Zahvaljujem.

Na član 181. amandman su, sa ispravkom, zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 184. amandman je podneo narodni poslanik Ljiljana Mihajlović.

Da li neko želi reč?

Koleginice Mihajlović, izvolite.

Hvala.

Amandmanom SRS u članu 184. stav 1. menja se i glasi: „Ministarstvo nadležno za funkcionisanje sistema elektronske uprave uspostavlja portal javnih nabavki i obezbeđuje tehničke uslove za njegovu primenu“.

Kao što nam je poznato, elektronska uprava je u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Međutim, predlagač zakona propisuje uređenje i delokrug rada Kancelarije za javne nabavke kao posebne organizacije, a posebno se naglašava njena funkcija upravljanja portalom javnih nabavki, iako je ovaj portal već u nadležnosti Uprave za javne nabavke koja funkcioniše po propisima o državnoj upravi.

Ostaje nejasno, ali pre svega i nepotrebno, zašto sada osnivati neku novu kancelariju za javne nabavke? Zato što to nalažu direktive EU. Mislim da se svi u ovom parlamentu moramo složiti da sistem javnih nabavki mora da se utvrđuje isključivo u skladu sa kriterijumima u Republici Srbiji.

Naime, uvode se nekakvi evropski pragovi u zakon. Time dovodimo u pitanje sopstveni suverenitet. Izlazi se iz ekonomskih okvira i zadire se u daleko važnija pitanja. Koji su to ekonomski pragovi? Koje Evrope? One u uniji ili one koja nikada neće ući u tu uniju?

Ovakav Predlog zakona sa ovakvim formulacijama može se braniti i opravdavati nekakvim usklađivanjem sa zakonima i standardima EU. Međutim, u svetlu jasnih činjenica nema ništa od ulaska Srbije u EU, tako da je i ta odbrana ništavna.

Srpska radikalna stranka je u svom političkom radu od prvog dana iznosila neoborive argumente da nam ovakva EU nije potrebna i da nam može doneti samo novi oblik okupacije. Postavlja se pitanje zašto sada, kada je i najvećim zagovornicima jasno da od ulaska u EU nema ništa, još uvek na dnevnom redu imamo zakone koji favorizuju standarde ove unije? Zahvaljujem.

Na član 185. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Stevanović, Vladimir Đurić, Tatjana Macura, Nemanja Radojević i Ljupka Mihajlovska.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 191. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Dodeljivanje ozbiljnih velikih poslova bez tendera je manir vaše vlasti i nije – ih, nego stvarno. Sada ćemo vas podsetiti na još jedan veliki posao koji ste dodelili bez tendera, a to je 185 ha zemljišta u Beogradu, u „Beogradu na vodi“. Nikada niste dali objašnjenje kako je moguće da ste direktnom pogodbom bez tendera toliko zemljište dodelili nekome s kim ste se vi dogovorili, ne može se nazvati ni ponuđačem.

Da ne bude opet – vi ste protiv ovog ili onog, da se razumemo, SRS je za realizaciju projekta „Beograd na vodi“ jer je to naš projekat. To je Vučić promovisao kao kandidat za gradonačelnika Beograda u ime SRS, ali mi smo mislili i sada mislimo da ovaj posao nije mogao da se dodeljuje ovako ispod žita. Pitanje je da je bio raspisan tender da li bi se pojavili neki investitori, grupe investitora recimo iz Srbije koji bi isto ovo ovako gradili ili bi to bio neko iz inostranstva ko bi stvarno došao sa realnim novcem, jer vi dobro znate da Arapi koji su uključeni u ovaj posao da je tu najmanje njihovog novca. Dobro znate šta je sve ugovorom prihvaćeno da će se raditi o trošku grada Beograda, od raščišćavanja, infrastrukture itd.

Nikada nismo dobili odgovor na pitanje – zašto je to moralo tako da se uradi? Zbog toga vam i smetaju amandmani Dejana Radenkovića, jer kada bi neki njegovi amandmani bili prihvaćeni ili neki amandmani SRS, onda takvi poslovi ne bi bili mogući, onda bi sve bilo jasno, vidljivo, onda da se znaju predračuni, proračuni i onda ništa ne bi bilo onako – desilo nam se, a nažalost, nama se dešavaju takve stvari i to uvek na štetu državnog budžeta, na štetu sredstava koja svi građani Srbije stavljaju u budžet.

Mi nismo od onih koji kažu da su to pare naroda, jer onog momenta kada vi, ja ili bilo ko drugi uplati porez ili doprinos, to više nisu moje pare, to su pare državnog budžeta, a vi ste dobili od naroda vlast da vi pažnjom dobrog domaćina upravljate tim sredstvima. Vi to ne radite i zato dajete velike poslove bez tendera.

Zahvaljujem.
Na član 192. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč?
Na član 193. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Izvolite kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 193. u sebi sadrži odredbe u kojima se pominju i platni razredi. Svojim amandmanom sam tražio da se ovaj član zakona briše jer besmisleno je pominjati nešto čiji zakon ne postoji. Srpska radikalna stranka je uporno insistirala da se donese zakon o platnim razredima. Taj zakon nije donet i pitanje je kada će biti donet i da li će uopšte biti donet i iz tog razloga ne treba da stoje odrednice u zakonu koje nisu regulisane zakonom.

Što se tiče Zakona o javnim nabavkama, taj zakon je jedan od možda najznačajnijih zakona koji ova Skupština donosi, iz razloga što najveći deo budžeta koji prihoduju svi građani Srbije ide putem ovih javnih nabavki.

Mi smo ovde govorili i o javnim nabavkama velike vrednosti i, naravno, kod javnih nabavki velikih vrednosti postoji veća mogućnost za zloupotrebe.

Međutim, niko nije pomenuo javne nabavke male vrednosti, gde takođe postoji problem, ali problem jedne druge vrste. U malim firmama, opštinama, školama, itd, gde ima potreba za javnim nabavkama male vrednosti, administracija je toliko glomazna, toliko složena, da bukvalno mnogi projekti, mnoge stvari ne mogu biti realizovani iz razloga što baš ovaj zakon ne može da se donese, što ove stvari ne mogu da se realizuju, jer zavise i od lokalnih samouprava i svega toga.

Zato bi trebalo da Vlada razmisli, kada su u pitanju javne nabavke male vrednosti, da se mnoge stvari pojednostave, kako bi se posao obavljao efikasnije i na dobrobit svih građana i kolektiva.

Zahvaljujem.
Na član 197. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi provincijalci, kako nas mnogi zovu, mi sendvičari, mi iz unutrašnjosti, koji smo uvek patriotski naklonjeni svojoj državi, mi volimo da naša prestonica lepo izgleda. Posebno volimo kad prelazimo mostove, posebno volimo da ne vidimo ruglo, pacove, zmije i razna polurazrušena skladišta, napuštene vagone, itd, to što smo gledali do 2014. i 2015. godine.

Tačno je da nije postojala javna nabavka, gospodine Martinoviću. Ali, o tome smo se izjasnili ovde u Skupštini.

O Beogradu na vodi, o međudržavnom sporazumu, se izjasnila ova Narodna skupština. Koliko se ja sećam, vi ste pravnik i nema veće transparentnosti javnosti nego kad dođete u Skupštinu sa predlogom da kažete - ovde ćemo izgraditi jedan omanji grad, Beograd će izgledati još lepše, izgledaće ovako, da je to svim medijima predstavljeno i, gle čuda, Dragan Đilas se digao i kaže - nebitno je čija je ideja bila. Bitno je, hvala onome čija je ta ideja bila. Ali, i Dragan Đilas je nekad to podržavao, čak i Balša Božović. Supruga ili bolja polovina Balše Božovića učestvuje čak u prodaji stanova u Beogradu na vodi, a on je vodio ovde pravu kampanju, Balša Božović, protiv Beograda na vodi. Valjda se posvađao sa devojkom, ili ga devojka napustila, ne znam iz kojih razloga.

Mi koji dolazimo u Beograd, i dalje volimo da naša prestonica izgleda dobro, lepo, bez obzira što ne živimo tu. Naša želja je da i mi, a to auto-putevi i investicije omogućuju, po kvalitetu života ne zaostajemo mnogo za Beograđanima.

Želimo da i u poljoprivrednim regionima, pa čak i selima, budu pristojni putevi, pristojne telekomunikacije, pristojan život, da se stanovništvo ne seli u Beograd, da Beograd ne raste brojčano, nego da raste izgledom, da raste kvalitetom života svojih građana, da ima moderne stadione, jer mi nemamo nijedan stadion koji je kvalifikovan za UEFA i FIFA prvenstva. Dakle, uskoro Partizan, Zvezda i reprezentacija neće moći da igraju u našoj zemlji ukoliko se ne izgrade i ti stadioni.

Mi bi voleli da mi možemo da imamo stadion od 50 hiljada gledalaca, međutim, recimo, u Inđiji je to neizvodljivo. Normalno je da to bude u blizini naše prestonice, na periferiji. Normalno je da imamo stadione, jer i ta gradnja podiže bruto domaći proizvod, podiže utrošak betona, cementa, armature, itd. Na određeni način, i kroz tu vrstu javnih investicija se podiže BDP, građevinci unapređuju svoje tehnologije, bolje se živi, itd. Oni će verovatno imati veće plate, što želim, da novac bude raspoređen što više prema radnoj snazi, a što manje prema kapitalu. Ali, bez kapitala nema ni radnih mesta, tako da treba poštovati i rad, poštovati kapital i naći određenu srazmeru, što ova Vlada pokušava da čini dizanjem minimalne cene rada.

Mi smo sanjali san da plata jednog dana u Srbiji bude hiljadu maraka. Ta plata u Srbiji sa hiljadu maraka, pretvorite to u bosanske marke, one su ekvivalentne vrednosti nekad nemačkih maraka i od nove godine prosečna plata u Srbiji će biti hiljadu maraka, a minimalac će biti 500 maraka. Naša želja je da to zaradimo, da i penzije i plate i zaradu budu iz rasta BDP veće, da imamo što više zgrada poput Beograda na vodi. I to je želja, mislim, ne samo vlasti, ne samo opozicije, to je želja svih građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 203. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 214. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 225. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 225. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Jojiću, izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Kada su u pitanju javne nabavke, ne treba izostaviti revizore.

Postavlja se pitanje - kako je moguće, ako revizor utvrdi kriminal, na desetine i desetine miliona dinara, ili stotine miliona dinara, i da javni, odnosno državni revizor podnese prekršajnu prijavu, a za takvo krivično delo zbog zloupotrebe službenog položaja i zloupotrebe odgovornog lica propisana je kazna do 12 godina, dame i gospodo?

Podsetio bih kako su to u javnim nabavkama demokrate u Pančevu 2006. i 2007. godine činili: asfaltirali su ulicu Dositejevu dužine 108 metara, ali je iz budžeta plaćeno 90 miliona dinara, a široka svega sedam metara.

Kakva je bila korupcija dame i gospodo iz SNS, vama je dobro poznato. Setite se „Razvojne banke Vojvodine“, gradonačelnik tadašnjeg grada Pančeva je iz budžeta grada Pančeva uzeo 600 miliona dinara i uložio u depozit „Razvojne banke Vojvodine“. Da li su ta sredstva namenjena i upućena na adresu i u koje namene su iskorišćena i da li je depozit, gde su demokrate naredile da u Vojvodini sve opštine i gradovi moraju 30% svog budžeta da daju u depozit „Razvojne banke Vojvodine“ gde se u stvari radilo o organizovanom kriminalu i velikom lopovluku. Da li neko za to odgovora dame i gospodo? Čini mi se ne.

Javne nabavke su zaista ozbiljna stvar. Verujem dame i gospodo narodni poslanici, iz SNS da se i vi slažete da javne nabavke moraju da imaju drugi tretman, da moraju imati prioritete, da nadležne službe moraju da rade svoj posao, da inspektori nadležnih resora, ukoliko ne rade svoj posao, imaju da budu razrešeni i krivično gonjeni ukoliko prikrivaju kriminal koji košta ovu državu na milijarde i milijarde i zato nam penzioneri i invalidi imaju od 15.000 do 35.000 penzije itd.

Tu treba da povedemo računa i lopove iza brave, u đul baštu, pa neka se nađu tamo jedno vreme, pa da vidimo kako će da se radi. Imaćete dobru vlast i imaćete dobre ljude i podržaće vas narod.

Ovako, ako vi ćutite i ne radite svoj posao, odnosno institucije, džaba je ovo što se donose zakoni. Rekao sam, brojni zakoni i podzakonski akti služe nekome kao toalet papir.