Dame i gospodo narodni poslanici, mi provincijalci, kako nas mnogi zovu, mi sendvičari, mi iz unutrašnjosti, koji smo uvek patriotski naklonjeni svojoj državi, mi volimo da naša prestonica lepo izgleda. Posebno volimo kad prelazimo mostove, posebno volimo da ne vidimo ruglo, pacove, zmije i razna polurazrušena skladišta, napuštene vagone, itd, to što smo gledali do 2014. i 2015. godine.
Tačno je da nije postojala javna nabavka, gospodine Martinoviću. Ali, o tome smo se izjasnili ovde u Skupštini.
O Beogradu na vodi, o međudržavnom sporazumu, se izjasnila ova Narodna skupština. Koliko se ja sećam, vi ste pravnik i nema veće transparentnosti javnosti nego kad dođete u Skupštinu sa predlogom da kažete - ovde ćemo izgraditi jedan omanji grad, Beograd će izgledati još lepše, izgledaće ovako, da je to svim medijima predstavljeno i, gle čuda, Dragan Đilas se digao i kaže - nebitno je čija je ideja bila. Bitno je, hvala onome čija je ta ideja bila. Ali, i Dragan Đilas je nekad to podržavao, čak i Balša Božović. Supruga ili bolja polovina Balše Božovića učestvuje čak u prodaji stanova u Beogradu na vodi, a on je vodio ovde pravu kampanju, Balša Božović, protiv Beograda na vodi. Valjda se posvađao sa devojkom, ili ga devojka napustila, ne znam iz kojih razloga.
Mi koji dolazimo u Beograd, i dalje volimo da naša prestonica izgleda dobro, lepo, bez obzira što ne živimo tu. Naša želja je da i mi, a to auto-putevi i investicije omogućuju, po kvalitetu života ne zaostajemo mnogo za Beograđanima.
Želimo da i u poljoprivrednim regionima, pa čak i selima, budu pristojni putevi, pristojne telekomunikacije, pristojan život, da se stanovništvo ne seli u Beograd, da Beograd ne raste brojčano, nego da raste izgledom, da raste kvalitetom života svojih građana, da ima moderne stadione, jer mi nemamo nijedan stadion koji je kvalifikovan za UEFA i FIFA prvenstva. Dakle, uskoro Partizan, Zvezda i reprezentacija neće moći da igraju u našoj zemlji ukoliko se ne izgrade i ti stadioni.
Mi bi voleli da mi možemo da imamo stadion od 50 hiljada gledalaca, međutim, recimo, u Inđiji je to neizvodljivo. Normalno je da to bude u blizini naše prestonice, na periferiji. Normalno je da imamo stadione, jer i ta gradnja podiže bruto domaći proizvod, podiže utrošak betona, cementa, armature, itd. Na određeni način, i kroz tu vrstu javnih investicija se podiže BDP, građevinci unapređuju svoje tehnologije, bolje se živi, itd. Oni će verovatno imati veće plate, što želim, da novac bude raspoređen što više prema radnoj snazi, a što manje prema kapitalu. Ali, bez kapitala nema ni radnih mesta, tako da treba poštovati i rad, poštovati kapital i naći određenu srazmeru, što ova Vlada pokušava da čini dizanjem minimalne cene rada.
Mi smo sanjali san da plata jednog dana u Srbiji bude hiljadu maraka. Ta plata u Srbiji sa hiljadu maraka, pretvorite to u bosanske marke, one su ekvivalentne vrednosti nekad nemačkih maraka i od nove godine prosečna plata u Srbiji će biti hiljadu maraka, a minimalac će biti 500 maraka. Naša želja je da to zaradimo, da i penzije i plate i zaradu budu iz rasta BDP veće, da imamo što više zgrada poput Beograda na vodi. I to je želja, mislim, ne samo vlasti, ne samo opozicije, to je želja svih građana Republike Srbije. Hvala.