Zahvaljujem se predsedavajući.
U ovih nekoliko minuta koliko je ostalo poslaničkoj grupi SPS želim da izvedem neke zaključke za koje smatram da će kao što smo i danas imali potpunu saglasnost ministar i ja kao učesnici u ovoj diskusiji, ministar prevashodno kao predlagač, želim samo da se nadovežem na ono što sam već rekao.
Kod zakona o dopunama Zakona o privrednim društvima imamo situaciju koju, kao novinu u zakonu želimo bezuslovno da podržimo. Radi se o situaciji kada član društva ili osnivač društva, da ne banalizujem priču, bilo ko od nas, ima svoje društvo i taj svoj udeo koji ima u društvu pokloni društvu. Na osnovu tog udela, koji sad ima status rezervisanog sopstvenog udela, društvo će omogućiti zaposlenim da stiču određene mogućnosti, a to je da i zaposleni imaju udeo u tom društvu i ostvare određene prihode.
E sad, ako imamo situaciju da je jedan vlasnik preduzeća dao svoj udeo preduzeću, a ima samo tri zaposlena ili samo nekoliko zaposlenih, gde je motivacija vlasnika privrednog društva kao osnivača, kada su u pitanju jednočlana privredna društva, da omogući sticanje sopstvenih udela zaposlenima ili trećim licima, kao što su konsultanti ili druga treća lica, tako da ih nazovemo.
Motivaciju možemo obezbediti, tu sam siguran da će i se i ministar sa mnom složiti, samo ukoliko ceo ovaj paket zakona, pa i ovaj zakon, uvaženi ministre, prati nešto što smo postigli kao kontinuitet, a to je privredni rast. Ako nemamo privredni rast i u okviru toga ne stimulišemo privredna društva, bez obzira u kojoj su statusnoj formi društva sa ograničenom odgovornošću ili drugi oblici organizovanja, onda praktična primena ovog zakona neće imati onaj efekat koji mi želimo da ima. Jedino na način koji podrazumeva motivaciju vlasnika privrednih društava da kroz sopstvene rezervisane udele daju benefite zaposlenima da zaposleni imaju od toga koristi, onda ćemo imati potpuno ujednačavanje, ne samo firmi u oblasti IT sektora, odnosno tehnologije, već i svih ostalih.
Zašto ovo govorim? Zato što rezervisani sopstveni udeo nije obaveza. To je pravo. Da li će to pravo vlasnik firme da koristi ili neće, pa zavisi od njegovog ličnog interesa, zavisi od toga da li će on biti motivisan da to pravo iskoristi i svoje zaposlene, na neki način, obezbedi dodatnim mogućnostima ostvarenja prihoda.
Naravno, ni u kom slučaju ne smatramo da to treba da bude obaveza i ne sme da bude obaveza, ali ako je pravo onda to podrazumeva diskreciju onoga ko o tom pravu odlučuje, a ta diskrecija dozvoljava i da mogu i da ne mogu i da ne mora.
Prema tome, ono što poslanička grupa SPS i SPS kao koalicioni partner predlagača smatra da je jako dobro, jako je dobro što mi imamo jedno zakonsko rešenje koje treba da podržimo, a to je ovaj zakon i mislim da tu nećemo imati apsolutno ni jednu jedinu dilemu kada su u pitanju svi poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, a sa druge strane da svi damo svoj doprinos da ova Vlada nastavi put koji podrazumeva nastavak privrednog rasta, jedan privredni ambijent u kome će preduzeća, odnosno privredna društva u bilo kom obliku organizovanja imati mogućnost da zaposle što više lica, da se što više lica radno angažuju, da se ostvari takva mogućnost prihoda, govorim o bruto prihodima, da će bilansi stanja i bilansi uspeha uvek butu pozitivni i da na taj način omogućimo motivaciju onima koji sa ovim pravom raspolažu, a to pravo podrazumeva upravo pravo u korist zaposlenih i trećih lica, koji će i kroz ovaj zakon prepoznati mogućnosti za njihove statusne položaje, za bolji standard, za bolji život, kada govorimo naravno o kategoriji zaposlenih lica, a kada govorimo trećim licima, da su to benefiti od kojih oni mogu da očekuju svakako ličnu korist.
Prema tome, u tom ambijentu i na taj način će primena, praktična primena ovog zakona doživeti najpozitivniji epilog i mi ćemo se za to snažno boriti.
Zahvaljujem se još jednom, podrška svemu ovome o čemu smo danas raspravljali.