Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Filip Stojanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 8. Predloga zakona o javnim nabavkama, amandmanom sam tražio da se u ovom članu reč „transparentnost“ zamenjuje sa rečju „javnost“.

Poznat vam je stav SRS da se mi uvek principijelno zalažemo, da se u zakonima koje donosi Narodna skupština ne koriste strane reči ako to nije neophodno. Međutim, ovakva praksa se ponavlja iz zakona u zakon, ali ako zanemarimo ovu činjenicu, ne možemo preći preko toga da mnoge stvari u ovom zakonu nisu dobre i morale su se rešiti na drugačiji i efikasniji način. Javne nabavke su ozbiljna stvar i to je idealno mesto za sve vrste zloupotrebe.

Jedan takav primer javne nabavke gde je zloupotreba očigledna imamo kod Moravskog koridora čija izgradnja počinje ovih dana. Srpska radikalna stranka odavno je upozoravala celokupnu srpsku javnost da ministarska Zorana Mihajlović putem javne nabavke protežira američku firmu „Behtel“. U početku nam mnogi nisu verovali, ali se ispostavili da su apsolutno u pravu. Posao je dobila američka firma, iako je imala ponudu koja je veća za 300 miliona evra od ponude kineske firme. To je tipičan primer zloupotrebe kod javnih nabavke i ko je odgovarao zbog toga? Niko.

O tome je naš najveći problem, papirološki se sve pokrije, a račun plaćaju građani Srbije. Zahvaljujem.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Dubavko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru mog amandmana izneću iskustvo ljudi iz uprave za javne nabavke. Zakon o javnim nabavkama je jedan veoma važan zakon koji treba da reguliše trošenje državnih para. Umesto toga svi znaju da je skoro svaki tender namešten i u tome je glavni problem. Više niko ne želi da učestvuje u tome jer nema konkurencije. Najčešće je samo jedan ponuđač na tenderu. Bez konkurencije nema dobre ponude.

Tako je bilo i za autobuse u Beogradu. Zatvoren tender, samo se turska firma javila, a niko nije smeo da se žali. Normalno, ta firma je dobila posao.

To su oni autobusi koji kada krenu ne mogu da se zaustave dok ne udare u zid i ko zna šta sruše i pokupe do tada. Zaglavljuje im se gas, imaju grešku. Desilo se to više puta.

Možda uvođenje elektronske ponude pomogne i smanji taj strah od odmazde, jer neće biti ličnog prisustva. Taksa koja se plaća za žalbu je previše niska. Svako može da opstruira postupak nabavke. Suština je da nema konkurencije.

Uprava za javne nabavke iznosi podatke o broju ponuđača, nema konkurencije, a onda nema šta da se bira. Jedna vrsta sladoleda u frižderu, i to skupog precenjenog i, umesto da kontrolišu nabavke, da sprečavaju i kažnjavaju korupciju, ljudi iz Uprave za javne nabavke se hvale da im je tarifa 500 evra za sat vremena predavanja, kolika je prosečna plata u Srbiji, a njihova plata je već debela i predebela. Pa, ko će da učestvuje na tenderima u ovakvoj situaciji? Nema tržišta, nema konkurencije, nema volje. Kad svi znaju da je sve namešteno, čemu onda i ova farsa za zakonom? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.

Član 9. Predloga zakona formuliše načelo jednakosti privrednih subjekata i apsolutno sam saglasna sa mišljenjem Vlade da amandman treba odbiti.

Načelo jednakosti privrednih subjekata je jedno od osnovnih načela kad su u pitanju postupci u javnim nabavkama.

Predlogom ovog zakona, koji inače jeste vrlo značajan i sa aspekta sprečavanja korupcije, članom 9. dostupnost i jednakost se postiže na taj način. Jedan od načina jednakost je naravno i novo rešenje o uvođenju izjave o ispunjenosti uslova ponuđača, čime se daje mogućnost malim i srednjim privrednim subjektima da pod jednakim uslovima konkurišu postupcima javne nabavke, imajući u vidu da oni raspolažu manjim ljudskim resursima i manjim kapacitetima.

Izjava o ispunjenosti uslova svakako da, sem što doprinosi jednakosti u postupcima javnih nabavki, smanjuje administrativne troškove, s obzirom da je to propisani obrazac koji dostavljaju ponuđači. Na kraju postupka tek onaj ponuđač koji bude izabran u postupku javnih nabavki imaće mogućnost da priloži svu neophodnu dokumentaciju.

Ono što, takođe, želim da naglasim jeste da je u vreme vladavine žutog tajkunskog preduzeća, a po procenama EU, svaki četvrti dinar iz postupaka javnih nabavki odlazio u privatne džepove.

Takođe, želim da naglasim da je još pokojna Verica Barać ukazivala na velike korupcije žutog tajkunskog preduzeća u postupcima javnih nabavki i negde se procenjivalo da kroz provizije i druge nelegalne tokove godišnje iz postupaka javnih nabavki ode oko milijardu evra.

Žuto tajkunsko preduzeće, naravno, kroz pljačkaške privatizacije došlo je do ogromnog novca i ogroman novac je kroz te pljačkaške privatizacije iznet iz inostranstva, ne prema našim procenama, nego prema procenama jednog američkog instituta i to u iznosu od oko 51 milijarde dolara.

Moram da napomenem da je žuto tajkunsko preduzeće, nakon smrti premijera Zorana Đinđića, kroz prodaju „Železare“, naravno za nikakav novac, preuzelo i kompletne dugove na državu, a ti dugovi „Železare“ iznosili su oko milijardu i po dolara.

Naravno, oni su pribegli prodaji „Železare“ za beznačajnu svotu novca i za preuzimanje čitavog i kompletnog duga na teret države, odnosno na teret svih građana samo da bi kupovali socijalni mir i da bi kupovali populističke poene za svoju stranku.

Naravno da pitanje „Železare“ jedini ko je rešio to je naš tada premijer, a sada predsednik Aleksandar Vučić sa strateškim partnerstvom sa kineskom kompanijom i danas u „Železari Smederevo“ radi preko 5.000 radnika. „Železara Smederevo“ je jedna od najvećih izvoznika, „Železara Smederevo“ podiže i grad Smederevo, a puni i lokalni i republički budžet. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Ja bih isto po amandmanu, pošto je koleginica već puno stvari rekla vezano za ovaj amandman, da je Vlada dala pravo obrazloženje.

Mislim da u okviru Predloga ovog zakona vezano za javne nabavke konkretno imaće mnogo boljih stvari nego što su bile do sada. Znači, zakon se popravlja. Daje se mogućnost da se kvalitetnije rade javne nabavke, da se kontroliše, ali, s druge strane, i tehnički da se to završava mnogo brže, jer smo imali iks situacija da pojedini učesnici u javnim nabavkama jedni druge varaju, lažu, a sve na štetu onog ko podnese zahteva, odnosno ko traži da se neki posao odradi.

Do sada su imali veći broj takvih javnih nabavki gde su okviru toga urađene loše stvari i data je sada mogućnost da se to popravi. Mislim da je ovaj zakon mnogo bolji. Daje se veća mogućnost da to bude urađeno na najbolji način, da se radi veća kontrola.

Normalno, rezultat toga mora biti veća ušteda za sve naše lokalne samouprave, za sve one privredne subjekte koji rade poslove javnih nabavki. Na taj način ćemo imati mogućnost da stvarno obezbedimo više sredstava za nerazvijena područja, za brdsko-planinska područja, za područja opštine kojima je potrebno da se više izdvaja kroz program razvoja privrede, poljoprivrede i svih onih stvari o kojima govorim.

Ja ću još jednom podržati predlog ovog zakona kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke. Mislim da je ovaj Predlog zakona bolji, daje veću mogućnost da se poslovi završavaju za dobrobit i jeftinijih ponuda, normalno, i da budu kvalitetniji radovi, da to bude za dobrobit svih onih kojima je to potrebno.

Još jednom, kolege iz SRS imaju niz amandmana koji su, ovako kada se gleda tehnički, korektno je da se kaže da je to dobro. Dobro je da se kaže da bude sve na srpskom jeziku. Ja sam uvek bio za to da bude sve na srpskom, ali moramo poštovati određene smernice, jer naša želja jeste kao države da idemo prema EU, da imamo određene stvari i privilegije koje tamo dobijamo.

Još jednom, mislim da je ovaj zakon pozitivan i da ne treba prihvatiti ovaj amandman.

(Aleksandar Šešelj: Replika.)

Pravo repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Ono što je osnovna stvar jeste ako govorimo o javnim nabavkama, da smo mogli da vidimo samo pre neki dan apsolutnu negaciju svega toga kada je potpisan komercijalni ugovor sa američkom kompanijom „Behtel“ za izgradnju Moravskog koridora, jer je to direktna pogodba, jer tu nije bilo konkurencije, jer je taj poziv bio pisan tako da na njemu samo „Behtel“ može da prođe. Dakle, pod direktnim pritiskom američke ambasade u Beogradu je potpisan ugovor sa američkom firmom „Behtel“ za tu izgradnju, iako je skuplji minimum 250 miliona evra, a videli smo da tu može da bude još nepredviđenih troškova i više od 20%. Ko zna kolika će tada biti cena na kraju.

Dakle, proizvoljno se odabrala ta firma zbog političkih pritisaka, političkih uslovljavanja, a ne zato što je najbolja. Ukoliko samo poredimo izgradnju autoputa „Miloš Veliki“, koji je gradila jedna kineska kompanija, koja je angažovala srpske podizvođače, sada smo u situaciji da nam ta kineska kompanija više nije dobra, iako je za 250 miliona evra jeftinija, minimum, i da ne angažuje srpske podizvođače, već američka kompanija, koja angažuje turske podizvođače.

Dakle, nenormalna jedna situacija i apsolutna suprotnost onome što treba da bude uopšte poenta javnih nabavki, da se izabere što kvalitetnije i sa što boljom cenom, a ne bez ičega, bez ikakvog konkursa, bez ikakve konkurencije da se izabere jedna kompanija koja, videli smo iz iskustava nekih drugih zemalja u regionu, postoje samo direktnom pogodbom i korupcijom. Takva je danas situacija i u Srbiji.