Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Osmu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 84 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Vesna Ivković, izvolite.

Poštovani predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, danas bih postavila pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja.

Naime, činjenica je da naše stanovništvo postaje sve starije i da sa prosečnom starošću od 43,2 godine starosti, spadamo u 20 zemalja sa najstarijim stanovništvom. Očekivane godine života za žene je 78 godina, a za muškarce 73 godine, pri čemu će u narednim decenijama ovaj trend biti još izraženiji. U tom smislu, smatramo da i naša država treba da ovoj činjenici prilagodi penzijski, zdravstveni i socijalni sistem. Odnos prema starima, u svakom društvu, je duboko etičko pitanje, jer oni su ti koji su za nas stvarali, kao što mi stvaramo za svoje potomke.

Dakle, naši građani, starije dobi su posebno senzitivna kategorija i kao društvo smo dužni da pitanjima starosti i starenja, posvetimo još veću pažnju. Odnos društva prema starima, treba da budu usmeren ka aktivnom starenju i takav da omogućava korišćenje svih kapaciteta ovog dela populacije, a kada je neophodna nega, potrebno je obezbediti neophodnu i dovoljnu zaštitu i društvenu brigu o starima, nemoćnima i bolesnima, tako da se obezbedi njihovo dostojanstveno starenje i lečenje.

U rešavanju njihovih problema, pre svega sa zdravstvenog i socijalnog aspekta, ali i sa obrazovnog kulturološkog i drugih vidova društvene brige, neophodan je multiresorski pristup društva. Danas se nega starih ostvaruje u okviru porodice, koja se sama stara ili uz pomoć geronto domaćica, kada su u pitanju stari koji nemaju porodicu, koja o njima brine ili pak u specijalizovanim gerantološkim centrima.

Kako je sve više starih, kojima je neophodna stalna nega, vreme je da razmišljamo o negovateljima, kako u porodicama, tako i u domovima starih i drugih ustanovama, u kojima su stari smešteni. Činjenica je da danas nije dovoljno negovatelja posebno kada su u pitanju seoske sredine.

U tom smislu želim da postavim pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja, znamo da je u pripremi nova nacionalna strategija o staranju jer je prethodna važila do 2015. godine, te u tom kontekstu želim da pitam, da li će strategijom biti sagledana potreba starih za još organizovanijom socijalnom brigom uključujući aktivnu ulogu zdravstvene i socijalne zaštite, odnosno organa starateljstva, kao i porodicu koja brine o starim članovima porodice?

U tom smislu smatramo da je neophodno i budžetski suficit koji Srbija ima zahvaljujući pozitivnom ekonomskim pokazateljima treba iskoristiti za jačanje socijalne funkcije države, ovog puta za poboljšanje položaja obezbeđenja dostojanstvenog starenja našim starim licima.

Još jedno pitanje ministru, kada se očekuje završetak rada na novoj Strategiji o starenju za naredni period? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Ivković.

Reč ima predsednik poslaničke grupe SRS, prof. dr Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem premijeru Ani Brnabić, ministru kulture Vladanu Vukosavljeviću i ministru prosvete Mladenu Šarčeviću, zašto još nisu reagovali povodom radikalske inicijative da se što pre u Srbiji štampaju sabrana dela velikog srpskog prijatelja, nobelovca Petra Handkea? Iako celi svet zna da je Petar Handke srpski prijatelj, čak i mnogi koji nikad nijednu njegovu knjigu nisu pročitali, Nobelov komitet i njegovo veličanstveno delo nije mogao da zaobiđe, pa mu je nagradu dodelio.

Podigla se kuka i motika, uglavnom nepismeni i polupismeni srpski neprijatelji, ljudi koji uopšte ne čitaju knjige, digli su galamu, demonstrirali su i u Stokhlomu protiv dodele ove nagrade, a zabranjuju mu i dolazak u Sarajevo, u Prištinu, biće još takvih mesta.

Sad je pravi trenutak da Srbija izrazi zahvalnost, da to Vlada ne sebe preuzme, pogotovo ova dva nadležna ministarstva, da se uzme novac iz budžetski rezervi ako nema drugog načina, da se angažuju naše najbolje državne izdavačke kuće, Službeni glasnik i Zavod za izdavanje udžbenika, i eventualno učešće da se ponudi i Srpskoj književnoj zadruzi. Da se angažuju najbolji prevodioci sa nemačkog jezika, da se pregledaju dosadašnji prevodi izdati dela i da se u roku od dva, tri meseca prirede celokupna dela za štampu.

Zatim, bi Vlada trebala da svim bibliotekama u Srbiji, osnovnim i srednjim školama, daruje na poklon određen broj kompleta Handkeovih sabranih dela, a da ostalo bude pristupačno svim građanima po povoljnim cenama. Dakle, nikakva nas zarada ne interesuje, želimo da Petar Handke dobije solidan honorar, a da knjige po najpristupačnijoj ceni budu dostupne građanima, tek toliko da građanin koji plati zna i da čuva tu knjigu, pošto je platio.

Tu bi Srbija demonstrirala svoju zahvalnost i pokazala drugim svojim prijateljima da ne zaboravlja pomoć koju su im pružali u najtežim danima, makar moralnu, makar političku podršku ljudima koji su imali hrabrosti da nasuprot svetskom javnom mnjenju kažu ne to nije istina, Srbi nisu zločinci, Srbi nisu krivci za rat, Srbi su žrtve zapadnjačke propagande i instrumentalizacije tradicionalnih srpskih neprijatelja koji u svakoj prilici i kroz dva svetska rata i krajem 90-iz godina na mig spolja, krvničku kamu podižu na srpske vratove, na srpske žene i decu. Srbi nisu rat izazvali, nisu ga ni započeli, ali morali su da se bore i tom otadžbinskom ratu pretrpeli su ogromne žrtve i razaranja, ali ipak značajnu tekovinu stekli koja oličava Republika Srpska.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković. Izvolite.

Hvala potpredsedniče.

Poštovane koleginice i kolege, Ministarstvo za zaštitu životne sredine imajući u vidu najnoviju uredbu Vlade o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje negativno utiču na životnu sredinu prema količini zagađenja i regulisanja ekotaksi, a i često u medijima može se videti i čuti kako se ekotakse troše ne namenski postavljam pitanje šta će resorno ministarstvo preduzeti povodom bolje i efikasnije naplate kao i kontrole trošenja sredstava istih o čemu je i bilo reči na poslednjoj sednici skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine? Hvala.

Zahvaljujem, kolega Jelenkoviću.
Reč ima narodni poslanik, Bojan Torbica.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Svoje pitanje, koje je verovatno više molba i apel, upućujem ministru finansija, gospodinu Siniši Malom.

Naime, opština Temerin je negde još davne 1996. godine počela sa izgradnjom kanalizacije i taj projekat traje pune 23 godine. Najveći deo radova pokriven je sredstvima opštinskog budžeta kao i kreditima koje je lokalna samouprava uzimala u ovu svrhu.

Tokom druge polovine prošle godine, Ministarstvo zaštite životne sredine je pokazalo dobru volju da se iznosom od oko milion evra participira u realizaciji projekta izgradnje prečistača vrednog oko 3,5 miliona evra, koji bi zadovoljio potrebe kanalizacione mreže u Temerinu.

Spletom okolnosti sredstva nisu realizovana do kraja prošle godine, pa je ostao dogovor da ona budu realizovana tokom marta ili aprila ove godine, zbog čega ponovo nije došlo. U međuvremenu je Vlada AP Vojvodine bila spremna da pomogne za realizaciju projekta, međutim, na kraju se ipak ostalo na stanovištu da projekat zajednički isfinansiraju opština Temerin i Ministarstvo zaštite životne sredine.

Pre dva meseca je opština Temerin kontaktirana od strane Ministarstva da dopuni projektnu dokumentaciju i dostavi Ministarstvu, kao i novi zahtev na 120 miliona dinara.

Po informacijama koje imamo, u međuvremenu je rebalansu budžeta došlo do određenih promena apropriacijama, ali pored toga je Ministarstvo zaštite za zaštitu životne sredine uspelo da obezbedi sredstva i uputi molbu Ministarstvu finansija da odobri transfer sredstava. Tako da, iskoristio bih ovu formu poslaničkog pitanja da zamolim ministra Sinišu Malog da izađe u susret molbi i u interesu 30 hiljada građana opštine Temerin, koji nepune dve i po decenije čekaju završetak radova na kanalizacionoj mreži, i da da saglasnost na ovaj transfer sredstava.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Torbica.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite, kolega Markoviću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre poslaničkog pitanja želim da obavestim javnost da je danas 346 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao, posao za koji uredno primaju platu od građana Srbije i na taj način pokazuju svoj odnos i prema funkciji koju obavljaju i prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije.

Imam nekoliko poslaničkih pitanja.

Naime, u mnogim medijima je objavljena vrlo uznemirujuća informacija da je nedavno uhapšeni Tocilo, koji je uhapšen sa 77 kilograma heroina, zapravo kum Boška Obradovića, glavnog Đilasovog jurišnika. Stoga postavljam pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova da li imaju saznanja o ovim navodima, jer je jako važno da se ovo utvrdi, zato što bi u tom slučaju javnost dobila mnoge odgovore?

Ako se ispostavi da je ovo istina onda je svima jasno zašto Boško Obradović danima već divlja po Beogradu. Videli ste pre neko veče ono ludačko, rekao bih potpuno šizofreno ponašanje, kada je pokušao da sa grupom svojih pristalica upadne ovde u Narodnu skupštinu, a posebno što mediji pišu o tome da taj Tocilo finansijski učestvuje u radu Saveza za Srbiju, u njihovim aktivnostima, dakle finansira njihove proteste i tako dalje.

Izuzetno je važno, da se sve ove veze kriminalaca i lidera Saveza za Srbiju razotkriju, pogotovo ako imamo u vidu sličan slučaj sa Boškovim gazdom, Draganom Đilasom i onim njegovim tadašnjim šurakom, Dabovićem, a koji je uhapšen i osuđen na višegodišnju robiju, zbog dilovanja drogom. Evo, ovako to izgleda, pojavila se slika u javnosti, evo ga Đilas, evo ga taj Dabović, evo ih zagrljeni. Ne znam da li kamera to može da zumira.

Dakle, sada je konačno svima jasno otkud ta brutalna kampanja koju lideri Savez za Srbiju vode protiv svih funkcionera Ministarstva unutrašnjih poslova, počevši od Nebojše Stefanovića, preko direktora policije Rebića, pa do Papića na koga su se okomili poslednjih dana.

Zašto baš na Papića? Odgovor je zato što je upravo taj Papić rukovodio hapšenjem upravo ovog Dabovića, svojevremeno koji je uhapšen zbog kokaina, zbog 2,4 kilograma kokaina. Ja se sad pitam da li je ovo lična osveta Dragana Đilasa usmerena protiv tog Papića i da li će u budućnosti da se svete svim policajcima koji su vršili svoj posao? Možemo samo da zamislimo kako bi to izgledalo kada bi došli na vlast, verovatno bi se Đilas svetio i svim onim policajcima koji su mu svojevremeno ispisivali i saobraćane kazne.

Zato sad imamo svakodnevno fabrikovanje afera i svakodnevnu kampanju usmerenu i protiv predsednika Republike u protiv Nebojše Stefanovića i svih ostalih upravo zato da se ne bi pričalo i da se ne bi pisali o povezanosti Boška Obradovića, Dragana Đilasa i svih ostalih sa najogoljenijim kriminalcima. Pogledajte samo šta rade Dragan Đilas i ostali ovih dana u Briselu, openkavaju svoju državu, olajavaju svoju državu drvlje i kamenje i po državi i po narodu. Evo, kako to izgleda. Evo ih, svi tamo redom, Dragan Đilas, tu je ova Ana Stevanović, tu je ova dežurna Tanja Fajon, tu je Nebojša Zelenović iz Šapca, tu je Dejan Nikolić, poslanik Demokratske stranke, svi su u Briselu i drvlje i kamenje bacaju i po državi i po narodu i nije ih sramota. Pri tome su priznali nezavisnost kosova. Dakle, Nebojša Zelenović je u svom izlaganju rekao kako opozicija sarađuje sa gradovima u državama regiona, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Albanija, kosovo, to je izjavio, kosovo. Dakle, on je jasno kosovo predstavio kao državu i tako je i pokazao program Saveza za Srbiju, kada je reč o kosovu, to je za njih nezavisna država.

Posebno je pitanje o čijem trošku su oni otputovali i borave u Briselu, gde openkavaju svoju državu? O čijem trošku? Hajde, za Đilasa znamo, on bar ima para, ima 619 miliona evra je zaradio, on ima novca, šta je za njega jedna karta do Brisela. Odakle Ani Stevanović? Ko je finansirao to? Verovatno Dragan Đilas, s obzorom da je ona član predsedništva njegove stranke. Ko je platio kartu Dejanu Nikoliću kada mu je račun stranke u blokadi? Da li je Dragan Đilas ili je uštedeo od svoje poslaničke plate, s obzirom da ne dolazi na posao. I posebno pitanje je ko je platio kartu i boravak Nebojši Zelenoviću kao gradonačelniku Šapca? Da li je otputovao tamo o trošku građana Šapca? Ako se ispostavi da jeste, to iziskuje momentalnu ostavku Nebojše Zelenovića, jer ne plaćaju njega građani Šapca da ide po belom svetu i da opanjkava svoju državu, već da se brine o interesima grada Šapca, odnosno da rešava njihove probleme.Zahvaljujem.