Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč?

Izvolite.

Dakle, mi smo mogli da čujemo određene kvalifikacije za neke od evropskih poslanika, evro-parlamentaraca za koje smo videli da u Narodnoj skupštini vode glavnu reč i mislim da ukoliko nešto što bi trebalo suštinski da se promeni u Srbiji, trebalo bi i mora, to smo videli da je takva, nažalost, situacija, da dođe od evro-parlamentaraca, bivših ili sadašnjih, to nije toliko važno.

Tako se promenila praksa rada u Narodnoj skupštini. Više se ne raspravlja po hitnom postupku, više se ne spajaju raznorazne tačke dnevnog reda. Sada više sa budžetom nemamo još 76 tačaka dnevnog reda, a takvu smo situaciju imali ovde, podsetiću vas, do prošle godine, kada smo imali više od 70 tačaka dnevnog reda zajedno sa budžetom, a inače bi trebalo da bude budžet najvažniji zakon koji Skupština donosi i trebalo bi da bude i vreme posvećeno isključivo tom zakonu. To smo imali u ovom sazivu prvi put u ovom novembru, pa tako i sa ovim zakonima koje imamo danas.

Dakle, zakoni koje mi samo donosimo radi ispunjavanje neke forme, a ta određena forma su poglavlja za pridruživanje Srbije i EU, ne doprinose boljem standardu, boljoj situaciji, socijalnoj ili ekonomskoj ili bilo kojoj drugoj, našeg društva.

Mi, da bismo nešto uradili suštinski, moramo ozbiljno da sagledamo naše probleme i da onda postupamo da bi ih rešili, a ne da mislimo ukoliko ovakve zakone i ostale donosimo samo da bi nas neko pohvalio ili da bi tamo negde naše poglavlje štiklirao, da ćemo mi rešiti bilo šta u Srbiji, onda smo mi u velikoj zabludi.

Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč?

Izvolite.

Mi smo, gospodine ministre, godinama već i u ovom sazivu Skupštine Srbije insistirali kod nadležnog ministra, kada je bio Zakon o podsticajima u biljnoj proizvodnji, da se država opredeli, kako bi se sprečio sivi tok od duvanskih proizvoda i nelegalno tržište, za veće subvencije domaćim proizvođačima duvana.

Poznato je već decenijama ili možda čitav vek i više da u Mačvi i u delu Srema mnoga domaćinstva su živela i žive od proizvodnje duvana. I ko bi danas rizikovao da se upusti u nešto što je šverc rezanog duvana ako bi imao podsticaj od države i ako bi na legalan način mogao da se bavi tim poslom kao porodičnim nekim biznisom?

Međutim, pravilnik koji je donet pre dve godine, kada je u pitanju biljna proizvodnja, a tiče se i proizvodnje duvana, ne ide na ruku sitnim proizvođačima. Upravo su mnogi takvi sitni proizvođači zapravo pogođeni, jer njih je u broju mnogo, zato što taj pravilnik od njih traži neke standarde koje oni finansijski ne mogu bez pomoći države da izdrže.

Ako pogledate sa jedne strane, a premijer Ana Brnabić je krajem prošle godine to rekla, da je gotovo na 20%, 25% sada sveden šverc duvana, da je sve to tako, ali to uzimamo zaista sa velikom rezervom, jer u ovoj 2019. godini bilo je mnogo slučajeva zaplene cigareta, pre svega, rezanog duvana. Ako biste uložili novac umesto da trošite na ove bespotrebne agencije, to su stotine miliona evra, da date subvencije ovim ljudima, bili biste sigurni, to se tako normalno u svakoj državi radi, da biste onda celu tu proizvodnju uveli u legalne tokove, jer to bi se njima isplatilo.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o duvanu obuhvata i proizvodnju sirovog duvana, doradu sirovog duvana, izradu cigareta i promet. To je jedan sveobuhvatni zakon.

Posebno sam zainteresovan za ovaj prvi deo - proizvodnju sirovog duvana. S tim u vezi, postojala je odredba kada se prvi put donosio Zakon o duvanu, čini mi se 2002. godine, postojala je odredba koja je na moju inicijativu bila uvrštena u Zakon o duvanu, da se, čini mi se, 50% domaćeg duvana mora uvrštavati kod proizvođača cigareta, dakle, da je proizvođač cigareta u obavezi da upotrebi određeni procenat, a čini mi se da je to bilo 50% domaćeg duvana.

To, mišljenja sam, treba na određeni način da vratimo, nisam baš siguran kako, ali bi vredelo to vratiti, takvu vrstu odredbe, zato što bi to pospešilo proizvodnju domaćeg duvana.

S tim u vezi, u obavezi sam i da upozorim ne samo proizvođače sirovog duvana, već dorađivače, proizvođače cigareta i one koji prometuju na malo i veliko, prometuju duvan, da se klone šverca, da su kazne jako velike. Posebno upozoravam poljoprivrednike kojima zbog visokih kazna preti opasnost da izgube određene njive i pracele ukoliko svoj duvan budu na crno rezali i na crno prodavali na pijacama.

Sve drugo je, po meni, u ovom zakonu u redu, ali se moramo čuvati šverca, zato što svaki kilogram švercovanog duvana koji se izreže i ode na pijacu, ne samo da šteti budžetu Republike Srbije, već ako se počinilac uhvati, onda preti opasnost da velikom kaznom izgubi i deo svog imanja. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je zakon, kako smo već čuli, koji je doživeo više izmena i dopuna.

Mojim amandmanom sam tražio da se tekst: „od 10.000 do 500.000“ zameni tekstom: „od 100.000 do 500.000“, jer smatram da bi ovako smanjeni raspon ove kazne umanjio i mogućnost zloupotrebe.

Kod predloga ovog zakona pominju se Uprava za duvan, Međunarodna finansijska korporacija, kao i uređivanje odnosa između prerađivača, izvoznika i uvoznika ove tako tražene robe i pored njene velike prokazanosti kao štetne po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Međutim, svedoci smo velikih malverzacija oko akciznih markica, kvaliteta i šverca duvana.

Srpska radikalna stranka sumnja da će se sve ove malverzacije ovim predlogom zakona i urediti. Na tržištu duvana i duvanskih proizvoda posluje 21.500 privrednih subjekata koji obavljaju delatnost proizvodnje, obrade i prerade duvana, trgovine na veliko i malo, uvoza i izvoza duvana. Ogromna većina ovih privrednih subjekata, čak 95% se odnosi na trgovinu na malo, a naknade za ovaj posao su direktni prihod u budžetu Republike Srbije.

Ovo je delatnost gde država mnogo veću pažnju treba da posveti uticaju na životnu sredinu, unapređenje poslovnog ambijenta da, ali životna sredina još više. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Ovde smo takođe podneli amandman koji je sličan onom koji ste malo pre usvojili, mogao je i ovaj da bude, ali dobro, nema veze, to je vaš izbor, nego nešto drugo je ovde u pitanju. Ovo je jedan od zakona koji nikoga ne obavezuje zato što se nikome ništa neće desiti ako ga ne poštuje. Evo, najjednostavnije da svi koji nas, eventualno, gledaju to razumeju.

Poreska uprava, recimo, i Uprava za sprečavanje pranja novca proveravaju da li je registrovani subjekat izvršio evidentiranje podataka u Centralnom registru. Prvo, kako će oni to proveriti? Drugo, evo, provere i kako će utvrditi da li je registrovani subjekat izvršio evidentiranje tih podataka? Kako oni imaju te podatke koji treba da budu u Centralnom registru? Odakle oni uzimaju te podatke? Ko im daje te podatke?

Toga u ovom zakonu nema, u ovom predlogu, ni u ovom osnovnom zakonu, jer su ovo izmene. Kao što nema nikakvih sankcija, ako oni ustanove da zaista neki registrovani subjekat nije izvršio evidentiranje podataka u Centralnom registru stvarnih vlasnika ništa mu se neće desiti.

Ovo je zaista trošenje vremena i ovde nas narodnih poslanika i vas u Vladi i nekoga ko je dobio zadatak da ovo ili napiše ili prevede, kako god. Dakle, nije sve što dobijete iz Evropske unije od neke koristi. Najviše toga nije i pogotovo ne kada su u pitanju propisi. Dakle, ovo je jedan od zakona koji apsolutno niko ne može niti treba da poštuje, jer niko ne može snositi nikakve posledice ako ga ne poštuje.