Izvinjavam se.
Pozivam kolege iz Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije da omoguće koleginici Nataši Vacić Mihailović da se obrati nama i građanima.
Izvinite, molim vas, dva puta sam opomenuo.
Izvolite.

Dakle, tim izmenama i dopunama Zakona o posredovanju, prometu i zakupu nepokretnosti praktično se jačaju i dopunjuju one odredbe koje zabranjuju licima osuđivanim za određena krivična dela da osnivaju ili kontrolišu lica koja pružaju usluge koje su predmet regulisanja određenih zakona, u ovom slučaju Zakona o prometu i zakupu nepokretnosti.
Naime, u drugom izveštaju Komiteta Manival iz decembra 2018. godine, o pojačanom praćenju i tehničkoj usklađenosti Republike Srbije sa preporukama FATF, prepoznati su tehnički nedostaci u pogledu adekvatne implementacije relevantnih preporuka, među kojima se našla i konkretna zamerka da nisu preduzete mere koje bi sprečile kriminalce da kontrolišu agente za promet nekretnina.
Ove izmene i dopune zakona upravo rešavaju taj problem. Dakle, biće ojačane odredbe koje zabranjuju licima osuđivanim za navedena krivična dela da osnivaju ili kontrolišu lica koja pružaju usluge posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti.
Dakle, samo lica koja nisu osuđivana mogu da se bave posredovanjem u prometu i zakupu nepokretnosti.
Željeni rezultat biće upis u registar, dakle, samo posrednika sa pretežnom delatnosti agencije za nekretnine, kao i sprečavanje kriminalnih pojava pranja novca i finansiranja terorizma u ovoj važnoj uslužnoj delatnosti koja ima milionski promet i u evrima i u dinarima.
Kada je reč o merljivosti ostvarenja ovog cilja, to će biti moguće nakon usklađivanja odredbe o pretežnoj delatnosti, kada će praktično resorno Ministarstvo trgovine, u skladu sa novim propisom, izdati i rešenja o brisanju posrednika iz registra.
Takođe, u budućnosti nijedan posrednik koji nema odgovarajuću šifru delatnosti i koji je kažnjavan neće moći legalno da se bavi posredovanjem u prometu i zakupu nepokretnosti, zato što neće moći ni da se upiše u registar posrednika.
Implementacijom ovog zakona biće unapređen zakonski okvir za otkrivanje, sprečavanje i suzbijanje pranja novca i finansiranja terorizma i terorističkih akata.
Socijaldemokratska partija Srbije, naravno, u danu za glasanje će podržati ove predloge zakona, zato što je jedno od programskih opredeljenja Socijaldemokratske partije Srbije dosledna borba protiv kriminala i nasilja, ali i njihovih uzroka. Bezbedan život, život bez straha od nasilja i kriminaliteta jeste poseban kvalitet. Bezbednost kao opšte dobro mora biti zagarantovano svakom građaninu Republike Srbije, bez obzira na njegov status i imovinske mogućnosti. Hvala.

Hvala, gospođo Vacić Mihailović.
Po Poslovniku, Milorad Mirčić. Izvolite.

Član 107.

Gospodine Marinkoviću, malopre vas je kolega Jovanović opomenuo, pozvao, u stvari, da smirite žagor u sali, misleći na poslanike vladajuće koalicije koji nisu svoje koalicione partnere imali strpljenja da slušaju, a vi u nedostatku hrabrosti ili neprincipijelnosti ili ne znam nekog razloga, niste postupili tako, nego ste sačekali da Đorđe Vukadinović ovde malo glasnije se obrati poslaničkoj grupi Srpske radikalne stranke, da bi to pripisali Srpskoj radikalnoj stranci.

Nemamo mi ništa protiv, naučili smo mi. Mi znamo da ste vi u pojedinim trenucima čovek koji, pored tolerancije, poseduje i neke demokratske, osnovne demokratske principe. Nekad i mi komuniciramo, ali najviše sa ministrom, razmenjujemo mišljenje o predlozima zakona. Mi njemu pomaženo i on nama, ko kome više, sad to nije bitno. Ali vas molim da poštujete Poslovnik o radu Narodne skupštine i da ne apostrofirate samo SRS, kad to radi Đorđe Vukadinović, a ne smete pri tome da pokažete isti aršin prema grupi koja je sa vaše desne strane, ili sa leve, u zavisnosti sa koje ste vi strane.

Hvala vama, kolega Mirčiću.
Stvarno pokušavam da imam isti aršin prema svima.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
Izvolite.

U skladu sa Poslovnikom, želim da se Narodna skupština izjasni o eventualnoj povredi Poslovnika.

Hvala, kolega Mirčiću.

Sada reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, vidite kakvo oduševljenje vlada kod poslanika vladajuće koalicije. Verujte da ništa nije bilo manje moje dok sam slušao prethodne govornike.

Posebno moram apostrofirati ovo što je rekao gospodin Arsić i moram pohvaliti da je zaista bio pravi izbor da poslanička grupa SNS njega, kao očiglednog ekonomskog eksperta, odredi upravo za ovu tačku. Jer, verujte da svako javljanje gospodina Arsića daje jedan nemerljivi doprinos ekonomskoj nauci. Ja se samo pitam, da ga nije u onom petnaestom minutu napala ona muva, šta bismo sve saznali do kraja? Možda da vi proverite da to nije bila teledirigovana muva, da je nije poslao Bastać, da je nije poslao Đilas, jer onakvi nasrtaji u trenucima najveće elokvencije gospodina Arsića, to se zaista retko viđa.

Mi smo čuli od prethodnih govornika kako mi iz opozicije više ne bismo smeli da govorimo da se u Srbiji loše živi, da je to stvar prošlosti i da jednostavno takvi argumenti više ne dolaze u obzir.

Međutim, postoji tu jedan problem, a to je zvanična evidencija državnih organa Republike Srbije. I kada se god pogledaju ti podaci, mi vidimo da je danas u Srbiji situacija gora nego što je ikada bila.

Ja sam vama, gospodine ministre, dokazao u jednoj od prethodnih diskusija da je realna vrednost penzija danas svega 86% u odnosu na vrednost penzija iz 2012. godine. Vi pričate uporno o tome kako raste BDP, kako imamo fantastičan treći kvartal u 2019. godini, kako je Srbija zemlja blagostanja i kako živimo u zlatnom dobu. Međutim, kada pogledamo referentne statistike, posebno one koje dolaze iz EU, evo, npr. ja sam uzeo danas statistiku Eurostata, vidimo da je zapravo neuporedivo, neuporedivo gore.

Ako je verovati vašim mentorima iz EU, ekonomski porast u Srbiji od 2012. do 2016. godine iznosi svega 2,07% i ti podaci su potpuno poražavajući. Istovremeno, prosečan rast BDP-a u Evrozoni je bio 10,11%. Naravno, od najmoćnijih zemalja, ekonomski najmoćnijih, ne možete očekivati da taj rast bude veliki, ali u tom periodu u Nemačkoj je bio 15,9%. U Bugarskoj, siromašnoj Bugarskoj, sa kojom se donekle možemo upoređivati, iako je BDP po glavi stanovnika kod nas značajno manji, njihov rast je bio 14,71%, dakle, sedam puta veći rast u navedenom periodu nego što je bio rast u zemlji Srbiji.

U Rumuniji, pazite, u Rumuniji, koja ima praktično duplo veći BDP po glavi stanovnika u odnosu na Srbiju, rast u navedenom periodu je iznosio 27,21%, što je nekih 13,5 puta više nego u Srbiji. Da ne govorim o manjim državama poput Malte, koja je imala u navedenom periodu rast BPD-a od 44,84%.

E, sve ovo, gospodo draga, govori koliko je loša situacija u Srbiji i govori da jednostavno Srbija ovim tempom ne samo da nikada neće stići zemlje EU, već se taj jaz ekonomski između nas i njih produbljuje.

Ono što je posebno, takođe, zabrinjavajuće je činjenica da je paritet kupovne moći zemalja EU i Srbije izuzetno loš i da se ne povećava, već stagnira u prethodnih šest ili sedam godina. To govori da nema nikakvog realnog povećanja i da vaše kvazi ekonomske mere jednostavno ništa dobro građanima Srbije nisu donele.

Da se vratim na gospodina Arsića, kao ekonomskog eksperta SNS. On je izneo jedan fascinantan podatak. Kaže da je 2012. godine, ne Vlada, to je posebno istakao, nego poslanička grupa SNS podnela Zakon o javnim nabavkama, to je bio jedan od prvih zakona novoformiranog režima, i kaže taj je zakon izdržao sve probe na koje je stavljen. Sada kako to objasniti u kontekstu činjenice da je taj zakon doživeo izmene i dopune i da taj zakon nije bio dovoljno dobar, već ste morali, ko zna koliko puta, da pribegavate donošenju leks specijalisa da biste izvrdali odredbama toga zakona. Tako je bilo i sa „Beogradom na vodi“, tako je bilo sa izgradnjom Moravskog koridora, koji ste započeli da li juče ili kada je bilo. Postavlja se pitanje - zašto vi danas taj zakon ukidate, ukoliko je on toliko dobar? Pa, nije dobar, naravno da nije dobar. Da je dobar, ne biste donosili novi. Vi jednostavno više ni sami sebe ne možete da ubedite u to što pričate. Vi se povodite za onom krilaticom da sto puta ponovljena laž postaje istina, ali vas demantuju zvanični podaci i zvanične statistike.

(Aleksandar Marković: Ostavi vreme za Mirčića.)

Evo, javlja se gospodin Marković, to je još jedan od ekonomskih eksperata SNS. Da ponovim, Aleksandar Marković ekonomski ekspert.

Dobro bi bilo da čujemo mi od gospodina Arsića, verujte ja sam zadivljen njegovim znanjem, dobro bi bilo da čujemo šta je on u stvari po zanimanju, šta je on po struci? Gospodin Arsić, dok je bio u SRS, moram priznati da nije bio jedan od onih koji je mnogo obećavao, niti je bio među najlepšima, niti je bio među najpametnijima. Po obrazovanju je imao u to vreme završenu srednju elektrotehničku školu, dakle bio je srednji elektrotehničar. Nije mu prijalo da to stavi kao zanimanje, pa je kao zanimanje stavljao privatni preduzetnik.

E, sada, on je konačno negde na pragu šeste decenije života izgleda završio fakultet, postao ekonomista, tako mu piše na ovoj poslednjoj listi SNS. Ne verujem da je završavao srednju ekonomsku školu, mada bi onda bio ekonomski tehničar. Pa me sada zanima, da vidimo koji je to stepen znanja i gde je on stekao sve ove veštine i sposobnosti kojima praktično svakodnevno zadivljuje i nas iz poslaničke grupe SRS, ali još više i celokupnu javnost u Srbiji.

Hvala, kolega Šaroviću.
Reč ima prof. dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, današnji set zakona pokazuje velike promene u Srbiji koje nas očekuju i projekciju ekonomskog rasta u sledećoj godini od 4%. To ne pokazuje samo budžet Srbije koji smo usvojili za 2020. godinu pre nekoliko dana, već kažem i određene publikacije ekonomskih stručnjaka sa ekonomskog fakulteta, profesora koji su najveći kritičari ekonomije Vlade Republike Srbije. Prezentacija „Kvartalni monitor“ prof. dr Miloja Arsića priznaje da će rast BDP i uopšte naše ekonomije sledeće godine ići preko 3,5%, a MMF je u svom izlaganju od 4. decembra promenio taj rast na 4%.

Prema tome, međunarodne institucije i svi oni kritičari se slažu da postoji visoka stopa rasta. Zbog toga jeste Fiskalni savet insistirao na primeni švajcarske formule kada su u pitanju plate i penzije. Ono što je na nama da menjamo u investicionom ambijentu Srbije i ovaj set zakona koji danas imamo na dnevnom redu, jedan od najvažnijih je Zakon o javnim nabavkama, koji je od 2013. godine, kao novo zakonsko rešenje preživeo nekoliko izmena zato što život koji smo imali od 2013. do danas je mnogo toga promenio, preživeo ekonomske reforme ovde u Srbiji, naša privreda fiskalnu konsolidaciju, priliv stranih direktnih investicija i potpunu promenu privredne slike Srbije i u zemlji i inostranstvu.

Kada pričamo o Zakonu o javnim nabavkama, treba reći da se on jako dugo kreirao. Znači, taj sam proces kreiranja zakona je krenuo još pre dve godine, a 2018. godine, u junu mesecu, je radna grupa koju je Vlada Republike Srbije oformila da uradi ovaj nacrt, odnosno predlog zakona je tada doživeo tri javne rasprave koje su bile u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

S obzirom na izveštaje Poglavlja 5. koje se odnosi na javne nabavke, u saradnji sa Evropskom komisijom u Briselu, u junu ove godine, je praktično prezentovan nacrt ovog zakona. Naravno da je taj nacrt bio predmet rasprave i Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Pre samog odbora ovde u Skupštini Srbije, kada je sazvana sednica, negde početkom septembra, kada smo imali sednicu u Zrenjaninu i tu smo imali prilike u direktnom kontaktu, kao narodni poslanici sa predstavnicima Ministarstva finansija, sa predstavnicima Uprave za javne nabavke i Komisije za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavke, da vidimo koje su to novine i da li će te novine zaista ubrzati postupak donošenja odluka kada je u pitanju ova oblast.

Ono što smo videli, pre svega, jeste da je pojednostavljeno učešće kada su u pitanju sami ponuđači, da je samo za ponuđače iznad pet miliona dinara obavezno da daju svoje podatke i dokumentacije za saglasnost, kada su u pitanju, tek po dobijanju ugovora, da su pragovi, kada je u pitanju Zakon o javnim nabavkama, povećani – tri miliona za usluge, jedan milion za robu, što znači da onaj postupak, koji se do sada odnosio na tri ponude, treba da pomogne u oblastima kao što su kultura, prosveta, zdravstvo, da ne odugovlači takav postupak i života koji se dešava u svim ustanovama kulture, obrazovanja i zdravstva, da onemogućava da se dešava da u pojedinim zdravstvenim ustanovama nema dovoljno sredstava koji su potrebni za svakodnevni život u bolnici, u školama, u kulturnim ustanovama.

Vrlo je važno reći da je korišćenje kapaciteta drugih subjekata upravo jedna od direktiva EU koja je implementirana u ovom zakonu, kao i podela na partije. Ono što je vrlo interesantno bilo za sve javne nabavke, da li su pitanju velike ili tzv. male, one treba da stimulišu mala i srednja preduzeća da se na što više javnih oglasa javljaju, samim tim da se smanji monopol i da se poveća konkurencija.

Kada govorimo o povećanju konkurencije, onda treba reći i da je Državna revizorska institucija uradila jednu reviziju svrsishodnosti o tome da li je potrebno obezbediti konkurenciju u postupku centralizovanih javnih nabavki i shodno tome i Komisija za zaštitu konkurencije, u saradnji sa određenim partnerima na različitim vrstama projekata, da li su u pitanju od strane EU, USAID, su razmatrali primere dobrih praksi kada je u pitanju zaštita konkurencije i javnih nabavki i gde je tu, u stvari, inovativna politika zastupanja i kako to izgleda.

Najvažniji deo je, u stvari, uvođenje postupka digitalizacije, tako da ono što je najvažnije, jeste da će profunkcionisati novi portal za javne nabavke, gde će veliki deo procesa samog funkcionisanja ići elektronskim putem, samim tim i onaj deo koji znate da ide preko Pošta Srbije ili preko nekih drugih sistema, dostava dokumentacije će se skratiti, taj postupak, vreme i novac. Znači, pojeftiniće sam postupak i za jednu i za drugu stranu, kad govorimo i o ponuđačima i o onima koji jednostavno organizuju te javne nabavke, samim tim, biće potrebno da se izrade tzv. elektronski katalozi, da ugovori o javnim nabavkama najboljih ponuda, takođe, će biti ona koja treba da dovede do sklapanja ugovora.

Međutim, ovde je ostavljena mogućnost izmena ugovora u mnogo većem nivou, jer, znate kako, život je pokazao da mnogi rigidni postupci sprovođenja javnih nabavki su dolazili do samog zaustavljanja tog procesa.

Sa jedne strane je ovde dosta toga urađeno liberalno, a sa druge strane sva ta ograničenja treba da imaju kontrolni karakter. Znači, sprovela se mnogo veća kontrola postupka samih javnih nabavki.

Kada bi hteli da zaključimo u načelu Predlog novog zakona o javnim nabavkama, treba reći da on treba da spreči sve vrste zloupotreba, da treba sve promene koje se dešavaju da idu postupno, da postupak digitalizacije u stvari mnogo toga će obezbediti, pored transparentnosti i podizanje standarda i nivoa usluga i ono što je važno, ubrzaće sam postupak javnih nabavki i smanjiti troškove, kada je u pitanju ova oblast.

Ono što uopšte možemo da kažemo o javnim nabavkama to je da su veliki problemi bili, pogotovo na lokalnom nivou. To vidimo na osnovu izveštaja DRI kroz sve godine, ali negde većom kontrolom taj nivo novca o kojem govorimo kada su u pitanju javne nabavke se polako smanjivao u proteklih tri do četiri godine. To znači da su negde i oni ljudi koji su se bavili javnim nabavkama na lokalu naučili sam postupak i proces kako izgleda i jednostavno počeli striktno da primenjuju zakon, odnosno sve manje i manje su plaćali kazne zbog kojih su bili kažnjavani kada je u pitanju postupak javnih nabavki.

Pored ovog Zakona o javnim nabavkama, na dnevnom redu je i Zakon o javnom dugu. Kada govorimo o tome koliki je javni dug, znamo da na kraju prethodne godine, 31. 12. je iznosio 23 milijarde 328 miliona 438 hiljada evra i da je negarantovani dug, kad pričamo o lokalnim samoupravama, iznosio 313 miliona 835 hiljada 730 evra. Odnosno, i ove izmene i dopune zakona idu ka tome da u stvari uvedu veću kontrolu kada su u pitanju lokalne samouprave i samim tim su ta zaduženja koja postoje kod lokalnih samouprava pod većom lupom samog Ministarstva finansija i svih ostalih institucija koje vrše kontrolu i samih direktiva koje se primenjuju kada je u pitanju uopšte deo Zakona o javnom dugu.

Kada su u pitanju novčane transakcije, izmirenje rokova, one su jako bitne zato što od 1. jula 2020. godine se rok za one koji treba da izmire svoja dugovanja definiše tačno zakonom i deo koji se odnosi na plaćanje elektronskih faktura.

Znači, i sam postupak digitalizacije se uvodi i u ovom delu, čime suštinski pokazujemo da i oni dužnici do sada jednostavno su smatrali da ih država negde oslobađa ovakvog postupka, sada moraju da budu svesni toga da su u pitanju zaista strogi aršini za sprovođenje zakona i da samim postupkom digitalizacije više niko neće moći da se nađe u zoni sivog delovanja.

Kada govorimo o Zakonu o carinskoj tarifi, vrlo je interesantna tema, jer su u pitanju domaća proizvodnja za traktorsku industriju i za nas predstavlja veliki značaj kada je u pitanju izvozni program, jer država, na kraju krajeva, i prihoduje od carina i taksi i samim tim pospešujemo i povećavamo domaću proizvodnju. Tako da ona priča da se uvoz povećava na kontu izvoza, jednostavno, ovakvim predlozima zakona se smanjuje i samim tim povećava naša domaća produktivnost.

O zakonima o igrama na sreću i kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o pranju novca i deo koji se odnosi na tzv. odredbe FATF-e i Manivala, mislim da smo imali prilike dovoljno da čujemo od mojih koleginica iz SPS-a, oni koji su slušali. Oni koji nisu, znate da jednostavno određene međunarodne standarde uvodimo za ove zakone, što je od velikog značaja, pogotovo kada je u pitanju pranje novca, da bilo koji pojedinac koji se nađe na udaru zakona, po bilo kom osnovu, zaista ne može da se bavi ovim poslom i, na kraju krajeva, samim tim, država sprovodi mnogo veću kontrolu u ovoj oblasti.

Zakon o duvanu, sa svojim izmenama i dopunama, treba da obezbedi predvidivost poslovanja uopšte preduzeća odnosno kompanija koje se bave proizvodnjom duvana i veću transparentnost, iako znate da je na snazi onaj deo drugi u odnosu na zabrane uopšte zakona o korišćenju duvana. Onda je državi uvek teško da na određeni način treba da stimuliše određene kompanije koje se bave ovim poslom, a samim tim država, povećavajući određene takse za carine ili akcize time puni budžet, ali, s jedne strane, druga ministarstva, kao što je Ministarstvo zdravlja, imaju određenu svoju politiku da promovišu da kod mladih sve manje ovakav postupak i ovakvo korišćenje ne treba da postoji.

Kada govorimo o Zakonu o centralnom registru za obavezno socijalno osiguranje, ovde imamo neke suštinske promene koje pokazuju da je postupak digitalizacije i veza sa Ministarstvom prosvete i nauke jako važna, zato što se sada stvara određena veza između samog Ministarstva prosvete i nauke, gde će Centralni registar za obavezno socijalno osiguranje imati obavezu da izveštaje na osnovu neto prihoda zaposlenih šalje kroz taj jedinstveni informacioni sistem prosvete Ministarstvu prosvete, tako da ćemo imati prilike da vidimo da li neki profesori rade na više fakulteta pa primaju više naknada i da li je to u skladu sa određenim zakonima.

O svemu tome imaćemo prilike na određeni način da sprovodimo veću kontrolu kada su u pitanju nastavnici i profesori, što Ministarstvo prosvete je primetilo da očito postoje određeni problemi u tom segmentu i upravo zbog toga je insistiralo da do ovakvih promena dođe.

Uglavnom, rezime svih ovih današnjih zakona treba da da šansu da ono što smo usvojili budžetom za 2020. godinu, gde će rast privrede biti minimum 4% u sledećoj godini, gde ćemo obezbediti zaista sredstva za plate i penzije po onom modelu koji smo usvojili sa budžetom, otvara mogućnosti da zaista ono o čemu smo govorili kada smo prošle nedelje usvajali zakone o povećanju političkih sloboda, zaista je potrebno da ekonomske slobode za koje SNS uspela da se izbori i nakon vremena kada je nasledila totalni kolaps u društvu kada su u pitanju plate i penzije i privreda zaostala i ono zbog čega su mnogi, kao što su Đilas, se obogatili i uspeli da u svojim firmama prihoduju preko 600 milina evra, da sebi negde obezbede jako lagodan život misleći da sada posle toliko godina se vrate u politički život na taj način što nemaju podršku građana Srbije, sa jedne strane, a sa druge strane, nasiljem i na nelegalan način pokušaju da zauzmu određene institucije.

Imali ste prilike da vidite kako to izgleda u proteklim danima i napadom na institucije i spolja i unutra, jer ono što se dešava, znate, na ovim predgovorima sa svim političkim subjektima u društvu i ono što se dešava i sa pregovaračima iz Evropskog parlamenta i ono što se dešava i u radu samog RIK-a je u stvari želja zaista svih relevantnih subjekata u društvu, koji vode ovu državu da pokažu da ne postoje uslovi koje mi ne možemo da usvojimo, a da pokažemo građanima naše rezultate, rezultate naše politike i da jednostavno sa tim rezultatima dobijemo podršku građana za budućnost Srbije kako ćemo graditi novu stvarnost, kako ćemo vratiti ovde svu onu decu koja su otišla u inostranstvo da rade, jer će se otvoriti mnoga radna mesta, pogotovo u IT sektoru. Otvorili smo mogućnost za te povratnike iz inostranstva da otvore svoje kompanije, ne plaćaju poreze. U8pravo zbog toga jednostavno pokazujemo svakim danom da mislimo na sve ljude, na sve sektore samo zbog toga da bi imali bolje sutra.

Oni koji nemaju podršku građana jednostavno ne misle dobro ovoj Srbiji i oni svojim pokušajima nasilnog vođenja države kroz diktiranje kako će mediji izgledati, kroz diktiranje kako će izgledati život svakog od onih koji danas vode državu na odgovornim mestima, blateći svakog pojedinca, počev od njih samih, do njihovih porodica, u stvari pokazuju da ovoj državi i svojoj budućnosti ne žele dobro.

Zbog toga, kada govorimo o konkretnim zakonskim predlozima, treba govoriti sa činjenicama, ne treba se upuštati u paušalne osude koje imamo od strane nekih koji čak nisu dobili ni podršku da sede ovde kao narodni poslanici, već su brže-bolje za određeni novac otišli u te novoformirane stranke, pokrete. Jednostavno, treba razgovarati argumentima i ignorisati svaki vid nasilja zato što to neće doprineti boljoj budućnosti Srbije, već samo onome što pokazuje nama ovde, onima koji žele zaista dobro sutra, da nema tog zakona koji može da nas natera da izađemo iz bilo kojih zakonskih okvira Ustava Srbije da bi nekome dozvolili da na nelegalan način uđe u ovu Skupštinu i počne da vodi Srbiju.

Za tako nešto ne postoji volja građana, ne postoji podrška i mi zbog toga u Danu za glasanje isključivo ćemo se voditi onim što su zvanični predlozi države, što su zvanični predlozi Vlade Republike Srbije, nadležnih ministarstava i zbog toga mi danas smo imali prilike na dnevnom redu Skupštine da glasamo i za nadzorni odbor koji će zaista vršiti nadzor nad svim izbornim radnjama koje ćemo imati u narednoj godini.

U Danu za glasanje ovaj set zakona treba da podržimo zato što će to svima nama i našoj deci doneti bolje sutra. Hvala.