Dame i gospodo narodni poslanici, čudne su javne nabavke. Danas najviše prigovora u funkcionisanju države i lokalnih samouprava nabavki imaju pripadnici stranke bivšeg režima. To su oni čije adrese ne možemo lako saznati. To su oni koji su iz pocepanih patika uskočili na Maldive, na jahte, došli do stanova u Beču, Londonu, došli do imovine vredne 20 i nešto miliona evra, samo u stanovima, kao što je to Đilas, došli do toga da ako nađete sudskog pozivara da im uruči pozive, on mora da ima pasoš, mora da ima vizu, jer da bi pronašao te novokomponovane bogataše to može samo sudski pozivar koji može da putuje u inostranstvo, koji ima putnu ispravu, odnosno pasoš koji je viziran za mnoge zemlje gde oni imaju svoju destinaciju.
Dame i gospodo, raj bogatih je zasnovan na paklu siromašnih. Siromaštvo ne proizvode siromašni, nego bogati tako što štekuju, kako mladi kažu, pare uzimajući pare od miliona građana i postaju milioneri. Taj novac izlazi iz opticaja i to društvo postaje siromašno, ne samo zato što su bogati pokrali siromašne, već zato što su taj novac izneli na Kukova i druga belosvetska ostrva i naravno ne troše ga ovde, ne plaćaju porez ovde i to je mnogostruka šteta.
Govorio sam i ponoviću zbog migranata, te logore koje bi oni dizali verovatno bi sproveli javne nabavke i verovatno bi kao Most na Adi glavni pregovarač bio Dragan Đilas. Verovatno bi to bilo četiri puta iznad planirane cene i verovatno bi taj put vodio u neki pakao. Verovatno bi u tom logoru bili mi.
Znate da su nam pretili popisivanjem, da nam znaju adrese, onda zajedno onaj novinar, kako se zove, rekao je da nas treba sve nabiti u logore, onda bi tu malo silovali…
Molim?
(Aleksandar Martinović: Mene bi oražili.)
… onda bi malo silovali, onda bi malo oražili gospodina Martinovića, onda bi oražili gospodina Đukanovića. Mene bi odveli na planinu i sekli deo po deo.
Dakle, pošto ja slabo idem uzbrdo, zbog bronhitisa, verovatno bi morali da me nose, pri tome bi verovatno dvojicu zarobili, pošto oni ne nose ništa sem novca, posle toga bi vas malo streljali, pa bi posle toga nas malo mučili još tako streljane, pa bi onda Đorđe Vukadinović, propisao da se to ne radi na Terazijama, jer tamo se vešaju rodoljubi, već na nekom drugom mestu koje sa malo vidi. Dakle, nemojte da vas čude izjave i Boškića i Ljotića o migrantima i to na dan migranata. Eto, on bi sagradio jedan veliki logor, zidove, eto, on bi podigao proizvodnju žice, cigle itd. nekih cevi bešavnih itd. da se taj logor sagradi, sazida i strpao bi tu migrante koji su retkost u Srbiji, ali bi verovatno i mi sami pokušali da budemo migranti od tih zidova. Jer ti zidovi sprečavaju da se uđe, ali ti zidovi sprečavaju i da se izađe. Verovatno Boško Ljotić misli da nas sve pohvata u tim zidinama, strpa u te logore i da primeni one mere koje sam već opisivao.
Dame i gospodo, nekima je ovo smešno, ali ja mislim da tako opasnim idejama treba stati na put. Neko ko baštini i ko je prevazišao ideje Boška Ljotića i koji se udružio da DS, pazite DS, zajedno sa Boško Ljotićem, zajedno sa idejama o logorima, zidovima, zidinama itd. meni to zvuči neverovatno. Oni koji baštine ideje Zorana Đinđića.
Već kad sam to rekao, da kažem da oni ne liče za Zorana Đinđića. Mi koji smo sarađivali sa njim znamo da on nije bio antinacionalan, o njemu ima mnogo grešaka, o njemu kruže razne priče, ali moje mišljenje je da njegova politika nije ova politika DS, da su oni preuzeli politiku nekadašnjeg građanskog saveza i da tu politiku pokušavaju da navodno propovedaju Srbiji, ali politika građanskog saveza i politika Boška Ljotića ne idu zajedno. Kako sve to opstaje? Verovatno zbog novca. Ima veoma bogatih ljudi koji misle da sa novcem mogu sve, ali samo treba da znate da ti isti ljudi koji misle da sa novcem mogu sve, su spremni da za novac urade sve, da žrtvuju nacionalni i državni interes Republike Srbije. Hvala.