Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč?
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Koleginice Radeta, izvolite.

Nisam sigurna da sam, kada sam malopre govorila o amandmanu izgovorila dobru cifru koliko mi zapravo kao država gubimo novca zbog primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. To je oko 600 miliona evra godišnje, pa vi vidite kako se mi igramo sa sopstvenom proizvodnjom, sa sopstvenim seljakom i sa budžetom Republike Srbije, naravno. Da nije ovih gubitaka, zamislite koliko godina se unapred primenjuje ovaj SSP, koliko bi to bilo sredstava u budžetu i koliko bi moglo da se izdvoji na ono na čemu mi insistiramo na povećanju penzija i plata, minimalnih na 37.000 dinara, da bi dostigli tu potrošačku korpu, koja je 37.000 dinara.

Ali, mi umesto toga uništavamo upravo ovim SSP-om i uništavamo našeg seljaka, uništavamo našu poljoprivrednu proizvodnju. Ljudi koji se ozbiljno bave ovim poslom poput profesora Slovića, pisali su knjige i detaljno objašnjavali šta znači taj najvažniji strateški naš projekta. To bi trebalo da bude poljoprivredno zemljišta. Pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji bi trebalo da se obrađuje, bilo bi moguće da se obrađuje, ali nažalost ne radi se to. Kod nas je mnogo u pralogu, mnogo poljoprivrednog zemljišta zato što ljudi nemaju uslova da se bave poljoprivredom, nemaju dovoljno sredstava. Sela su zapuštena, ne samo zato što odlaze mladi ljudi, nego mladi ljudi odlaze iz sela upravo zato što su sela zapuštena, što nemaju infrastrukturu.

Znate, ne možete vi sada da zamislite da neko može da živi u selu u kojem nema internet i put i kanalizacija, a koje to selo danas u Srbiji ima? Takoreći može na prste da se izbroji. To jeste ozbiljan problem i zato se kod nas četiri do deset puta manje proizvodi po hektaru nego u zemljama iz kojih uvozimo ovu hranu, a koja je onda jeftinija na našem tržištu.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću podneli narodni poslanici.
Primili se izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres saglasno članu 157. stavu 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?

U obrazloženju, razlozi za donošenje ovog zakona, osnovni razlozi, piše za donošenje ovog zakona problemi koje bi ovaj zakon trebalo da reši, odnosno ciljevi koji se ovim zakonom postižu predstavljaju usklađivanje propisa Republike Srbije sa direktivama EU i preporukama međunarodnih organizacija.

To je ono našta se nama stvarno diže kosa na glavi. Vi ćete nas ubeđivati nekada da vi ne usklađujete naše propise zbog EU, da vas baš briga da li ćemo ući u EU, ali da hoćete zbog nas, zbog države Srbije, zbog interesa građana Republike Srbije da usklađujete propise. To jednostavno nije tačno. Vi po ne znam koliko puta menjate propise kad god oni tamo menjaju direktivu, evo ima od 20. maja 2015. godine, pa 30. maja 2018. godine kako ovi iz EU okom, vi skokom.

Mi u SRS mislimo da je krajnje vreme da Srbija siđe sa tog evropskog puta, da se okrenemo našim istinskim prijateljima, da se okrenemo Evroazijskim integracijama i da naše propise konačno usklađujemo sa interesima građana Republike Srbije.

Vi svi dobro znate da nešto što važi u nekoj, ne znam kojoj zemlji EU, ne može i nije obavezno, nije nužno da može da važi i u Srbiji, kao i obrnuto.

Znate, kada se donose zakoni, mora da se vodi računa i o mentalitetu, o običajima, i o nekim stečenim obavezama itd. Znate, ljudi su živi, ne možete vi ljudima kao na šahovskoj tabli da upravljate i da svaki čas menjate zakone, da bi tamo neko bio zadovoljan. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 1. ovoga zakona govori o stvarnom vlasniku pravnog lica organizatora igara na sreću.

Ja sam mojim amandmanom tražio da se na bolji i precizniji način definiše ovaj pojam stvarnog lica.

Zbog čega? Radi se o jednoj veoma ozbiljnoj materiji u kojoj može doći do zloupotreba, a praksa je nebrojano puta pokazala da je to zaista moguće i mislim da je neophodno, sa 100% sigurnošću, definisati vlasnika u pravnom licu kako bi se kod eventualnih zloupotreba gonio taj vlasnik, a ne neko drugi.

Mi smo imali bezbroj primera i ne samo u poslednje vreme, nego čak i u ono komunističko vreme. Recimo, čovek je dobio na „Loto-u“ i javljali su se neki ljudi, koji su hteli da otkupe taj njegov listić i čak su mu davali i više novca od onoga što je on nominalno dobijao na njegov dobitak, a da oni to prikažu kao svoj dobitak i na taj način, hajde da kažem, operu novac, odnosno pranje novca o kojem smo ovde govorili.

Dalje, ovaj zakon nije obuhvatio nijednom rečju ilegalne organizatore igara na sreću. Nažalost, ima dosta i toga, znamo da postoje ilegalne kladionice, pogotovo kada su u pitanju, recimo borba pasa, borba petlova i tako dalje i niko se nije, odnosno zakonodavac se nije pozabavio ovim stvarima, a mislim da je i to bilo neophodno da bi se to predupredilo i sprečilo ovim zakonom.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kod igara na sreću, ja znam jednog poslanika, koji ne kupuje lutriju, ali je dobijao od igara na sreću pozamašne sume, milione.

To je Đorđe Vukadinović, lažni Vlah, koji je pokušao da ukrade deo nacionalnog identiteta, te nacionalne manjine i pre toga, zahvaljujući Borisu Tadiću, dobijao je od igara na sreću novac, iako srećke kupovao nije.

Drugi srećni dobitnik je Bastać. Dakle, on je priređivao prave igre na sreću. Koristio je kuma kao radnu snagu. Onda, gospodine Orliću, kako beše ono, donacija 50%, jel tako? Dobiješ donaciju, imaš sreće, kao srećku dobiješ donaciju, 50% organizator, tj. Bastać, zadrži za sebe. On je shvatio da je opština kao priređivač tih igara na sreću, pa ko veli, kada ti dam 100 dinara, 50 vratiš. To je, inače, princip kod organizatora igara na sreću, da 50% odmah uzme organizator. Ali, je pri tome izbegao, za razliku od igara na sreću da plati neki porez.

A kum Lešnjak je imao sreće, dobio je samo kesu na glavu. Mogao je proći kao Karađorđe, mogao je dobiti glavu u kesu, pa je onda to mogao, recimo to je mogao da uradi Boškić umesto onog Nikole, kako se zvao, mogao je on to sekirom da odradi, Boškić bi idealno ili zastavom to onako odradio, pa bi onda tu glavu, umesto Pere Ćurčije, verovatno Janku Veselinović, on je vešt, uvijaču onako uvio i onda bi ona bila odneta kučuk Đilasu, dakle najvećem srećniku na svetu. Zato tvrdim da je Lešnjak imao veliku sreću što mu je kesa završila na glavi, a ne glava u kesi.

Hvala.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?(Da.)
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 6. odnosno član 56. postojećeg Zakona, odnosno njegov stav 2. govori o tome da su zaposleni u igraonicama, odnosno kako se ovde kaže igračnicama, što je po meni apsolutno neprihvatljiv izraz, moraju da čuvaju poslovne podatke o igračima, dobro, to nije ništa sporno.

Ali, takođe, ovaj član zakona govori o tome da zaposleni mora dostaviti podatke, ako do njih dođe, o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma od strane onih koji igraju, odnosno od strane dobitnika. Ovo je zaista jedna odredba koja ne bi trebala da stoji u ovom zakonu.

Mi smo upravo, pre možda nekih sat vremena završili raspravu o Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. I od raznoraznih kolega iz opozicije i iz vlasti smo čuli, kakve sve stvari i kakve sve finese se koriste u svrhu pranja novca i finansiranja terorizma.

Ne verujete, valjda, da će jedan običan čovek, prosečan čovek, koji je zaposlen u kladionicama, igračnicama, kako vi kažete, ja to kažem igraonicama, ako je tamo zaposlen, pre svega zato što nije imao mogućnost da nekom drugom mestu, da će on biti ta osoba koja će biti u stanju da proceni da baš taj i ta osoba koja navraća tamo pere novac, odnosno da novac dobijen u kladionicama koristi za finansiranje terorizma? Dakle, to jednostavno ne stoji, nije logično, i zbog toga sam tražio da se ova odredba povuče iz člana ovog zakona.