Pošto smo obavili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
(Petar Jojić: Replika.)
Kolega Jojiću, kolega Orlić je govorio o bivšem režimu, Đilasu, Bastaću, a ne o vama kao podnosiocu amandmana.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Evo, malopre smo govorili zbog čega ne treba donositi preuranjeno zakone i pre nego što je Vlada spremna da pripremi podzakonske akte i pre nego što su drugi organi spremni da zakon primenjuju. Sada imamo izmene ovog zakona upravo iz tog razloga.

Šta je suština ovih izmena? Suština izmena je produžetak rokova. Kad god vam mi kažemo tako nešto, vi se tu nešto nađete povređeni, uvređeni, a evo, Centralni registar preuzima poslove vođenja registra u skladu sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, tako je pisalo i to najkasnije do 1. januara 2020. godine.

Vi sada sedam, osam dana pre tog 1. januara 2020. godine morate da menjate zakon i onda reda radi, promenite dva, tri člana, a suština je da morate ovaj rok da pomerite na 1. januar 2021. godine, bez ikakve garancije da ćemo i tog prvog januara 2021. godine biti u prilici da primenjujemo ovaj zakon.

Podnosioci jedinstvene prijave, kako stoji u ovom zakonu su dužni da u roku, pisalo je od godinu dana od dana početka primene te odluke o jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada, da na bazi ažuriranja podataka iz člana 11. ovog stava i da to treba da urade u roku od godinu dana? Šta menjamo zakonom? Taj rok produžavamo na dve godine.

Eto, to je ono o čemu mi vama govorimo svaki put kada vidimo, kada procenimo da jednostavno ne postoje objektivni, realni uslovi za primenu nekog zakona, a vi uporni kad vam kažu tamo, pošalju vam neku direktivu, vi morate po tome da postupite, pa kako god.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite.

Aleksandar Vučić je izjavio prilikom posete nekom od zdravstvenih objekata u Srbiji, pokušaću da ga citiram doslovce: "Ubite me ako znam gde se potroši svake godine 20% budžeta za zdravstvo".

I, sad smo došli do toga da se zapitamo, taj tzv. socijalni ili zdravstveni dinar, a ovaj zakon upravo reguliše taj centralni registar svih onih koji su obveznici, kako se troši i da li su građani Srbije time zadovoljni? Nisu, jer svo najavljivano ukidanje lista čekanja za one operacije koje su najrasprostranjenije, nažalost, u Srbiji, a tiču se pre svega ortopedije i nekih drugih zdravstvenih grana, još uvek su duge i građani su prinuđeni da se iz velikih centara, gde su te liste čekanja još uvek tako velike prijavljuju u neko drugo mesto, često i stariji ljudi i da prodaju svoju nekretninu, ili da je iznajme nekome u tom velikom gradu, najčešće u Beogradu, Novom Sadu, a da se prijave u nekom manjem i da čekaju, jer će tako brže da dođu da sebi poboljšaju zdravlje.

To uopšte nije dobro, gospodine ministre. Obavezno socijalno osiguranje i taj zdravstveni dinar, kroz Fond zdravstvenog osiguranja, treba ipak neku osnovnu garanciju u primarnoj zdravstvenoj zaštiti da pruži građanima. A običan čovek, onaj koji je danas otišao u neki dom zdravlja u nekom većem gradu gde lekar opšte prakse ima od 1.500 do 2.000 pacijenata koje mora da leči i da ih prihvati kao izabrani lekar, ne može da postigne sve to. Ne može čak ni da zakaže specijalističke preglede, jer se oni obično zakazuju petog dana u mesecu, a kada dođe taj peti dan, ljudi ne čekaju više jer lekar opšte prakse to elektronskim putem nije u stanju da uradi, već kao stampedo idu u bolnice i… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o osiguranju poljoprivrednika, penzijskom i invalidskom osiguranju i zdravstvenom osiguranju. Dugovi za ove dve vrste obaveza su preko 250 milijardi. To poljoprivrednici ne mogu da plate. Radi se o stanovništvu čiji je prosek starosti 62 godine. Radi se o stanovništvu koje je zbog dugova izgubilo pravo da se leči. Ti dugovi su nenaplativi. Nastali su zbog zakona koji su donosili pripadnici stranke bivšeg režima, koji su tražili da se penzijsko i invalidsko osiguranje plati na sve članove domaćinstva, ne samo na nosioce. Tako su nastali ti enormni dugovi. Ko nije plaćao PIO osiguranje zemljoradnika, taj nije plaćao ni socijalne doprinose.

Tako smo u RFZO-u, kada proverite, imate ukupno 90 hiljada poljoprivrednih osiguranika. Poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji ima oko 500 hiljada, možda i više. Registrovanih poljoprivrednih gazdinstava ima 350 hiljada. Dakle, vreme je da opet rešavamo tuđe probleme, a oni će nas kritikovati što brže ne rešavamo probleme koje su nam oni ostavili u gomilama.

Verujem da možemo i da hoćemo da u narednom periodu rešimo taj problem. Tako ćemo dobiti, ponovo zanoviti osiguranike, biće ih više, rešićemo ljude tih nagomilanih dugova otpisom kamate i dela glavnice i to je neki predlog šta treba da uradimo u narednom periodu i da dokažemo da nije bolje biti socijalni slučaj nego seljak, već i da oni imaju prava i na dostojanstvenu starost i pravo na lečenje. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 4. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Milorad Mirčić.

Da li nek želi reč? (Ne)

Na član 4. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Sreto Perić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite.

Dame i gospodo, upravo malo pre iz izlaganja gospodina Orlića smo čuli isto ono o čemu sam ja pričao pre toga. Dakle, stiče se utisak da svi pripadnici SRS, poslanici ili drugi funkcioneri, znaju sve o kriminalu pripadnika bivšeg režima, tj. režima DS, a nema nigde sudskih procesa, nema nigde optužnica, nema nigde presuda.

Podsetiću vas, kada je uhapšen Mišković, ceo Beograd je bio izlepljen plakatima sa Miškovićevim likom, sa likom Dragana Đilasa i Čedomira Jovanovića i otprilike sa nekim pitanjem, spekulacijom - ko je sledeći?

Još 2012. godine, koliko me sećanje služi, krajem godine, su naprednjaci počeli da pričaju o kriminalu bivšeg režima, o kriminalu Đilasovom, o kriminalu DS i ostalom. Nigde nema apsolutno ničega, nigde nema optužnice, nigde nema krivične prijave, apsolutno ništa. A zašto?

To je zato što naprednjacima treba taj Dragan Đilas, treba im ta i takva Demokratska stranka, da bi uvek upirali prstom u njih i da bi im bilo dovoljno pred javnosti, bez obzira na svoje rezultate ili moguće promene koje je njihov režim uveo u Srbiju, samo da u njih upiru prstom i da misle ako su oni bolji od onih koji su bili pre njih, da je to dovoljno. To, nažalost, nije dovoljno.

Dakle, ne može biti suština i biti nešto pozitivno ukoliko nije toliko loše kao što je bilo, što je suština cele te priče oko Đilasa i Demokratske stranke. Njima trebaju oni kao mete, zato što, između ostalog, da oni nisu bili takvi kakvi jesu, vi nikada ne biste ni došli na vlast, i uvek upiru prstom u to, da bi pokazali otprilike poruku da ima neko gori od njih, da pokazuju na njih i da se zadovoljavaju samo time što su bili bolji od demokrata, a ne da pričaju o sebi i svojim rezultatima.

Zahvaljujem.

Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na sedmu tačku dnevnog reda.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi podneli narodni poslanici.

Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč?

Izvolite.

Ovo je bila prilika, gospodina ministre, da pred predstojeće parlamentarne izbore napravite zaokret i odreknete se ove politike kada su u pitanju carine na robu iz EU, gde ste vi to pustili potpisivanjem SSP-a, koliko već je prošlo godina, da zatrpa naše srpsko tržište i postepeno, a sada već i sa velikim problemima za naše poljoprivrednike, uništava domaću poljoprivrednu proizvodnju, jer vi dobro znate kao ekonomista i kao stručnjak za finansije, da bi država mogla da prihoduje više od poreza, mora da se jača domaća proizvodnja, a pre svega poljoprivredna proizvodnja i prerada naših sirovina, što nisu u mogućnosti naši poljoprivrednici da rade u dovoljnoj meri, kako bi pospešili svoju proizvodnju i snabdeli srpsko tržište.

Šest stotina miliona evra godišnje država Srbija najmanje gubi zbog nepostojanja carine na uvoz takve robe iz zemalja EU i vi sada, u ovo doba godine, kada su ove velike slave, kao što je Sveti Nikola juče i božićni post, ne možete u našim velikim marketima da nađete domaće povrće i voće. To je sve uvoz iz zemlja EU koje tamo dobijaju subvencije od svojih država, poput Nemačke i drugih, a i Turske takođe, a naravno ne mogu tu svu svoju robu da prodaju na svom tržištu, već to uvoze naši veliki uvoznici i prodaju na našem tržištu.

Mi smatramo da jedino oporavak srpske poljoprivrede i samim tim i prerađivačke industrije koja bi od te sirovine kroz proizvodnju onoga što su i naši nacionalni brendovi, kroz preradu voća i povrća i te kako mogli da oporavimo i poljoprivredu. Naročito stočni fond je totalno uništen i ugrožen, jer ta roba i to meso kome je najčešće istekao rok trajanja, koje nama ovde dolazi preko zemalja EU je nešto što potpuno i do kraja uništava srpskog seljaka, čemu se energično protivi SRS.

Zato mi tražimo da se okrenete toj politici, jer ova nas neće dovesti ni do čega dobrog. Videćete, vreme brzo prolazi, za pet i za deset godina u kakvom će stanju onda tek biti Srbija i srpska poljoprivreda. Već sada skoro niko ne ostaje na selu, toliko neobrađene zemlje. Upravo iz ovog razloga jesu destimulisani i znaju da oni ne mogu da pariraju tom kapitalu i takvom načinu. Hvala.