Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Vjerica Radeta i gospodin Šešelj iz SRS ukazaše na brojne probleme vezane za javne nabavke.

Ja ću samo da vam skrenem pažnju, dame i gospodo, da li ima kriminala u Pančevu ili nema? Da li je moguće da se za jedan javni wc i njegovo krečenje utroši 17 miliona dinara? Pa, gde je ta policija, gde je tužilaštvo i gde je sud? Ovo ne verujem da je engleska kraljica imala takav toalet. Ko se ovde ugradio i koje ovde pio i pola šarcu davao?

Dame i gospodo, slažem se sa kolegom koji je malopre rekao da možete donositi brojne zakone. Ti zakoni nekome služe kao toalet papir, jer se ne primenjuju. To je problem u Srbiji. Niko ne poštuje zakon, ali mi nemamo nadležne organe koji kontrolišu. Gde je danas ministar finansija da odgovara narodnim poslanicima, a troše se budžetska sredstva na milijardama?

Dakle, dame i gospodo, korupcija u javnim nabavkama bi mogla da izgradi dva auto-puta po 100 kilometara. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, specijalista za javne nabavke gospodin Dragan Đilas, ko bi drugi, evo, naslov u „Politici“ kaže: „Bankrot Beograda te 2013. godine. Đilas umešan u aferu tešku 1,3 milijarde evra“.

Pa, normalno, to je sića za njega.

„Bivši gradonačelnik uspeo je da grad uvali u dugove dok je desetine miliona evra otišlo na malverzacije i nameštene tendere“. Znamo.

„U isto vreme Đilas je srozao ugled DS i zgrnuo milione preko „Dajrekt medije“, kaže izvor iz „Politike“. „Skinuo nam je kožu sa leđa“. Pa, nego šta je.

Bukvalno, Dragan Đilas, bivši gradonačelnik uspeo je da Beograd i Beograđane uvali u bulu tešku, neverovatnih, 1,3 milijarde evra. Iako je sam lider DS podvlačio da je on pre svega menadžer, izgleda izuzetno neuspešan menadžer, bar što se Beograda i Beograđana tiče, zadužio nas je do guše.

Hvala Bogu kad smo došli na vlast 2012. godine, u roku od par godina vratili smo sve dugove grada Beograda, tako da građani ne brinu.

U crno nas je zavio i njegov most, čija je izgradnja trebala da košta 190 miliona evra, a koštala je 400 miliona. Gde se dede onih 200 miliona? Niko ne zna. Znam ja, znamo svi, kod Đilasa.

Idemo dalje. Francuzi bi za taj novac 400 miliona napravili tri mosta. Pa, njihov most Mej u Francuskoj imao je sedam pilona, naš samo jedan, ali dobro, bilo ne ponovilo se.

Da sramota bude veća, čak devet miliona evra dato je da se ubrzaju radovi na mostu kako bi svečano bio otvoren u tada novogodišnjoj noći. To je naš „Điki“.

A šta mi radimo? Vlada i predsednik Vučić, sve pre roka. Evo, videli smo juče pre roka otvorena deonica puta od 18 kilometara, svi putevi novoizgrađeni, auto-putevi, 350 kilometara otvorili smo pre roka. Tako se radi.

Samo još par rečenica o gospodinu Đilasu. Ukupan ceh Đilasove vladavine svakako treba ubrojati i obnovu Bulevara Kralja Aleksandra, koji su gradske vlasti pretplatile za tričavih šest miliona evra. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite, kolega Šešelj.

Razgovarali smo u toku načelne rasprave kada je kod pitanja putnih infrastrukture, dakle, imali smo sada auto-put Niš-Merdare. Da li je isto sad ovo što se desilo sa „Moravskim koridorom“? Dakle, jedna koruptivna radnja. Da li će to biti model sada i za Niš-Merdare i za ubuduće uopšte zaključivanje ugovora za izgradnju auto-puteva?

Ne samo što nema nekih prioriteta jasnih, nego si i osnovne neke procedure, dakle koje treba da budu poštovane upravo zbog te zdrave konkurencije ne poštujemo. Mi se ovde hvalimo javnim nabavkama kako ćemo mi da time sprečimo korupciju, kao da se ovo sve pre nekoliko dana uopšte nije desilo. Nema nikakve reakcije. Aleksandar Vučić je govorio da je na deonici auto-puta Ljig-Preljina više od 40 miliona evra pretplaćeno kao pitanje kriminala bivšeg režima. Kako sada nazvati onda ovo gde je minimum 250 miliona evra uvećana osnovna cena?

Kada smo pričali o nekim nerazvijenim područjima, baš prethodni govornik, gospodin Milija Miletić je i govorio o tome, mi imamo čitav Zaječarski i Borski okrug koji u smislu putne infrastrukture predstavljaju slepo crevo Srbije. Čak i u onim izmišljenim crtežima koje Aleksandar Vučić pokazuje na televiziji, mi nismo videli ništa za ta dva okruga i uopšte u planu. Vidimo da imamo novca da dajemo mita američkoj ambasadi da im plaćamo reket. Kako to?

Videli smo, ima mnogo planova. Da li to znači da je sada „Behtel“ okupirao ovo područje i oni određuju otprilike šta će da se gradi, a ne po onome što treba da bude prioritet i potreba Srbije da izgradi, da se infrastrukturno poveže.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 353 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao, a za koji uredno primaju platu. Na taj način šalju jasnu poruku kakav je njihov odnos prema funkciji koju obavljaju, kakav je njihov odnos prema Narodnoj skupštini i kakav je njihov odnos prema građanima Srbije.

Danas dok govorimo o amandmanima na Predlog zakona o javnim nabavkama, možete da se pitate a gde su to naši vrli opozicionari? Odgovor na to pitanje je – razbežali su se po belom svetu, predsedavajući.

Jedan od njih, Vuk Jeremić, se bahati upravo u „Rokfeler“ centru u Njujorku, na Menhetnu. Tamo je već nekoliko dana, pa se i hvali na društvenim mrežama, instagram, tviter i ostale društvene mreže, kako proslavlja praznike na najluksuznijim lokacijama, njujorškim.

To nije prvi put. Neko ko bi pratio njegova česta putovanja mogao bi da kaže da je češće u Njujorku nego u Beogradu. Tu je najveći problem što tu postoje i slike luksuznih restorana u kojima obitava, pa se slika kako se veseli sa nekim prijateljima.

Dakle, u „Rokfeler“ centru, najluksuznijem delu Menhetna u Njujorku i na taj način šalje poruku građanima Srbije, koju inače vrlo često šalje, a to je da isključivo voli luksuzan život, da isključivo voli skup život, da za njega Beograd nije dovoljno dobar, da za njega Srbija nije dovoljno dobra, ali se tu takođe pridružuje svojim kolegama iz tog Saveza za Srbiju, koji su odavno već poznati kao ljudi koji žive na vrlo visokoj nozi.

Ako se setimo da smo govorili o tome pre nekoliko dana da Borko Stefanović, lažni zaštitnik radničkih prava u Srbiji nosi cipele od 600 i preko 600 evra, ako se setimo onog Kene koji isto ne dolazi na svoj posao, ali uredno prima platu narodnog poslanika, a koji nosi cipele od 1.500 evra, što smo i dokumentovali nekoliko puta, ako se setimo da je i Marko Bastać, jedan od glavnih Đilasovih jurišnika, uhvaćen pre izvesnog vremena, a to „vaš Bastać“, to vi kažete, ne kažem da je on vaš, vi ga svojatate i pokazujete u praksi, ako se setimo da je uhvaćen sa 13 hiljada evra i to kao džeparac samo, u tom trenutku mu se zateklo 13 hiljada evra i to sa povratka iz Dubaija ili gde je već bio, sad ja ne znam, pošto ja zaista ne znam da li tužilaštvo u ovoj zemlji radi svoj posao i da li se vodi postupak kada je reč o toj aferi, glavno pitanje za tužilaštvo je koliko je on zapravo izneo novca u Dubaji, kada je vratio 13 hiljada evra? Koliko je onda potrošio tamo para i odakle mu taj novac?

U pitanju je jedno društvo koje ne može da dokaže poreklo svog novca, a koji se svakodnevno na svakom mestu rugaju narodu Srbije i šalju poruku da žive na vrlo visokoj nozi, da imaju nepristojno i neobjašnjive izvore prihoda i rugaju se građanima Srbije, koji o takvim iznosima novca, nepristojnim iznosima novca, mogu samo da sanjaju. Zahvaljujem.

(Milija Miletić: Replika.)

Nemate pravo na repliku, kolega Miletiću.
Na član 11. amandman je je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana u Narodnoj skupštini doneli smo Zakon o korupciji kao jedan od pratećih zakona podrške tek usvojenom budžetu za 2020. godinu, gde sam apostrofirao javne nabavke kao izvor i leglo korupcije.

U minulom periodu, naročito posle petooktobarskog prevrata, u Srbiji je pljačka i kriminal svake vrste dobio svoj puni zamah. Na samom vrhu su pljačkaške privatizacije, gde je nekoliko milijardi evra opljačkano od naših građana.

Predlog zakona o javnim nabavkama je veoma značajan, jer treba da uredi jednu oblast prepunu izazova, a koja je bila na prvom mestu izvora korupcije. Većina onih koji su sprovodili javne nabavke nije poštovala duh zakona, tako da su one postale najkorumpiranija delatnost.

Prethodni zakon iz 2012. godine, sa dopunama iz 2014. i 2015. godine, je bio na snazi šest godina. Imao je 178 članova i 11 poglavlja. Vlada ga je podržala sa pet akata, Uprava za javne nabavke donela je osam podzakonskih akata, a matično ministarstva dva akta. Sve to nije doprinelo da javnost o javnim nabavkama stekne utisak da je u pitanju sistem i da je unapređena konkurentnost, transparentnost i efikasnost u postupcima javne nabavke. Uzgred da dodam da je ovo zakon po volji četiri evropske direktive.

Dame i gospodo, zakoni su čudna rabota. U njima sve isto ili slično piše, ali se oni se različito tumače i sprovode. Ranije smo imali upravu, sada imamo Kancelariju za javne nabavke. Ako će biti išta bolje, neka ide i tako. Hvala.