Zahvaljujem.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč nastavljamo sa radom.

Prelazimo na pretres u pojedinostima o 2. tački dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O FINANSIRANjU POLITIČKIH AKTIVNOSTI.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Siniša Mali, ministar finansija; Nela Kuburović, ministar pravde; Goran Knežević, ministar privrede; Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave; Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Branislav Nedimović, ministara poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Prof. Dr Slavica Đukić Dejanović, ministar bez portfelja; Slavica Savičić, državni sekretar u Ministarstvu finansija; Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde; Dubravka Drakulić, pomoćnik ministra pravde; Jovan Ćosić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra pravde; Vesna Jevtić, rukovodilac grupe u Ministarstvu finansija; Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu pravde; Irena Bulatović, viši savetnik u Ministarstvu privrede i Vladimir Vinš, samostalni savetnik u Ministarstvu pravde.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vjerica Radeta, Sreto Perić, Nemanja Šarović, Milorad Mirčić, Petar Jojić, Ružica Nikolić, Aleksandar Šešelj, Tomislav Ljubenović, Nataša Sp. Jovanović, Zoran Despotović, Marijan Rističević, Đorđe Komlenski, Ana Karadžić i Bojan Torbica.

Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansija, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

U obnovljenom višestranačju u Srbiji ovo je 11. saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Gospođo Đukić Dejanović, vi ste bili poslanik u tom prvom, koliko me sećanje služi. Izbori prvi su održani 9. decembra 1990. godine.

Vi ste danas došli u ime Vlade Republike Srbije pretpostavljam da branite Predloge zakona o izmeni i finansiranja Zakona o političkim strankama. Ovo što stoji u ovom članu 1. za koje tražimo brisanje, i to je upravo ovaj amandman, zaista vređa inteligenciju svakog birača u Srbiji koji izlazi, eto, već 11 puta na izbore, pa i onaj koji ne izlazi, a kamoli narodne poslanike i sve nas koji smo svedoci svih izmena zakona i svih dešavanja u proteklih 30 godina.

Da li je vama normalno da na predlog dvojice tamo šutnutih, propalih nekih evropskih poslanika, Kukana i Flekenštajna, Narodna skupština Republike Srbije, samim tim i Vlada, donosi zakon u kojem nam, evo, u ovom članu 1. objašnjava, molim vas da građani Srbije znaju, šta je izborna kampanja, kako se ona sprovodi i šta je letak, šta je bilbord, pa kao da Narodna skupština Republike Srbije i Vlada Republike Srbije, eto, vidite kako nas ti zapadni političari iz EU i ti propali kao što su ova dvojica, tretiraju, apsolutno ništa ne znamo i oni sad to nama treba da objasne.

Suština je zapravo druga, da, i pored toga što danas raspravljamo i što ćete doneti verovatno sutra u danu za glasanje ovakve zakone, oni suštinski ništa neće da promene. I dalje će biti, naravno, zloupotreba kod finansiranja političkih aktivnosti stranaka, stanaka koje su na vlasti i koje koriste sve moguće resurse i ne samo resurse koje njima pripadaju kao strankama, već i trećih povezanih lica, koji mogu i te kako da utiču na tok izborne kampanje, na finansiranje, na tokove novca i svega onoga što druge stranke poput opozicionih stranaka ne mogu da imaju, jer striktno i restriktivno moraju da podnose izveštaj o minimalnim sredstvima koja se po zakonu opredeljuju za taj vid kampanje.

Zahvaljujem, koleginice Jovanović.
Na član 1. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde danas nisu prisutni predstavnici drpokratske stranke, Demokratske stranke, što mene neće sprečiti da govorim o finansiranju političkih aktivnosti.

Novac je namenjen političkim strankama i on po zakonima ima neku svoju namenu ako taj novac ide u džepove tajkuna, onda je to problem.

Ja sam lično i poslanička grupa ne toliko velika protiv toga da se mogu kupovati dugovi stranke. Zašto? Onaj ko u kampanji vodi računa, treba da potroši onoliko novca koliko ima. Ako ode u minus, taj minus onda može da pokrije isključivo stranka koja je taj minus napravila. Ako mi dopustimo da pravna i fizička lica posle izbora mogu da kupe dugove stranke, onda činimo nekoliko grešaka, odnosno oni su ih činili.

Ako tajkun vidi neku stranku koja mu se dopada, on u kampanji može da ih nagovori da potroše više nego što imaju. Kupovinom tog duga on postaje svojevrsni donator stranke, koji nije obuhvaćen zakonom i Agencijom protiv korupcije. On postaje nedozvoljeni donator. Za njega nema limita.

Znači, ta stranka može da potroši koliko god hoće novca izvan svih granica zato što regularni donatori imaju limit koliko mogu da doniraju stranci, ali ukoliko pustite da se ona zaduži i ukoliko pravno i fizičko lice taj dug može da kupi u iznosu koji premašuje te limite, vi imate nedozvoljenog donatora koji može da bude naručen.

S druge strane, taj nedozvoljeni donator, bilo pravno, bilo fizičko lice, može da utiče na život i političke odluke te stranke, a time i na stanje u zemlji. Može da žrtvuje nacionalne i državne interese zemlje preko stranke kojom upravlja tako što je kupio dugove. Ako je taj neko još sa strankom napravio sporazum o kamati 18% na godišnjem nivou, taj takvu stranku gura u dužničko ropstvo.

Nemojte misliti da se ovo ne dešava. Sve ovo je uradio Dragan Đilas. Dragan Đilas danas gospodari DS tako što je kupio dug posle izbora i kupio dug u iznosu koje pravno lice nije moglo regularno da donira. Posto je neregularan donator i postao je vrsni gazda Demokratske, odnosno drpokratske stranke.

Ovih dana oni koji su negirali to dve godine dok su bili ovde kada sam ja to govorio, sami između sebe pričaju da su u dužničkom ropstvu, da je Đilas kupio stranku, da je kroz kamatu postao još jednom nedozvoljeni donator i pere pare zato što novac od kamate ne prikazuje kao dobit svog pravnog lica koje je kupilo dug, nego ga upućuje na nevladinu organizaciju Davidović, navodno da tako finansira DS. To je nedozvoljen način finansiranja, pod broj 1. Pod broj 2, novac koji uplati na tu nevladinu organizaciju nije predmet kontrole Agencije za borbu protiv korupcije i na takav način izbegava kontrolu i novac podigne u kešu sa te nevladine organizacije i stavi u svoj džep.

Em kontroliše stranku, em je okamatio. Na određeni način kupio je politički uticaj kroz takvu stranku. Em je kupio još jednu stranku, em je kupio poslaničke klubove i danas on priča o krađi glasova? Najveći kradljivac glasova su Dragan Đilas i Vuk Jeremić.

Da bi bili u Skupštini, vi morate na izbornoj listi koja ima svog nosioca i koja ima svog predlagača, političke stranke ili grupu građana, vi morate da dobijete određeni broj glasova pod uslovom da ste ispunili cenzus. Jedan mandat košta od 14.000 do 15.000 glasova.

Danas o krađi glasova po EU itd, u parlamentu oko Tanje Fajon krokodilske suze o krađi glasova gle ko lije – Vuk Jeremić i Dragan Đilas, ljudi koji su kupili poslaničke klubove.

Za 11 poslanika vama je potrebno oko 160.000 glasova. Stranke koje nisu ni učestvovale na izborima 2016. godine imaju dva ili tri poslanička kluba sa 11 narodnih poslanika. To je zahvaljujući nelegalnom novcu, nelegalnom finansiranju političkih aktivnosti. Dakle, 160.000 gotovih glasova nisu sigurno simpatizeri Lige socijaldemokrata. Nisu glasali za Mariniku Tepić u Đilasovoj stranci, već su glasali zbog Čanka, Borisa Tadića i Čede Jovanovića, koliko se sećam. Onda je ona 15.000 glasova prenosila kao paket. Nosila ga je i u Pokret slobodnih građana kod gospodina Jankovića, pa kod gospodina Živkovića, pa je onda tih 15.000 glasova, koji nikad nisu bili namenjeni tim strankama, prenela kod Dragana Đilasa. Onda je on kupio stranku, kupio poslaničke klubove. To je nelegalno finansiranje kome moramo stati na put. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite, koleginice.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, predlozi koji su danas pred nama su rezultat, pre svega napora SNS, da se u Srbiji poboljšaju izborni uslovi.

Ministar Stefanović je na čelu Radne grupe koja se bavi izborima u smislu unapređenja izbornog procesa u smislu povećanja transparentnosti, ali i donošenja izmena koje će se konkretno odnositi na funkcionere koji učestvuju u izbornoj kampanji.

Vlada je usvojila zaključak kojim se jasno definišu pravila za članove Vlade, ali i druga imenovana i postavljena lica, direktore i druge javne funkcionere koja zabranjuju korišćenje javnih skupova u svojstvu funkcionera, ali u cilju promocije svoje partije, izbornog programa ili u smislu pozivanja ljudi da glasaju.

Dakle, funkcioneri ne smeju da zloupotrebljavaju svoju funkciju za prezentovanje izbornog programa niti da koriste javne resurse, kao što su na primer prostorije, službena vozila i drugi inventar državnih organa i institucija.

Takođe u radno vreme ne smeju da vrše promociju stranačkog karaktera i svojim sagovornicima, naravno moraju se predstaviti na određeni način, odnosno moraju da naglase u kom svojstvu sa njima razgovaraju.

Ono što je po meni dobro to je ta prekršajna odgovornost, odnosno da će se sva ovakva ponašanja tretirati kao povreda dužnosti iz radnog odnosa i dobro je da mogu da nastupe sankcije zbog nepridržavanja ovih pravila. Stranačka funkcija i državna funkcija moraju biti razdvojene, odnosno mora se razgraničiti šta je jedno, a šta drugo.

Predlog zakona sadrži aktivnosti, dakle, na jačanju odgovornosti političkih subjekata koji su učesnici izbora u smislu korišćenja i raspolaganja javnim resursima.

Na ovaj način mi smo ponovo podigli lestvicu odgovornosti, ta odgovornost naravno odnosi se i na SNS, a tu odgovornost i ozbiljnost SNS je pokazala i na sastancima, i na fakultetu Političkih nauka i u Skupštini, koji su organizovani kao razgovori između vlasti i opozicije koji se tiču upravo poboljšanja izbornih procesa, odnosno unapređenja izbornog procesa.

Ono što je najvažnije, jeste da smo pokazali spremnost da razgovaramo o izmenama izbornih zakona koji su upravo oni doneli.

Dakle, svi smo svesni o čemu se ovde radi. Ovde se radi o tome da su zakoni koji su doneti 2008. godine ili 2009. godine ili 2011. godine, a sada ne odgovaraju upravo onima koji su ih doneli. Tada je sve bilo savršeno, izborni proces je bio besprekoran, sve je bilo uređeno i transparentno i sada odjednom isti ti zakoni nisu dovoljno dobri da obezbede uslove pod kojima će se odvijati izbori i navodno to je razlog za bojkot izbora sa njihove strane.

Naravno, nama je razlog za bojkot izbora potpuno jasan. To je izborna volja građana koja je u najvećoj meri i pre svega usmerena na podršku SNS, ali i pored svega toga i pored svih tih stvari iza kojih se oni kriju, mi nemamo problem da budemo spremni da radimo na unapređenju izbornog procesa, da radimo na promenama o kojima sam upravo govorila i da nemamo problem i da proverimo izbornu volju građana na izborima, jer to je ono što daje legitimitet.

A iza SNS stoje rezultati, a iza ovih koji se plaše izbora i koji će bojkotovati izbore, bez obzira na sve ustupke ili na sve izmene i dopune zakona koje budemo uradili, iza njih ne stoji apsolutno ništa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice.

Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Milan Ljubić.

Izvolite, kolega.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka, poštovani narodni poslanici, dosadašnji izborni zakon donela je bivša vlast. Mi radimo po onim zakonima u skladu sa izbornim uslovima koji su važili i 2012. godine. Tada smo mi kao opozicija izašli na izbore i pobedili. Opozicija i njihovi mediji kriju presudne činjenice da su svi izborni uslovi zakonodavni i medijski kreirani od njih samih dok su bili na vlasti do 2012. godine.

Predloženim izmenama i dopunama zakona, na jedan sveobuhvatniji način definiše se šta se podrazumeva pod izbornom kampanjom. Precizirane su političke aktivnosti koje se sprovode tokom izborne kampanje, kako ne bi bilo zabune u vezi sa korišćenjem javnih resursa.

Izmene i dopune treba da donesu veću odgovornost prema javnim resursima. Takođe, suština i veća odgovornost učesnika, veća ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije, sve ovo govori da smo uradili mnoge stvari koje prethodna vlast nije uradila.

Dakle, nije stvar za njih da li su ti izborni uslovi dovoljno dobri, nego se radi o tome što oni znaju rezultat koji će postići na izborima. Oni bi da na vlast dođu bez izbora. Stabilnost, ekonomski napredak, pomirljivost, politička snaga je ono što građani prepoznaju. Više investicija, nova radna mesta, povećanje zarade, to su teme koje građani Srbije žele za svoju budućnost i budućnost svoje dece. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Ljubiću.

Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Krsto Janjušević.

Izvolite, kolega.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani, veoma je važno napomenuti i podvući ko su ljudi koji nisu zadovoljni izbornim uslovima. Godine 2000, 2004, 2007, 2008. isti ovaj izborni zakon je bio odličan, bio hvaljen, najevropskiji, e onda već 2012, 2014, 2016, 2017, pa beogradski izbori 2018, pre toga ubedljiva pobeda na predsedničkim izborima Aleksandra Vučića, već je bilo problema sa istim tim izbornim zakonima, ali istim.

Ko su ljudi koji su juče kukali pred evropskim parlamentarcima tačnije u praznoj, trebali su pred, ali su kukali pred praznim stolicama? Dakle, moramo još jednom iako to pokušavaju da zloupotrebe i prebacuju na temu „dosadni ste, sto puta ste to rekli“, ne, ovo je vrlo ozbiljna stvar da bi neko ko je pomene mnogo puta bio dosadan. Preozbiljna je stvar.

Dakle, nije zadovoljan Dragan Đilas, na primer. Šteta što juče pred onih pet-šest parlamentaraca, ako su ono bilioni ili ne znam da li je bio neko iz obezbeđenja, ali eto bilo je nekih pet-šest ljudi, trebao pokazati svoju imovinsku kartu. To je prvi dokument koji je on trebao da pokaže dok je kukao na izborne uslove u Srbiji, kako sam zaradio 619 miliona evra dok sam bio na vlasti u Srbiji? Sa grbače naroda Srbije.

Mogao je Zelenović da pokaže i priznanje njegovog saradnika o kupovini glasova u Šapcu. Postoji taj dokument. Trebao je da pokaže taj dokument kada već kukaju na izborne uslove. Mogli su da pokažu i neke stavove njihovog koalicionog partnera i jurišnika, Boška Obradovića, da će migrantima kada pobede naseliti kuće članova SNS, koji treba da siluju ćerke i majke, dakle nas iz SNS.

Ovde je fašizam, ovde je teški fašizam prisutan koji su oni trebali da prezentuju evropskim parlamentarcima, a takođe i to šta oni misle o migrantima. Dakle, migranti su ljudi koji kada negde dođu, obavezno sve siluju, baš onako evropski od jednog člana Saveza za Srbiju.

Možda su trebali i da ispričaju odakle prihodi Vuku Jeremiću, tamo dok su se žalili, dok su kukali na Srbiju. Kako je živeo, da li on može da uđe u hotel ispod pet zvezdica? Teško, ne može da se uklopi, jednostavno ne može da diše u hotelu ako nema pet zvezdica. Trebali su da prezentuju dokument gde Siniša Kovačević kaže da će da nas biju.

Dakle, dozvoljeno je sve, da nas biju. Trebali su da prezentuju i dokument, tačnije i sve pozive i mete koje crtaju na Aleksandru Vučiću i pet metaka u leđa, sve su oni to trebali da prezentuju jer je to jedini njihov program koji su oni kandidovali i s kojim imaju problem da pređu cenzus. Gle čuda, sa ovim programima oni ne mogu da pređu cenzus. Da nas bacaju po Savi, Dunavu, da nam pišaju po grobovima, kako kažu, i slično. Nigde ideje šta, kako, šta bi oni to bolje uradili, ne.

Da li imamo danas nešto lošije u ekonomiji u pozicije Srbije u svetu, međunarodnom ugledu, što je lošije nego 2012. godine ili imamo bilo šta 2012. godine da je bilo bolje nego danas? Nemamo.

Locirali su tačke gde najbolje napredujemo, gde smo lideri, gde postajemo lideri na Balkanu sigurno, a i u ozbiljnom delu Evrope, a to je Namenska industrija. Videli ste kako vešto udaraju. Znate, Marinika je negde videla sanduk oružja, pa je ona to objavila na Fejsbuku, a onda je se neko s nekim posvađao, a taj neko poznaje nekog, pa to sigurno švercuje potpredsednik Vlade. A neko je uzgajao negde marihuanu i onda on kad je uhapšen, on je telefonirao predsednikovom bratu. Kakvi su to krucijalni dokazi? Pa, to su preozbiljni dokazi, a ne znam kako odmah ovi ljudi nisu pohapšeni.

To je katastrofa. Napadi na porodicu. Dakle, ovde postoji i još nismo čuli nijednu tačku nekog programa ideje da kažu ljudi, mislim isključivo na Savez za Srbiju, hajde da rešimo to ovako, hajde da rešimo to onako. Šta im smeta Namenska industrija? Jel im smeta Namenska industrija zato što je npr. „Krušik“ 2013. godine imao prihod 1,2 milijarde dinara, a 2018. godine 11 milijardi i 385 miliona ili im smeta isti taj „Krušik“ koji je 2013. godine imao 1.264 zaposlena sa poprilično neredovnom, još uvek neredovnom platom, a danas 3.231 zaposlenog? Da li im to smeta?

Da li hoće da unište Namensku industriju? Misle li oni na ljude koji su zaposleni u Namenskoj industriji, u Sevojnu, u Užicu „Prvi partizan“, u Lučanima, u Čačku, u Valjevu? Desetine hiljada ljudi radi, ima sve veće plate. Ne, ovde je bitno udri po Srbiji da bi srušili Aleksandra Vučića.

Marinika Tepić da mi voli Srbiju i da mi vodi Srbiju? Dragan Đilas, dok je sticao 619 miliona evra, 500.000 ljudi je ostalo bez posla. I opet se nameće tema – jao, pa to smo 100 puta čuli. Treba da čujemo to još 100.000 puta, jer je to preozbiljna stvar. To su ljudi koji se nude da budu alternativa Aleksandru Vučiću. Dakle, nije to vic, nije to rijaliti, to su imena i prezimena ljudi koji se nude da budu alternativa postojećoj vlasti, gde se zna apsolutno sve.

Znamo put Srbije. Imamo jasan ekonomski napredak. Imamo nikada veći ugled u svetu. Imamo ekonomski razvoj. Borimo se sa problemima. Postoje neprijatelji koji, vi imate neprijatelje, uslovno rečeno, svi se naoružavaju, kao što vidite, ali kako se neko spolja naoružava, njemu odgovara da vi budete i slabiji i zato oni udaraju na našu Namensku industriju, jer podjednako je nekom pored da se naoruža i da nas vojno oslabi. Zbog toga udaraju na Namensku industriju.

Zato su Mariniki preče one bugarske kompanije koje imaju isti program, nego naše kompanije. A, o njihovim emocijama o radnicima, pa to je suvišno pričati.

Sad bi opet da se vrate i sve ispočetka. Ima ih, znate, mi smo i protiv Evrope, mi smo i za Evropu, mi smo ovo, mi smo ono, znate, dogovorićemo se mi, ali samo da srušimo Vučića. Šta ćete se vi dogovoriti?

Onaj stručnjak juče, lupa zastavom Srbije o vrata parlamenta, a sutradan ušao i drži konferenciju za novinare. Njegov kolega došao tamo da se upiše za putne troškove i drži konferenciju. On je čuo da je neko nekoga zvao na telefon kada je hapšen. To su ljudi koji treba da vode Srbiju. To su ljudi koji treba da budu alternativa.

Gospodo, Boško Obradović nije pobedio u svom selu Vranići u Čačku. On je u svom selu na predsedničkim izborima osvojio tri puta manje glasova od Aleksandra Vučića. Pa, kad si mangup, prvo ponesi legitimitet iz svog sela, pa kreni na Beograd. U svom selu nije uspeo da pobedi. Znate li što? Valjda zato što ga tamo najbolje znaju. Zahvaljujem.