluke Ustavnog suda, jer Ustavni sud je, kao to rekoše - režimski.

Čak se ide i na to da ne trebamo da poštujemo odluke Ustavnog suda, mada su te odluke po Zakonu o Ustavnom sudu konačne, izvršne i opšte obavezujuće i da su svi dužni da ih se pridržavaju, svi državni drugi organi, političke stranke, sindikalne organizacije, radne organizacije i da ne nabrajam sve, svi nosioci javnih ovlašćenja. Ali, opet ćemo one odluke Ustavnog suda koje odgovaraju, one su u skladu sa Ustavom, a one koje ne odgovaraju, Ustavni sud je režimski.

Ovo sam samo naveo kao jedan uvod. Jedan kolega se toga danas dotakao, a to je da je narušen ugled Zaštitnika građana zbog diskusije narodnih poslanika vezano za vašeg prethodnika.

Ne mogu da sporim da je ugled institucije Zaštitnika građana zaista narušen, ali moramo da promenimo neke stvari i da kažemo istinu zašto je to tako. Vaš prethodnik, Saša Janković, koga je Narodna skupština u nekom sličnom sastavu izabrala pre nekoliko godina, počeo je da narušava ugled institucije na čijem je čelu bio kada je počeo da se meša u politiku.

Tada je počelo urušavanje ugleda institucije Zaštitnika građana kao državnog organa. Sačekao je određen politički trenutak, sačekao je jednu određenu nesreću, a nesreće se dešavaju, da se istakne kao borac za slobode. Kasnije ćemo da analiziramo šta to on pod "slobodom" podrazumeva, da napadne i Narodnu skupštinu, sudove, tužilaštva i Vladu, vezano za jednu nesreću.

Saša Janković je tražio da mu Ministarstvo dostavi određene podatke koje je pre toga zatražio neko drugi. Zatražio je državni tužilac, isti onaj organ koga bira Narodna skupština i rekao je: "Ne! Mi hoćemo kao tužioci, kao državni organ, nezavistan i samostalan da ispitamo uzroke te nesreće koja se dogodila." Po Zakonu o krivičnom postupku, ako tužilac počne da sprovodi istražne radnje, a po Ustavu je on jedini nadležan da sprovodi istražne radnje, institucija Zaštitnika građana nema tu šta da traži od tog trenutka. To je u nadležnosti tužilaštva i kasnije, ako tužilaštvo proceni u nadležnosti pravosudnih organa.

Ali, Saša Janković je to iskoristio da započne svoju političku karijeru, pa je ovde u Narodnoj skupštini, samo u maloj sali, na sednici Odbora za kontrolu službi bezbednosti napadao i vređao, čak i poslanike, da bi mu na kraju pokušali da mu objasnimo - Čoveče, nemoj to da radiš! Ti si ovde u Narodnoj skupštini sredstvo Narodne skupštine, da vrši svoju nadzornu ulogu nad organima vlasti u posebnim delovima u skladu sa zakonom, a to se odnosi na upravne i druge postupke koje sprovode organi uprave, a ne tužioci, ne sudije i drugi nezavisni organi i da o tome obaveštavaš Narodnu skupštinu, a ne da propituješ narodne poslanike u okviru svog delokruga.

To je bio početak jedne izborne kampanje zato što kasnije vaš prethodnik nije krio svoje političke ambicije da postane predsednik Republike Srbije, a posle održanih predsedničkih izbora, zato što je još u prvom krugu pobedio sadašnji predsednik Aleksandar Vučić, a tadašnji premijer tražio i da bude mandatar nove Vlade 2017. godine. Zato i zbog celog tog delovanja, jer njega vrlo malo pamte kao političara građani Republike Srbije zato što je to bio kratko i neuspešno, ali je dugo neuspešno i pokvareno bio Zaštitnik građana, pa ga pamte kao Zaštitnika građana zbog svega što je činio, narušio je ugled koji vaša institucija ima.

Kasnije je njegova politička karijera išla u smeru daljeg bavljenja politikom, pa je osnovao neki Pokret slobodnih građana. Da li u tom delu treba da se meša Zaštitnik građana, jer ja zaista ne znam šta je svrh tog Pokreta slobodnih građana i od koga će oni da oslobađaju građane Republike Srbije ili koga će oni uopšte da oslobađaju?

Postavljam pitanje da li će možda da oslobađa Marka Bastaća što je švercovao devize prilikom ulaska u zemlju ili će možda da oslobađa Dragana Đilasa, koga je takođe taj Pokret slobodnih građana u čijem je radu čak i Dragan Đilas učestvovao i prilikom izbora predsednika Republike Srbije i prilikom izborne kampanje Grad Beograd, njega da oslobađa moralne i krivične odgovornosti za sve ono što je radio dok je vodio Grad Beograd i vršio vlast u Republici Srbiji preko svojih satrapa? Da li će, takođe, da oslobađa i kuma Boška Obradovića, koji je uhapšen za šverc droge? Da li će da oslobađa i šuraka Dragana Đilasa, koji je takođe uhapšen za šverc droge?

Vidite kakve mi imamo oslobodioce? To su velike patriote. Brinu da lica koja su posegla za drogom, ne shvatajući u šta se upuštaju, imaju tog sredstva koji je zakonom zabranjeno i štetno i opasno u dovoljnim količinama. E, takvi hoće da smene Aleksandra Vučića i SNS sa vlasti ili bi možda trebalo zaštiti te policajce koji su zaista radili svoj posao kako treba i odgovorne za ozbiljna krivična dela priveli pravdi.

Mislim da politiku koju sprovodi bivši režim sa jednim jasnim ciljem, a to je da posvađa građane Srbije pod sloganom Pokret slobodnih građana, da ih posvađa, uvuče u sukobe i sa policijom i sa svojim političkim neistomišljenicima, teško da na to sve možemo da gledamo mirno i očekujem da se bar u jednom trenutku oglasite kada su u pitanju policajci koji su radili svoj posao kako treba.

Oni se ne bave politikom. Nemaju ni neke sjajne plate. Ne kažem da su velike, voleli bismo da možemo da ih platimo i više, ali rade jedan posao koji je izuzetno težak i izuzetno opasan, da bi ih mangupi sa ulica napadali zato što su njihove prijatelje i članove porodica hapsili za šverc narkotika.

Tu nema politike. Droga je ili u vozili ili u kući ili u džepu…

(Marijan Rističević: Ili je u njemu.)

… ili možda je kod nekih konzumirana. Neću u to da ulazim, ali tu nema politike. To se pronašlo. To se videlo i istražilo.

Ne vidim kako mogu ti policajci da budu krivi što su kum Boška Obradovića i šurak Dragana Đilasa švercovali drogu, pa ih zato napadaju i Boško Obradović i Dragan Đilas?

Isto tako, ono što se nedavno desilo ovde kada je jedan, rekao sam, ne mogu ga nikad nazvati kolegom, jedna koleginica je čak i pričala ovde da je on lud, ma nije on toliko lud koliko se pravi. Mislim na Boška Obradovića. Nije on lud toliko koliko se pravi, a pravi se da je više lud nego što jeste da bi izbegao krivičnu odgovornost za sve ovo što radi i nadam se da će jednom tužilaštvo da pokrene krivični postupak za sve što se dešavalo i ispred Skupštine Republike Srbije i kada su bili prebijani novinari i kada su ženama članovima RIK zavrtali ruku, kada su napadali predsednicu Narodne skupštine. Znam da to nije u vašoj nadležnosti.

Čak je i kolegu Martinovića jednom prilikom gađao određenom opremom koju Narodna skupština ima. Čisto da se zna kakvi su i kakvu nam vlast nude.

Pored svega toga, baš zato što su takvi vršili vlast i narušili ugled institucije koju vi sada vodite, pred vama je jedan teži i ozbiljniji zadatak, da poverenje građana i ugled te institucije vratite na onaj nivo koji je potrebna, koji je potreban, pre svega, građanima Republike Srbije. Ne može predsednik Republike Srbije da isprati sve. Ne može ni predsednik Vlade. Ne mogu ni ministri, ni pomoćnici ministara, ni državni sekretari. Vi ste jedno od sredstava da Narodna skupština vrši svoju nadzornu ulogu, a da građani ona prava koja im mi dajemo zakonima koje donosimo ovde ta ista prava ostvaruju.

Ako neko kaže da Zaštitnik građana Republici Srbiji nije potreban, misli ili da je vlast mnogo dobra ili on o pravu nema pojma ili ne zna kakvi su ljudi koji vrše vlast u smislu službeničkog i nekog drugog prava i nameštenici, koji u suštini ne treba da pripadaju političkim strankama, već da rade svoj posao za koji primaju platu. Zato je pred vama taj posao da vratite ugled mnogo teži. Ja se nadam da ćete uspeti i pored svih ovih problema koji su vam napravljeni još dok niste bili na toj funkciji sa vašim zamenicima koje sada biramo.

Zahvaljujem, kolega Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite, koleginice.

Uvaženi predsedavajući, gospodine Pašaliću, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje prava i sloboda o kojima danas govorimo i borba za unapređenje tih prava i sloboda u jednom društvu u stvari su pokretačka snaga za razvoj modernog društva.

Danas se inače mnogo zloupotrebljava uopšte ovaj naziv „prava i sloboda“ u jednom društvu i ona su predmet mnogih zloupotreba kada su u pitanju mnogi izveštaji o zemljama, državama koje treba da postanu deo određenih celina, kao na primer kada je u pitanju EU ili neke međunarodne institucije.

Pitanje prava i sloboda uvek ne možemo posmatrati posebno od nekog političkog trenutka, političke situacije, odnosa između država. Ono što je važno reći jeste da slobode koje posmatramo su, pored onih ličnih, sloboda svakog građanina u Srbiji i pitanje ekonomskih sloboda, političkih sloboda i mnogi naučnici su se bavili temom da li mogu ove slobode da se posmatraju razdvojeno ili se jedna drugoj uslovljavaju i očito je da su ekonomske slobode vrlo često uslovljavaju političke slobode. To se najbolje videlo sa razvojem novih ekonomskih modela funkcionisanja država i sklapanja tih saveza i kada je postala EU i kada imamo razvoj i sklapanje saveza kao što je evroazijska celina.

Na kraju krajeva, danas, 2019. godine, situacija i u ekonomiji i u politici nije ista kao 2000. godine i 2012. godine, ali u Srbiji mora da se definiše da je nivo ljudskih sloboda na mnogo višem nivou danas nego 2012. godine.

Juče je inače bio jedan skup zbog obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava, konferencija koja nosi naziv „U pravu si“, u Beogradu, u organizaciji Kancelarije za ljudska prava koja je inače govorila o tome da je Srbija postigla zaista veliki uspeh kada je u pitanju borba protiv diskriminacije i zalaganje za toleranciju.

Ono što je dobro to je da su međunarodni predstavnici, predstavnica glavna koordinatorka UN u Srbiji, šef delegacije EU, šef Misije Saveta Evrope i šef delegacije OEBS rekao da je Srbija postigla zavidan nivo, odnosno da je napredovala u ovoj oblasti. To za nas predstavlja najvišu moguću pohvalu od tih organizacija koje možemo u ovom trenutku da dobijemo. Zašto je to tako? Vi kao institucija Zaštitnik građana zaista ste nezavisna. U nadležnosti ste rada Narodne skupštine Republike Srbije i treba da štitite prava i unapređujete ono zbog čega ste kao institucija definisani - poštovanje sloboda i kada su u pitanju prava nacionalnih manjina, i kada su u pitanju prava deteta i osoba sa invaliditetom i lica lišenih sloboda, ali i ravnopravnost polova.

Znači, vaše je da i cilj uopšte Zaštitnika građana, je da pratite ostvarivanje slobode i prava, ali i jednakost svih da jednostavno do tih prava dođu na određeni način. Znači, svim pravnim sredstvima koja su dozvoljena Ustavom i zakonom.

Kada govorimo o pravima, ekonomskim pravima u društvu, ona podrazumevaju pravo svojine, pravo na rad, kao i prava koja proističu iz radnih odnosa i deo koji se odnosi na socijalno osiguranje, zaštitu, prava deteta, kao i na prava nesposobnih da se društvo brine o njima.

Kada govorimo o političkim pravima, politička prava podrazumevaju biračko pravo, zatim pravo na udruživanja, pravo štampe i medija o kojima jako puno govorimo. Zatim, slobodu govora, kao i pravo na kritiku i na različite vidove koji se odnose na predloge inicijative građana.

Ako uporedite 2012. godinu i danas 2019. godinu videćete da 2012. godine, ako pričamo o ekonomskim pravima svojina, inače i državna i privatna nije bila dovoljno upisana u katastar.

Da se na javnoj svojini, odnosno državnoj svojini, su se neki koji su tada vodili državu, zaduživali, dizali kredite i jednostavno pravili javni dug ove države, krili ih jednostavno na tim kreditnim linijama i koristili državnu imovinu, tako da građani Srbije nisu imali ni pojma o tome da su jednostavno ona uzurpirana.

S druge strane, kada pogledate da je bila nepopisana javna svojina i da je bila nezaštićena u tom smislu, onda dolazite do toga da od 2012. godine je čak i deo koji se odnosi na privatnu svojinu bio ugrožen time što je država omogućila nepovoljne kredite, kao što su krediti u švajcarcima, čije posledice su bile nezamislive za mnoge porodice. One su na kraju krajeva morale da se odraze na trošak svih građana Srbije, jer smo mi imali ovde zakone kojima smo pokušali da pomognemo tim ljudima da zadrže taj deo imovine na kojima oni plaćaju ogromne kamate kroz svoje rate.

I to davanje iz budžeta Srbije, na kraju krajeva je negde prešlo preko građana Srbije i preko svih naših prava zbog toga što je određena manjina zbog greške države, koja je na neadekvatan način jednostavno otvorila mogućnost da se zaduže i pojedinci na potpuno nelegalan i nezakonski način, jer su posledice takve politike dovele do toga da 2012. godina predstavlja godinu koja je morala da pokaže kojim putem Srbija će dalje ići. Ili će pasti u sunovrat i u ambis i ekonomski i politički ili će krenuti nekim novim putem rešavanja nagomilanih problema, što su građani Srbije to lepo prepoznali kada su u pitanju biračka prava, ali tada niste imali sređene biračke spiskove.

Tada nismo ni znali koliko imamo birača, pa je opet SNS išla od vrata do vrata svakog građanina, objašnjavala da je velika odgovornost na svima nama da izađemo na izbore i zaista podržimo politiku SNS, Aleksandra Vučića i tada gospodina Tomislava Nikolića, koji je vodio ovu listu, da pokažu da postoje ljudi koji su krajnje odgovorni u politici i državotvorni i koji će zaista svim snagama rešiti ovo pitanje, jer druge solucije nema. Mi nismo imali drugi način osim da zaista zajedničkim snagama krenemo u rešavanje mnogih pitanja.

Kada govorimo uopšte o ekonomskim slobodama tada 2012. godine, onda treba da vas podsetim da je tada postojalo 338 firmi, društvenih preduzeća koja su zapošljavala preko 100.000 ljudi u firmama u restrukturiranju, koji su primali 10.000 dinara iz državnog budžeta, koji nisu radili, koji su čekali neko bolje sutra.

Veliki ekonomski stručnjaci koji danas podržavaju politiku gospodina Đilasa su govorili u to vreme da treba zatvoriti „Železaru“, otpustiti 5.000 ljudi i tako rešiti pitanje troškova od 100 miliona evra godišnje i tako je trebalo rešiti pitanje i svih tih firmi koje su tada radile, a koje jednostavno nisu doprinosile, već samo su trošile državne pare građana Srbije.

Ekonomska politika tada i ekonomske slobode su pokazale da je pola miliona ljudi ostalo bez posla, da je ekonomski rast bio negativan, odnosno pad od 3,1%, da je prosečna plata bila 320 evra, da je minimalan lični dohodak bio 17.700 dinara i da su dugovi od tih svih kredita samo po kamatama iznosile godišnje 1,4 milijarde evra.

Znači, mi smo imali takvu situaciju 2012. godine da nismo mogli da pričamo ni o ekonomskim slobodama, a još manje o političkim, pa kada pričamo o slobodi medija u to vreme SNS nije imala televiziju na kojoj je mogla svakodnevno da priča o svojim programima i bilo je pitanje uopšte da li će neka televizija, iako im platite spot, emitovati te spotove.

Prema tome, političke slobode kroz biračko pravo, kroz pravo udruživanja, kroz slobodu medija, kroz deo koji se odnosi na kritičko mišljenje da se čuje u javnosti, nije postojalo u to vreme.

Danas, 2019. godine, o ekonomskim slobodama govorimo upravo na taj način na koji je po četvrti put, znači suficit u budžetu, rast ekonomski od 4,4%, prosečna plata preko 500 evra i minimalni lični dohodak 30.000 dinara u Republici Srbiji, ali nema više firmi u restrukturiranju, nema više društvenih preduzeća. „Železara“ je u vlasništvu kineskog partnera, RTB „Bor“ takođe. Sarađujemo i sa istokom i sa zapadom. Idemo ka na putu evropskih integracija. Juče je otvoreno Poglavlje 4. koje govori o slobodi kretanja i kapitala, koje predstavlja u stvari i jednu podršku Srbiji na tom evropskom putu, kao priznanje za rezultate koje je sprovela kroz ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju.

To je inače 6. poglavlje koje je otvoreno za oblast finansija. Ostala su još dva da otvorimo. Prema tome, veliko je poverenje ne samo Evropljana, već i sa istoka i sa zapada svih zemalja i ovih velikih, a i ovih malih država da zaista smo odgovorni kada je u pitanju privreda ove zemlje.

Samim tim, političke slobode su na mnogo višem nivou ako su ekonomske slobode. Znači, samim tim mi sada pričamo o biračkom pravu koje govori o tome, juče smo imali prilike da čujemo, koliko smo visok stepen dostigli uopšte kada su u pitanju biračka prava i sve one aktivnosti izborne kada su birački spiskovi u pitanju, elektronski birački spisak, postupak digitalizacije potpuno sproveden. Znači, deo koji se odnosi na rad RIK koji je on-lajn, možete ga posmatrati, uvek u svakom trenutku. Sama edukacija kadrova koji će raditi sa biračkim odborima je potpuno direktna. Znači, sve se obavlja na jedan transparentan način pod budnim okom građana Srbije, a ne iza kulisa negde, kako je to bilo 2012. godine.

Kada pričamo o medijskim slobodama, imamo medije koju reemituju svoje programe iz inostranstva ovde, koji su krajnje kritični prema ovoj vlasti. Kada govorimo o časopisima dnevnim ili mesečnim, vidite da je to moguće u Srbiji, a u drugim državama nije, da se stavlja meta jednostavno na predsednika države samo zato što on ima podršku građana Srbije preko 50%.

Sada dolazimo do toga da pričamo o političkoj slobodi govora, koja je na društvenim mrežama. Na najgori mogući način iskazuju svoju mržnju i nasilje i prema ženama u politici. Znači, ima prema predsednici Vlade Srbije, prema predsednici parlamenta.

Imamo flagrantno kršenje svih zakona koji treba da zaštite građane i mislim da je vama tu jako težak posao, gospodine Pašaliću, zato što vaš prethodnik, upravo ste čuli od mog kolege Arsića, i sve ono što je radio i što je u javnosti pravio na jedan krajnje nesuvisli način, pokušavajući da politički uvede jedan način na koji će država kritikovati sve funkcionere koji vode ovu državu, vama to nije dozvoljeno. Nije vam dozvoljeno ne zbog zakona, nego zato što vi radite svoj posao na jedan profesionalan način. Treba da se bavite pravima građana koje vam je dato zakonom, odnosno svih onih građana koji nisu ostvarili svoja prava na neki drugi način.

To je ono zbog čega vi u stvari radite svoj posao, a ne radite posao zbog koga oni koji kritikuju Srbiju i državu u svim međunarodnim institucijama danas ne smatraju vas za nekog lidera koji treba da zaštiti prava svih građana Srbije, nego vas smatra za jednog od šefova institucija, koja jesu u nadležnosti rada Skupštine Srbije, ali nedovoljno radimo svi zajedno ovaj posao.

Ja ću vam reći da, recimo, u Savetu Evrope, čiji sam šef delegacije, na svakom monitoring komitetu, ne samo Srbije, nego i mnoge države zapadnog Balkana posmatraju vladavinu prava kroz četiri oblasti. To su: pravosuđe, to je borba protiv korupcije, to je pravo manjina i to je deo koji se odnosi na pravo rodne ravnopravnosti, odnosno oni to stavljaju pod ljudska prava. Ali, onaj deo koji je njima najvažniji je deo koji se odnosi na medije.

Sada, kada vi kažete da ste kao država usvojili medijsku strategiju, radite na tome i da ste usvojili set zakona koji je pod patronatom EU, gde je država izašla iz vlasništva kada su u pitanju mediji, oni kažu - ne, ne nije to dovoljno. Kada kažete - postoje mediji koji se reemituju iz drugih država, koje jednostavno imaju kritički stav prema državi. Oni kažu - ne, ne, nije to dovoljno, znate, postoje novinari koji se napadaju, i onda se daju neki primeri koji su već procesuirani, ali iz njihovih izveštaja nikada neće izaći taj deo gde su oni zaista procesuirani, da se država zaista ozbiljno bavi time.

Kada kažete da je stanje pravosuđa u Srbiji faktičko stanje koje smo mi nasledili, koje uz pomoć Venecijanske komisije zajednički menjamo i kroz zakone i kroz mnoge promene, oni kažu - ne, ne, pa nije to dovoljno. Nama trebaju ustavne promene koje treba isključivo sudovima da dozvolimo da se biraju sudije, da se Skupština ništa ne pita. Znači, nikada nije dovoljno.

Nije dovoljno ni kada je u pitanju borba protiv korupcije, zato što ako ispoštujete sve GREKO preporuke, kao što smo mi ispoštovali, promenili zakone i podzakonske akte, oni kažu - ne, ne, opet imate tu ustavnu obavezu da promenite Ustav i da pitanje Kosova, sada kada je i to deo koji smo pozitivno ocenjeni, oni kažu - ne, sada uvodimo pitanje Kosova, situacija na Kosovu. Ne kažu na Kosovu i Metohiji, nego situacija na Kosovu. Njih interesuju ljudska prava albanske strane. Ne interesuju ih ljudska prava srpske strane.

Kada govorimo o tome da su ljudska prava u Srbiji na mnogo višem nivou nego 2012. godine, onda mislim da je i vaš zadatak i vaših saradnika, koje ćemo mi zdušno da podržimo zato što je vama zaista potreban veliki deo ljudi, stručnih ljudi koji treba na svim frontovima da rade, da promovišete politiku ljudskih prava i sloboda koje se razvijaju u Srbiji u skladu sa razvojem ekonomskih sloboda, koje je Srbija na čelu Aleksandrom Vučićem prepoznala još 2012. godine i zato je krenula ovim putem da se razvija.

Da li je to dovoljno? Naravno da nije. Mi ćemo uvek raditi mnogo više da bi dostigli kao društvo mnogo viši stepen. A, da li imamo problema sa onima koji ne shvataju ni šta je demokratija, ni šta je ljudska sloboda, ni šta je ekonomska sloboda, jer sebi dozvoljavaju i da kradu iz budžeta građana Srbije i da svoje firme bogate za 619 miliona evra, i da uzimaju novac od koje kakvih belosvetskih prevaranata da bi ovde izlazili na predsedničke izbore, da je pitanje kako su osam miliona evra iskoristili za predsedničku kampanju, kao što je Vuk Jeremić, pa je dobio svega 5,56% glasova.

Znači, mi danas imamo zaista širok spektar problema o kojima treba da pričamo u ovom društvu i da se mnogo jače čujemo, ali da i vi, zajedno sa svojim saradnicima u društvu, zaista ove stvari o kojima danas pričamo, gde smo sve napredovali, mnogo jače govorite u javnosti i baš na tim medijima gde imamo najveće kritike. Zato što, jednostavno, mislim da smo nedovoljno zastupljeni od strane institucija koje mi biramo ovde, zato što se vi nazivate nekim stranačkim kadrovima, a očito niste, ali mi od vas tražimo da u javnosti budete glasniji po mnogim ovim pitanjima.

Tako da ćemo u danu za glasanje kao svi poslanici SNS i vladajuće koalicije podržati predloge koje ovde imamo za vaše saradnike, zdušno u nadi da ćemo zaista, u borbi za istinu, dostići zaista visoke nivoe ljudskih sloboda, koje će biti i ući u izveštaje svih međunarodnih organizacija. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić.

Hvala.

Uvaženi gospodine Pašaliću sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas govorimo o Predlogu odluke o izboru zamenika Zaštitnika građana.

Vi po zakonu imate pravo na četiri zamenika. Međutim, evo, opredelili ste se za tri. Njihove biografije su zaista impresivne, vrsni pravnici, a vidim da ćete, kada postanu vaši zamenici, imati edukacije, tako da će biti senzibilisani za određene oblasti i to je jako dobro.

Vratila bih se na istoriografiju kako je i kada nastala ova nezavisna državna institucija. Godine 2007. prvi Zaštitnik građana, Saša Janković, čuveni Saša Janković, čuveni po lošim stvarima koje je radio. To bi trebalo da bude zaista nezavistan državni organ, a bio je zavistan u njegovo vreme. Setimo se samo šta je radio. U prvom mandatu je bio relativno normalan čovek, a u drugom je pokazao svoje pravo lice.

Šta je on to radio? Pre svega, pravio je projekte i naplaćivao. Drugo, kupovao je automobile. Kupio je sebi automobil, kupio ženi automobil. Nije radio svoj posao. Do 12 sati bude tamo gde mu je mesto, a to je u Deligradskoj br. 16, a od 12 Ada Ciganlija, pa lepo čovek tamo čitavo radno vreme, posle radnog vremena politička opcija. Prvo mu je bila „Ne davimo Beograd“, pa su onda bile ove patke, pa je onda osnovao „udruženje slobodnih građana“, pa je onda hteo i da se kandiduje za predsednika. Čovek pun ambicija, neverovatno. Umesto da radi svoj posao, on je odrađivao, lobirao za sebe i sa svoju partiju, jednu, drugu, pa treću.

Na sreću, više nije sa nama. Nije krivično odgovarao, valjda će to neko nekada da se pozabavi i njim.

Ovo sam morala da kažem, zato što je narušen ugled Zaštitnika građana, a vi ste tu da to popravite.

Imali ste dobar izveštaj. Ja ću da razmotrim neke delove vašeg izveštaja, vrlo kratko, ne zato što to nije na dnevnom redu, nego da dam svoj osvrt na to. Ja vas molim da budete dijametralno suprotni od ovog gospodina koga sam spomenula, koji verovatno ima i masu krivičnih prijava. O njemu ćemo još na drugim mestima. A, vi, zaista, radite časno i pošteno. Evo, već dve godine ste u mandatu, nisam čula ništa ružno o vama i sigurna sam da ćete tako i nastaviti.

Rekla sam da je državni nezavistan organ ili Zaštitnik građana osnovan 2007. godine i zaista je bilo tu vrlo malo zaposlenih ljudi, 2009. godine već 57 ljudi, u početku 38. Evo, mi smo kao Narodna skupština 2015. godine, davanjem svoje saglasnosti na novi Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta omogućili da stručna služba i dalje obavlja svoje poslove zakonito i blagovremeno. I treba. Zašto? U prošloj godini ste primili samo građana 1.900, pri tom 9.000 prijava. Znači da je zaista obiman posao i svake godine sve više i više. Ima dosta ljudi koji su nezadovoljni i treba im pomoći. Sigurna sam da ćete tako raditi i dalje.

Zarad onih koji ne znaju, zaustavljali su nas ljudi da pitamo, jer, kažem, narušena je bila i čast i taj nezavisni državni organ, zahvaljujući ovom čoveku, gospodinu Saši Jankoviću, nalazite se u Deligradskoj 16 i svako ko ima problem, a tiče se vas, može doći kod vas i da taj problem, nadam se, rešite.

Podeljeni ste na različite oblasti. Između ostalog, tu je zaštita i unapređenje prava deteta, zaštita i unapređenje rodne ravnopravnosti, zaštita i unapređenje socijalnih i kulturnih prava, zaštita i unapređenje prava osoba sa invaliditetom i starih lica, čitam da bi ljudi znali kome da se obrate i za šta da se obrate, zaštita i unapređenje prava na zdravu životnu sredinu, zaštita i unapređenje prava pripadnika nacionalnih manjina, zaštita i unapređenje prava lica lišenih slobode, zaštita i unapređenje građanskih političkih prava, od 2015. godine tu su i migranti, i zaista, za sada, nemam nekih zamerki na vaš rad.

Ono što bih ja istakla je da je u vršenju kontrolne funkcije važno da se oslanjamo na nezavisne državne organe, da pratimo njihove nalaze i preporuke kojima nam ukazuju na oblasti u kojima bi trebalo reagovati, kroz zakonske izmene ili kroz pojačanu kontrolu primene zakona.

Republika Srbija ima dobro uređen normativni okvir za zaštitu ljudskih prava. Ustav Republike Srbije celo svoje drugo poglavlje je posvetio ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, kroz 64 svoja člana.

Usvojen je Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i brojni drugi zakoni kojima se obezbeđuje sprovođenje ratifikovanih međunarodnih konvencija iz oblasti ljudskih prava i sloboda.

Kad smo kod migranata, tokom 2018. godine rekli ste da je smanjen priliv migranata, i to je istina, u Srbiju i uz istovremeno produžavanje perioda njihovog zadržavanja. Migranti se tokom boravka u Srbiji ne lišavaju slobode, već im se omogućava smeštaj u namenskim ustanovama otvorenog tipa. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, ukupan broj registrovanih migranata u periodu januar-decembar 2018. godine bio je 8.031, od čega je 593 bilo žena.

Ja bih rekla da je Srbija pokazala veliki stepen empatije od te 2015, 2016. godine prema tim ljudima koji su morali da pobegnu iz sopstvene države.

Srbija je učinila puno napora da ispuni sve standarde u pogledu zaštite migranata. Od početka migracione krize, Vlada Republike Srbije izabrala je proaktivan pristup kako bi se obezbedila adekvatna zaštita i pomoć onima u nevolji. Činili su se ogromni napori da migrantima tokom boravka u Srbiji bude pružena adekvatna pomoć, omogućen odgovarajući prihvat, privremeni smeštaj, zdravstvena zaštita, pomoć u hrani i lekovima, kao i sve informacije o proceduri azila.

Narodna skupština je bila aktivno uključena u sve mere koje su se preduzimale na nivou Vlade. Upravo ti zajednički napori su omogućili da se ovim problemom uspešno nosimo, vodeći računa da se svim učesnicima u ovoj globalnoj krizi obezbedi u punoj meri poštovanje njihovih ljudskih prava.

Narodna skupština i njena radna tela su imala niz aktivnosti, uključujući i sednice odbora u onim lokalnim sredinama koje su najviše bile izložene problemima izazvanim migrantskom krizom, obišli smo nekoliko prihvatnih centara, bili smo u stalnom kontaktu sa Komesarijatom za izbeglice i migracije.

Još mnogo toga može da se kaže, ali iza mene ima i dalje govornika, pa ću se ovde zadržati, a vama želim svaku sreću i povratite ugled ove nezavisne državne institucije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Ljubić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi zaštitniče građana, poštovani narodni poslanici, ljudska prava su jezik osnovnih ljudskih potreba, tako da njihovo poštovanje i zaštita utiču na svakodnevni život građana, a posebno pripadnika ranjivih grupa.

Zaštitnik građana je nezavistan i samostalan državni organ, zadužen da štiti i unapređuje poštovanje sloboda i prava. On je nezavistan i samostalan u radu.

Posebnu pažnju Zaštitnik građana posvećuje zaštiti prava pripadnika nacionalnih manjina, prava deteta, prava osoba sa invaliditetom, prava lica lišenih sloboda, ravnopravnosti polova.

Zakonom o zaštiti građana propisano je da Zaštitnik građana ima zamenike koji mu pomažu u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom.

Zamenik Zaštitnika građana obavlja poslove iz nadležnosti Zaštitnika građana na osnovu prenetih ovlašćenja. Takođe, postupa po predmetima, vrši kontrolu rada organa uprave, ali i inicira mere u pogledu prava deteta, prava osoba sa invaliditetom, prava pripadnika nacionalnih manjina, prava lica lišenih slobode.

Kada su u pitanju pripadnici nacionalnih manjina, imamo čak i veći standard u odnosu na neke zemlje u okruženju.

Što se tiče prava deteta, pravo na zaštitu od svih oblika nasilja predstavlja osnovno pravo deteta. Ciljevi strategije su da sva deca u Srbiji odrastaju u bezbednom i podsticajnom okruženju i te mere se svakodnevno preduzimaju.

Institucija Zaštitnika postupa po predmetima građana, pruža stručnu i savetodavnu pravnu pomoć građanima. Suština je uklanjanje nepravilnosti. Na ovaj način stvaraju se uslovi da građani lakše i brže realizuju svoja prava.

Predloženi kandidati za zamenike Zaštitnika građana ispunjavaju sve kriterijume. U danu za glasanje podržaćemo ove predloge. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani gospodine Pašaliću, po mom mišljenju, napravili ste kao Zaštitnik građana dva važna koraka, koja su bila ključna za vraćanje poverenja građana u instituciju Zaštitnika građana.

Prvi korak je bio depolitizacija institucija, drugi je kampanja "Otvorenih vrata", koja je dala dobre rezultate i u okviru kojih ste vi i vaši saradnici primili veliki broj građana i u direktnom kontaktu sa njima i razgovoru videli koji su to problemi sa kojima se oni suočavaju.

Dostavili ste nam i tri predloga za zamenike Zaštitnika građana. Njihove biografije su dobre, ispoštovana je procedura i mi u danu za glasanje treba da izaberemo zamenika Zaštitnika građana i to smatram veoma važnim zbog podizanja kapaciteta ove institucije.

Takođe, mi smo u resornim odborima, kao i u plenumu, raspravljali o vašem Izveštaju i na osnovu tog Izveštaja izneli ste podatak da raste broj građana koji se obraćaju Zaštitniku građana i da su njihova imovina i socijalna pitanja glavna pitanja, u stvari problemi, sa kojima se oni suočavaju.

Složila bih se i sa vašom konstatacijom da nam je potrebna izmena i dopuna ili čak novi Zakon o Zaštitniku građana, koji je imao mnoga ograničenja i koji nismo menjali poslednjih 10 godina.

U narednom periodu očekujem dalje podizanje kapaciteta institucije Zaštitnika građana i posebno smatram veoma važnim da kancelarija Zaštitnika građana mnogo više radi na unapređenju koordinacije sa lokalnim ombudsmanima. Znam da to nije lak posao, ali je to u nivou vaših nadležnosti.

Složila bih se sa kolega koji su rekli da zbog zaštite prava deteta treba da reagujete, zbog kuma Boška Obradovića koji je uhapšen zbog toga što je radio sa drogom, kao i zbog šuraka Dragana Đilasa koji već služi kaznu. Reagovali ste i povodom Svetskog dana slobode medija i tom prilikom ste istakli da je sloboda medija temelj demokratije i osnova jakih institucija i da je demokratsko društvo nezamislivo bez slobode medija. Ja se u toj konstataciji u potpunosti slažem sa vama, ali vodite računa i o tome kada neko od medija crta metu predsedniku Srbije na grudima i kada se na jedan nepristojan i grub način obračunavaju sa njegovom porodicom. Institucija Zaštitnika građana je čuvar prava i slobode i iznad svega dostojanstva svakog građanina Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.