Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem premijeru Ani Brnabić, ministru kulture Vladanu Vukosavljeviću i ministru prosvete Mladenu Šarčeviću, zašto još nisu reagovali povodom radikalske inicijative da se što pre u Srbiji štampaju sabrana dela velikog srpskog prijatelja, nobelovca Petra Handkea? Iako celi svet zna da je Petar Handke srpski prijatelj, čak i mnogi koji nikad nijednu njegovu knjigu nisu pročitali, Nobelov komitet i njegovo veličanstveno delo nije mogao da zaobiđe, pa mu je nagradu dodelio.

Podigla se kuka i motika, uglavnom nepismeni i polupismeni srpski neprijatelji, ljudi koji uopšte ne čitaju knjige, digli su galamu, demonstrirali su i u Stokhlomu protiv dodele ove nagrade, a zabranjuju mu i dolazak u Sarajevo, u Prištinu, biće još takvih mesta.

Sad je pravi trenutak da Srbija izrazi zahvalnost, da to Vlada ne sebe preuzme, pogotovo ova dva nadležna ministarstva, da se uzme novac iz budžetski rezervi ako nema drugog načina, da se angažuju naše najbolje državne izdavačke kuće, Službeni glasnik i Zavod za izdavanje udžbenika, i eventualno učešće da se ponudi i Srpskoj književnoj zadruzi. Da se angažuju najbolji prevodioci sa nemačkog jezika, da se pregledaju dosadašnji prevodi izdati dela i da se u roku od dva, tri meseca prirede celokupna dela za štampu.

Zatim, bi Vlada trebala da svim bibliotekama u Srbiji, osnovnim i srednjim školama, daruje na poklon određen broj kompleta Handkeovih sabranih dela, a da ostalo bude pristupačno svim građanima po povoljnim cenama. Dakle, nikakva nas zarada ne interesuje, želimo da Petar Handke dobije solidan honorar, a da knjige po najpristupačnijoj ceni budu dostupne građanima, tek toliko da građanin koji plati zna i da čuva tu knjigu, pošto je platio.

Tu bi Srbija demonstrirala svoju zahvalnost i pokazala drugim svojim prijateljima da ne zaboravlja pomoć koju su im pružali u najtežim danima, makar moralnu, makar političku podršku ljudima koji su imali hrabrosti da nasuprot svetskom javnom mnjenju kažu ne to nije istina, Srbi nisu zločinci, Srbi nisu krivci za rat, Srbi su žrtve zapadnjačke propagande i instrumentalizacije tradicionalnih srpskih neprijatelja koji u svakoj prilici i kroz dva svetska rata i krajem 90-iz godina na mig spolja, krvničku kamu podižu na srpske vratove, na srpske žene i decu. Srbi nisu rat izazvali, nisu ga ni započeli, ali morali su da se bore i tom otadžbinskom ratu pretrpeli su ogromne žrtve i razaranja, ali ipak značajnu tekovinu stekli koja oličava Republika Srpska.