Hvala, gospodine Marinkoviću.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovani oficiri, mi slušamo od bombardovanja na ovamo, a tema je ta bila prisutna i ranije, o neutralnosti Srbije, kako je to otprilike garant naše bezbednosti, da se mi držimo podalje od sukoba velikih sila, čak smo nekad, još ranije, imali izjave da je to nama jedna garancija da nam se opet neće ponoviti bombardovanje i šta sve ne oko te neutralnosti. Niko još uvek nije rekao šta ta neutralnost znači i kako se to ostvaruje u Srbiji.
Prvo, nisam baš siguran da to mi imamo danas u Srbiji, da smo zaista neutralni jer bi neutralnost verovatno podrazumevala određenu ravnotežu između dve sukobljene strane ili uopšte dva bloka ili kako god to posmatrali. Obično se govori o Severnoatlantskom paktu i sa druge strane, Ruskoj Federaciji, a da li je to zaista tako? Prvo, Republika Srbija je potpisala IPAP i SOFA sporazume, ratifikovala te sporazume u Narodnoj skupštini.
Što se tiče IPAP sporazuma, to su neke teme koje tu prevladavaju. Nisu možda toliko ni vezane za odbranu. Tu se bave i pitanjem pravosuđa, pitanjem izvršenja i pitanjem privatizacija, evropskih integracija i šta sve ne, gde smo se mi otprilike obavezali na sve to kroz IPAP sporazume.
Drugi sporazumi su SOFA koji smo prvo potpisali sa SAD, a 2015. godine, podsetiću vas, i sa Severnoatlantskim paktom, dao je veoma široka prava vojnicima Severnoatlantskog pakta. Oni mogu nesmetano da prolaze kroz našu zemlju, tranzit. Imaju potpuni diplomatski imunitet. Ne plaćaju nikakve dažbine, nikakve poreze, carine i slobodni su da koriste infrastrukturu za civilne ili vojne namene. Uživaju potpunu nepovredivost, bez ikakve materijalne, prekršajne ili krivične odgovornosti.
To nije baš u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ni to potpisivanje zbog tog položaja zato što bi trebalo valjda da bude naša granica nepovrediva, da ne može kako ko hoće, pogotovo predstavnici bilo koje vojne sile da uđu kako god žele. Drugo, kako mogu neki građani na teritoriji Srbije da budu sa većim pravima i da za njih neke norme Krivičnog zakonika ne važe, što je slučaj sa vojnicima NATO pakta upravo po tom sporazumu. To je jedna stvar.
Drugo, mi imamo danas kao nasledstvo od nekih prethodnih režima, a nismo videli nikakvu reakciju ili stav oko toga, Kancelariju NATO pakta pri Ministarstvu odbrane. Ako smo mi neutralni, da li onda treba da imamo i Kancelariju ODKB na primer ili Ruske Federacije pri Ministarstvu odbrane. To bi možda bio neki balans i možda bi odslikavalo neku neutralnost. Mi smo imali posle 2000. godine tu Kancelariju. To se nastavilo i kada se vlast promenila. Dakle, nema promene.
Ovim sporazumom SOFA mogli smo da vidimo zbog toga položaja koji vojnici NATO pakta imaju da kada bi se to na primer uporedilo sa Trojnim paktom koji je potpisala Kraljevina Jugoslavija sa Hitlerom da taj sporazum SOFA daje veća ovlašćenja stranim trupama nego što je to bilo predviđeno Trojnim paktom, a zbog tog Trojnog pakta Jugoslavija je ušla u rat i desio se onaj puč. Nezavisno od motiva, ali to je bio osnovni razlog zašto je Hitler napao Jugoslaviju.
Kada poredimo davanje diplomatskog statusa NATO vojnicima, vojnicima one vojne alijanse koja je 78 dana ovu zemlju bombradovala, procene su razne, ali negde oko 100 milijardi dolara materijalne štete, 2.500 hiljade ljudi koji su tu poginuli, mi smo njima dali diplomatski status, a predstavnicima Rusima u Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu mi nismo dali takav status. Mi se toga bojimo tj. Vlada Republike Srbije se toga boji. Boji se reakcije tzv. međunarodne zajednice, odnosno onoga što je eufimizam za međunarodnu zajednicu, a to je skup najmoćnijih zapadnih zemalja. Ne možemo mi da budemo neutralni. Neki su tu možda neutralniji nego drugi. Šta mi gubimo tu iz vida? Mi govorimo o primeru Švajcarske, moglo je da se čuje, oko te neutralnosti. Oni su neutralni već 200 godina, a kada uporedimo nas i Švajcarsku vidimo nešto i izvlačimo neke zaključke o toj neutralnosti. Švajcarska 8,5 milion stanovnika, 135 hiljada vojnika, aktivni sastav, još su oni referendumom to skratili na ovu cifru, a do 2003. godine su imali negde oko 400 hiljada vojnika, ako se ja ne varam. Budžet za odbranu četiri milijarde svake godine. dakle, osim što imaju četiri puta više vojnika imaju 20 puta veći budžet, a kakvo je njihovo okruženje, ko će njih da napadne, da li njima preti neka opasnost od susednih zemalja, a da li nama preti opasnosti od nekih susednih zemalja, a da li nama preti neka opasnost od susednih zemalja. Nisam siguran da je tako miroljubivo naše okruženje.
Imali smo iskustva sa neutralnošću od 1945. godine. Savezna Federativna Republika Jugoslavija je neutralna od 1945. godine. Da li je to nama pomoglo da se ta država raspadne u građanskom krvavom sukobu, građanskom ratu, da li je to pomoglo da nas bombarduju i šta smo mi od toga dobili. Gde je tu bila naša bezbednosti i garancija naše bezbednosti. Uvek ti neki međunarodni principi koji važe kada je u pitanju Srbija ne važe za Srbiju. Za Srbiju se primenjuju neki drugi aršini.
Tako je bilo kada je u pitanju pravo na samoopredeljenje, pa oni zaključci Badinterove komisije, kada se doneo zaključak da se Jugoslavija rastaka po administrativnim granicama, tj. republičkim granicama koje su bile stvarane proizvoljno, ne po bilo kom drugom principu, nego kada su to stvarali komunisti, stvarali su onako kako su oni mislili da to treba da izgleda. I kako nam je ta naša neutralnost tada pomogla, borbi srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini? Isto tako, Republiku Srpsku nisu sačuvali u ratu neutralnošću, nego su je sačuvali u oružanoj borbi. Nema tu neutralnosti.
Naravno, što se tiče te cene, dakle očigledno je koliko to košta. Ovde smo čuli brigu o srpskom narodu, ma gde on živi i to je dobro, to treba da se podrži. Postavlja se pitanje, da li ste možda vi čuli, da li imate neka saznanja, šta se trenutno dešava u Crnoj Gori? Dakle, u Crnoj Gori srpski narod je sistematski progonjen, ne uživa nikakav status, tu se zatire sav srpski nacionalni identitet, stvara se na uštrb srpskog naroda nekakva crnogorska nacija, na uštrb srpskog jezika crnogorski jezik, a sada, poslednje jeste stvaranje crnogorske pravoslavne crkve, na uštrb srpske pravoslavne crkve i otimanje od imovine srpske pravoslavne crkve. U vremenima turskog i austrijskog ropstva, srpski narod je baš ta Srpska pravoslavna crkva očuvala. Bila je faktor o kojeg se srpski narod okupljao i pomogla je da ovaj narod preživi.
Sada, dakle nešto što nisu uspeli da urade, niti su bili toliko odlučni u tome, ni Turci, ni Austrougari, Austrijanci, sada to radi Milo Đukanović, jedan od najvećih srpskih izdajnika. Kako ćemo mi da se pobrinemo onda za taj narod, da li smo možda čuli nešto to od vas danas? Mi smo čuli generalne stavove šta vi mislite o Milu Đukanoviću, to smo mi već i znali. Kakve su reakcije, šta se dešava? Ništa.
Još jedno pitanje, ukoliko se brine o svim građanima, tj. o svim Srbima gde žive, šta je sa ratnim stažom za borce Republike Srpske Krajine? Da li su se oni borili za srpsku stvar? Oni su ovde, tj. prognani su ovde, a mi danas nažalost vidimo da i dalje neki od njih žive po tim kolektivnim centrima, azbestnim naseljima itd. Ali, vidimo brigu za migrante i prisutnost teme migranata u našoj javnosti, zato što je to dobro u očima EU i Severnoatlanskog pakta, a ovo bi bilo nešto negativno u njihovim očima, da se briga za te ljude negde pokaže.
Kažete, Srbi su naše blago, to ste rekli, zato što svi Srbi, gde god da su, to je pozitivno, ne vidimo to upravo na ovim primerima. Da li se mi stidimo toga što su se ti ljudi se borili za srpsku stvar? Njih su izdali i oni su ovde došli progonjeni, bežali su glavom bez obzira, a sada ih potpuno ignorišemo. Ne sada, naravno od 1995. godine. Ali, nema tu brige za srpski narod, u tom segmentu.
Mi smo ovde videli, dakle i oko te neutralnosti da mi imamo vežbe i sa NATO paktom i sa Rusijom itd. Koji je podatak, koliko mi imamo godišnje vežbi sa NATO paktom, a koliko sa Rusijom? O tome je govorio sadašnji ambasador u Ruskoj Federaciji, inače bivši narodni poslanik SNS, gde je otprilike pet puta više, ili četiri puta više, svake godine ima vežbi sa NATO paktom, nego što je vežbi sa Ruskom Federacijom. Ali, to ne možemo da vidimo na televiziji i u medijima. U medijima možemo da vidimo da svi trče da se slikaju pored S-400 i da se snime kada su te vežbe u toku sa Ruskom Federacijom, da li je to u Rusiji, Srbiji, Belorusiji, bilo gde, a nekako nisu u fokusu ove vežbe sa NATO paktom, iako je njih mnogo više. Jel to tačno?
Mi mislimo da ćemo da očuvamo našu neutralnost, da očuvamo našu bezbednost tako što ćemo proglasiti neutralnost. To nije tačno. Mi, da bismo, i jedini način jeste da se zaštitimo, jeste kroz organizaciju dogovora o kolektivnoj bezbednosti, odnosno oba dogovora o kolektivnoj bezbednosti. Zašto? Mi treba da znamo ko su nam istinski saveznici, da li su to oni koji su nas bombardovali, koji su nam oteli teritoriju, koji su učestvovali u svemu tome, dakle krvavom raspadu bivše Jugoslavije, ili su oni koji su bili naši zaštitnici. Godine 2015. Vučić je, podsetiću vas, nedavno o tome govorio, zbog Rusa mi u Savetu bezbednosti nismo proglašeni genocidnim i zbog Rusa Kosovo i dalje nije član UN. Ništa drugo. Da ništa nije važno u istoriji naših odnosa viševekovnih, te dve stvari bi bile dovoljne da mi znamo prema kome treba da se orijentišemo.
Šta treba da bude naš cilj? Naš cilj treba da bude vojni aranžman, pandan sa ovim što ima NATO. Svako ko napadne Srbiju, da se smatra da je napao i Rusiju, kao što je član 5, je li tako, kod Severnoatlantskog pakta, koja god država bude napadnuta smatra se da je napadnuta alijansa. To treba da bude naš cilj i mi za to treba da se zalažemo.
Još ovde kod ove strategije odbrane, vidimo evropske integracije i članstvo u EU. Kakve to tačno veze ima sa odbranom? Možda nama treba, gospodine ministre, odbrana od evropskih integracija i EU. To bi možda podržali, ali ovako ne.
Vi ste govorili o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Da li vi znate koliki su gubici od toga sporazuma? Prvo, da li znate koliko košta taj raketni sistem sa kojim smo se mi ovde hvalili kako je on stigao na par dana u Srbiju, svi su jurili tamo da se slikaju, S-400? Koliko to košta, koliko to može da vredi? To naravno ne može da se kupi u radnji, to je stvar dogovora između dve države, ali da uzmemo da košta na primer milijardu evra, koliko god. Mi svake godine zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju gubimo oko 530 miliona evra. Dakle, mi smo od 2008. do 2019. godine bez tog sporazuma koji mi primenjujemo jednostrano, tako da bude samo u interesu isključivo EU, mi smo mogli već da imamo četiri ta sistema ili pet. To je evropska integracija i strategija odbrane koja treba da ima veze sa tim.
Nama je bio osnovni problem što ne možemo da priuštimo, je li tako, nas nisu zanimale potencijalne sankcije cenjenih država itd. Mislim da je Vučić najviše stavio akcenat na to. Mi to ne možemo da priuštimo i nažalost, inače bi nam odgovaralo.
Druga stvar, da li vi znate da ukoliko Srbija nekim čudom ispuni sva ova poglavlja, tj. zatvori sva poglavlja zaobiđe problem KiM, što je isto tako nerealno, jer bez priznavanja Kosova nema evropskih integracija, mora na bilateralnoj osnovi da reši sva pitanja sa svim članicama EU i onima koji nisu članice. I sa Hrvatskom mi ćemo morati da se odreknemo više desetina hiljada hektara teritorije, mi ćemo morati da uvedemo ovde hrvatski jezik kao zvaničan jezik, obaveznu kvotu za hrvatske poslanike u Narodnoj skupštini i da prihvatimo zvaničnu istinu o ratu u Hrvatskoj, tj. domovinskom ratu prema kojem je Srbija agresor koja je izvršila veliku sprsku agresiju na Hrvatsku. Ja samo mislio, slušao sam gospodina Komlenskog, mislio sam da se vaša partija ne zalaže za učlanjenje u EU, bar je on to nekoliko puta istakao.
To su evropske integracije, da ne pričamo o tome da će Holandija tražiti od Srbije da Srbija prizna genocid u Srebrenici. Naravno, etničko čišćenje Albanaca sa KiM to će morati da bude jedan od prioriteta da bismo mi uopšte sa nekim bilateralno zatvorili naše probleme. Kako ćemo mi onda reagovati na to kada to dođe na dnevni red? To su posledice evropskih integracija.
Mi, naravno, ne samo što bi u aranžmanu sa Ruskom Federacijom mogli na dugi rok da ostvarimo vojnu bezbednost, mogli bismo i energetsku, kao i ekonomsku. Da ne pričamo šta možemo da izvezemo u Evropsku uniju da budemo tamo konkurentni na tom tržištu. Možemo samo da izvezemo radnu snagu, ništa drugo. To je suština i to treba, ukoliko nam je stalo do odbrane, da budu naši prioriteti, a ovako promene koje će biti, nažalost, ne suštinske neće nas dovesti do onoga o čemu svaki dan možemo da čujemo i od predstavnika Vlade i od predsednika Republike. Hvala.